ZELENA DECA IZ VULPITA

Ostalo je nepoznato da li je reč o folkloru i sinonimu vilenjaka, da li su deca zaista postojala i da li je zelena boja njihove kože, i ako su postojala ipak bila znak bolesti i neadekvatne ishrane ali legenda koja prati selo Vulpit (vučija jama u prevodu) i dan danas je tema i nerešena misterija atraktivna svetu…

Malo mesto Vulpit u grofoviji Safok, baš na obali Severnog mora u jugoistočnoj Engleskoj, bilo bi i dan danas jedno od mnogih, nepoznatih, nama sličnih Engleskih sela da ga nije proslavila jedna legendarna priča.

Navodno, prema dva pomalo drugačija izvora priče, početkom leta 1150. godine nedaleko od sela, dok su lovili vukove, dva lovca- Vilijam i Ralf, su kraj vučije jame pronašla brata i sestru, decu zelene kože!

Deca su odvedena grofu Ričardu de Kalneu, a ubrzo su ustanovili da ne pričaju engleski već neki nerazumljivi, veoma čudan jezik, da su obučeni u odeću neobičnog materijala i da odbijaju da jedu bilo koju vrstu hrane. Deca su gladovala dok se slučajno nisu dokopala svežih mahuna pasulja. Priča se kako su progovorili engleski, neke priče kažu da je samo devojčica progovorila engleski. Kad su deca prešla na normalnu ishranu izgubila su zelenu boju kože.

 Dečak je prema jednoj priči pao u depresiju kako nije niti razumeo niti govorio jezik, i ubrzo je umro. Po drugoj priči, decu su krstili i odmah potom je dečak umro. Svakako dečak nije preživeo. Za devojčicu se priča da je naučila engleski te je ispričala kako su došli iz zemlje koju su zvali „Zemlja Svetog Martina“, gde nije bilo sunca, kako su čuvali očeve ovce i čuvši neki neobičan zvuk, koji je navodno bio zvonjava crkve, krenuli su za zvukom uz reku i izgubili se. Priča se i kako je devojčica ostala da radi kao sobarica kod grofa, kako je bila razuzdana i veoma drska, a potom se i udala za seoskog momka i tu joj se gubi svaki trag.

O zelenoj deci su kružile razne priče. Od toga da su vanzemaljci do da su bića iz druge dimenzije, podzemlja, vilenjaci, Keltska deca, naroda koji je nastavio da živi nomadskim životom u šumama.

Najverovatnije je da su deca ili izmišljeni deo engleskog folklora kao vilenjačke prikaze ili da su pak stvarni dečak i devojčica iz siromašnog plemena Flamanaca, koje je kralj Arni II pokušao da istrebi pa su se oni dobro skrivali po šumama a bili su poznati tkači, pa otud i objašnjenje za neobičnu garderobu dece. Veruje se da su oni bili neuhranjeni i da su imali hipohromnu anemiju usled loše ishrane, poznatu i kao „zelena bolest“ jel se usled nedostatka gvožđa javlja zelena obojenost kože, jel su deca dobila normalnu pigmentaciju po prelasku na raznoliku hranu. Opet postoji paradoks jel navodno nisu pričala jezik  flamanaca. Pravu istinu teško da ćemo ikad saznati ali priča postoji i dalje se prepričava sa više ili manje likova, imena, istine ali i fantastike.

Edukacija.rs