ŠTA JE MATERIJA

Stručno rečeno, materija se obično definiše kao supstancija od koje su sačinjeni fizički objekti, što praktično znači da se pod materijom smatra sve što se može čulima osetiti i poseduje fizičke osobine…

U klasičnoj fizici i opštoj hemiji, materija je svaka supstanca koja ima masu i zauzima prostor, jer ima zapreminu. Materija bi se najjednostavnije mogla defenisati kao istovremena manifestacija mase i energije u vremenu i prostoru.

Sve što zauzima prostor u svemiru naziva se materija. Može biti u čvrstom, tekućem i plinovitom stanju. Dalje, materija može biti organska i neorganska.

Ljudi, drveće, životinje i cveće su primeri za organsku materiju. Drvena građa, pamučna i vunena tkanina, različite vrste brašna, takođe su organske materije, jer su to proizvodi biljaka.

Stvari koje nisu žive ili koje nikad nisu bile žive, kao, na primer, železo, staklo i voda, predstavljaju neorganske materije.

Nezavisno o tome u kom se obliku nalazi, materija je sastavljena od atoma. Svaki atom čine jezgra i elektroni koji se kreću. Elektroni su čestice najmanje mase i nositelji su negativnog elektriciteta. Iako je atom toliko mali da se čak ne može ni zamisliti, postoji veliki prostor između čestica što ga sačinjavaju. Otuda je materija u suštini uglavnom prostor!

Zid od cigle ili živo biće u suštini su zapravo uglavnom prostor. Kad bi postojao neki način da se odstrani sav prostor iza nas i da ostane samo čvrsta tvar, zacelo bismo poprimili veličinu jedne male pilule!

Ukoliko bi svi atomi bili potpuno isti, u celom svetu bi postojala samo jedna vrsta materije. Međutim, postoji više od stotinu vrsta atoma i svaki od njih čini jedan “element” koji je najjednostavniji oblik materije.

Element je materija koja se sastoji samo iz jedne vrste atoma. Zlato, železo, jod i kiseonik su neki od mnogobrojnih postojećih elemenata. Materija koja se sastoji od više vrsta atoma, međusobno spojenih, zove se “spoj”.

Najmanji deo spoja je molekula. Ukoliko su atomi i molekule u materiji čvršće spojeni, utoliko je materija “gušća”. Materija koja ima veliku gustoću istodobno je i teška, kao na primer zlato. Drvo ima manju gustoću, pa je, prema tome, i lakše.

Materija postoji u različitim stanjima (takođe poznatim kao faze). Time su obuhvaćene klasične svakodnevne faze kao što su čvrsta, tečna, i gasna – na primer voda postoji kao led, tečna voda, i gasovita para – ali i druga stanja su moguća, uključujući plazmu, Boze-Ajnštajnove kondenzate, fermionske kondenzate, i kvark-gluonsku plazmu.

Materija može menjati svoja stanja (čvrsto, tekuće i plinovito), ali se nikad ne može uništiti. Međutim, materija se može pretvarati u energiju.

Zanimljivosti dana