|
PLEJER
Getting your Trinity Audio player ready...
|
Stručno rečeno, materija se obično definiše kao supstancija od koje su sačinjeni fizički objekti, što praktično znači da se pod materijom smatra sve što se može čulima osetiti i poseduje fizičke osobine…
U klasičnoj fizici i opštoj hemiji, materija je svaka supstanca koja ima masu i zauzima prostor, jer ima zapreminu. Materija bi se najjednostavnije mogla defenisati kao istovremena manifestacija mase i energije u vremenu i prostoru.
Sve što zauzima prostor u svemiru naziva se materija. Može biti u čvrstom, tekućem i plinovitom stanju. Dalje, materija može biti organska i neorganska.
Ljudi, drveće, životinje i cveće su primeri za organsku materiju. Drvena građa, pamučna i vunena tkanina, različite vrste brašna, takođe su organske materije, jer su to proizvodi biljaka.
Stvari koje nisu žive ili koje nikad nisu bile žive, kao, na primer, železo, staklo i voda, predstavljaju neorganske materije.
Nezavisno o tome u kom se obliku nalazi, materija je sastavljena od atoma. Svaki atom čine jezgra i elektroni koji se kreću. Elektroni su čestice najmanje mase i nositelji su negativnog elektriciteta. Iako je atom toliko mali da se čak ne može ni zamisliti, postoji veliki prostor između čestica što ga sačinjavaju. Otuda je materija u suštini uglavnom prostor!
Zid od cigle ili živo biće u suštini su zapravo uglavnom prostor. Kad bi postojao neki način da se odstrani sav prostor iza nas i da ostane samo čvrsta tvar, zacelo bismo poprimili veličinu jedne male pilule!
Ukoliko bi svi atomi bili potpuno isti, u celom svetu bi postojala samo jedna vrsta materije. Međutim, postoji više od stotinu vrsta atoma i svaki od njih čini jedan “element” koji je najjednostavniji oblik materije.
Element je materija koja se sastoji samo iz jedne vrste atoma. Zlato, železo, jod i kiseonik su neki od mnogobrojnih postojećih elemenata. Materija koja se sastoji od više vrsta atoma, međusobno spojenih, zove se “spoj”.
Najmanji deo spoja je molekula. Ukoliko su atomi i molekule u materiji čvršće spojeni, utoliko je materija “gušća”. Materija koja ima veliku gustoću istodobno je i teška, kao na primer zlato. Drvo ima manju gustoću, pa je, prema tome, i lakše.
Materija postoji u različitim stanjima (takođe poznatim kao faze). Time su obuhvaćene klasične svakodnevne faze kao što su čvrsta, tečna, i gasna – na primer voda postoji kao led, tečna voda, i gasovita para – ali i druga stanja su moguća, uključujući plazmu, Boze-Ajnštajnove kondenzate, fermionske kondenzate, i kvark-gluonsku plazmu.
Materija može menjati svoja stanja (čvrsto, tekuće i plinovito), ali se nikad ne može uništiti. Međutim, materija se može pretvarati u energiju.
Zanimljivosti dana
