Projekt „Proteus“…

Fabijen Kusto nastavlja porodičnu tradiciju. Godine 1960. Žak-Iv Kusto sagradio je podvodno selo u okviru „Konšelf“ projekta, čiji je cilj bio stvaranje okruženja u kom bi istraživači mogli da žive i rade. …

Tada su istraživači živeli dve nedelje na dubini od oko 11 metara pod vodom, u Crvenom moru.

Fabijen Kusto, unuk legendarnog istraživača i inovatora Žak-Iv Kustoa želi da izgradi podvodnu verziju Međunarodne svemirske stanice. Fabijen, koji je krenuo stopama svog dede i postao istraživač i ekolog, rekao je da će izgradnja i upravljanje takvim objektom u naredne tri godine koštati 135 miliona dolara.

Fabijen nije otkrio finansijere ali su partneri ovog projekta Severoistočni i Rutgers univerzitet iz Sjedinjenih Država, Karipska fondacija za istraživanje i fondacija Biodiverzitet sa karipskog ostrva Kurasao.

Projekt „Proteus“, nazvan po grčkom primordijalnom bogu mora, biće podvodna laboratorija na više od 370 kvadratnih metara, na dubini od 18 metara u Karipskom moru, u blizini ostrva Kurasao. Glavni ciljevi projekta su medicinska istraživanja, proučavanje snabdevanja hranom i posledica klimatskih promena. „Proteus“ će moći da ugosti do 12 istraživača.

„Kao sistem koji podržava naš život, Okean je neophodan za rešavanje najvećih problema planete. Izazovi izazvani klimatskim promenama, porastom nivoa mora, ekstremnim olujama i virusima predstavljaju rizik od više biliona dolara za globalnu ekonomiju.
‘Proteus’, zamišljen kao prva u mreži podvodnih stanica, od suštinskog je značaja za pokretanje smislenih rešenja za zaštitu budućnosti naše planete. Znanje do kog dođemo pod vodom zauvek će promeniti način na koji ljudi žive nad vodom“, naveo je Kusto u saopštenju za javnost.
{loadmoduleid 719}
“Proteus” je dizajniran kao dvospratna kružna zgrada sa nekoliko modularnih ljuski koje podsećaju na mehuriće. One će funkcionisati kao laboratorije, ambulante, spavaće sobe, kupatila, sistemi za održavanje života i skladišta.

Jedna ljuska će služiti kao svetionik uz koga mogu pristati podmornice. Ljuske su odvojive i cela struktura može se prilagoditi specifičnim potrebama.

Prema planu Fabijena Kustoa, „Proteus“ će dobijati energiju od vetra, Sunca i okeana. Imaće i jedinstven podvodnin staklenik gde će istraživači gajiti biljke za prehranu, jer kako kaže Kusto, „u okeanu žudite za svežom hranom“. Unuk legendarnog istraživača rekao je da je pandemija virusa korona odložila realizaciju projekta.

Rs.sputniknews.com