ISTINA O ODUZIMANJU LICENCE “MOBTELU”…

Istorija pokazuje da su se ratovi uglavnom vodili zbog materijalnog interesa tj. otimanja tudjeg. Izuzetak su, naravno, moderni “oslobodilački” ratovi iz “humanitarnih” razloga. Jedna takva “mirotvorna” ratna operacija pokrenuta je prema SRJ 1999. godine. Glavni zagovornici su bili Amerikanci, dok su ostali članovi NATO alijanse aktivno pomagali. Najagilnija u američkoj borbenoj ekipi svakako je bila Madlen Olbrajt, državni sekretar za inostrane poslove. Poreklom Čehinja jevrejskih korena, bolje je od ostalih, valjda, poznavala slovensku hrišćansku dušu koju je trebalo pacifikovati. Za albanske duše bili su zaduženi, izmedju ostalih, Holbruk, Dol, Lantoš…

KO JE PLATIO “OSLOBADJANJE” NJEMU I BIZNIS

Čim je bombardovanje završeno, a Srbija potpisala mirovni sporazum, čitavo Kosovo je za svaki slučaj, dok se strasti potpuno ne smire, stavljeno pod medjunarodnu administraciju – UNMIK. Od tada ova “nepristrasna” administracija ima veoma nezahvalan zadatak da funkcioniše kao državna uprava i nadgleda kako ekonomske interese “buduće nezavisne države” štite demokratski izabrani političari. U praksi to znači nadgledati i privredu na teritoriji koja još pripada Srbiji, gde se nalazi infrastruktura koju su decenijama gradili svi gradjani bivše SFRJ, a koja se sada, manje ili više diskretno, obećava kosovskim Albancima, ukoliko dobiju željno očekivanu “nezavisnot”. Ali, UNMIK mora imati u vidu i interese “oslobodilaca” iz NATO alijanse. Jer i oni su mnogo bombi uložili. Tako su se interesi odmah ukrstili kada su u pitanju strateški resursi: energetika, telekomunikacije, finansije i rad obaveštajnih i policijskih službi. Pošto su telekomunikacije u svim oblastima osnovna alatka prvo su tu krenuli okršaji zainteresovanih za profit.

Kako će Zapadni Balkan imati u novom globalnom geopolitičkom repozicioniranju veoma važnu ulogu (Balkanska unija ako ne uspe EU), svi komunikacioni sistemi, kao i mediji moraju biti pod kontrolom najjačih igrača. Zato je ključnu ulogu u ovoj “mirotvornoj misiji” dobio i Džordž Soros, stručni izaslanik globalne bankarske oligarhije iz Vol Strita, specijalizovan pored rada na berzi i za telekomunikacije. Evo kako to izgleda u praksi. U opštem kosovskom haosu, za vreme i neposredno nakon NATO bombardovanja radnici Medjunarodnog Komiteta za pomoć ugroženima (IRC), Pol Mejer i Teresa Kroford odmah su “shvatili” da im je najviše i pre svega drugog potrebna internet komunikacijska mreža (!) kako bi ponovo ujedinili razjedinjene porodice i meštane pojedinih sela. Bolnica i puteva Kosovo je valjda već imalo na pretek.

Kao “humanitarac” sa odlčnim vezama u telekomunikacijama(!) Mejer je odmah ubedio kompanije AKRON iz Ohaja i MikroTik iz Latvije da budu donatori bežičnog linka i prateće opreme. InterPaket iz Santa Monike poslao im je satelitsku antenu i tako je nastao IpkoNet tj. Internet Projekt Kosovo. Na čelo Ipko Neta odmah je stavljen domaći čovek Akan Ismaili, inženjer, koji je dobio zadatak i da unapredi sistem tako da on postane, ne samo vodeći internet provajder, već i mobilni operater kad se steknu uslovi. A na tome će se aktivno raditi. Kako je princip svih “humanitarnih” nevladinih organizacija koje finansira Soroš da ostvare i profit, gde god je to moguće, polako je pripreman teren da Ipko Net postane ozbiljna telekomunikaciona kompanija koja će pružati komercijalne usluge stanovništvu. O značaju mobilne telefonije, Interneta, slobode medija i povezivanju sa svetom, evro-atlantskim naravno, brinule su brojne ekipe nevladinih edukatora.

Osnovan je odmah i IPKO institut koji je vodila pomenuta trojka (Teresa, Akan i Majer). Program koji su sprovodili nazvan je CISCO. Da podsetimo da su sličani programi nakon 5. oktobra 2000. uvedeni i u Srbiju, a najpoznatiji fond je MDLF koji je osnovao i RTV B92. Da bi se ova TV što brže razvijala, Narodna Banka joj je ustupila jednu svoju zgradu. Začeta je i kablovska mreža SBB KDS. Dok je Srbija odugovlačila sa izdavanjem licence, ova mreža se razvijala. Mobilnu telefoniju, nažalost, Srbija je već imala prilično razvijenu, u čemu je znatno doprinela i BK Grupa. Ko je u tome bio glavni strateg, još je tajna.

U ČIJEM INTERESU RADI KOSOVSKA MARIONETSKA VLAST

Sa objašnjenjem da se tako radi u čitavoj EU, stvoreno je na Kosovu i nezavisno regulatorno telo za telekomunikacije, TRA, na čijem čelu se našao Anton Beriša, a mobilnu telefoniju su i dalje držali Telekom Srbija i Mobtel. Ovaj drugi imao je prilično moćnu infrastrukturu, koju su odmah nakon ulaska KFOR-A svi koristili, pa i novoosnovane kosovske institucije i delimično UNMIK. UN je tada dao dozvolu Mobtelu za rad na Kosovu. Ipak, Kofi Ananu neko je u medjuvremenu skrenuo pažnju i na Ipko Net, pa je Gen. Sekretar UN u svom govoru odmah pozdravio ovaj projekat kao “izuzetno važan za Kosovo” nazivajući ga “modelom za budućnost u slučaju humanitanih kriza”. Mobtelu je tako stavljeno do znanja da na Kosovu više nije potreban. Baš kao ni Telekom. Ipak Karići se nisu dali oterati iz unosnog biznisa u srcu sopstvene kolevke. Pored toga što su već imali infrastrukturu i razradjenu uslužnu i prodajnu mrežu ( i tu bili u ogromnoj prednosti), znali su i ljude od uticaja u novom političkom životu pokrajne. To su naravno, morali biti novokomponovani bogataši, bliski “oslobodilačkoj” vlasti i OVK. Tako nastaje saradnja sa Ekremom Lukom, “uspešnim biznismenom”, koji je znao i kako se u previrućim kosovskim vremenima prave veliki poslovi.

On osniva Mobikos i preuzima Mobtelove korisnike, njih oko 300 000, kao i dnevni prihod od oko 3 miliona dinara. Za to vreme i Ipko Net nalazi strateškog partnera i to državni PTK (Pošta i Telekom Kosova). Tako PTK umesto da investira u domaći “Dardanet”, koji je do tada obavljao internet usluge, odlučuje da državne pare usmeri u inostrani Ipko Net i gradi za njegove potrebe infrastrukturu. To se nekim Kosovarima nije dopalo. Zašto, da grade svojim parama infrastrukturu, a pare od usluga da posle pokupe stranci pitali su glasno i vladu i UNMIK? Za koga to radi njihova vlada, ako ne za nezavisno Kosovo i domaću ekonomiju? “Oslobodici” su dobili svoju ulicu i spomenik i večitu zahvalnost, ali zar moraju baš da im pokupe i najunosniji biznis? Ali, kosovska marionetska vlada je odlučila – razvijaće se Ipko Net. Tako je za početak Ipko Net sklopio ugovor sa KEK-om o korišćenju njihove infrastrukture, uz mesečnu naknadu. Posao je nadgledao UNMIK.

Da podsetimo čitava kosovaka elektroenergetska infrastruktura radjena je parama iz bivše SFRJ. Ali pitanje korišćenja srpske imovine za potrebe stranog konkurenta zvanično niko iz Beograda ne pokreće previše glasno. Tako Ipko Net postaje vodeči internet provajader i uspeva da pokrije oko 70% stanovništva i skoro sve medjunarodne, vladine i nevladine institucije. Sprema se za uvodenje širokopojasnog interneta, i za te potrebe sklapa ugovor sa Scientific-Atlanta, belgijsko-američkim inovatorom u oblasti kablovske tehnolohgije kako bi dalje gradio modernu mrežu. Kosovo plaća. Konačno se pojavljuje i strateški partner koji će Ipko Netu pomoći da učestvuje u tenderu i za mobilnu telefoniju. To je moćna i ugledna američka Western Wirelles Corporation iz Sijetla, preko svoje podružnice Western Wireless International (WWI).

Na čelu podružnice je Brad Horwitz, koji je istovremeno i izvšni potpredsednik Korporacije. Ova koporacija se nedavno fuzionisala sa moćnom ALLTEL korporacijom, čime je stvoren kapital od 5.5 milijardi dolara. Namera im je da dalje zajednički šire poslovanje u bežičnim komunikacijama u opsegu 850 MHz što će uključivati ukupno 10 miliona domaćinstava u 34 države SAD. Internacionalna podružnica WWI već ima bežične mreže u Austriji, Irskoj, Sloveniji, Gani, Obali slonovače Boliviji, i Haitiju. Danas ona ima licencuu da opslužuje 72 miliona ljudi. Neizgradjeno i zaostalo Kosovo željno mobilne telefonije i Interneta, pa još sve kada se svede na bežični prenos (Treće generacije), idealna je poslovna meta.

“MIROVNJACI” KAO LOBISTI MOĆNIH KOMPANIJA

A da bi se licenca na konkursu dobila, pojavljuje se i moćan lobista. To je konsultantska agencija Olbrajt Grupa, na čelu sa Madlen Olbrajt. Za novu kosovsku elitu koju čine oni koji su do juče bili niko i ništa, Olbrajt je isto što i bog koji ih je stvorio, te za njen angažman vredi platiti. I Karići jačaju svoje redove, tako što pored Mobikosa u igru ulazi i slovenački Mobitel. Za Mobitel je glavni lobista bio iskusni slovenački (i bivše SFRJ) diplomata, Ivo Vajgl, koji kosovskim Albancima obećava nezavisno Kosovo, samo da Mobitel- Mobikos dobiju licencu. Advokatske usluge Mobitel-u pruža Azem Vlasi. Pošto je Francuz Bernar Kušner u to vreme bio administrator, pojavo se i treći zainteresovani kandidat za mobilnu telefoniju, francuski Alkatel. On je već bio u poslu u Makedoniji i želeo je da proširi mrežu i na Kosovo.

Pošto Kosovo nije moglo da dobije internacionalni telefonski kod, imalo bi makedonski. To se Kosovarima nije dopalo, jer su hteli svoju državu i svoj kod. Zato je Alkatel doveo svog partnera Monako Telekom da im on ustupi, odnosno, proda svoj kod. Iako su stručnjaci za telekomunikacije smatrali da je to nepotrebno i previše skupo, kosovski političari su, pod pritiskom UNMIKA i nekih francuskih političara, prihvatili. Ugovor je potpisao Ministar za Komunikacije Morina, tako što je državnu PTK uveo u partnersku kompaniju sa Alkatelom formirajući zajedničku kompaniju “Valja 900” koja je dobila da radi sa internacionalnim kodom iz Monaka (gde se inače nalazi centrala za medjunarodni tel. saobraćaj). Za samo tri godine ovako sročen ugovor odneo je Kosovu, po rečima direktora kosovskog telekoma, Bedri Rame, 50 miliona evra iako se mogao koristiti privremeni kod UN. Morina je čak ubedjivao javnost da će baš Monako Telekom da pomogne Kosovu da kod ITU dobije svoj kod, i tako valjda, sam sebi poništi unosan ugovor(!) Naravno, od toga nije bilo ništa i Valja 900 i dalje radi preko Monaka, a Kosovari plaćaju papreno. Bedri Rama piše pisma Unmiku, novinama, ali nema vajde. Neuki kosovski Albanci zahvalni su Klintonu i Olbrajt sto su došli da ih slatko opljačkaju.

ŠOK ZA MADLEN OLBRAJT

Nakon tendera 2004. licencu za mobilnu telefoniju dobili su Mobitel-Mobikos i Alkatel-PTK (Valja 900). Amerikanci su ispali. I to je za Amerikance, posebno M. Olbrajt sigurno bio šok. Da li bi danas Tači, Čeku, Hardinaj, Redžepi, Kosumi uopšte nešto značili u životi Albanaca da nije bilo Amerikanaca? Tako je UNMIK tender poništio pravdajući se da procedura nije valjano ispoštovana. Ovo je izazvalo ljutnju Kosovara i Slovenaca. Dok su Slovenci najavljivali sudski spor, kosovski Albanci su žestoko kritikovali premijera Redžepija i UNMIK, prozivajući ih da rade u korist američkih interesa. Karići se, medjutim, nisu predavali, već su počeli da se spremaju za nov tender. Tražili su jačeg strateškog partnera, koji će se bolje suprostaviti Amerikancima. Prva varijanta je bio ruski konzorcijum ALFA GRUPA na čelu sa M. Fridmanom ali izgleda da izabrabni partner nije bio spreman za okršaj sa Olbrajt grupom ili nije imao podršku državnog vrha Rusije. U svim ovim kompanijama, inače, preovladjuje takozvani jevrejski kapital, koji je uopšte u telekomunikacijama dominantan.

Tako se kao novi partner nalazi konzorcijum iz Austrije, na čelu sa Martinom Šlafom. Austrijanci su uticajniji u EU nego što su SAD i Rusija, a Šlaf ima dobre veze sa svojom vladom u Beču i Karići formalno prodaju BK Trejd. Koplja za novi kosovski okršaj su spremna. A onda Mobtelu dolazi udarac sa ledja. Vlada Srbije odlučuje veoma složno, što je za nju neobično, da krene u rat protiv kompanije Mobtel. Oduzima im se licenca za rad , a na Kosovu kreće isključivanje Mobtelovih predajnika. Razloga ima više: upozorenje jedne strane policije, navodno prisluškivanje članova vlade koji koriste 063 mrežu(!), dugovi državi i sporno vlasništvo (koji nisu bili važni čitavu deceniju) i sl. Mobtelu se sprema stečaj, a Karićima medijska blamaža. Za to će im od najveće pomoći biti Sorošovi mediji koji na sva usta denunciraju i potkopavaju Kariće i Ekrema Luku. Dobro su snabdeveni svim poslovnim ugovorima koje treba raskrinkati, objašnjavajući srpskom narodu da je odluka vlade zapravo borba protiv Karićevog lopovluka i prevara. O prevarama UNMIKA, Soroša, Olbrajt, Kušnera, Tačija, zarad interesa sopstvenih kompanija, agencija i belosvetskih interesa – nema govora. Takodje niko ne pominje interes Srbije u oblasti telekomunikacija na Kosovu. Neka bar iz ove cele priče čitaoci sami zaključe šta znači borba za “nezavisno” Kosovo i šta je današnja svetska, a šta srpska politika.

Ivona Živković