Misterija još uvek traje…

Da li je vanzemaljski  brod (NLO)  koji je navodno pao pre više godina u Rusiji napravljen od “žive materije” ili ne?

Šta se zna o fragmentima navodnog NLO-a koji je  pao 1986. godine na Koljsko poluostrvo u Rusiji.

Postoji mnogo različitih informacija o padu NLO-a na Koljsko poluostrvo 1986.

Štaviše, čak je i sam datum određen otprilike. Činjenica je da su 1986. godine lokalni stanovnici otkrili fragmente nepoznatog metalnog predmeta (iako su neki govorili da su čak čuli eksploziju i videli jaku svetlost). Svakako, tačan momenat pada ostaje nepoznat.

Ipak, možemo pokušati da izolujemo istinu od ogromne količine podataka u informacionom prostoru. Čini se da je to moguće učiniti ako procenimo izjave istraživača koji su proučavali nekoliko fragmenata misterioznog objekta.

Godine 1986. sa Koljskog poluostrva u Sovjetsku akademiju nauka stigao je telegram. Rečeno je da su meštani pronašli neobične metalne komade u šumama.

Kada su ih doneli kući, dan kasnije, svi članovi domaćinstva su se osećali loše. Dati su komšijama nakon čega se situacija ponovila. Onda su odlučili da stručnjacima ispričaju detalje događaja. Stoga su poslali zahtev Akademiji nauka.

Godine 1987. Vladimir Dimitrijevič Kuskov je, u pokušaju da sazna istinu o incidentu, otišao na Koljsko poluostrvo o svom trošku. Ispostavilo se da je na prilično udaljenom mestu, gde meštani odlaze u lov, zaista bilo tragova neke olupine.

Ugljenisano i oštećeno drveće i trava izdvajali su se iz opšte šumske vegetacije, dok je na zemlji bio mali krater. Sam objekt je do tada nestao, ali je nekoliko fragmenata nepoznatog materijala ostalo. Njih je Vladimir Kuskov poneo sa poluostrva.

Posle godinu dana lutanja po laboratorijama, Vladimir Kuskov je otkrio da ovi delovi pripadaju kvazi živom organizmu. Biometal je posedovao velike frakcije zlatno-srebrne boje. Na Akademiji nauka naučnici su zatražili zabranu objavljivanja rezultata istraživanja o ovom pitanju i oni su bili klasifikovani.

Ipak, Vladimir Kuskov je sačuvao jednu kopiju materijala donetog sa poluostrva. Preko poznanstva je uspeo da ga da na proučavanje Institutu za svemirska istraživanja.

Mikroskopskim pregledom dela krhotina potvrđeno je da su ovi metalni ostaci žive strukture DNK. Eksperiment je ponovljen nekoliko puta i zanimljivo, slika reza se stalno menjala; na molekularnom nivou, struktura fragmenta se kretala kao živi predmet.

Još jedan očevidac, koji je stupio u interakciju sa fragmentom misterioznog vanzemaljskog objekta, bio je pokojni Nikolaj Levašov. Sa njim je čestica kvazi živog organizma stupila u telepatski kontakt. Štaviše, ovu radnju je primetilo najmanje šest očevidaca, koji su tvrdili da se mali žuti zrak protezao od krhotina do čela istraživača.

Kasnije je Nikolaj rekao da se informacije koje su prenete sa biometalnih ostataka odnose na tehničke podatke broda i osnove njegove kontrole. Najverovatnije su ćelije ovog kvazi-živog organizma sadržale podatke sa čitavog broda u celini i bile su programirane da nauče da lete na njemu. Parče krhotine istraživaču nije prenelo nikakve druge podatke.

Najnovije vesti o ovim fragmentima datiraju iz 1993. godine, kada su prodate japanskim naučnicima. Ono što se zapravo dogodilo 1986. godine na Koljskom poluostrvu jedna je od najzanimljivijih misterija povezanih sa padovima NLO-a u SSSR-u.

Do sada su istraživači pokušavali da nabave barem jedan mali komad tog broda kako bi ga bolje proučili na savremenijoj opremi.

Webtribune.rs