U prirodi većina životinja trči brže i skače od čoveka…

Tako neke životinje su pravi rekorderi prirode i životnjskog carstva i za njih kažemo da su “najbrže životinje na svetu” tj. u prirodi. Priroda je hiljadama godina usavršavala i dala životinjama sposobnost da brže trče, skaču, brže od ljudi zbog toga što su uvek bile plen ljudskoj vrsti ili grabljivcima u lancu prehrane u životnjskom svetu.

S brzim trčanjem i skakanjem priroda je omogućula tako najjači i najsposobniji prežive surovi svet životinjskog carstva.

Apsolutni rekorder u sprintu među životinjama nesumnjivo je gepard (Acinonyx jubatus). Gepardi mogu dostići brzinu od 120 kilometara na sat i zadržati istu tu brzinu na udaljenosti od 500 metara. A kao da to nije dovoljno, gepardi mogu dostići brzinu od 0 -100 km/h za samo 3 sekunde.!

Po novijim istraživanjima naučnika i prirodnjaka Geparda je sa trna skinula kalifornijska vaška ! (Paratarsotomus macropalpis) koja je veličine zrna susama. Kako naučnici tvrde a prenosi Nacionalna Geografija

Kada bi čovek visine 180 centimetara bio brz kao kalifornijska vaška prelazio bi 579 metara u sekundi, tvrde stručnjaci. Ova vaška za sekundu može da pređe razdaljinu 322 puta dužu od dužine svoga tela, koja je tri milimetra. To znači da vaška dostiže brzinu od 2.100 kilometara na sat

Prvo mesto u skoku udalj drži antilopa, koja pravi skokove od 12 metara da bi umakla apsolutnom rekorderu u trčanju na kratke staze – gepardu. On naravno, mora da stigne antilopu ako hoće da ruča.

Zahvaljujući izuzetno dugim i snažnim nogama, kengur koji beži od neprijatelja razvija brzinu od 30 kilometara na čas, a povremeno je u stanju da postigne i 50 kilometara.

Žirafe, koje se zbog visine čine sporim, u stvari su brze koliko i kenguri. Priroda je lišila noja sposobnosti da leti, ali je, s druge strane, obeštetila tu pticu dajući joj moćne noge. Sa najvećom brzinom od 80 kilometara na čas, on ima malo suparnika među životinjama.

Jedan od njih je gnu antilopa, koja prelazi 90 kilometara na čas.

Sokol (Soko)- leti brzinom većom od 322 kilometra na sat, a zbog toga se smatra najbržom životinjom na kugli zemaljskoj. Tu brzinu dostiže u lovu – najprije se diže u visinu, a zatim se sunovrati na svoju žrtvu koja, jasno, nema šanse, i u pravilu je ščepa za vrat.

Zanimljivo je takođe da u sposobnosti ubrzanja, gepard nadmašuje ne samo najbržeg čoveka nego isto tako i najsnažniji takački automobil. Za dve sekunde od trenutka kada je pojurio, ovaj grabljivac dostiže brzinu od 72 kilometra na čas. Izuzetna gipkost njegove kičme, i noge poput najjačih opruga, omogućuju mu da se kreće moćnim skokovima.

Čovek nije bolji od životinja ni u skakanju udalj i uvis. Ako bi čovek u skoku udalj hteo da se izjednači sa običnom buvom, koja preskače rastojanje šestdeset puta veće od njene veličine, čovek visok dva metra morao bi da skoči udalj 120 metara.

Ako bismo hteli da dužinu skoka dovedemo u korelaciju sa veličinom skakača, utvrdili bismo da rekord među sisarima očigledno drži skočimiš. To minijaturno stvorenje dugo samo 15 centimetara, pravi skokove od četiri metra.

U apsolutnim dužinama, prvenstvo u skakanju ima, kao što smo već rekli, antilopa. Drugo mesto drži kengur. Sa nekih 90 kilograma, u stanju je da skoči devet metara udalj. Kengur može da konkuriše i u skakanju uvis – sa 2.5 metra. Suočen sa kakvom opasnošću, sivi kengur je kadar da preskoči ogradu visoku tri metra.

Takođe i  buva svojim skok sposobnostima je neverovatna, one mogu skočiti i 110 puta više od svoje visine. Skok ovog parazita jednak je skoku čoveka preko zgrade od 30 spratova. Kada buva skače ona ima 20 puta veće ubrzanje od spejs šatla.

Impala, koja živi u Africi, skače 7.5 metara udalj i 2.5 metara uvis. Zavidno mesto među skakačima uvis pripada lososu koji na svom putu ka mrestilištu ponekad savladava brzake visoke 3.65 metara. Među grabljivcima, najbolji skakač uvis je puma, koja je u stanju da preskoči četiri metra.

Rekorder je crnomorski delfin, koji, igrajući se, skače i do šest metara uvis iznad površine vode. U celini uzev, čovek u vodi beznadežno zaostaje za životinjama.

Rekorder među vodenim životinjama po brzini je riba sabljarka Crni marlin (Makaira indica) , koja je u stanju da razvije brzinu od 135 kilometara na čas.

Spektakularne brzine postižu, isto tako, tuna i jedna vrsta morskog psa. Jureći za plenom kroz morske dubine, one dostižu i sto kilometara na čas. Delfin je nešto sporiji, 60 kilometara je najviše što može da razvije.

Čak i pingvini, koji se na kopnu nespretno gegaju, u vodi mogu da se kreću brzinom od 37 kilometara na čas. A kitovi su brzi koliko i dobri brodovi, sa svojih 40 kilometara na čas.

Zanimljivosti dana