ROBOTSKO ORUŽJE…

Možete li da zamislite sledeću scenu: sedite na ručku u otmenom restoranu u Pakistanu. Za susdnim stolom je nekoliko poslovnih ljudi – Amerikanaca. U jednom trenutku, staklo na prozoru se rasprskava i uleće minijaturni helikopter ne duži od jednog metra. Kao mala igračkica. U sledećem trenutku helikopter se nalazi iznad stola poslovnog američkog društvanceta. Sve čega se dalje sećate je razorna eksplozija. Ukoliko ste pukim slučajem preživeli nastali pakao, preko medija saznajete da su ljudi za stolom u pakistanskom restoranu pobijeni i da se radi o američkom ambasadoru i vojnom atašeu neke evropske zemlje, kao i nekoliko pakistanskih diplomata.

Mediji još objavljuju da je teroristički napad izvršio “bombaš samoubica”, koji je ušao kao gost, prišao stolu ambasadora i aktivirao eksploziv kojim je bio opasan. Pošto niste bili pijani , dobro se sećate, jer ste neposredan svedok događaja koji je preživeo, pozivate sve svetske medije da im objasnite da to nije delo nikakvog “bombaša samoubice”, već je bomba stigla u malom hlikopteru kojim je neko daljinski upravljao. Ali, uzalud. Vašu verziju događaja niko ne želi da objavi. Jasno vidite na TV ekranu neke likove koji tvrde da su bili gosti u restoranu i da su videli islamskog fanatika koji je aktivirao bombu i vikao “Smrt Americi u ime Alaha!”. A vi te likove u restaorano uopšte niste primetili. Ali, svi mediji samo njihivu priču prenose. Epilog je da će SAD, ali i neke druge evropske zemlje, članice NATO-a, zbog toga morati vojno da intrevenišu na teritoriji Pakistana kako bi se obračunale sa “opasnim teroristima”. Ovakva priča može biti realnost i to, nažalost, jeste realnost današnje podmukle političko, terorističke i medijske spletke. Običan narod , na žalost , veruje u ono što svetske informativne agencije plasiraju medij a ovi bezpogovorno to objavljuju.

Sve to predstavlja tipičnu političku podmetačninu koja se u žargonu naziva još “false flag” ili operacija pod lažnom zastavom. I upravo se za ovakve terorističke akcije mogu koristiti razna minijaturna robotska oružija, kojima se upravlja na daljinu i koja neprimetno mogu stići do same mete, a onda metu nepogrešivo likvidirati. I CIA ih za to koristi. Američki film “Sirijana” prvi put je obelodanio kako CIA vrši atentate pomoću projektila sa daljinskim upravljanjem na nepodobne političke protivnike. Ovo savršeno robotsko oružije već nekoliko godina unazad korusti veoma obilato i američka vojska, ali i britanska i italijanska. Ovi roboti mogu nositi onoliko eksploziva koliko je to potrebno. Mogu nišaniti pojedinca ili grupu, a mogu biti zamena za teške bomardere koji će rezoriti I infrastrukturne objekte I pobiti hiljade I desetine hiljada ljudi. Danas se ove robotizovane bespilotne letilice, bez obzira na veličinu nazivaju UAV (unmanned aerial vehicle) ili u prevodu bespilotne vazduhoplovne letilice. Popularno se i u srpskom jeziku nazivaju drone (engl. drouns) što znači zunzare, zbog prigušenog zvuka koji ispuštaju dok lete, nalik bumbarima. “Zunzarama” se upravlja bežičnim prenosom radio signala koji komuniciraju sa softverom u letilici.

U letilici se nalaze kamere, koje služe kao oči pilotu koji sedi hiljadama kilometara daleko i navodi ovu letilicu na borbeni zadatak. Pilot tako može biti na sasvim drugom karju sveta, na drugom kontinentu ili čak na “drugoj planeti”. U stvari čitav svemirski program koji je decenjama sprovodila NASA trošeći ogroman novac iz američkog državnog budžeta za tobožnje istraživanje svemira, posebno Meseca i Marsa, samo je bila dobra maska da se razvije ova pakleno moćna tehnologija. Koga briga kako izgleda Mars i da li tamo ima vode, raznih ruda, “malih zelenih” i sl. I vode, i nafte, i rude ima sasvim dovoljo na Zemlji, i vlasnicima ove tehnologije potrebno je samo da se obračunaju sa državam, a i pojedincima koji se njihovoj neograničenoj eksploataciji suprotstave. A ratovanje robotskim mašinama preko daljinske komande je najjeftnije i najefektnije ratovanje koje se može zamisliti. Nema troškova oko ishrane vojnika, njihove obuke , nema psihološke pripreme za njihovu motivisanost, nema bolničkih troškova i nema opasnosti da neprijatelj zavrbuje robote i navede ih na izdaju.

Tako su sve bespilotne “zunzare” napravljene da u slučaju opasnosti (da ih neko “zavrbuje” i otme) mogu same da se unište i tako nikada “žive” ne padnu neprijateljima u ruke. Nedopustivo je za ove robotske letilice da neprijatelji otkriju njene softverske tajne i šifrovani sistem komunikacije sa pilotom i administratorom. Sa ovakvim robotima rat se može vodito gotovo beskonačno, jer nema ljudskih gubitaka. I sve konvencije o ratovanju padaju u vodu. Zato nije za čuđenje što su SAD napravile plan za robotizaciju svoje vojske do 2021. i nameravaju da se u budućnosti najviše oslone na ovakvu vrstu naoružanja. Plan je da se udvostruči sadašnji broj ubojitih bespilotnih letilica, pre svega klase RQ-4 Global Hawk (jastreb), MQ-9 Reaper (kosač), i MQ-1 Predator (grabljivac). (Kakva “mirnodopska” imena) Ova poslednja letilica je lovac veoma izdržljiva i dugotrajna letilica i služi za izviđanje i ciljanje meta sa velike visine. Nju koriste i vazduhoplovne i pomorske snage, ali i pogranične i carinske službe, kao i britanska i italijanska vojska . CIA za svoje poslove koristi manje letilice, lakše i pokretljivije i one im služe za ubijanje “terorista”, grupa ili pojedinaca. Tu je i RQ 170 Sentinel (stražar) koji služi za izviđanje. Predator koji je oboren tokom NATO agresije na SRJ 1999. sada se nalazi u Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu. Sa ovakvim naoružanjem SAD će u budućnosti moći da budu u stalnom ratnom angažmanu negde u svetu, a pošto iz ovih ratove neće stizati mrtvi američki vojnici, a i troškovi ratovanja će biti zanemarljivi. Obični Amerikanci te ratove neće ni osetiti, pa se neće ni buniti zbog visokih vojnih troškova iz državne kase. Većina neće ni znati šta u “njihovo” ime radi “njihova “ vlada koga sve razara i ubija širom sveta. I to bez ikakve objave rata.

NEZAUSTAVLJIVI LETEĆI ROBOTI

Ono što bespolotne “zunzare” čini posebno nezgodnom je što one spadaju u stelt (stealth) letilice, pa ih ni jedan radar, za sada, ne može detektovati. Mogu leleti veoma brzo i veoma nisko, te sasvim nerimetno ulaze u prostor bilo koje države. Tako stižu do projektivane mete i tu istovare bombe ili projektil laserki naveden sa gotovo savršenom preciznošću. Kada izvrši zadatak, “zunzara” se vraća u bazu iz koje je poletela, ili se po potrebi sama uništi. Modeli UAV-a sa rasponom krila od 5 metara sposobni su da nose i do 50 kilograma eksplozivnog tereta. Ove letilice su praktično nezaustavljive. Za sada. Posebno su opasne za takozvane “mekane ciljeve” a to su objekti ili vozila koja nisu sposobna da se sama brane. Sistem “zunzare” odnosno “unmanned aerial system” (UAS) uključuje 4 letilice, zemaljsku stanicu, satelitski link i posadu za lansiranje letilice u bazi koja se nalazi što je bliže moguće meti. Oni letilicu održavaju neprekidno spremnom da uzleti. Ovakvih baza za održavanje i lansiranje UAV-a, po nekim proračunima analitičara, trenutno širom sveta ima najmanje 60, a verovatno i mnogo više, jer to predstavlja vojnu tajnu. U javnosti je bila i informacija da su korišćene baze na jednom majušnom arhipelagu Indijskom okeanu (“Dijego Garsija”, verovatno ), kao i jedna u afričkoj državi Džibuti. Druga afrička baza se nalazi u fazi konstrukcije u Etiopiji i za sada je tajna. Pista za letilica za potrebe CIA građena je u jednoj zemlji na Srednjem istoku, i pretpostavlja se da je to Saudi Arabija.

“MALI MILION” BAZA

Za sada su poznate tri baze iz kojih se pilotira “zunzarama”. Jedna je u blizini Las Vegasa, druga je u jednom prašnjavom vojnom kampu u Africi, koji su nekada koristili pripadnici francuske Legije stranaca, a treća je u Avganistanu. Četvrta baza za pilotiranje, koju još niko ne pominje , verovatno je vazdušna baza u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Letilicom upravljaju uvek po dva čoveka – jedan je pilot sa džojstikom koji i nišani i opaljuje na metu, a drugi je operater za senzore i kamere. Oni sede u klimatizovanim sobama pred nekoliko monitora i pored kompjutera i navode letilicu na metu kao u video igricama. Imaju pilotsku smenu od po osam sati, a nakon toga idu kućama. Leševi i teška ljudska drama koja ostaje iza njihovih “video igrica” njih ne dotiču. Oni samo imaju svest o uspešno ili neuspešno izvršenom zadatku. Drugo ništa ne vide i nikada ne saznaju. Neke baze koristi CIA i one mogu biti samo obične napuštene piste za uzletanja aviona. Vojne baze su mnogo bolje opremljene sa svom pratećom sofisticiranim opremom za robotsko ratovanje i skladištima projektila.

PAKISTAN-GLAVNA BAZA ZA TRENING UAV-A

Da li se ove letilice u Pakistanu koriste za trening i obuku pilota , a sve po izgovorom da se njima love “teroristi”? Podsetite se “false flag” operacije koju smo naveli na početku teksta. Pakistan je američki saveznik (u stvari njihova korumpirana vlada), a zapravo su Pakistanci postali najveća kolateralna štata ovih “anti-terorističkih” akcija bespolotnih letilica. Posebno su zunzare napravile haos poslednjih meseci u severnom Vaziristanu, “boreći se “ protiv pripadnika Al kaide. Da podsetimo da je u Libiji, ta ista Alkaida bila NATO saveznik broj jedan. Ali, sve je izgleda velika video i politička igrica. Tako, po četiri bespilotne letilice istovremeno zuje iznad Vaziristana u Pakistanu po 24 sata dnevno. One navodno nadgledaju teroristička skorivišta, a onda naciljaju metu i izbacuju svoje ubojite projektile na njihova “podzemna skorivišta”.

Ali, leševi koji ostaju iza tih “antiterorističkih” dejstava su uglavnom leševi pakistanskih civila. I za one pojedince za koje američka vojska tvrdi da su članovi teororističkie organizacije, nikada za to nisu izvedeni valjani dokazi. Jedan Pakistanac ovaj svakodnevni užas opisuje rečima: “Izglada kao da oni zaista žele sve da nas pobiju…”. Ova “kolateralna civilna šteta” izaziva kod stanovnika Pakistana ogorčenje i gnev i oni traže od svoje vlade (potplaćene dolarima, naravno) da se “saveznička” Američka vojska skloni iz Pakistana. Na žalost, pakistanska vlada je za milijarde dolara napravila pakt sa djavolom. Pa gde će onda da vežbaju ovi američki piloti?

Ako ih najure iz Pakistana, da li će se možda Al kaida preko noći useliti, na primer na Kosovo? Nije li nam upravo neki “stručnjak za terorizam” nedavno preko medija i ministra policije Srbije objavio da je pojava terorista moguća i u Srbiji i u BiH? Pitanje je samo gde će se ovi “teroristi” stacionirati da bi UAV mogli i ovde da vežbaju gađanje. Nije li Bondstil pravo mesto za još jednu UAV bazu? (Da kao vidovita Vanga predvidim da će možda mudžahedinskih terorista na Kosovu i BiH biti u narednim godinama sve više i više (bar po budućim pisanjima medija) i da će se onda iz belosvetskih političkih kugova inicirati jedna velika “antiteroristička” akcija, koju će zaglupljene kreature na “vlasti” Srbije, BiH i Makedonije i te kako podržati? I , eto novog poligona za vežbu in vivo. )

PROBLEMATIČAN PRAVNI ASPEKT KORIŠČENJA BESPILOTNIH LETILICA

U jednoj naučnoj studiji objavljenoj decembra 2009. (Social Science Research Network Notre Dame Legal Studies Paper) “Slučaj Pakistana 2004-2009”, kaže se sledeće: “… UAV ispaljuju projektile i bacaju bombe, vrstu oružja koje može biti korišćeno samo u skladu sa zakonom u oružanom konfliktu. Sve do proleća 2009., u Pakistanu nije bilo oružanog konflikta. Međunarodni zakoni ne prepoznaju pravo da se neko ubije bez objave rata” … “Ubijanje bez objave rata se može toleristi samo za vreme nerijateljstava u vreme nekog već postojećeg oružanog konflikta I tada samo zakonita borba se sme voditi”. S obzirom da takozvane “antiterorističke” akcije u Pakistanu predvodi CIA, na osnovu nekakvih svojih operativnih saznanja, u istom izveštaju se dalje kaže :

“Članovi CIA nisu zakoniti borci i njihovo učestvovanje u ubijanju osoba, čak i u oružanom konfliktu je – zločin. Američke vojne snage mogu biti ‘zakoniti borci u Pakistanu’ samo ako je to njihova (pakistanska) vlada zvanično tražila od njih. A ona to nije tražila”. Navodi se još i efekat delovanja ovih bespilotnih letilica: “Zunzare, veoma retko, a gotovo nikada, nisu ubile samo ciljanu metu. Oktobra 2009. taj odnos je bio do 50 civila na svakoog vojnika”. Dakle, pravni osnov za koriščenje bespilotnih letilica na način kako to čine SAD u dašnejm međunarodnom pravu ne postoji, a ono što postoji u korpusu međunarodnih konvencija o ratovanju – jednostavno se ne primenjuje. Tako svi oni koji koriste bespilotne letilice za svoje političke ciljeve to rade vršenjem čistog nasilja , i to se ne može zvati drugim imenom osim – terorom nad vojno slabijim narodima i državama. Oni mogu bez ikakvih sopstvenih gubitaka smanjivati populaciju neprijatelja. I to je, do sada u istoriji neviđeno ratovanje.

NEMAČKI NACISTI SU PRVI POKRENULI ROBOTIZACIJU ORUŽJA

Zanimljivo je da su Nemci još 1944. pravili minijaturne tenkove napunjene eksplozivom kojma su upravljali sa daljinskom komandom. Kada si ih otkrili, Amerikanci su ih ismejali kao neozbiljne “igračke”. Danas američka vojska koristi upravo tehnologiju koju su razviijali nemački naučnici u vreme nacističke vladavine. Takođe je prva stealth tehnologija primenjena kod nacističkih avio-inženjera, kada je Luftwafe kostrusiao svoj avion – krilo, nazvan Horten HO 1X V1 (takođe poznat i kao HO 229 ili Gotha GO 229). Bio je tako mekano zakrivljen da ga radari tada nisu mogli otkriti. To je prvi avion koji je trebalo da koristi turbo mlazni pogon. I nakon 70 godina, američka stealth bespilotna “zunzara” RQ-170 Sentinel ima gotovo identičan oblik sa Hortonovim avionom. Ova letilica je prvi put uočena na avganistanskom aerodromu u Kandaharu, pa je nazvana “Zver iz Kandahara”. I Japanci su 1945. šikanirali Amerikance tako što su slali preko Pacifika velike papirne balone sa daljinskom komandom iznad Severne Amerike. Oni su nosili zapaljive bombe i onda bi bili obarani iznad SAD. Ova japanska misija je bila veoma uspešna i izazvala je paničan strah kod običnih građana, koji su do tada mislili da je ratni okršaj dalako od njih i da su bezbedni u SAD. Ali, američka štampa je vesti o tome zataškavala, plašeći se da bi Japanci, ohrabreni uspešnom misijom, poslali još više balona iznad SAD.

Američki geolozi su tada analizirli pesak koji je korišćen na balonima kao balast i pokušali da utvrde gde se nalazi mesto u Japanu sa takvim peskom. Fotografskim istraživanjem pronašli su lokaciju blizu jedne fabrike hidrogena i pretpostavili su da je u blizini mesto za lansiranje balona. Fabriku hidrogena i okollinu su izbombardovali i japanski baloni sa daljinskom komandom su prestali da lete nad Amerikom. Japanski papirni balon iz 1945. UAV su korišćene i u Vijetnamu, uglavnom kao izviđečke platforme, a 1980-tih bespilotna letilica za radarom za ciljanje i ubijanje, nazvana “Harpy”, bila je primenjena u sistemu protivvazdušne odbrane. U Zalivskom ratu korišćen je borbeni bespilotni sistem X-45. Bespilotne letilice su koišćene u Bosni 1995, protiv Srba, kao i 1999. u bombardovnju Srbije, kao i u Iraku, Pakistanu, Avganistanu, Libiji, Jemenu, Somaliji, ali i u SAD za nadgledanje terena (čitaj špijuniranje građana). Praktično se primenjuju svuda kako to odgovara Pentagonu ili CIA. Civili, žene i deca, širom sveta koji su stradali od ovih letilica našli su se uglavnom na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. A kada je pravo vreme i kada ove letilice deluju- to oni ne mogu da znaju, jer su one praktično nevidljive. I to je zato najpodmuklije i najubitačnije oružje današnjice. I upravo takvo oružje je dobitnik Nobelove nagrade za mir, Barak Obama, odobrio da bude korišćeno u američkoj globalnoj borbi “protiv terorizma”. I teroristi su zato svuda, po celom svetu, gde god je Pentagonu potrebno da seje bombeč. Pametan čovek lako sada može da shvati ovu perfidnu igru. Da navedemo da postoji sumnja da je navodni teroristički napad na Pentagon, 11. septembra 2001. izveden upravo jednom bespilotnom letilicom, a što je zabeležila jedna video kamera na obližnjoj benzinskoj pumpi. Takođe se veruje i da je Moamerr Gadafi ubijen u jednom ciljanom napadu sa bespilotbnom letilicom, iako je postojao dogovor o slobodnom prolasku konvoja vozila u kojima je bio Gadafi. Ovaj zločin je prikriven lažiranom medijskom predstavom o mučeničkom linču “Gadafija”, koji su navodno izveli libijski pobunjenici. Tako je američka strana u Libiji zadržala svoju “posredničku i mirotvoračku fukciju”, postavljanjem čoveka sa dvojnim američkim i libijskim državljanstvom na mesto novog libijskog premijera. I čitava NATO misija u Libiji je naravno, bila isključivo “humanitarna”.

Sa ubojitim Apač helikopterima i podmuklim “zunzarama”. A tu je naravno i biznis. Jer, kompjuterska tehnologija koja se primenjuje u “zunzarama” donosi njenim tvorcima ogromnu zaradu. Ova industrija je danas u poziciji avio-industrije za vreme i nakon Drugog svetskog rata. A vodeći ugovarači sa Pentagonom su Boeing, Lockeed Martin, Northrop Grumman i još veliki broj manjih kompanija. Na žalost, ključnu ulogu u stvaranju ovog oružija je imao Nikola Tesla, čija je istraživanja tajno i godinama finansirao Pentagon. I onda su mu sve radove pokupili.

IRAN UHVATIO “STRAŽARA”

Ipak, 4. decembra ove godine iranski vojni inženjeri uspeli su, navodno, da iznad Irana uhvate “živu” bespilotnu letilicu RQ-170 Sentinel koju je koristila CIA za izviđanje i da je neoštećenu spuste na zemlju. I to je bio težak šok za SAD i zagovornike robotizacije američke vojske. Amerikanci su u neverici ovo najpre negirali, a onda zvanično zatražili da im Iran “zunzaru” vrati. Ali , Iran je to odbio i javno objavio da namerava da čitavu letilicu raskolopi, prostudira je i ponovo sklopi. Za njih je akcija ove letilice čist akt špijunaže. U stvari ono što su izeli iranski inženjeri, stručnjaci za sajber ratovanje, predstavlja veoma neprijatan događaj za ove bespilotne sisteme. Oni su naime, uspeli da “otključaju” tajni šifrovani softver “zunzare” nazvane “Stražar”, i pomoću njega su softverski prodrli u sam komandni centar CIA u Lengliju, u Virdžiniji iz koga je pilotirano letilicom. Onda su vešto iskopirali sve podatke iz sistema komunikacije između letilice i baze u Lengliju kao i veze sa navigacionim satelitom. Ove podatke su onda vratili natrag, ali su ih reprogramirali, tako da je “zunzara” umesto pravih podataka sa navigacionih uređaja, u Lengli svom pilotu, slala lažne koordinate gde se nalazi. I oni su verovali da i dalje imaju kontrolu nad njom, ne znajući da letilica više uopšte nije na navedenoj poziciji i da oni više nemaju daljinsku komandu nad njom. Da su to primetili na vreme, odmah bi aktivirali sistem za njeno samouništenje. Ovako su upravljanje “zunzarom” preuzeli iranski inženjeri i mekano je spustili u svoju vojnu bazu blizu Kašmara, nekih 225 kilometara od Avganistanske granice.

Neki, američki vojni analitičari, ipak, primećuju da je na fotografiji dostavljenoj medijima , Sentinel sa donje strane verovatno oštećen, pa je zato kamufliran, i da je letilica moguće upala u vodu, odakle je izvučena , jer je oko nje pod mokar. Ipak, hvatanje pravog trenutka za njeno softversko reprogramiranje, kako se tvrdi zvanično, otkriva da su Iranci znali da će se ovakvo izviđanje vršiti i čak su znali tačne koordinate leta. Ko je čitav plan otkrio, sada je stvar američke špijunaže. Ili je u pitanju mala igra iz visokih vladarskih krugova kako bi se orkestrirao veliki sukob na Srednjem Istoku.

Da su Iranci odavno radili svoj program letilica sa daljinskim upravljanjem i da su tu verovatno veoma daleko dogurali, nagoveštava i ubistvo iranskog stručnjaka za ovaj program, zvanično penzionisanog majora Reze Barunija. On je poginuo 1. avgusta 2011. godine navodno u eksploziji gasa u njegovoj veoma dobro čuvanoj vili. Samo nekoliko ljudi iz vrha iranske vojske znalo je da je Baruni tajno bio angažovan na ovom programu. Izraelske obaveštajne strukture su pustile informaciju da je u njegovoj kući instaliran eksploziv najmanje na tri mesta tako da su potpuno srušeni noseći zidovi kuće. I to je, po njima, mogao uraditi samo neko ko je dolazio kod njega u kuću. Da Iran sprema svoj UAV program upozorio je samo pet meseci pre ovog ubistva , američki ministar odbrane Robert Gejts u Senatu. Iran je , kazao je tada Gejts, uspešno testirao prototip svoje domaće stelt letilice, nazvane “Sofeh Mahi” (Manta Ray). I to je veoma zabrinulo Pentagon. Sada, kada je Sentinel, navodno uhvaćen, američki stručnjaci će morati još više da rade na usavršavanju ove tehnologije. Recimo da je baš zato neko iz vrhovnih spletkaroških krugova, čitavu ovu igru iscenirao. Iranci su dobili samopuzdanje, a Pentagon zadatak da ovo oružje još bolje razviju.

Ivona Živković