Ok, matematika definitivno nije na listi prioritetnih školskih predmeta kojima biste se bavili a pogotovo ne fizika i hemija…

Brojevi su dosadni, formule teške, jednačine nepovezane i plače vam se pri samoj pomisli da teoriju morate da učite, a zadatke da vežbate.

Svaka nauka, pa i matematika, ima zanimljivo uporište. Jednostavno rečeno, matematika je sigurno nauka za nekoga.

Za svakoga je, međutim, svakodnevni život u kome je i te kako prisutna matematika. Prvo, u prodavnici uvek, dok baratate svojom platom, raspodeljujete budžet, planirate da dižete kredit, a kao profesionalni deo ne uvek – zavisi čime se bavite, ali i tu je bude.

Ovim tekstom ćemo predočiti samo najzanimljivije stvari koje mogu da vam olakšaju učenje bar onih osnova koje su vam potrebne.

Šta je matematika?

Ne postoji ni malo sumnje u to da je matematika tačna i precizna nauka, koja je vremenom nastala izučavanjem figura i računanjem, koje je bilo moguće samo sa brojevima. Nastala je iz one grube potrebe sa početka teksta – zbog različitih svakodnevnih potreba, ali, tada, i zbog predviđanja astronomskih događaja.

Krenulo se od brojeva, preko geometrije i trigonometrije, do algebre i jednačina, a kako bi se matematika objasnila, a kasnije i redovno izučavala, razvijeni su još neki njeni važni delovi: teorija skupova, matematička logika i teorija modela. Ne smemo zaboraviti ni statistiku, koja se uči redovno u nekim srednjim školama i na nekim fakultetima, negde i kao izborni predmet.

Pojedini delovi matematike koriste se u računarskim naukama, a jedna od njih je diskretna matematika.

Najveći matematičari koji su obeležili njen razvoj su: Pitagora,  Euklid, Arhimed, Pjer de Ferma, Blez Paskal, Leonard Ojler, Karl Fridrih Gaus, Alan Turing.

Što se tiče najpoznatijih i najznačajnijih žena matematičarki, to su: Hipatija, Emili di Šatle, Marija-Sofija Žermen, Emi Neter, Meri Somervil, Florens Najtingejl, Džulija Bauman Robinson i druge.

Zanimljivosti o matematici: 

• • Za postojanje Neptuna saznalo se tek u 19. veku zahvaljujući matematici,
  • Diskalkulija znači da neko teže uči računanje, što je direktno povezano sa izučavanjem matematike,
  • Broj 5 se na tai jeziku izgovara kao “ha” – zato se 555 često koristi kao skraćenica u slengu za “hahaha”,
  • Nula je jedini broj koji ne može da se predstavi rimskim brojevima,
  • Broj Googol, po kome je pretraživač Google dobio ime, samo sa greškom u spelovanju, koristi se da se izrazi broj 1 praćen sa 100 nula, a prvi ga je upotrebio, tada devetogodišnjak, Milton Sirotta 1940. godine,
  • Trenutak ili momenat je zapravo prava jedinica za vreme koja označava 1/100 deo sekunde.

Edukacija.rs