KAKO KOMPROMITOVATI VLADIMIRA PUTINA…

Da li su ubistva Politikovskaje i Litvinjenka podmetanja Putinu?
Da li je prijem Srbije u Partnerstvo za mir deo obračuna sa Putinom?
Kako je Crna Gora postala evropski centar za pranje para rusko-izraelske mafije?
Da li se Britanija tajno spremala da izruči Berezovskog Rusiji?
Za koga radi srspki tajkun Miroslav Mišković?

KAKO KOMPROMITOVATI VLADIMIRA PUTINA

O ubistvu ruske novinarke Ane Politikovskaje i trovanju radioaktivnim izotopom, bivšeg ruskog špijuna Aleksandra Litvinjenka, svetski mediji su proteklih nedelja naširoko izveštavali. Iz skoro svih iznetih detalja može se lako zaključiti da je iza ovih ubistava neka tajna služba bliska ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Jer, obe žrtve su u javnosti bile žestoki kritičari baš njegove politike. Ovakav stav je prenet i u našim domaćim medijima. Ali, mnogo podataka izašlo je na videlo i preko interneta. Ove informacije koje nisu politički korektne, bitno odudaraju od tumačenja koje je plasirala globalna medijska oligarhija. Pogledajmo čiji interesi zaista stoje iza ovih ubistava, prema prema analitičarima koji nisu podobni za globalne medije.  Ubistvo Ane Politikovskaje u Moskvi dobilo je izuzetno veliki publicitet širom sveta iako se radilo, kako kažu upućeni, o jednoj sasvim običnoj novinarki koji je pratila svakodnevna dogadjanja.

Politikovskaja je ćerka bivšeg ukrajnskog diplomate, te je kao imućno funkcionersko dete čitavog života veoma udobno živela, za razliku od većine svojih vršnjaka u Rusiji. Rodjena je u Njujorku. Politikovskaja je bila novinar “Novaje Gazete”, čiji je vlasnik ruski oligarh Aleksandar Lebedev. On je raspisao nagradu od 1.250 000$ za otkrivanje ubice. Ana Politikovskaja misteriozno je ubijena u svom stanu u Moskvi samo nekoliko dana pre Putinove važne posete Nemačkoj, te se naglašeno medijsko pokrivanje ovog slučaja u zapadnim medijima lako može tumačiti i nemerom da se Putin kompromituje u zapadnom javnom mnjenju. Bivši Sovjetski predsednik Gorbačov, koji je sada deonočar “Novaja Gazete”, napiso je u uvodniku tim povodom baš takvu konstataciju: “… oni koji su ubili Anu P. želeli su da udare na Putina.” Trovanje bivšeg agenta KGB Litvinjenka i njegova smrt u jednoj bolnici u Londonu poklopili su se sa održavanjem samita Rusija – EU. I to je dobilo veliki medijski publicitet. Litvinjenko je umro od trovanja radioaktivnim polonijumom 210.

LITVINJENKO I BEREZOVSKI

Litvinjenko je tvrdio da je poslat iz Moskve u London da ubije odbeglog ruskog oligarha Borisa Berezovskog (poznatog i pod imenom Platon Elenin) ali je on navodno odbio da izvrši naredjenje. Za Berezovskim je Rusija odavno raspisala medjunarodnu poternicu zbog velike pljačke ruskih fondova i iznošenja novca u Izrael. Berezovski je uzeo izraelsko državljanstvo i nastanio se u Londonu. Sva nastojanja Rusije da on bude izručen Moskvi, bezuspešna su već godinama. Po izvorima bliskim američkoj NSA tvrdi se da je Rusija vršila jak finansijski pritisak na London da Berezovski bude isporučen. Po nekim drugim izvorima sporazum dve zemlje o obostranoj ekstradiciji kriminalnih elemenata upravo je bio spreman za potpisivanje kada je protiv Putina krenula perfidna kampanja sa podmetanjem krivice u pomenutim ubistvima.

Navodna izjava Litvinjenka data medijima pred samu smrt da iza njegovog trovanja stoje ljudi bliski Vladimiru Putinu, tumači se kao nastojanje neokonzervativnih (cionističkih) medija da kompromituju Putina a Berezovskog u javnosti prikažu kao žrtvu. Tako bi njegovim eventualnim izručivanjem Moskvi, ovakav potez britanske vlade u javnosti imao negativan odjek. Jedan ruski zvaničnik odmah je izjavio londonskom Sunday Times-u: “Ako pitate ko je imao najviše koristi od ovih ubistava, odgovor može biti samo – Boris Berezovski, čovek koji je sopstvenom voljom van Rusije i sada u kampanji diskreditacije Putina i Kremlja.” I drugi ruski zvaničnici za ubistvo Litvinjenka ali i Politikovskaje, odmah su okrivili rusko-izraelsku mafiju, piše na svom informativnom sajtu odlično upućeni analitičar iz Vašingtona, Vejn Madsen. Ova mafija često se naziva jevrejskom mafijom ali nju ne čine samo ruski, ukrajnski i izraelski Jevreji, koji najčešće i koriste Izrael kao utočište. Njihova mreža je razgranata po čitavom svetu a Crna Gora je postala jedan od njenih centara za pranje novca i u stvarnosti, ne samo na filmu o Džemsu Bondu. Tvrdi Madsen. Pipci ove mreže dosežu visoko i do američke administracije u Vašingtonu, što Madsen kao bivši službenik NSA pomno prati.

KADA JE LITVINJENKO PREŠAO U ISLAM

Zanimljivo je da se i na jednom čečenskom informativnom sajtu tvrdi da je Litvinjenko preobraćen u islam i da je neposredno pred smrt nad njim izvršen obred “Sura Yasin” u skladu sa Kuranom te da će biti sahranjen na muslimanskom groblju. To je potvrdila i njegova porodica, ali se ne slažu u tvrdnjama kada je on to učinio. Njegov otac Valter je rakao je se Aleksandar preobratio dva dana pred smrt, dok Čečeni tvrde da je to bilo mnogo ranije. Na samrtničkoj postelji Litvinjenko je navodno zahtevao i da se u Čečeniju, njegovoj “braći po oružju”, pošalje poruka o njegovoj mučeničkoj borbi protiv “Putinove kriminalne grupe”. Ipak, porodica je Litvinjenka sahranila na londonskom Highgate groblju u prisustvu Berezovskog i Ahmeda Zakajeva i mnogih drugih, dok je po izveštaju “Associated Press” Lord Džon Ria, direktor kancelarije “Spas Čečenije”, držao na pogrebu sliku Ane Politikovaskaje. Litvinjenko je navodno radio i na rasvetljavanju upravo tog zločina kada je otrovan.

VEZE SA “AL KAIDOM”

Evropski mediji izvestili su da je Litvinjenko bio umešan u lanac krijumčara radioaktivnim materijalom, što je potvrdio i njegov prijatelj, italijanski “ekspert za bezbednost”, Mario Skaramela, koji je i sam ozračen i nalazi se u ovom trenutku u bolnici. Po njemu Litvinjenko je ozračen slučajno prilikom jednog transporta. Ova povezanost sa čečenskim mudžahedinima, Litvinjenka dovodi i u vezu sa takozvanom “Al Kaidom”, odnosno njenom mrežom u Evropi koja se bavila ovakvim krijumčarenjem u nameri da napravi “prljavu bombu” koja bi bila iskorišćena u nekom od terorističkih napada u srcu Evrope. Deo ove krijumčarske mreže je dugo bio i pod nadzorom obaveštajca CIA, Valeri Plajm Vilson, koja je radila preko Cijine prikrivene kompanije “Brewster Jennings & Associates”, sve dok nije otkrivena a što je ispostavilo se poteklo od veoma visokih činovnika u neposrednom okruženju američkog predsednika Buša. Učinjeno je to kako bi se kompromitovao njen muž, bivši ambasador u Iraku, koji se protivio američkoj intervenciji u toj zemlji. Nakon velike afere u SAD, ona je napustila ovaj posao a smenjen je Bušov šef kabineta, Karl Rouv. Podsetimo da je takozvana “Al Kaida” sa svojim Mudžahedinima dugo i nesmetano delovala na prostoru BiH kao i na Kosmetu a brojni dokazi pokazuju da je bila obučavana i finansirana preko pojedinih agenata CIA. Sve ovo sa američkim nacionalnim interesima nije imalo mnogo veze.

Koliko je ova mreža uticajna govori i podatak, koji Madsen takodje iznosi a to je da postoji pisana informacija koju je FBI dobio u dva navrata, marta i juna 2001. godine gde se upozorava na moguć teroristički napad velikih razmera. Naime jedan oficir izraelske vojske je na jednom jevrejskom groblju u Nju Džersiju čuo razgovor na hebrejskom u kome se pominjao napad “na bliznakinje” koji će “Amerinakce naučiti pameti”. Obavstio je o tome pismeno FBI, ali ništa nije preduzeto…

ZAŠTO RUSKI OLIGARSI BEŽE U IZRAEL

Madsen veruje da je Litvinjenko verovatno bio dvostruki agent. On je preko Turske stigao u Britaniju gde je dopratio poslednju isporuku radioaktivnog materijala uključujući cezijum 137, radijum, iridijum, strontijum 90, uranijum, torijum i plutonijum 239 a što je sve rusko-izraelska mafija prodala onima koji su ponudili najveću cenu. Nije slučajno, tvrdi Madsen, što Turska podržava ovu mrežu za čečensku gerilu, dok je jedan od njenih lidera, Ahmed Zakajev, blizak saradnik Berezovskog i u vezi sa Litvinjenkom. Kao agent FSB (Federalne Službe Bezbednosti) Litvinjenko je prosledio neka tajna dokumenta u Izrael nanoseći ogromnu štetu ruskim liderima. Dokumenta je preneo rusko -izraelskom biznismenu, Leonidu Navzlinu, bivšem izvršnom direktoru “Yukosa”, za kojim je ruska vlada izdala poternicu zbog ubistva, pronevere i utaje poreza. Nevzlinov bivši šef u “Yukosu”, Mihail Hodorkovski, nalazi se u ruskom zatvoru zbog utaje poreza. Nevzlin je i bivši predsednik Ruskog Jevrejskog Kongresa a trenutno živi u Tel Avivu pod zaštitom izraelske vlade.

Nevzlinov kolega, takodje u izbeglištvu, Vladimir Dubov, glavni je “Yukosov” deoničar kao i bogataš Vladimir Gusinski. Svi ovi bivši “Yukosovi” funkcioneri i ruski tajkuni, za kojima su izadate poternice, vezani su i za britanskog bankara i biznismena Jakoba Rotšilda, tvrdi Madsen. Zanimljivo je i da su vodeći članovi ove danas najmoćnije dinastije u svetu (koja je osnivač i praktično najveći zemljišni vlasnik Izraela), bili na proglašenju nezavisnosti Crne Gore. Kontrolni paket akcija koji je u “Yukosu” imao Mihail Hodorkovski od 13.5 milijardi dolara, nakon njegovog hapšenja pripao je Jakobu Rotšildu, po osnovu njihovog tajnog sporazuma koji je navodno načinjen samo nekoliko dana pre hapšenja Hodorkovskog. Rotšild i Hodorkovski su se poznavali već dugo, a povezala ih je “obostrana ljubav prema umetnostima” i zajednički filantropski rad(!), objavio je tada “Sunday Times”. Litvinjenkova dvostruka igra ogledala se i što je kao agent FSB upravo imao zadatak da se ubaci u krijumčarsku mrežu koja je išla iz Čečenije i otkrije njene kanale do Bele Kuće u Vašingtonu. Litvinjenko je očito znao previše.

KOGA SE PLAŠE AMERIKANCI

Izveštaj o njegovoj umešanosti u rad izraelskih bosova organizovanog kriminala objavio je ranije i “Washington Post”. To je bila priča o falsifikovanim banknotama od po 100$ koje je štampala grupa iz mreže stacionirana u Južnoj Osetiji i koja je imala operativne veze sa kriminalnim šefovima stacioniranim u Gruziji i Izraelu. Evo koja saznanja ima Madsen: “27. oktobra 2004. jedan kurir ove falsifikatorske družine, Hazki Hen, sreo se sa jednim prikrivenim agentom “Tajne Službe” u hotelu “Linthicum” u Merilendu u blizini Medjunarodnog aerodroma Baltimor-Vašington. Hen, koji je upravo stigao u Tel Aviv, ponudio je razmenu 230 000$ u lažnim “Ben Franklin” apoenima za 80000 u pravim novčanicama. Hen se, takodje, složio da snabde sa dodatnih 1,5 miliona US dolara u lažnim apoenima od po 100 $ i razgovarano je o mogućoj isporuci od 10 miliona dolara u lažnim apoenima za ubuduće. Hen za ovo delo nije optužen od strane američke federalne vlade sve do novembra 2005.

Onda je tvrdio da je bolestan da bi podneo sudjenje, pa mu je dozvoljeno da se vrati u Izrael(!?)” Rusko-izraelski kriminalci su takodje krivotvorili American Express Traveler’s Checks u Istočnoj Evropi. “Slučaj Hen je”, dodaje Madsen, “još jedan primer kako američka vlada propušta da sudi izraelskim kriminalcima, špijunima i ostalima koji predstavljaju pretnju za nacionalnu bezbednost SAD. Isti scenario je odigran sa “Al Kaidinim” finansijerom Yehuda Abrahamom, njujorško izraelskim dilerom dijamanata, koji je prao novac za rusko-izraelske kriminalne bosove i kao Malezijac bio povezan sa “Al Kaidinom” podružnicom ‘Jemaah Islamiya’. Tu je i Asher Karni, Južnoafrikanac i Izraelac koji je prevozio nuklearne upaljače iz SAD u A.Q.Khan mrežu u Pakistanu. I mnogi drugi izraelski špijuni uhvaćeni su oko osetljivih vojnih postrojenja u SAD, koji su se predstavljali kao studenti umetnosti, prolaznici, turisti…”

MREŽA IZ RUSIJE VODI DO IRAKA I VAŠINGTONA

Britanska policija je otkrila tragove polonijuma 210 i u kancelariji Borisa Berezovskog u Londonu. Mada je policija čuvala kancelariju Berezovskog, on je rekao “Guardianu” da ne zna ništa o tome i odbio svaki dalji komentar. Guardian je izvestio i da su radioaktivni tragovi nadjeni u 7 Down Street u londonskom distriktu Mayfair. Internet pretraga pokazuje da je kancelarija “Interpark House”, na toj adrsi, kao i štab za ugalj, naftu i skriveni energetski fond firme “Starsupply Tullett Energy”. Tu su i kancelarije “Metro International”, globalne medijske firme; “Nichiei, Ltd”, jedne japanske konsultantske firme; “Capitol Corporations pls”, koji poseduje tri kazina u Londonu, “Crockfords” i “Colony Club” u Mayfair, i “Cromwell Mint” u Kensingtonu. Scotland Yard je pronašao i tragove polonijuma 210 u jednoj kancelariji u londonskom West End-u u zgradi koja pripada poslovima obaveštajne firme “Titon International Ltd”, i “Erinsys UK Ltd. Ova poslednja je privatni vojni ugovarač koji posluje u Iraku. “ABC News” je izvestio da je portparol “Erinsys” potvrdio da je Litvinjenko posetio njihovu kancelariju “po stvari sasvim nevezanoj za trovanje” ali je odbio da saopšti detalje. Dakle, pored povezanosti sa rusko-izraelskom mafijom, Madsen je već ranije pisao da “Erinsys” ima veze sa iračkim agentom za uticaj Ahmadom Čalabijem, što znači i sa iračkim naftnim biznisom i vojnom okupacijom Iraka. Evo šta je sa tim u vezi napisao 16. oktobra 2006 :

“U vezi poslednjeg iračkog krvoprolića civlia i policajaca zanimljivo je napomenuti komentar koji je dao irački Ministar za unutrašnje poslove u vezi osumnjičenih strana za koje se tvrdi da su odgovorne za masakr. Jawad al-Bolani, na pres konferenciji održanoj u petak u Bagdadu, odbacio je tvrdnje Bušove administracije u kojoj preovladjuju neokonzervativci, da je najveći broj mrtvih zbog delovanja iračkih pobunjenika koji su se infiltrirali u vojsku i policiju Iraka. Al Bolani smatra da odgovornost za mrtve, kao i užasna odsecanja glave civilima, počivaju na saradnji Koalicije Privremene Vlasti i Servisa za zaštitu postrojenja – Facilities Protection Service (FPS). To je jedna neregularna vojska koju čini 150000 stranih plaćenika koji imaju ugovore sa privatnim službama bezbednosti. Oko 14000 članova Iračkog personala za bezbednost je iz “Iračkih Slobodnih Snaga”. To je milicija lojalna neokonzervativcu, iračkom Šiitu, Ahmadu Čalabiju. Ove snage imaju jednu od najtežih beleški o kršenju ljudskih prava u svetu: kao bezbednosne snage koristio ih je južnoafrički aparthejd, baš kao i kolumbijska, salvadorska i čileanska vlast za svoje anti-gerilske paramilitarne snage.

Iste plaćenike koristili su u Velikoj Britaniji, SAD, Nepalu, Fidžiju, Izraelu i Filipinima. Odrubljivanja glave, koja su vidjena u Iraku, karakteristika su nepalskih gurki, od kojih mnogi i danas rade pod ugovorom kao obezbedjenje privatnih kompanija u Iraku”. Glavni privatni ugovarač povezan sa “Iračkim Slobodnim Snagama” je “Erinsys Ltd”. On je jedini dobio ugovor od iračke privremene vlade da pruža “sigurnosne usluge” potrebne “naftnoj infrastrukturi” u Iraku. Samo u Bušovom Iraku zaštita naftnih postrojenja je važnija od ljudskih života, napominje Madsen. “Erinsys” je povezan sa Čalabijem kroz partnerstvo sa firmom “Nour USA Ltd”, registrovanoj u severnoj Virdžiniji, maja 2003. od strane Abul Huda Farukija, jordanskog Amerinaca koji je već imao više dobrih ugovora sa američkim Ministarstvom odbrane (Pentagonom). Faruki je početni novac za posao dobio od “HIFinance” a koji opet potiče iz novca “Petra International Banking Corporation”, koji je u sastavu “Bank of Credit and Commerce International”. BCCI je jordanska podružnica kojom je upravljao Mohamed Čalabi, nećak Ahmada Čalabija. Zastupnik i advokat iračkog “Erinsys-a” je Salam Čalabi, drugi nećak Ahmada Čalabija i poslovni partner advokatske kancelarije “Feith and Zell”. Ova kancelarija ima sedište u Jerusalimu a suvlasnik joj je Daglas Feit, bivši visoki funkcioner Pentagona. Kancelarija ima predstavništva i u Moskvi i Vašingtonu.

Daglas Feit je sa svojom političkim mentorom, koji ga je i uveo u Pentagon, Ričardom Perleom, bio glavni finansijski operativac u finansiranju bosanskih Mudžahedina, kojima je preko vašingtonske “Rigs banke” i “Bosanskog Odbrambenog Fonda” dostavljao novac koji je u arapskim zemljama prikupljan kao “pomoć muslimanskoj braći” u Bosni, napadnutoj od strane “velikosrpskih okupatora”. Ričard Perle je u više navrata bio i na sastancima moćne Bilderberg grupe i važi za veoma uticajnog i moćnog neokonzervativca u Vašingtonu. I Feit i Perle su američko izraelski državljani. Partner Berezovskog u poslu je i Nil Buš, brat predsednika SAD i firma “Silverado Savings & Loan”. Nil Buš i Berezovski su se sreli u Rigi 2005. Nil Buš je vidjen i u privatnoj loži Berezovskog na jednoj fudbalskoj utakmici u Londonu. Berezovski je glavni investitor i u softverskoj kompaniji “Ignite” koja se bavi edukacijom. Suinvestitori su Barbara i Džordž Buš stariji. Poslovni partneri Berezovskog su i: Badri Patarkatsišvili, nekad omladinski lider komunističkog gruzijskog Komsomola, predsednik Gruzijskog Olimpijskog Komiteta, medijski mogul, i glavni investitor u fudbalske klubove u Britaniji, Gruziji i Brazilu; tu je i kuvajtski finansijer Mohamed Al Sadah; kineski kompjuterski tajkun Vinston Vong.

Za Patarktsišivilijem Rusija je raspisala poternicu ali ga štite gruzijsko i izraelsko državljanstvo. Obe države ne dozvoljavaju njegovu ekstradiciju. I drugi investitori u “Ignite” su zanimljivi. Tu su brojne tajne korporacije registrovane na Devičanskim ostrvima i u neizbežnom Dubaiju, dok Vejn Madsen tumačeći neka česta putovanja Nila Buša na Filipine i Tajvan, ne isključuje mogućnost da je i poglavar Unifikacione Crkve, kontroverzni San Majung Mun, poslovni partner iste korporacije. Tako se formira čitav intersni krug: Berezovski, Čalabi, Litvinjenko, Abul Huda Faruki, Mohamed Čalabi, Salem Čalabi, Daglas Feit, Ričard Perle, porodica Buš itd… Dakle, može se videti i ko su neki od profitera iz američkog rata u Iraku. Jer, američki narod sigurno nije. Naprotiv, američki marinci i njihove porodice samo su žrtve. Sada neokonzervativci u Vašingtonu pokušavaju da se distanciraju u javnosti od svojih gnusnih akcija i “politike Džordža Buša”. Plen u Iraku je ugrabljen, pranje ruku je u toku. Krivac je, naravno, Predsednik.

Berezovski i Litvinjenko zajedno su radili na obaranju administracije Vladimira Putina. Razlog je namera Putina da slomi velike ruske oligarhe koji su opljačkali ogromno bogatstvo i izneli ga uglavnom u Izrael i to udruženi sa čečenskim teroristima koji su povezani sa bombaškim napadima izvršenim u Moskvi i drugim ruskim gradovima. Vašington još nema tu snagu. SAD tek treba da dobiju predsednika koji će biti vodjen isključivo nacionalnim interesima Amerikanaca. Ako takav ikada dodje na vlast demokratskim putem. Dakle, lanac u koji je povezana mafija, globalni korporativni biznis, državna tehnokratija mnogih zemalja sa svojim korumpiranim političarima, medjunarodne lobističke grupe, kao i delovi obeveštajnih službi, vojske i policije, danas, na žalost, čine sve jaču okosnicu svetske politike koja podstiče terorizam i ratove samo u cilju sticanja profita. Najveće žrtve ovakvog medjunarodnog kriminala su male države koje nisu u stanju da se zaštite, jer korporativni biznis odavno već barata kapitalom koji premašuje bruto društveni proizvod i mnogo jačih država. Strah patriotske Amerike da se sa ovim moćnicima obračuna, jasno pokazuje kolika je njihova snaga. Istorijski gledano, vreme u kome živimo danas biće ispisano kao vreme vladavine globalne mafije.

IZNENADNI PRIJEM SRBIJE U “PARTNERStVO ZA MIR”

Meta ove intersene mreže trenutno je Vladimir Putin. Udarac koji je u istoj kampanji Putinu nanet svakako je i naglo primanje Srbije u vojni Savez Partnerstvo za mir. Dakle, nije u pitanju nikakva “pobeda demokratskih i evro-atlantski orijentisanih snaga u Beogradu” (kako to domaći politički diletanti opisuju) , već jasno vojno odsecanja Srbije od tradicionalnog saveznika, što predstavlja direktan šamar Rusiji i pokušaj stvaranje novih tenzija u odnosu Istok- Zapad.

BEREZOVSKI IZA MIŠKOVIĆA

Po pisanju nedeljnika “Tabloid”, poslovni partner Berezovskog je i srpski tajkun Milorad Mišković, koji trenutno nesmetano pljačka Srbiju po istom principu kako su ruski tajkuni pljačkali Rusiju. Novac iz Srbije Mišković iznosi direktno u London, preko veza i kontakata koje mu očigledno pravi Berezovski. Vlada Srbije na čelu sa Vojislavom Koštunicom se ovom domaćem oligarhu uopšte ne suprostavlja. Zato sa Rusijom ima sve lošije odnose.

Ivona Živković