Privlačnost igre sa đavolom…

Ljudi jako vole da imaju neku titulu koja im obogaćuje ime i daje posebno mesto u društvu. Što je čovek intelektom bezvredniji, potrebna mu je veća potvrda okoline da je pametan i sposoban. Na žalost, na ovom fenomenu skovana je pre više vekova jedna rijaliti igra u koju su milioni ljudi širom sveta vešto namamljeni.

Svi smo kao deca voleli igru “ne ljuti se čoveče”. Bacite kocku i u zavisnosti koji broj je okrenut na gore, napravite sa svojim pionom toliko koraka na tabli sa kućicama. Kocka vam dozvoljava da izbacite sa puta protivničkog piona i naterate ga da se vrati na početak igre u kućicu. Malo stariji možda su uživali u igri “monopol”. Igra počinje tako što dobijete “novac”, njime kupujete, prodajete, akcije, nekretnine, sukobljavate sa konkurentima i javnom svojinom, i na kraju postajete apsolutni pobednik – monopolista ili bankrotirate i niste više za igru.

Sudbinu piona u prvoj igrici u potpunosti određuje kocka, a u drugoj učestvuje i promućurnost igrača. Nedavno je jedna francuka kompanija izdala igru “monopola” sa pravim novcem.

Ali, možete li da zamislite globalističku rijaliti igru u kojoj se kao pioni pojavljuju stvarni ljudi, a koji rade tačno ono što im je smislio neko veoma maštovit kako bi ih naveo da rade kao pioni u interesu male globalne elite?

U stvari efekte ove rijaliti igre mnogi već opažaju kada se u jednoj državi naprasno pojavi opšta korupcija na svim nivoima i u svim oblastima društvenog života, titulišu se i veličaju najgluplji i najbezvredniji, a kojekakvi tajkuni koji sa ogromnom količinom novca koja im se preko noći našla na privatnim računima kupuju i kupuju sve strateške sirovine i fabrike i ogroman broj preduzeća. I onda sve to zatvaraju i puštaju da propadne ili prodaju nekom stranom tzv. investicionom fondu. Kada jedna država, odnosno njena vlada, sve svoje krave muzare proda jednom čoveku i to neprijateljski nastojenom strancu, tu ne može biti reč o trgovini i državnoj politici, već o smišljenoj igri dobijanja apsolutnog monopola i apsolutne kontrole na proizvodnju i distribuciju svih mlečnih proizvoda od strane jednog čoveka.

Da je u pitanju smišljena igra i da su tajkuni samo upotrebljivi pioni na tabli, pokazuje nam opšte nametnuto verovanje da se moć stiče posedovanjem velike količine novca. Posedovati- znači imati papir na kome piše da je određena količina novca vezana za određeno lično ime. Ali vrednost novcu ipak neko određuje, a to nisu nikakvi tajkuni i ostali “biznismeni”. I njihovi računi nisu ništa do običan ispisani papir koji preko noći može da nestane. Svaki tajkun se preko noći može srušiti do nivoa teško zaduženog prosjaka.

Moć danas ima samo onaj ko može da emituje novac i daje mu vrednost i ko ima vojnu silu i tehnologiju kojom može sebi da obezbedi ovaj monopol. Ali, kako pokrenuti tu vojnu silu koju čine obični građani, i koja će samo eliti obezbediti dobit? E, za to je potrebno znanje i Velika igra u kojoj je svim učesnicima potrebno ukrasti zdrav razum, podmetnuti im lažno znanje i omamiti ih lažnim obećanjima.

Već smo ranije u jednom tekstu videli kako veliki bankari počinju svoju igru sa plasmanom spekulativnog novca (formiranjem početne cene novca takozvanim liborom i euriborom).

Dakle, novac je u ovoj igri kocka koja se baca na gobalnu tablu “monopola” i onda se nastoji da se kamatama i plasmanima preko mreže povezanih banaka i odabranih tajkuna izvuče što veća dobit za svakog pojedinog igrača. Glavna doktrina ove igre je – prevara pa ni novac zato nema konstantnu vrednost već je menja. Ko ume najbolje da vara taj izvlači sve. A u suštini svake prevare mora biti prethodno skovana zavera. Naravno, vlastela igra, a obični građani koji se upecaju na tablu na kojoj se igra su pioni. Masonerija (ili slobodni zidari) tako su stavljeni u poziciju piona-graditelja i nadzornika jedne Velike globalističke rijaliti igre. Koliko je sve u vezi sa masonerijom takođe igra unapred perfidno smišljena, opisao je devedesetih godina prošlog veka i jedan neobičan Amerikanac po imenu Vilijam Kuper. Da li je izneo nešto što ne treba, da li je zaista bio samo običan znatiželjnik koji je došao do nekih podataka ili čovek od poverenja iznutra (iz masonskih krugova) koji je odao neke tajne, nije najjasnije.

Ali činjenica je da je ubijen (i to mesec dana nakon famoznog terorističkog napada na Kule bliznakinje u Njujorku 11. septembra 2001. a koji je na neki način i “predskazao” otkrivajući da će kao glavni neprijatelj za SAD biti označen izvesni Osama Bin Laden.). Kupera je ubio policajac u civilu koji je došao da ga krišom i neformalno “privede”, ali se Kuper nije dao privesti.

Iako je poslednjih godina puno knjiga o masoneriji i njenoj ulozi u stvaranju globalističkog pokreta već napisano i objavljano, zadržaćemo se baš na Kuperu jer je izneo dosta zanimljivih detalja o masonskom učenju i njihovoj igri sa simbolima i alegorijama i čitavu organizaciju u stvari predstavio kao veliku iluziju za zaglupljivanje lakovernih lovaca na društvenoj poziciju. Prosto rečeno, obelodanio je da masonerija nije ono što oni sami misle da jesu.

Merovinzi, potomci Isusa Hrista

Kuper je sam sebe predstavio u svojoj uznemirujućoj knjizi “Prepoznaj Smrt” (Behold a Pale horse) kao bivšeg obaveštajca koji je radio od 1970 -73 u američkoj Pomorskoj obaveštajnoj kancelariji u Betesdi. Tada je bio učesnik tajnih operacija nakon Drugog svetskog rata kada su nemački naci stručnjaci zbog znanja koje su posedovali o nekim novim tehnologijama bili veoma traženi u SAD i tajno su prebacivani iz Evrope i korišćeni za potrebe američke vojske. Da ne bi bili traženi kao ratni zločinci njihove biografije su “oprane” u nekoliko tajnih operacija. Najpoznatija je Operacija Paperclip, a prethodno su to bile Operation Overcast i Operation Sunrise. Pomorska bolnica u Betesdi je kasnije postala i centar za projekat kontrole uma gde su vršena testiranja sa drogama, posebno LSD-ijem. Hipi pokret sa decom cveća koja su se odala opojnim drogama i koje su naprasno od negde stigle do njih, a koji je šezdesetih godina nastao u SAD, deo je tog projekta.

U nastojanju da uvuku u svoje redove nacističke naučnike i njihove nove tehnologije odvijala se i žestoka borba ne samo među Saveznicima, već i među rodovima američke vojske i njihovim obaveštajnim strukturama.

I američka mornarica je tako uspela prva da se dočepa nacističkog naučnika Teodora Benzingera, koji je bio ekspert za ratne rane, a koje je proučavao in vivo eksperimentima sa eksplozijama koje je izvodio tokom rata u prisustvu živih ljudi. (Da uzgred napomenemo da se danas ovakvi opiti najviše rade sa psima, a ogroman broj kučića koji se izvoze “ljubiteljima pasa” u Nemačku i Austriju koristi se upravo za testiranje municije i eksploziva. Razna udruženja “ljubitelja životinja” koja poslednjih godina po Srbiji (od kada smo pod okupacijom Zveri) niču kao pečurke, često su samo paravan za prikupljanje ovih pasa lutalica često i invalidnih koji se izvoze i onda ih “neko” kao udomljava, a u stvari otkupljuje. I ovo je samo jedna u nizu prevara koje su prisutne danas u Srbiji). Benziger je tako dobio fantastičan ugovor da radi u Pomorskoj bolnici u Betsadi u Merilendu.

Sam Kuper je dobio ulogu u ovoj operaciji zbog svog ranijeg članstva u okultnom “De Molej društvu” koje je bilo ogranak mladih masona. Kuper tvrdi da je on ušao u ovo društvo jer je kao mlad voleo misterije i rituale (!) , a istupio je iz ovog društva kada se sa roditeljima preselio daleko od sedišta. Ali, beleška o njegovom članstvu je negde navodno ostala pa su ga na osnovu toga kao pouzdanog ćutologa (što je zahtev broj jedan svih tajnih društava) stavili da radi na ovim tajnim poslovima verujući da je “njihov” pouzdani “brat”.

Međutim, zanimljivo je nastojanje drugih publicista o tajnim društvima, da Kupera povežu sa izvesnim Pjerom Plantardom, koji se nakon Drugog sv. rata predstavljao kao starešina lože Sionski priorat, pa je sebi dodao i prezime Sen Kler (Sinkler). Ova loža je navodno povezana sa starom franačkom dinastijom Merovinga (od njih potiče i loza Kuće Habsburg), a Merovinzi su potomci samog Isusa Hrista. Za Vikipediju on je bio običan prevarant, nacista i antisemita (elektronsku enciklopediju Wikipedia, drži judeo masonerija). Ali da bi smo shvatili zašto su i kako ova dva čoveka dovedena u moguću vezu, pogledajmo najpre kako izgleda velika igraonica sa tajnim društvima

Ona je u obliku velike piramide hijerarhijski postavljene. Američka masonska piramida ima dva obreda: Škotski i Jorški. Oni na slikovito predstavljenoj “igračkoj tabli” liče na dva niza stepenica koji zajedno počinju i zajedno završavaju pri samom vrhu koji je odrubljen jer je nevidljiv za obične ljude. Tu je iza nevidljive zavese – elita. Zanimljivo je da britanska kraljica nije iza ove zavese, na protiv, oni imaju veoma javnu ulogu.

Za škotski obred koji ima 33 stepenika veruje se da je nastao u Francuskoj među škotskim emigrantima. Jorški je nastao u Engleskoj u Jorku i ima 10 stepenica. Svaki stepenik daje određenu moralnu poduku i šegrt koji pristupi masoneriji vremenom očekuje da ide uz stepenice i dobija sve već znanja i zvanja (inicijacije) dok konačno ne dođe do saznanja “velike tajne”.

Naravno, to je samo igra za lakoverne, jer većina zauvek ostaje u nivou prva tri stepenika (Plave lože) gde sa keceljom imaju zadatak da u igru uvuku što veći broj naivnih znatiželjnika i preporuče ih “bratstvu”. A titule koje se stiču učenjem (ispiranjem mozga) i druženjem su veoma maštovite. Na primer na 9. stepeniku Škotskog obreda dobija se zvanje: Majstor izabran od devetorice. Na 17. stepeniku se postaje Vitez Istoka i Zapada. 13. stepen je Majstor devetog luka, a 28. nivo daje titulu Vitez Sunca. (Napomenimo uzgred da je istinski kult obožavanja današnje aristokratije Sunce, i to je paganski simbol još iz drevnog Egipta i Vavilona.

Baš kao i piramida i piramidalna hijerarhijska vladavina). Na visokom 31. nivou se postaje Veliki inspektor komandant inkvizitor, a na 32. – Uzvišeni princ kraljevske tajne. 33. stepen je Suvereni Veliki generalni inspektor. Biti suveren, veliki, generalni su zaista primamljive pozicije. Nešto niže su isto zanimljive titule: 23. nivo je Princ prihvatilišta; 19-ti je Veliki biskup; 6. nivo je Prisni sekretar (što bi možda značilo da može da dobije posao kod aristokratije). Neki “upućeni” istoričari navode da je Josip Broz stigao do ovog nivoa. 7-mi je Prorektor i Sudija (biti sudija je za običnog čoveka veoma moćna titula).

“Društvo Žaka De Moleja”

Jorški red ima manje maštovita zvanja: 4-ti nivo je majstor žiga (navodno je Obama u tom nivou). Da napomenemo da neko ko je na državnoj visokoj funkciji može da bude daleko manji masonski nivo od nekog niže rangiranog službenika u vladi, ali to u tajnim krugovima znači da niži službenik ima veću moć u masonskoj hijerarhiji, a ona je dominantna kod “braće”. Predsedenik države će zato postupiti kako mu naloži “brat” sa niže državne pozicije. I to je i glavna poenta čitave igre. Vojni general zaklet državi i zaklet masoneriji nije isto. Ova druga zakletva znači da ima podršku braće i aristokratije i mora njih da sluša, a ona prva pred građanskim parlamentom odavno više ne znači ništa. Tako je demokratska država postala NIŠTA – igra za medije, a hijerarhijska piramida je kroz igru – postala Sistem vladanja. Za stvaranje globalnog društva i jedne vlade zato je neophodno imati ogroman broj masona (potencijalnih državnih kadrovika- piona). Na žalost ljudi koji poseduju lični integritet i dostojanstvo ne pristupaju ovakvim organizacijama, jer obredi sa vezivanjem očiju upravo to ne dozvoljavaju, pa su zato čitave vlade, parlamenti, međunarodne organizacije ispunjene potpuno bezvrdenim pojedincima, ali koji su agilni masonski pioni. Njihova agilnost ne proizilazi iz njihove volje i razuma i ličnog integriteta i dostojanstva (koje nemaju) , pa su veoma opasni jer su u stanju da urade sve što se od njih traži pa i da pobiju ogroman broj ljudi i mnogo toga unište. Takvi su i današnji najviši NATO generali koji ubijaju i razaraju po Africi i Aziji i bilo gde da im se kaže.

Pomenimo još i 8. nivo jorškog reda kao Red Crvenog krsta. 9-ti je Red Malteških vitezova i 10. je Red Vitezova templara.

Pod lukom piramide su organizacije združene sa masonerijom. Jedno od takvih društava je “društvo Žaka De Moleja”. Na svakom nivou, kako napreduje u svom učenju, šegrt “sreće” podukom i virtuelne likove iz daleke prošlosti: Bivšeg Majstora, kralja Solomona, kralja Cirusa, kralja Hirama iz Tira, Džordža Vašingtona, Velikog Sultana…

Onda svaki mason učestvuje u ceremonijama i obredima koje to sve dramatizuju. Na 33. stepeniku škotskog obreda mason je nagrađen članstvom u Vrhovnom veću , a to je vladarsko telo obreda. Naravno, kao što to otkriva Kuper, većina nikada ne pređe treći stepenik i zvanje Majstora.

Zanimljive su i ženske organizacije poput one nazvane “Dugine devojke”. Preko ove organizacije se navodno usmeravaju razne humanitarke, među kojima su i brojne istaknute glumice. Kao članica ove organizacije se pominje bezlična i osrednja glumica Meril Strip, koja je zbog toga uvek predodređena za razne holivudske nagrade, a čiji novčani deo verovatno ulazi u masonsku zajedničku kasu. Tu se verovatno primaju i buduće brojne atraktivne špijunke i doušnice, ali i devojke za zabavu možda. Njihov zaštitni znak je i zastava duginih boja. Masonerija inače kontroliše i porno industriju koja donosi ogroman novac. Pornografija je vezana isključivo za satanizam i nespojiva je sa hrišćanskim učenjem.

Možete li da zamislite da je neko nekada seo i sve ovo smislio kao igru koristeći drevne egipatske, vavilonske ili druge afričke paganske obrede, a danas se milioni ljudi (posebno se u masoneriju mame hrišćani) širom sveta utrkuju da uđu u ovu igraonicu, iako ne znaju šta je na vrhu, ali veruju da je to Raj, obećana zemlja (Šangri La ili Cion). U stvari na ovim obećanjima se mnogi i mame, ali u samom jezgru prevare leži veliko neznanje igrača i ono ga upravo motiviše, jer on očekuje da nešto nauči i sazna. A o onome što sazna nikome ne govori. Zato je glavni motiv kod ulaska ljudi u ove organizacije vera. Pojedinci veruju da će nešto otkriti što drugi ne smeju da znaju, u nečemu će uspeti i uzdići će se iznad ostalih. Samo moraju da ćute.

Kuper tako objašnjava da kada se pojedinac pridruži nekoj grani “graditelja” koja se naziva: Masonerija, Društvo teozofa, Bratstvo Rozekrojcera, Vitezovi templari, Suvereni Malteški red itd., niko zapravo ne sedne sa pridošlicom (šegrtom) da mu objasni kako sve to funkcioniše.

Ustvari, takvo objašnjenje bi bilo veoma opasno, ako bi dospelo u javnost (o ovim društvima se saznaje dosta tek nakon što je upravo Kuper mnogo toga već razotkrio i sada je postalo nemoguće bilo šta više skrivati, već se može samo medijski iskrivljavati). Suština čitave igre je zato upravo održavanje nekakve tajnosti i davanje znanja na kašičicu. Stepenik po stepenik i šegrt je u stalnom iščekivanju pred novim saznanjima i ritualima. Kuper ove ljude naziva totalnim neznalicama, oportunističkim budalama i materijalistima. Naravno, oni zauvek i ostaju na dnu.

Jezik simbola i alegorija

Podsetimo da su Malteški vitezovi iz lože u Rimu, 2009., napravili Grupu prijateljstva sa poslanicima srpskog parlamenta i tada su njihovom redu pristupili tadašnji poslanici: Nenad Prokić (LDP), Aleksandra Ilić (NS), Balint Pastor (SVM), Gordana Čomić (DS), Gorica Mojović (DS); Ivan Andrić (LDP), Jelena Trivan (DS).

Naravno, niko od poslanika nije znao zašto je to učinio, a pristupili su iz radoznalosti. Ali svi navedeni likovi su, poznato je, zadrti europejci, obožavaoci demokratije, parlamentarizma, groze se srpskog i svakog drugog nacionalizma, podržavaju sankcionisanje “govora mržnje”, apsolutno se zalažu za rodnu ravnopravnost, seksualno samoopredeljenje (dakle negiraju da je to božiji izbor) i slične budalaštine. Đaci ovakve likove nazivaju štreberima, jer kao sunđer nekritički upijaju sve što im učiteljica kaže. Oni su jednostavno u svoje mozgove upili ovu đavolju poduku toliko da njihov razum više ne može da funkcioniše izvan ovih zadatih okvira.

Kao nagradu zato dobijaju pored tapšanja po glavi i veću “kosku” za razliku od ostalih smrtnika koji moraju duboko da kopaju da bi došli do sitne koščice. Ali, koska je koska. Novac je ipak samo papir čiju vrednost određuje neko ko se sa njima samo igra. (a oni to ne znaju) I zato če oni biti dobri kadrovici za sve moguće funkcije koje ustanovi đavolja super država EU: funkcija – koska. Koska na raznim izmišljenim funkcijama u EU vredi i do 8.000 evra, što je za obične “kerove” nedostižno. E, to je sladunjavi mamac.

Takozvane NVO nisu ništa drugo do agenture za prikupljanje i oblikovanje ovako intelektualno ispraznih kadrovika koji će se naći na važnim društvenim funkcijama, i u totalnom mraku neznanja čvrsto će se držati svojih učitelja (hendlera).

Poput Sonje Liht, koja kontroliše sve medije u Srbiji i čitavu spoljnu politiku. A učitelji će dobijati instrukcije od svojih nadređenih. Zato danas ogroman broj mladih kadrovika (diplomaca i doktora izmišljenih koještarija na izmišljenim masonskim fakultetima) dobija svoje prvo radno mesto državnog savetnika, što se upisuje u njegovu radnu biografiju kao velika funkcija i potpuno zadovoljava sujetu piona koji je znajući koliko zaista ne vredi i kakvom je prečiciom ostvario put do “vrha” (koji on vidi kao vrh) i dobre koske spreman da radi sve što mu se kaže i da ćuti o svemu što vidi, a što često predstavlja čist kriminal i opasne prevare. Pravnici će prećutati nezakonitost, lekari će prećutati in vivo eksperimente nad pacijentima, bankari će prećutati očigledni pljačku, vojni general će prećutati razoružavanje sopstvene vojske i uplitanje stranih obaveštajaca u vojne strukture, policajac će štititi ubice i kriminalce jer su mu “braća” i Majstori.

Kuper još kaže da oni koji budu izabrani da odu na najviši nivo piramide, onda iščezavaju iza zastora i postaju jedna od hiljade tačkica Svetla, poznatih kao Magi. Prava bajka za decu.

Oni na dnu su masa i u masonskim simbolima se predstavljaju kao more. Tu su smeštene Plave lože sa prva tri stepenika. Da bi se shvatila čitava filozofija Iluminata, koji su na vrhu piramide potrebno je više godina studiranja i potpuno poznavanje njihovog jezika – simbola i alegorija. Oni zato za svoje sluge (keceljaše) biraju one koji to nisu u stanju u potpunosti da shvate.

Tako more ne sme biti previše uzburkano, ali se mora blago talasati kako bi se održavao život i stalni konflikt. Bez konflikta za Iluminate nema života (jer se i dalje održava načelo divide et impera). Za talasanje služe mediji koje masonerija apsolutno mora da kontroliše svuda na svetu.

Ivona Živković