PLEJER
Getting your Trinity Audio player ready...
|
Da li se u nedavno otkrivenim antarktičkim jezerima, skrivenim ispod kilometra hladnog pokrivača, krije izvor života, objašnjenje nastanka svega ili su pak ove vode veoma bitne smernice u istraživanju pomeranja leda i otapanja ledenih masa na severnom i južnom polu…
Jezero Elsvort je u potpunoj izolaciji od spoljnog sveta, ispod 3 kilometara večnog snega i leda, provelo najmanje 125 000 godina a nagađa se da je u tajnosti ležalo i više od milion godina. Ovo antartičko jezero najzad je pronađeno 1996. godine i bilo je veliko otkriće ali i oduševljenje kako je jezero prava snežna lepotica.
Antartik krije ovakvih jezera skrivenih pod ledom i snegom, veruje se da ovakvih jezera ima i više u polarnom regionu na krajnjem severu. Zajedno sa Elsvortom je otkriveno još 50 jezera pod ledenim pokrivačem. Najveće je ono koje su pronašli na Grenlandu i širine je svega 6 kilometara, ni blizu onih na Južnom polu kao što je Vostok dugačak čak 250 kilometara.
Ova jezera su čudom preživela ispod nekoliko kilometara snega i leda a u tečnom stanju vodu je održao pritisak i geotermalna toplota, takođe voda koja nastaje topljenjem zadržava se u šupljinama.
Istraživače posebno privlače ova jezera kako bi objasnili njihov neverovatni opstanak i postojanje, što zbog otapanja i veze sa pomeranjem leda i povećanjem nivoa svetskog okeana, što zbog toga što ukoliko otkriju neke oblike života u ovim vodama, to bi bio neverovatan temelj za objašnjenje nastanka života kao i mogućnosti življenja na drugim poznatim planetama.
Elsvort je jezero dugo desetak i široko oko tri kilometara, zarobljenih ispod 3 kilometara polarnog pokrivača. Naučnici očekuju da će pronaći do sada nepoznate bakterije, viruse i organizme koji kriju tajnu nastanka Zemlje. Ovo je početak razjašnjavanja misterije da li je moguće i u kakvom obliku, da život izdrži uslove apsolutnog mraka, visokog pritiska, niske teperature i gotovo nikakvih hranljivih materija.
Prvo istraživanje za koje je ekipa britanskih naučnika dobila dozvolu još 2009. godine još uvek traje. Razvoj tehnologije potrebne za ovaj poduhvat trajao je punih 16 godina. Cilj je doći do jezera a sredstvo je vruća voda koja će probiti put. Tako bi geolozi i mikrobiolozi mogli uzorkovati vodu i sediment bez kontamiranja jezera mikrobima i česticama iz spoljašljosti.
Sve u cilju otkrica postojanja života u ovim (ne) uslovima, potom odgovora na pitanje – Kako?
Naučnici će posle predviđenih 100 sati kopanja imati svega 24 sata na raspolaganju da uzorkuju vodu i okolinu pošto će iskopani kanal do jezera po procenama početi da ledi s mesta, brzinom od oko 0.6 centimetara na sat. Čim se kanal suzi na 20-ak cm, neće više biti dovoljno širok za za slanje i izvlačenje sondi sa uzorcima.
Edukacija.rs