Poznato je da ljudi lažu i to iz različitih razloga. Često se lažima pribegava kako bi se izbegla neka neželjena situacija ili kako bi se nešto sakrilo…

Takođe u zavisnosti od toga koliko je “lažov” spretan, možemo i primetiti kada laže, odnosno ne možemo ukoliko neko “vešto laže”.

Kako bi se otkrila laž u nekom od važnijih procesa, kao što su na primer sudski procesi ili otkrivanje zločinaca, pribegava se korišćenju poligrafa – sprava namenjenih za oktrivanje kada neko laže.

Kako radi poligraf?

Detektor laži, odnosno poligraf, koristi se prilikom ispitivanja nekoga ko je osumnjičen za neki prestup.

Kada se osimnjičeni poveže sa poligrafom, postavljaju mu se određena pitanja, sa ciljem da se dođe do istine ili barem otkrije laž.

Tada poligraf prati kako se ponaša ispitanik.

Pogrešno se smatra da poligraf može da prepozna i otkrije laž.

On ipak radi nešto drugo.

Kada govorimo istinu nema razloga da budemo nemirni. Ako nemamo nameru nešto da prikrijemo, prilikom ispitivanja na poligrafu bi trebalo da budemo potpuno mirni i staloženi, što se može primetiti i po načinu na koji se ponašamo, kako dišemo i kakav nam je puls.

Upravo tada nastupaju prednosti polografa u odnosu na ljude. Poligraf može da detektuje promene u organizmu kod osumnjičenog kada dođe do “škakljivih” pitanja, na koja može da odgovori istinito ili da slaže.

Kada ispitanik počne da se ponaša drugačije, odnosno da odstupa od dotadašnjeg način na koji se ponašao, poligraf može da prikaže te promene a oni koji ispituju osmunjičenog znaju koja pitanja dalje da postave kako bi konačno došli do istine.

Šta meri poligraf?

Poligraf je sastavljen od više medicinskih intrumenata koji se koriste kako bi se “izmerile” promene koje se dešavaju u telu.

On meri otkucaje srca, krvni pritisak, disanje i elektrodermalnu aktivnost, odnosno znojenje koje se najčešće ispoljava na prstima i dlanovima.

Da li se može prevariti poligraf?

Ljudi su pokušavali na različite načine da prevare poligraf tokom ispitivanja, tako što su uzimali različite sedative – kako bi ostali mirni do kraja ispitivanja; stavljali su dezodorans na prste – kako se ne bi znojili; fiksirali su obuću kako ne bi mogli da prave neprimerene i neočekivane pokrete telom koji bi ih možda odali i slično.

S obzirom na to da je cilj da se smanji određena reakcija ili da se ponavljaju iste reakcije nakon svakog pitanja kako se ne bi pravila razlika u ponašanju prilikom govorenja istine i laži.

Koliko ko može biti uspešan u tome – da iskontroliše puls i disanje, pa i ostale pokrete tela, tolike su šanse da će uspeti da prevari poligraf.

Edukacija.rs