Ključ za razumevanje prevare u vezi sa navodnim hemijskim oružjem u Siriji…

Igra oko Sirije nema nikakve veze sa bojnim otrovima, već je u pitanju poslovni sukob privatnih naftno gasnih kompanija. Ali, oni koji su zaduženi da (dez)informišu javnost i skrivaju biznis najmoćnijih ljudi sveta kao da su ostali bez dobrih ideja.

Danas već i prosečno inteligentan čovek može da uoči gomilu nelogičnosti i budalaština zbog kojih će svetske vojne sile da krenu u ratni pohod na neki region.

Tako smo trenutno zasuti vestima o tragičnim događajima u Siriji, gde je jedan mali lokalni diktator (koji to do juče nije bio) nasrnuo bojnim otrovom na sopstveni narod koji mu se usprotivio. Ovaj lokalni diktator i zločinac je u stvari kadrovik britanskih vlastelinskih porodica postavljen na funkciju predsednika Sirije, inače kolonije evropske oligarhije, koja je nastala nakon Prvog svetskog rata, kada su otkrićem nafte kao energenta budućnosti, moćni bankari prekrojili čitav Srednji, Bliski i Daleki istok tako da je svako, u zavisnosti od moći i utucaja, ugrabio parče zemlje koje mu je odgovaralo za ekploataciju nafte. Niti jedna arapska zemlja, uključujući tu i Persiju, kao i Tursku više nije suverena. Moćna Turska imperija je tako razbijena da danas služi samo kao logistička podrška onom moćniku iz Evrope uz koga može da ostvari neki interes.

Ali, evropski i američki mediji u udarnim vestima nikada ne pominju ove najunosnije poslovne dilove na svetu, već se isključivo fokusiraju na izmišljotine. Ništa nije tako efikasno kao zaglupljivanje masa (robova) koje onda pasivno prate preko medija šta će dalje biti na političkoj pozornici, postavljajući sami sebe kao nemoćne ovce u toru koje čekaju da ih neko usmeri i povede , ako treba negde da se krene. U rat, na primer.

Pošto se američkim, ali i britanskim ili ruskim vojnicima i oficirima ne može otvoreno reći da moraju da idu hiljadama kilometara daleko u arapske pustinje kako bi štitili interese privatnih naftnih korporacija, pri čemu njihovo angažovanje treba da bude pokriveno novcem poreskih obveznika, a to su i oni, ponovo je potegnuta priča već više puta istrošena, o “humanitarnoj intervenciji” kako bi se sprečio teror koji ciljani “neprijatelj” sprovodi nad sopstvenim narodom. Tako je i lansirana priča da se protiv Bašara Asada podigao nezadovoljan narod (iako 95 posto tih nezadovoljnika uopšte nisu Sirijci) te da se on po svaku cenu nastoji održati na vlasti, tako što opoziciju ubija, sakati, a čašu je posebno prelila informacija da je na sopstveni narod bacio čak i otrovan nervni gas sarin.

Fotografije sa žrtvama otrovnog gasa sarina koji se u vodećim globalističkim medijima plasiraju ne znače i da su to zaista mrtva deca i mogu biti aranžirani. Fotografije osakaćene i spržene palestinske dece zasute izraelskim fosfornim bombama ovi mediji nikada nisu objavili.

Ali, uz jaku medijsku sugestiju prosečno obrazovani, a posebno neobrazovani ljudi veruju u svašta. Ipak, najviše se ovim fotografijama “potresao” američki predsednik Obama, kao poznati “mirotvorac” i nobelovac. Savetnici su mu rekli (drugi ne smeju jer bi ga uveli u konfuziju) da je ovo tako težak zločin da SAD moraju kao demokratska sila vojno da intervenišu i da se “ludak iz Sirije” obuzda. I deo američkog Senata je ovo odobrio, a ako Kongres bude protiv, vojska može da s e pokrene i bez toga, jer je Pentagon faktički iznad svih političkih subjekata (čitaj glumaca) i uvek može da pokrene rat.

U čitavoj ovoj medijskoj predstavi, gde se na Zapadu tobože lome demokratska koplja- intervenisati ili ne, između parlamenata, vlada, bezbednosnih službi ( a koje zapravo sve kontroliše moćna globalna bankarska elita) poseban je biser obelodanjivanje “tajnih poslova” Velike Britanije sa Sirijom koja je, uprkos sankcijama SAD i EU uvedenim Siriji 2011, napravila ugovor sa sirijskom vladom o izvozu dve hemikalije od kojih se može napraviti bojni otrov sarin. I ovaj ugovor je napravljen tačno pre godinu dana dok je u Siriji besneo građanski rat, a sve to vreme britanski mediji su pominjali mogućnost da Asad počne da koristi nervne otrove protiv sopstvene opozicije. Kao da su “predosećali” kako će se situacija sa Sirijom razvijati.

“Predosećanje” je možda bilo prisutno jer je Bašar Al Asad bio britanski đak (studirao je oftamologiju), dok je njegova žena Esma rođena u Britaniji i danas ima dvojno državljanstvo. I ekspert je za finansije, pa je čak radila u bankarskoj grupi Dojče banke sa hedž fondovina, (za muljanje na berzi), a 1998. je prešla u “J.P. Morgan” gde je radila sa biotehnološkim i farmaceutskim kompanijama. A onda se kao vrhunski agent udala za Asada. Tako je čitava porodica Asad nedvosmisleno britanska agentura u Siriji. Samo naivan neka misli drugačije.

Dakle, kad Britanija optužuje britanskog agenta da ubija “sopstveni narod”, to je čista lakrdija. Zato se Britanije neće vojno mešati u sirijske probleme. Ali, dramski ratni zaplet se komonsima (običnim ljudima) u Engleskoj mora razvijati da bi se američka vojna intervencija medijski pratila.

Tako se britanski parlament sada zabavlja sa “velikim otkrićem” da je njihova vlada preko Ministarstva za privredu (Department for Business, Innovation and Skills) izdala dozvolu jednoj neimenovanoj britanskoj izvoznoj kompaniji, januara 2012., da dve “opasne hemikalije”, od kojih se može napraviti sarin izveze u Siriji uprkos EU sankcijama prema Siriji.

Na svu sreću, one nisu otišle u Siriju, jer su u međuvremenu sankcije pooštrene. Ali, britanski Parlament će ovim pitanjem ipak da se bavi da bi parlamentarci imali o čemu da raspravljaju, a mediji da izveštavaju i da se oko Sirije diže politička prašina.

Tako se Dauning strit brani kako su dobili uveravanje, od pomenute neimenovane kompanije, da će hemikalije biti korišćene isključivo u proizvodnji aluminijumskih okvira za prozore i za armature tuševa, a nikako za bojne otrove. Izvoznik i primalac odobrenja, iako neimenovana kompanija (!), čak je navodno protestvovala zbog dizanja prašine jer su pomenute hemikalije već godinama u legalnoj civilnoj upotrebi. I sada se pojavljuje još jedan biser: dve”strašne” hemikalije koje su u pitanju su kalijum fluorid i natrijum fluorid.

A poznato je da se atrijum florid već godinama koristi za dezinfekciju pijaće vode u vodovodima mnogih zemalja, najviše u SAD, a uvedena je nakon 2001. i u nekoliko gradova u Srbiji sa projektima fluorizacije vode. Bivši DOS je hteo da ovaj projekat realizuje i u Beogradu, ali se na svu sreću od toga odustalo. Za sada.

Nije otrov sve što je otrovno

Poznato je da se fluorizacija vode vrši u cilju “javnog zdravlja” jer se na taj način štite zubi od karijesa, posebno kod dece. Karijes (propadanje zubne gleđi ) valjda nastaje tako što nešto padne sa neba pa gleđ izjede, i nema nikakve veza sa vakcinacijom i sličnim “zdravstvenim preventivama”.

Fluorid je tako prihvaćen od stručnjaka za zube kao savim bezopasan ako se koristi u propisanim dozama ( a to su one koje se stavljaju u vodu na primer). Ali, ako se unosi previše, može i da šteti. I to mnogo. Ako se fluor ugradi u neko drugačije jedinjenje…Recimo ako se on nađe u fosfofluorovovodoničnoj kiselini ili u jedinjenju nazvanom metilfosfonofluorid ili fluorometilfosforiloksipropanu i sl, onda je on lako isparljiv gas koji deluje veoma toksično na nervni sistem čoveka i naziva se – sarin. I to je poznati bojni otrov.

Dakle, natrijum fluorid je agens za pravljenje sarina. I tu se odmah stvorila drama i u SAD, jer je državni sekretar Džon Keri otkrio javnosti da je upravo sarin korišćen kao bojni otrov kojim je Bašar Al Asad upotrebio protiv opozicije Otrovano je, kaže Keri, 1400 civila, a umrlo je 322. Među njima su i deca.

Kako su Amerikanci to otkrili? Tako što su izvršili analizu kose i uzoraka krvi i to korišćenjem jedne hemijske metode (ICP-MS) kojom se razgrađuju svi organski molekuli i ostaju samo oni dobijeni sintetički. Formula sarina je Š(CH3)2CHOĆCH3P(O)F. Tako su svi organski elementi iz jedinjenja razgrađeni i to su ugljenik, vodonik, kiseonik i fosfor, koji se normalno nalaze u ljudskom organizmu u ogromnom broju molekula, a ostao je samo fluorin kome tu nije mesto i on je zato otrov. I izveden je zaključak da je korišćen sarin. Ali, po ovoj analizi u stvari nije moglo da se utvrdi odakle ti fluorini zapravo potiču: da li od sarina ili od natrijum fluorida koji se sipa u pijaću vodu, pa je u pitanju očigledna obmana javnosti, a posebno američkog kongresa. U stvari analizom kose onih koji piju fluorisanu vodu, istom analitičkom metodom ( ICP- MS) takođe se otkriva prisustvo fluorina.

Dakle, ICP-MS metoda ne može da napravi razliku između sarina i natrijum fluorida iz fluorisane vode. Što je još zanimljivije, novinar Majk Adams koji je otkrio ovu prevaru, upućuje da je ovakvo naučno ispitivanje urađeno baš u Srbiji i rezultati su objavljeni 2010. Studija je izvedena na Beogradskom univerzitetu na klinici za pedijatriju i preventivnu stomatologiju. Testirani su uzorci kose kod dece u gradovima koja piju fluorisanu vodu da bi se otkrila fluoroza (preterana količina fluora u organizmu). I otkriveno je prisustvo fluorina i niko nikada nije posumnjao da se radi o sarinu. Ali, sarin je ono što sada odgovara američkoj ratnohuškačkoj ekipi koja želi da SAD uvede u “malu” akciju bombardovanja Sirije. Tako je i Džon Keri obrazložio da se analizom dobila “naznaka” prisutnosti sarina u uzorcima tkiva Sirijaca.

Dakle, kada je natrijum fluorid u vodi za piće ili u pastama za zube onda je to dobro za zdravlje, a kada se on nađe u Siriji u kosi sirijske dece, onda je on korišćen kao opasan otrov- sarin. Većina običnih ljudi koji primaju informacije isključivo sa TV-a i iz drugih medija i nemaju ova naučna znanja mogu to da prihvate kao “dokaz”.

U ovoj smicalici bi, kako predlaže Adams, UN po toj logici komotno mogle da uvedu sankcije i da bombarduju svaku državu u kojoj bi kod stanovništva analizom kose našli fluorine, jer bi oni mogli biti “naznaka” da država svoje građane truje opasnim sarinom. I srpska vlada koja je odobrila fluorizaciju vode bi mogla da se proglasi terorističkom. Američka posebno.

Ubacivati u pijaću vodu agens od koga se pravi nervni otrov je samo po sebi već zločin, jer krši elementarna ljudska prava, a to je pravo na zdravu životnu sredinu i čistu pijaću vodu. Inače, analiza kose je uobičajena praksa da bi se odredila izloženost fluoru. Tako se u pomenutom radu grupe sa Beogradskog univerziteta kaže da se “kosa može smatrati kao biomaterijal visokog informativnog potencijala u ocenjivanju dugotrajne izloženosti fluoru”.

Natrijum flourid je hemikalija koja se često stavlja u sterilnu vodu za decu i bebe. Dakle, ono što Bela kuća naziva podlogom za hemijski otrov prodaje se u američkim veleprodajnim centrima Wal Mart, Walgreena itd. I kod nas je u Srbiji u prodaji je sterilna voda za decu “Humane” obogaćena natrijum fluoridom (da deci rastu “zdraviji” zubići). Zanimljivo je da se po ovakvoj logici i na aerodromima svi oni koji imaju ovakvu fluorisanu pastu za zube među stvarima mogu svrstati u teroriste i švercere agensa za bojni otrov. U stvari fluor je oduvek bio otrovna hemikalija, ali je namerno pušteno da ga civili koriste jer prilikom punjenja nuklearnih bojevih glava, ogromna količina fluora je korišćena pa je neko u Pentagonu smislio da to prodaje kao “zdravo za zube”.

Skriveni poslovni sukobi

Sirijci gaje ovce, koze i nešto pamuka i krompira, ali preko 70 posto ekonomije zavisi od prodaje nafte i gasa i od naplate njihovog transporta cevovodima iz Irana, preko Iraka, a onda kroz Siriju preko Homsa do libanske luke u Tripoliju. Izrael bi hteo da deo ovog naftovoda završi u Haifi, te da Izrael postane glavna luka izvoznik nafte iz Iraka i Irana.

U svakom slučaju poslovi sa naftom i gasom se svode na kontrolu tri ključne pozicije: dobijanje koncesije na istraživanje i eksploataciju u određenom regionu ; gradnju naftovoda ili gasovoda (posebno je sada aktuelan tečni gas) i obezbeđivanje terminala u lukama gde se pune tankeri. Prva dva zadatka zahtevaju ugovor sa etničkom grupom tj. državom na određenoj teritoriji, dok put preko okeana znači da ako niste britanska kompanija morate ovoj pomorskoj imperiji da platite poseban reket (u vidu osiguranja kod Lojda i sl.). Ako niste osigurani očas tanker spopadne “gusarska” armada i uništi ili otme tovar. U svakom slučaju mnogo se u ovom poslu mora platiti da bi se u njega uopšte ušlo, a onda se izvlači fantastičan profit jer je cena nafte enormno naduvana. Zato se ovim poslovima bave samo najmoćnije kompanije, uglavnom u vlasništvu banaka odnosno nekoliko bankarskih kartela. Oni sa parama potkupe sve što se može potkupiti.

Dakle, u poslu sa naftom na Srednjem istoku je količina novca koja prevazilazi ekonomsku snagu gotovo svih lokalnih ekonomija u arapskom i persijskom svetu. Potkupiti lokalne vođe i šeike nije problem, ali konkurencija među transnacionalnim korporacijama je zato žestoka. Način njihovog pridobijanja posla je korupcija, podsticanje etničkih sukoba, finansiranje i instruiranje opozicije, teror preko lokalnih teroristički organizacija, obaranje vlada i parlamenta, ubacivanje plaćenih agenata uticaja i špijuna i mafijaško ucenjivanje i reketiranje. Sve ovo, naravno, radi se ispod žita, dok se u medijima prikazuju borbe za slobodu i demokratiju i nezadovoljstvo lokalnom vlašću.

Korporacije imaju i kartelski mehanizam međusobnog dogovaranja, pa im u slučaju nesporazuma i sukoba u rešavanju kriza pomaže i nama poznata Međunarodna krizna grupa. Gde god se ova grupa, kao nevladina organizacija, pojavi da smiruje takozvane “etničke sukobe” to znači da su u pitanju nesporazumi transnacionalnih kompanija. Trenutni naftni i gasni igrači u ovom regionu su pored britanskih kompanija, francuski Total, holandski Šel, ruski Gaspromnjeft, Suncor, Petro Kanada, najmoćnija američka kompanija Exxon Mobile itd…

Gde je problem sa Sirijom?

Nama smrtnicima koji ne možemo da iz satelita špijuniramo njihove tankere i cevovode, a još manje možemo da pratimo njihove finansijske transakcije, veoma te teško da uhvatimo igru. Ali, na osnovu onoga što se pusti u finansijske biltene i medije, neki analitičari nastoje da logikom dokuče gde su problemi.

Tako je poznato da su Iran, Irak i Sirija potpisali ugovor o gradnji gasovoda težak 10 milijardi dolara. On će ići od iranskog južnog gasnog polja Pars do Damaska preko iračke teritorije. To tom dogovoru Sirija bi kupovala 20 miliona kubnih metara iranskog gasa dnevno, a Irak bi ubirao zaradu od tranzita. Rusija bi čitav posao obezbeđivala. Avgusta 2011. sirijske kompanije za istraživanje gasa su otkrile ogromne količine gasa u Homsu blizu granice sa Libanom i upravo u neposrednoj blizini ruske ratne mornaričke luke u Tartusu. U Siriju su zato ušle velike količine novca iz Rusije (koje ruski naftni tajkuni iznose), pa je Sirija planirala da ovim novcem proširi svoj deo gasovoda od Damaska do Tartusa, odakle bi se tankirali brodovi koji snabdevaju evropsko tržište. Izvoz sirijskog gasa kupljenog od Irana tako bi prolazio ovu luku nadohvat ruske vojske.

A u posao bi se onda uključile najviše ruske kompanije Gasprom i Rosnjeft. I to bi povećalo kontrolu evropskog tržišta gasom koju Rusija već ima preko ovih rusko-izraelskih kompanija. Sirija je saveznik sa Irakom i Iranom i oni zajedno imaju oko 20 posto udela u prodaji nafte u OPEC-u. A njihov saveznik je sada i Rusija. Tako bi Putin postao moćni naftni i gasni car za Evropu, a što odgovara i delu oligarhije iz Londona koja ga podržava i ima kontrolu nad Sirijom. A tu se nalazi i bankarska porodica Rotšild.

Sirijska opozicija ovo navodno želi da spreči jer to nije u interesu nekim američko – izraelskim poslovima. A neko u SAD je dovoljno moćan da u šaci ima Belu kuću. Tu je najmoćnija američka naftna kompanija pod kontrolom Rokfeler sindikata, Exxon Mobile. Njihove akcije su neočekivano pale, iako je cena sirove nafte sa krizom u Siriji porasla i to na 110 dolara za barel. Još jači rast cene nafte bi im sigurno odgovarao. A, porašće i te kako ako izbije rat. Exxon Mobile se našao i u problemu i kada je nastojao da preuzme ulogu jednog od najvećih gasnih igrača na Srednjem Istoku u snabdevanju elektrana. Zato je i oboren sadam Husein koji je izgleda više bio naklonjen Francuskim naftnim kompanijama.

Oktobra 2011. Exxon Mobile je potpisao ugovor za eksploataciju gasa u velikom delu regiona duž Zargos nabora, koji se smatra najvećom potencijalnom zonom bogatom sirovom naftom u priobalnom delu iračkog Kurdistana. Ali, kurdistanska delimično autonomna vlada i Irak su u dužem periodu u nesuglasicama i vode borbu oko ekskluzivnog prava na izvoz sirove nafte. Zato su i nahuškani i podeljeni u Iraku.

Zbog dogovora sa Exxona sa Kurdistanom , irački ministar za naftu je izbacio Exxon Mobile sa liste ponuđača za posao u regionu Zargos nabora, pa je umesto njega ušla sirijska kompanija Syrian General Oil (koja je u stvari isturena ruka holandskog Šela).

Ekonomsko slabljenje Sirije, a što se radi već dve godine unazad od kada je tamo izbio građanski sukob, podrilo bi i ovu kompaniju. Pogođeno je već i sirijsko bankarstvo (na šerijatskom principu). Već sada je oko 14 privatnih banaka, koje su uglavnom ekspoziture Libanskih i drugih arapskih zemalja, odsečeno iz svetskog finansijskog sistema zbog sankcija nametnutih Asadu. Što odgovara Izraelu. Poznato je i da Izrael ima pravo na istraživanje nafte na teritoriji Golanske visoravni koju je okupirao, a pripada Siriji. Možda bi i njima odgovaralo da se Sirija podeli.

Zainteresovani za region Zargosa su i Francuski Total, Chevron, Conoco Phiplips. Oni sada razmišljaju kako da naprave dilove sa Kurdima, a da ne izgube biznis sa iračkom vladom. I to bi možda moglo da se reši podelom Sirije i preusmeravanjem cevovoda.

A 1.

“Sirijska opozicija” iz Evrope

Glavna sirijska opoziciona koalicija je Sirijsko Nacionalno Veće formirano kao kišobran organizacija svih nacionalnih frakcija, a koje su sve bazirane izvan Sirije. Dakle, čisto obmanjivanje sirijskih nacionalista. Seniorski član ove organizacije je sirijski “akademik i ekspert” za političke nauke, Basma Kodmani. Ona je sada nastanjena u Parizu (živela je u Londonu) i 2012 je prisustvovala sastanku Bildergberg grupe. Otac joj je radio za UN, pa je ona nešto kao Kori Udovički u Srbiji, upućena na posao agenta od uticaja u Siriju.

Basma je radila 2005. u Kairu za Ford Fondaciju (isturena organizacija CIA) i iste godine je postala izvršni direktor Arapske Reformske Inicijative (programski ogranak Saveta za inostrane odnose , organizacije koja usmerava američku spoljnu politiku i koju nadgleda Sindikat Rokfelera). Pametnom dovoljno da shvati.

Ivona Živković