Tajna vladarskog zanata…

Trgovina hartijama od vrednosti, mnogi veruju, predstavlja biznis. Ali to je samo igra. U ovoj igri pravila su tako napravljena da ih savršeno poznaju samo oni koji su igru zarad svog interesa izmislili. Ostali uleću lakoverno

Zamislite da imate sto ili bar desetoro ljudi (dece) koje možete da od malih nogu naučite svemu što znaju. Čemu ćete ih naučiti? Ako imate vladarskog duha, naučićete ih da rade za vas. Nema veće sile na Planeti od organizovane ljudske zajednice. To znaju pravi vladari. Ova zajednica može za vas da radi sve – proizvodi hranu, odeću, snabdeva vas energentima, pravi vam kuće, automobile, brodove, puteve, kopa zlato i ostale metale itd. Može fizički da vas čuva kao vojska ili policija. Vremenom će sama naučiti da se održava i usavršava, razmnožavaće se, a svoja znanja će prenositi novim pokolenjima itd. Što je veća ovakva organizovana ljudska zajednica, onaj koji je na njenom čelu je moćniji. Oni će umesto vas ići u ratove, osvajaće vam tuđe teritorije, boriće se da nadjačaju druge gospodare koji su shvatili isto što i vi i organizovali svoje ljudske zajednice.

Zajednica pod kontrolom

Verovali ili ne, preko devedeset devet odsto ljudske populacije traži da bude deo zajednice. Samo mali procenat ima istinske vladarske gene.

Jedini vaš posao je (ako ste sa vladarskim genima) da ih organizujete i da ih u toj organizaciji održavate. Nikako ne smete dopustiti da se ona raspadne, odnosno da počne da radi u režimu koji vam nije od koristi i koji vam ne donosi materijalne vrednosti. Jer samo ono što stvara ova zajednica su vrednosti. Ništa ne može sagraditi kuću ili napraviti automobil osim ljudskog uma i rada.

Novac ne može da stvara jer je to samo običan farbani papir. Bacite pet milijardi evra u reku i neće vam nići most. Ali, zato svaki most može nastati bez ijedne pare. Mislite o ovome.

Ali, da biste ovakvu zajednicu držali pod kontrolom, posebno ako ih ima preko milion ili čak milijardu, morate uvek održavati njihovu potrebu da rade za vas i ne dozvoliti im da se organizuju tako da se okrenu protiv vas. Najbolje je da i ne znaju da rade za vas.

Hiljadama godina od kada postoji ljudska zajednica vladari su smišljali razne načine kako da održavaju svoju radnu silu, a da oslabe neprijateljsku. Nekada je za to korišćena obična fizička sila tako što su tuđi robovi ubijani, a žene otimane i prevođene u sopstvenu ekipu. Danas se ovo radi na jedan perfidniji način tako što se tuđe društvene zajednice destabiliziju iznutra, a sopstvena se krišom u obliku tajne mreže (koja se prepoznaje samo po naučenim šiframa) širi po čitavom svetu. Cionisti su jedna takva šifrovana međunarodna organizacija. Nacije države i teritorije više nemaju smisla, već vladari vladaju sa svojim narodima po čitavom svetu.

Pare, pare…

Jedna od poluga kojom se korisno ljudsko stado drži pod kontrolom jeste novac. Ljudi znaju samo ono što nauče, pa su tako vlastelini naučili svoja stada da u međusobnoj trgovini koriste ovaj farbani papir ili druge hartije od vrednosti. Njihov rad tako podstiču ovakvim papirima. Da je ovaj papir ipak samo papir znate vi kao vladar, ali ne i vaše “dvonožne ovce”. Za njih je ovaj papir vremenom postao smisao života. Oni ništa nisu u stanju da rade ako im ne date papir. Da bi podigli most ili gradili put, oni misle da to košta i da zato prvo treba obezbediti papir. Ako im date da kao bajagi vode neku manju društveni komunu gde treba da se samoorganizuju, oni će uvek za sve prvo tražiti novac. Ako ga nemaju, moraće da se zadužuju. I vi ćete im taj novac rado prodati.

Jednostavno, oni veruju da je to ono što vredi. Logično jer ste ih tome vekovima učili i naučili. Pare, pare… A taj papir vi i pravite, štampate ga i dajete mu vrednost. Koliko robe im date da njome raspolažu i da je razmenjuju, toliko im date papira da mogu da se pomoću njega obračunavaju. Ukoliko na njihovom tržištu nastane manjak robe, imaće višak novca i obrnuto. Sa više proizvedene robe, morate im ubaciti na tržište više novca. Nekada je novac bio samo zamena za zlato i srebro, ali danas je on samo – papir.

Pošto papir može da farba i secka svako, kao što svako može da ima zlata, morali ste to pravo da puštate novac na tržište da prigrabite samo za sebe. I to ste učinili veštim manipulacijama u jednom dugom vremenskom periodu tako što ste se sa još nekolicinom vlastelina napravili bankarski kartel. To znači da ste stekli monopol nad poslom kreiranja novca.

Nakon što ste u 17. veku osnovali svoju prvu privatnu centralnu banku, Bank of England, uspeli ste nakon perfidno orkestriranog i finansiranog građanskog rata da to ekskluzivo pravo obezbedite i u SAD. Tako ste 1912. godine osnovali američku centralnu banku FED. Zahvaljujući njoj, danas ste vlasnik ne samo 300 miliona robova u SAD već i širom sveta. Tih 300 miliona u SAD su vam i najmoćnija svetska vojska danas, i čitav svet ih mrzi jer misli da ratuju sami za sebe. Niko ne zna da su oni samo plaćeni robovi koji ubijaju za vas i vaš transnacionalni korporativni biznis.

Ali, to je tehnika nevidljivog vladanja. Vi ih plaćate ogromnom količinom dolara, a oni su kao “suverena” država sve zaduženiji.

Vrednost dolara ste perfidno najpre vezali za zlato (dogovorom iz Breton Vudsa), pa ste tako stvorili kao mađioničar iluziju da su zlato i dolar isto. Onda ste iz čitavog sveta prostom trampom uzimali pravo žuto zlato, a davali zelene dolare (koje ste im nametnuli da prihvate kao zlato). Kada ste u svom trezoru u SAD nagomilali ogromne količine zlata, mogli ste da se svetu predstavite kao gospodar celog sveta. Tako ste sa iluzijom da je zlato isto što i dolar ubacili dolar u tržišnu igru u čitavom svetu i on je postao svetska moneta.

Onda ste nametnuli da se nafta može prodavati samo za dolare, i krenula je potražnja za vašim papirom. Dolar i nafta su bili u vašim rukama. I dalje ste samo štancovali i štancovali dolare…

Berzanski kartaroši

Ali ni to nije sve. Dok ste vladarski sedeli sa svojim pajtosima i kratili vreme igrajući neku od drevnih kartaških igara, recimo poker, preferans ili još bolje bridž (ruski birič), došli ste na ideju da svojim “dvonogim ovcama” (predradnicima koje inače plaćate više nego ostale) plasirate jednu ovakvu veliku igru sa novcem. Tako da ih možete šišati kako vam se ćefne i kako vam je u interesu. Naime, pustićete ih da se igraju sa ovim papirima, verujući da mogu zaraditi tako više novca, a vama će takođe poslužiti da pomoću njih novac možete sa tržišta da povlačite i ubacujete i tako stvarate veštačke krize. Ošišana “ovca” onda mora da zajmi za novo veštačko runo, dok joj pravo ne izraste ponovo (od rada).

Ta velika igra sa novcem se zove berza. Ima ih više, a i igre su različite. Svaka “ovca” bira ono što misli da će joj doneti najviše para.

Na berzi vi imate svoje ubačene kartaroše sa novcem.

Nakon što svojim odabranim najtalentovanijim “kartarošima” kao i običnim “ovcama” podelite spekulativni novac u obliku akcija ili državnih obveznica (licitacijom), možete pokrenuti igru.

Na primer da igrate sa adutima koji se nazivaju short selling ili buying long.

Short selling je berzanska igra u kojoj vaš partner kartaroš (kao onaj u bridžu koji se naziva “balvan” i čije karte svi znaju) iznenada “predoseti” da će vrednost nečijih akcija pasti. Pošto su razne “ovce” pokupovale akcije, uverene da će se one na berzi (kao na ruletu) zavrteti tako da zavrede više (jer ne znaju da vaši “balvani” vrte berzu), vaš “balvan” tako počne da igra nastojeći da ih što više proda. Pošto one nisu njegove, nego raznih “ovaca”, u igru je ubačen adut koji se zove broker. E, taj broker onome koji je “predosetio” da će vrednost određenih akcija da padne pozajmi tuđe akcije i on ih onda prodaje, prodaje…

Vrednost koju je igrač “short selling pozicija” pozajmio zapisuje se na njegov račun kao njegov dug i kada se igra završi on svoje zaduženje mora da pokrije. Ukoliko je tipovana vrednost akcija zaista pala nakon prodaje, “balvan” igrač lako sve nadoknadi jer je na dobitku. I ostali vlasnici (ovce) su srećni što ih je lišio akcija čija je vrednost pala. I broker je srećan, jer za svoju uslugu dobija određeni procenat. I svi su zadovoljni i niko ne razmišlja kako je glavni short selling igrač “predosetio ” da će vrednost akcija (na primer British Petroleuma) da padne. Niko ne zna da ste vi to smislili pa da ste čak u stanju da dignete u vazduh neku naftnu bušotinu i napravite tešku ekološku katastrofu, samo ako vam je to u interesu.

Kod potezanja aduta u igri buying long radi se isto to sa prodajom unapred, rezervisanjem akcija za koje vaš igrač na berzi “predoseti” da će vrednost da im skoči. Jednostavno, cilj igre je kupi jeftinije, prodaj skuplje.

Ovaj spekulativni novac, međutim, nema veze sa stvarnom količinom robe na tržištu, te upravo zato njegov nalet na neko tržište u nečijoj organizovanoj zajednici izazove težak poremećaj. Što vam i jeste cilj kao vladara.

Najvažnija stvar u ovoj igri gde se vrte milijarde spekulativnog (zamišljenog) novca je da obezbedite račune sa kojih ćete novac povlačiti i prebacivati na berzu. Za ovo postoje posebni aduti nazvani “hedž fondovi”. Tako su glavni igrači na berzi oni koji mogu da obezbede velike “hedž fondove”.

Njih petorica se trenutno najviše time bave: Džordž Soroš (zaradio prošle godine 3,3 milijarde dolara, Dejvid Teper (zaradio prošle godine 4 milijarde dolara), Džejms Simons (zaradio 2,5 milijardi), Džon Paulson (2,4 milijarde dolara) i Stiv Koen (1,4 milijarde). Svi su cionisti. Cionizam je mreža ovih” balvana” koji funkcionišu organizovano kako im vlastela nalaže. Takav spekulativni novac oni onda investiraju tačno tamo gde im vlastelini kažu. I prodrmaju neprijateljsko tržište i izazovu krizu ili rat.

Soroš je tako “short selling igrom” 6. septembra 1992. godine oborio vrednost britanske funte. U samo jednom danu napravio je udar na londonskoj berzi sa otvaranjem 10 milijardi dolara “short pozicija” na funti (“predosećajući” da će ona pasti). I drugi su odmah počeli da prodaju funte. Samo tog dana je zaradio milijardu dolara (spekulativnog novca). I funta je pala u svojoj vrednosti. Što je i bio cilj vlastele koja je tada želela jači evro u odnosu na funtu. Sorošov “hedž fond” se zove Kvantum fond.

Ništa nije slučajno

U stvari, obični ljudi, koji nisu u stanju da se sami organizuju kao sila, uglavnom menjaju vrednost svog rada za novac. Onda novac stavljaju u banke ili konvertuju u akcije. I tu ih vi kao vlastelin jednostavno uvek imate na uzdi. Uzdu samo opuštate ili zatežete tako što menjate vrednost novcu i akcijama. Bogatije “ovce” preko noći ošišate, a gologuziju očas okitite “državničkim” runom. U stvari ovakve “ovce” se samo dovode na političke funkcije gde služe kao korisni idioti. Šta drugo može “ovca”?

Kada novca na tržištu ima manje jer su ovce napravile puno robe, vi ćete im ponuditi pozajmicu kako bi robu mogle da kupuju, a svaka pozajmica znači dug. I ovca će to videti kao slamku spasa, a vi ćete držati kao omču oko vrata.

U famoznim Protokolima sionskih mudraca, poglavlje 20, piše upravo to: “…to je dokaz našeg genijalnog uma Izabranih da smo mudro planirali da im (Gojama ili ovcama) predstavimo materiju zajmova na takav način da oni u tome vidi prednost za sebe”.

Ukoliko na tržištu imate manjak robe, to znači da ćete imati višak novca. I to “edukovani” ekonomisti vide kao izvor inflacije, a to je strah i trepet za ekonomiju. Ali, nisu oni krivi, tako su naučeni. U stvari, ako vam roba ne treba, ne morate ni da je proizvodite. Ali, vi kao vlastelin veoma dobro znate da vaše “ovce” moraju stalno da rade, čak i ako imate hiperprodukciju, a imate je. Zato morate stalno da balansirate sa igrarijama na tržištu: “ovce” (robovi) moraju stalno da rade, novac kanališete tako da je uvek tražen, a robu s vremena na vreme proglašavate zaostalom i terate ih da prave novo. Nove tehnologije, nova rešenja… Ako ništa ne uspete sa ovim, morate napraviti rat, uništiti robu i višak radne snage i onda sve iz početka uz nove “ovce” i stari sistem igre za raju.

“Kartanje” na berzi sa hartijama od vrednosti postalo je vremenom naučna disciplina. Ovce (Goje) se obrazuju tako da veruju da se u ovoj oblasti stvarno vodi nekakva važna državna i ekonomska politika.

Mnogi edukovani ekonomisti, profesori, bankari i takozvani finansijski eksperti posmatraju ono što se događa na tržištu hartijama od vrednosti i onda prave neku svoju verodostojnu teoriju kako bi događaje objasnili. Ali upravo ono što je Franklin Ruzvelt rekao za državnu politiku, važi i za finansijsko tržište: “Ništa se ne događa slučajno. Ako se događa, možete se kladiti da je bilo planirano da se tako dogodi”.

“Naša je parola sila i licemerstvo. Samo sila pobeđuje u stvarima političkim, naročito ako se ona krije u talentima koji su neophodni za državnike. Nasilje mora biti princip, a lukavstvo i licemerstvo pravilo za sve vlade koje ne žele da stave svoju krunu pred noge agenata kakve bilo nove sile…”, zapisano je u pomenutim Protokolima još pre više od sto godina.

Dakle, sada imate ekipu “talentovanih” državnika, posebno obučenih guvernera centralnih banaka (koji su “stručnjaci”). Sve njih ste naučili i okitili akademskim titulama da vide svet od papira kojima vlada takozvano “međunarodno pravo”. Samo vladari znaju da je jedina sila fizička sila, organizovane društvene zajednice – jednog ili više naroda koju oni kontrolišu. “Ovcama” tako na silu uz pomoć bombi uzmete deo teritorije, kao na primer Kosovo i Metohiju, a date im međunarodno pravo da se bune i tamo bore za svoja “prava”…

Suvereni dug porobljenih država

Grčka državna obveznica kotirala se na međunarodnom finansijskom tržištu sasvim solidno sve do oktobra prošle godine. Onda iznenada, bez ikakvog razloga, oni koji su ove papire kupovali, odlučili su da to više ne vredi.

Slično je bilo u Portugalu. Njihove vladine obveznice su se izuzetno dobro vrednovale, bile su tražene i 1. decembra 2009, a vrednost im je bila na vrhuncu. Samo tri meseca kasnije kreće sunovrat koji i danas traje. Isto je doživela Irska.

Tako se kod onih koji trguju državnim obveznicama uselio preko noći strah od suverenog (javnog) duga država.

Upravo je Džordž Soroš, pre toga, na jednoj upriličenoj večeri upozorio da EU nije sredila svoje finansije, i da “evro može da izgubi na vrednosti”. Da li je to bilo zaista upozorenje? Ili samo glasina koja treba da se pusti kako bi se učinilo da će evro zaista i izgubiti na vrednosti. Jer kad počne da se priča i veliki (koji znaju) da prodaju, onda svi krenu da prodaju, da se ratosiljaju onoga što će uskoro postati manje vredno…

Napad na evro je tako očito počeo smišljenim napadom na najslabiju kariku zajednice, na Grčku državnu obveznicu, i to na isti način kako je rađen napad na funtu preko “short sellinga”. O tome kako je uopšte Grčka došla u poziciju da bude u takvim dugovima, nikoga nije zanimalo. Zašto bi uopšte jedna suverena zemlja sebe dovela u poziciju da duguje stranim privatnim poveriocima? Izuzetna geostrateška pozicija Grčke to još više čini nelogičnim. Osim ako zemlja nije suverena.

Još gore, ovakve glasine i upozorenja nisu ograničeni samo na evro, već se za “podešavanje” već dugo sprema i američki dolar. Osnivačka povelja kojom je američkoj centralnoj banci FED, koja je u privatnom vlasništvu, dato ekskluzivno pravo da emituje dolar, ističe 21. 12. 2012. Ne, tada neće biti smak sveta, ali neće biti ni smaknuća američke zaduženosti.

Po svemu što se već sprema u SAD, Amerikanci se neće izvući iz teškog ropstva.

Reorganizacija globalnog razvoja

Međunarodne finansijske institucije preko UN i MMF-a objavile su 2010. novi plan kojim žele da svetsku ekonomiju preoblikuju i podrede svojim interesima. Ovaj najnoviji dokument je nazvan RETOOLING GLOBAL DEVELOPMENT i mnogi ekonomisti ga povezuju sa poznatim dogovorom iz Breton Vudsa kada je ogromna količina zlata iz čitavog sveta završila u SAD, tako da je dolar postao svetska rezervna moneta – vredeo je praktično kao i zlato. Tako su vlasnici američke centralne banke (FED) mogli da ga emituju (kao alhemičari da prave zlato) u ogromnim količinama. Danas više niko i ne zna koliko je dolara kreirano. Ipak, pad vrednosti dolara najbolje pokazuje cena nafte koja je izuzetno visoka, pošto je dolar u međuvremenu postao, umesto žutog, vezan za “crno zlato”.

MMF sada želi nova pravila igre i iz izloženih želja je izražena jasna namera da se stvori nova svetska rezervna moneta koja bi bila upravo pod nadzorom MMF-a.

Evo samo nekih mera koje su predložene u ovom javnom dokumentu i koje treba da dovedu do konačno željenog cilja globalne plutokratije:

1. Nacionalnim vladama treba omogućiti da razviju mnogo šire mere razvojne politike nego one koje su primenjivane u poslednje dve decenije i to kroz reformu mehanizama međunarodne finansijske pomoći, međunarodne trgovine i finansijskih regulacija.

2. Treba omogućiti zemljama u razvoju pristup onim tehnologijama tako da one budu od koristi u međunarodnoj trgovini robom. Prosto rečeno, nacionalne države će poizvoditi ono što odgovara globalnim trgovcima, a ne samim nacionalnim ekonomijama.

3. Potrebno je da se ustanove predvidljivi i uporedivi regulatorni režimi (valjda koji rade u čitavom svetu na istom principu) koji će omogućiti međunarodno kretanje radne snage i kapitala.

4. Treba institucionalizovati markoekonomsku koordinaciju kako bi se po potrebi mogao ograničiti preterani razvoj u pojedinim segmentima (što znači da niko ne sme izaći sa više robe).

5. Takođe se traži efektivna koordinacija u sistemu carina kako bi se moglo sprečiti da država ulazi u kompeticiju sa stranim investitorima.

Sve u svemu neophodno je postojanje koherentnosti sa održivim globalnim razvojem, a to uključuje i veoma preciznu kontrolu svih finansijskih tokova. I to piše i ovom globalnom planu iz 2010. godine.

Ivona Živković