Čiji je Jerusalim…

Stvaranje Evropske Unije kao jedne nad-države, koja bi imala jedinstveno tržište, međunacionalno povezanu industriju i čitavu privredu, jedinstveni pravosudni, policijski i vojni sistem a iznad svega jedinstvenu centralnu banku i vladu izuzetne moći, povezano je i sa jednom neobičnom zaverom koja se odigrava iza vatikanskih zidina, tvrdi istraživač Tabloida Ivona Živković.

Papa Lav XIII rođen je kao Vinćenco Peci u jednoj italijanskoj plemićkoj trgovačkoj porodici. Kada je postao papa 1878. već je imao 68 godina i na tronu je opstao sve do svoje smrti 1903. Upravo taj period u istoriji Evrope obeležili su brojni građanski prevrati i revolucije, koji su imali za cilj da podriju, ne samo katoličku crkvu i katoličke monarhije, već i hrišćansku veru. Vinćenco je 1848. kada je “evropsko proleće” počelo sa francuskom revolucijom, već bio nadbiskup. Dakle, iako je britanska masonerija stajala iza ovih prevrata, a papa Lav XIII tu ulogu masonerije javno obelodanio, nije bio sklonjen sa papske pozicije niti ima podataka da je u bilo kom trenutku njegova pozicija bila ugrožena. To znači da je na neki način ipak bio pouzdan papa po proceni masonerije ili je papska moć već bila pod kontrolom.

U njegovoj biografiji je najuputniji detalj da je edukovan u jezuitskoj školi (jezuite je ustanovila masonerija), a njegov rođeni brat Đuzepe je čak postao visoki sveštenik Svetog jezuitskog reda. Naravno, zavera ne bi bila zavera kada bi i svi jezuiti znali za plan. Tako su u “velike tajne” upućeni samo najviši krugovi. I hijerarhija zato i postoji. Demokratija je sušta suprotnost svakoj uspešnoj organizaciji, očito.

Sam Vinćenco se u crkvenoj hijerarhiji peo veoma brzo. Nakon školovanja gde je specijalizovao prava i politiku, očito se usmeravajući kao plemićko dete ka visokim vladarskim funkcijama, počeo je da radi kao sekularni sveštenik. Tako ga je već u 27 godini papa Grgur XVI imenovao za papskog prelata. Kako bi se to uporedilo sa vojnom službom ispalo bi kao kada bi neko nakon završene vojne škole odmah postao general. Ili nakon studija prava odmah postao ministar pravde ili policije. (Obratite pažnju da današnje demokratske kvazi-države koje su pod upravom masonerije i koje ne poznaju sistinsku hijerarhiju upravo napunjene takvim brzopoteznim državnim funkcionerima. Tako je vrlo verovatno da je iza mladog Vinćenca neko stajao kao garant da neće praviti probleme. I to su mogli biti neki jezuiti.

Papa ga je odmah postavio za legata (provincijskog administratora) Benvenuta. U to vreme mesto legata u Papskim državama je predstavljalo civilnu vlast (kao mesto lokalnog načelnika policije). Situacija u italijanskim provincijama je tada bila veoma napeta i postojali su žestoki porodični sukobi. Peci je, kako to piše u njegovoj biografiji, bio veoma uspešan i pohapsio je mnoge lokalne siledžije. Uspostavio je normalnu trgovinu među susednim provincijama i vratio normalne carine od kojih je živeo Vatikan.

Tajno društvo karbonara

Dakle, da li papa Lav XIII nije mogao ili nije hteo, da se otvorenije suprostavi masoneriji i njenom podrivanju crkve iznutra, osim verbalnim obelodanjivanjem zavere, ostaje nepoznanica. Preživeo je na papskom tronu i velikog neprijatelja Vatikana, Garibaldija, u stvari britanskog agenta i doživeo je kraj svetovnih Papskih država. Podsetimo da nakon Garibaldija pape više nisu mogle da i bukvalno seku glave evropskim vladarima i njihova moć je definitivno ograničena.

Da li je zato ova njegova enciklika (obraćanje visokom sveštenstvu) upravo poslužila tome da se makar unutar crkve on moralno ogradi od masonerije?

U vreme pape Lava XIII uhvaćen je i razotkriven i zanimljiv “zaverenički plan” za podrivanje crkve koji je načinila najviša masonska loža italijanskih Karbonara, a koji su bili sledbenici francuskih jakobinaca . Tajno društvo Karbonara je vodio Đuzepe Macini, novinar i političar, koji je bio ugledni frimason i naslednik Adama Vajshaupta, šefa centralne masonske lože Iluminata. Macini je pod pseudonimom “Mali Tigar” napisao trajno uputstvo za podrivanje katoličke crkve nazvano “Alta Vendita”.

U njemu se detaljno daju uputstva za ostvarivanje dugoročnog plana (masonerija uvek sprovodi dugoročne planove koji se sprovode decenijama pa obični smrtnici to i ne opažaju) za subverziju katoličke crkve uz pomoć državnog liberalizma i sa ciljem da se potpomogne izjednačavanje svih religija. Na ovaj način se vodeće evropska religija, a to je hrišćanstvo izjednačava sa daleko manje zastupljenim, čime se njen dominantni ugled vremenom gubi. Tako se postepeno i sama hrišćnska dogma katoličke crkve polako “izjeda” iznutra, i crkva ostaje kao prazna ljuštura. Što rimokatilička crkva danas jeste.

Kako drugačije objasniti izjavu današnjeg pape Franje, jezuite, koji otvoreno kaže: “Ko sam ja da sudim homoseksualcima?”. Na ovaj način papa sam sebe degradira i to u jednoj sasvim minornoj presudi koju ne može (u ime Boga) da donese, iako je svaki slepac može da vidi da je sam Bog – Stvoritelj jasno podelio ljude na muškarce i žene i nikakve tu zabune osim “mentalno zbunjenih” ne može biti.

Katolička crkva, “božija institucija”, koja je vekovima odlučivala šta je ispravno i bogom dano, od okretanja Zemlje i Svemira, do toga ko će biti legitimni car ili kralj, sada ne može više o ovakvim očiglednim zabludama da sudi. Gej pokret , feminizam, komunizam, cionizam, judaizam, liberalizam… sve su to samo ideološki alati za ispiranje mozgova milionima ljudi i ovim alatima upravlja masonerija po instrukcijama Iluminata.

I ovaj jezuitski papa je očito postao alatka masonerije.

Ili papino insistiranje na skromnosti i odricanje od materijalnih dobara. Pa šta je papa vekovima bio do ključar najveće zlatne riznice na svetu? Što onda ne pobaca sve to zlato sirotinji? Dakle, čisto jezuitsako licemerje što je pleonazam.

Ateistička demokratska agentura

Kada danas još čujete da neki visoki sveštenik hrišćanske crkve veliča demokratiju i bavi se politikom, ne možete više biti u dilemi da li je hrišćanin ili licemerni lažov. Jer demokatija je puka obmana i laž baš kao i ono što se danas naziva nacionalnim državama.

O postojanju tajne masonske instrukcije za podrivanje crkve, Alta Vendita, prvi je obelodanio francuski istoričar i navodno nepokolebljivi katolik Žak Kretinje Žoli, u svom delu: “L’Église romaine en face de la Révolution”, 1859. Nakon njega su i pape Lav XIII i Pije IX, njeghov prethodnik, tražili da se ovi tajni dokument objavi. Za ovog istoričara je važno reći i da je i on saradjivao sa jezuitima koji su ga podstakli da objavi kratku istoriju Društva isusovaca, 1847. (Histoire religieuse, politique et littéraire de la Compagnie de Jesus). Koliko im je bio naklonjen, nije poznato.

O svim ovim planovima za uništavanje katoličke crkve najdetaljnije je na engleskom jeziku pisao ipak, irski katolik, monsinjor Džordž. F. Dilon

Prvo izdanje njegove knjige o masonskoj zaveri naslovljeno je: “Rat antihrista sa crkvom i hrišćanskom civilizacijom”, 1885. Izdanje iz 1950. je dato sa naslovom: “Demaskirana Velika orijentalna masonerija kao tajna sila iza komunizama”.

Monsinjor Dilon u knjizi detaljno predočava dugoročni masonski plan, da ga nazovemo moderno “akcioni plan” (iza svega onoga što se zove akcioni plan i danas uvek stoji masonerija što se lako demaskira po anglikanizmima u samo planu), da se masonerija infiltrira u katoličko sveštenstvo i to do najviših nivoa uključujući i papski tron. Još su stari venecijanski trgovci znali da kada imaju sebi naklonjenog papu, mogu da dobiju bolju trgovačku poziciju.

Konačni cilj je bio da se potpuno preuzme kontrola nad Svetom stolicom i čitavim Vatikanom (što znači i riznicom) i katolička crkva tako postane alatka slobodnih zidara u stvaranju onoga što se danas naziva Novi svetski poredak. A to je jedinstveno monopolisano svetsko tržište, sa jednom vladom i jednom religijom. Videćemo kojom.

U knjizi se detaljno govori kako su Iluminati (tajno ateističko društvo sa sedištem u Londonu) preko svojih masonskih loža Velikog orijenta, postavili i temelje nove filozofije koja ima za cilj da potpiruje rat protiv hrišćanstva i posebno protiv katoličke crkve. Istočnu pravoslavnu crkvu su već preuzeli komunisti, nakon oktobarske revolucije i njom upravlja NKVD (danas FSB).

Dilon otkriva da se ovaj rat sprovodi raznim agenturnim smicalicama koje podbunjuju zavrbovane građane izazivajući radikalne liberalne i republikanske revolucije i koje onda svrgavaju stare hrišćanske dinastije odane rimokatolicizmu, te se uspostavljaju ateističke demokratske agenture kao navodna “slobodna volja naroda”.

Praktično gde god danas postoji demokratija i nema hrišćanstva. Postoji samo vidljivi nemoral, licemerje i laž. Ko to još ne vidi, ima problem sa inteligencijom. Dilon predočava i da će novo glavno oružije za podrivanje hrišćanstva postati nova ideologija – komunizam, a nova najveća religija koja će zameniti katoličanstvo biće judaizam.

Dilon u uvodu svoje knjige citira i katoličkog kardinala Maninga iz Engleske katoličke crkve koji je u evropskim demokratskim revolucijama video delo upravo đavola. Tako je Maning dao veoma slikovit opis rada masonerije i njenih tajnih loža: “…Vidiš onda pred sobom dva sistema…Sa jedne strane je Crkva ljudi ‘dobre volje’, jedna sveta, vidljiva i univerzalna. Na drugoj strani je skup zlovoljnih (ecclesia malignantium), kako ih Sveti spisi nazivaju, crkva ljudi ‘zle volje’. Ona je u neprijateljstvu sa Crkvom Boga, mnogostruka je kao grad đavola, nesveta u mislima, rečima, delu, nameri i volji. Nevidljiva je jer je tajna, pritajena, podzemna, radi van vidokruga i u mraku podrva čistotu privatnih domova, javnog reda, države, tronove prinčeva”. (“Rome and the Revolution, 1867.”).

Instrukcije iz “Pozadinske sobe” u Vatikanu

Ove masonske revolucionare (preteče današnjih “Otporaša” raznih boja) papa Lav XIII je 1902. opisao na sličan način: “…ispunjeni duhom Satane, koji zna kako da se transformše u anđela svetlosti…Masonerija kao svoj pretvoreni cilj istura dobrobit čovečanstva. Licemernim slaganjem (samo na rečima) sa vladavinom zakona, pa čak i obavezama prema religiji, oni ciljaju (kako to njihov sopstveni statut govori) ka destrukciji građanske vlasti i hrišćanskog sveštenstva, koje oni smatraju neprijateljima ljudskih sloboda”. (“Parvenu a la Vingtcinquieme annee”)

Nisu li to upravo tajni kreatori današnjih EU “poglavlja” koja će i nama u Srbiji darivati “ljudska prava i slobode”, vladavinu prava, slobodu veroispovesti, slobodu seksualne orijentacije, rodnu ravnopravnost, inkluziju retardiranih i invalidnih u zdrave i radno sposobne, te posebna prava i izborne niže cenzuse za nacionalne i etničke manjine kako bi korumpirani i precenjeni pojedinci podrivali nacionalnu i etničku većinu. To je “demokratija”, to su današnje države koje priznaju UN, masonska instutucija koja sve ovo nadzire. EU je upravo jedan takav dugoročni masonski plan pokoravanja duša, tela i razuma, pola milijarde ljudi u Evropi zarad njihove bezočne pljačke i apsolutističkog trgovačkog i svakog drugog monopola.

Da napomenemo i da je papa Lav XIII, koji se moralno javno ogradio od masonerije i sam imao masonsko okruženje. Tako je njegov državni sekretar bio kardinal Marijano Rampola koji je na početku 20. veka važio kao vatikanski insajder slobodnih zidara.

Rampola je bio visoki upućenik masonerije i često je posećivao lože u kojima je dobijao uputstva za sprovođenje (implementaciju) luciferijanske filozofije u najvišim krugovima u Crkvi. On je osnovao i takozvanu „pozadinsku sobu” u Vatikanu, u kojoj su održavani tajni sastanci i na kojima su regrutovani u masoneriju najviši dostojanstvenici Svete stolice.

Za vreme odmora u Švajcarskoj, kardinal Rampola išao je svake subote u jednu „pozadinsku sobu” blizu manastira Einsiedeln, i svake dve nedelje u masonsku ložu u Cirihu gde je dobijao instrukcije iz reda „Okultne snage za razoružanje francuskih katolika”. Ova ciriška loža je bila deo Ordo Templi Orientis, luciferijanskog kulta, čiji je Rampola bio član u vrlo visokom rangu. Ovaj red je osnovao Alister Krouli, poznati satanista i zvanično osnivač Luciferijanske crkve.

Tako je Rampola u masoneriju Francuske regrutovao kardinale Feratu, Gasparija, Ceretija, Beu…Nakon smrti pape Lava XIII, 1903. očekivano je da Konklava izabere Marijana Rampolu kao novog papu, što bi bio fantastičan dobitak za one koji su želeli da “modernizuju” crkvu liberalnom luciferijanskom filozofijom. Rampola je pre toga bio papski nuncio u Španiji i upravo ga je papa Lav XIII, koji je masoneriju javno osuđivao, postavio za kardinala. Rampola je postao i državni sekretar Italije 1887. Iako je imao najviše glasova kardinala za izbor novog pape, austrougarski car Franc Jozef je to uspeo da spreči saznavši za Rampoline masonske veze i angažovanost u OTO loži. Preko svog zastupnika kardinala iz Krakova, Jana Puzine, stavio je veto na njegov papski izbor. To je bilo i poslednji put da jedan kardinal može da stavi veto na izbor pape, i papa Pije X je to promenio.

Bela Dod i njena “Škola tame”

Kuća Habsburga je ovim činom sebi navukla mržnju Velike Britanije, koju su masoni pretvorili u svoju imperiju. Prvi svetski rat i navodni atentat Gavrila Principa na austougarskog nadvojvodu predodređenog za naslednika austrougarskog carskog trona bio je zaverenički i teroristički akt upravo ove masonske lože. Srbija je bila samo žrtveni jarac koga je britanska masonerija preko masonske vlade u beogradu podmetnula kao krivca.

O aktivnostima na podrivanju katoličke crkve dosta detalja je iznela i poznata američka komunistkinja italijanskog porekla, Bela Dod, kada je saslušavana u vezi aktivnosti američke komunističke partije 1953. pred Makartijevom istražnom komisijom u senatu. Tada je izjavila da je Komunistička partija Amerike finansirala i instruirala najmanje 1000 subverzivnih agenata u brojne katoličke bogoslovije, 1930. Njima je dato svako sredstvo podrške, poštene i nepoštene (što označava ucenjene i zavrbovane) da se uzdignu do najviših rangova Episkopije.

Bela Dod je napisala o ovome i knjigu “Škola tame”, 1954. U ovoj knjizi ona opisuje svoj život nakon što je izbačena iz američke komunističke partije, nakon čega je upoznala tada monsinjora Fultona Šina i i preobratila se u katoličku veru. Sam čin ideološkog i verskog “preobraćanja” najbolje govori kako se ideološkim agentima uticaja veoma lako manipuliše. Setite se samo da se i britanski premijer Toni Bler naprasno preobratio u katolika (kada je dobio neki važan masonski zadatak). Istinski vernik u boga, to sebi ne bi mogao da dozvoli jer bi se makar plašio božije kazne. Ali, novac je bič đavolji.

Monsinjor Dilon nagovestio je i Sjedinjene države Evrope i Svetskog Federalizma. I citirao je zloglasnu Deklaraciju Internacionale iz 1868. Ova deklaracija je formulisana na Internacionalnom kongresu održanom u Ženevi 1868. U proglasu se navodi i sledeće:

“Bog i Hrist, građani proviđenja, bili su sve vreme oklopne jedinice kapitala i najkrvožednijeg neprijatelja radničke klase. Zahvaljujući Bogu i Hristu mi smo ostali do danas u ropstvu. Obmanjivanjem sa lažnom nadom sveštenici su nas naveli da prihvatimo sve patnje na zemlji. Samo nakon brisanja svih religija, i čupanja iz korena svake religiozne ideje mi možemo stići do našeg političkog i socijalnog ideala…”

“Dole, dole sa Bogom i sa Hristom! Dole sa despotima neba i zemlje! Smrt sveštenicima! To je moto našeg velikog krstaškog rata”.

On se osvrće i na usmerenje masonerije i kaže: “Jevrejska povezanost sa modernom masonerijom je ustanovljena činjenica svuda u njenoj istoriji. Jevrejske formule primenjene od strane masonerije, jevrejske tradicije koje se odvijaju preko njihovih ceremonija, pokazuju jevrejsko poreklo ili jevrejske planove…. Ko zna, ali iza ateizma i želje za dobiti koja ih tera da se zalažu za Hrišćanstvo da progone Crkvu i razore je, možda tamo leži njihova skrivena nada da kad tad rekonstruišu njihov hram i u najmračnijim dubinama tamnih zavereničkih društava tamo se možda skriva jedno dublje društvo koje traži da se vrati zemlji Jude i ponovo izgrade Hram Jerusalima”.

Prosto rečeno, Dilon je otkrio da iza masonerije stoji ogromna jevrejska mreža. Pa je zaključio da su jevreji (koje on očito smatra narodom) ustvari glavni zaverenici. Nije uzeo u obzir da je engleska reč – jew označavala trgovce. I tako dolazimo do zaključka vrlo jednostavnog, da iza rušenja hrišćanstva, iza judaizma (kao buduće globalne vere) stoje trgovci, 200 najmoćnijih porodica, prodavci novca i nepokolebljivi vernici u kult novca.

Jer da su Jevreji narod poreklom iz plemena Izrailja, nisu morali da ruše države širom Evrope i sveta i uvode demokratiju i komunizam, da bi izgradili svoj hram u Jerusalimu, jer ih niko ni u 17. ni u 18. ni u 19. veku ne bi sprečio da grade sebi Jerusalim, na mestu gde je tada bila samo močvara. Jersualim je trgovcima postao mio tek kada je na Severu Afrike otkrivena nafta i kada je porodica Rotšild shvatila da za njeno fizičko obezbeđenje moraju imati posebnu državu. Tada je krenula cionistička ideologija i jezuitsko ubrzano pisanja jevrejske istorije u koju su ubačeni i azijati, militantni Hazari koji su ispunili ovu danas najmoćniju vojnu bazu na svetu.

Danas je Jerusalim već postao svetski hram masonerije i zato tamo idu da se zakunu na vernost svi današnji političari i državnici koje instruira London i koji rade za interese ovog plemstva. Sve, apsolutno sve danas na ovom svetu je zasnovano na prevari i mentalnoj manipulaciji svake vrste i na svakom društvenom nivou. Ako tamo vidite i samog papu i čujete da katolička crkva namerava da svoje sedište “vrati” u Jerusalim, (koji treba da postane zato eksteritorija) onda je jasno da je ideja da katolička crkva bude prazna ljuštura, ostvarena.

Ivona Živković