Misterija ruskog ostrva prepunog kamenih kugli

„Božije lopte“ ili „Čudovišne pikule“ – ove kugle od kamena izgledaju kao da su ljudskih ruku delo, međutim nalaze se na ostrvu Čamp na kome ljudi nikad nisu živeli, tako da kugle skoro savršenog okruglog oblika ostaju misterija…

Snežni pejzaž arhipelaga u Severnom ledenom okeanu koji čine čak 191 ostrvo zaista ostavlja bez daha. Ovo je područije večitog snega i leda, ovde se nalazi i najsevernija tačka Rusije, kao i jedan od najvećih i najlepših svetskih fenomena – veliko kamenje savršeno okruglog oblika, na ostrvu Čamp.

Rusko ostrvo Čamp je jedno od najnepristupačnijih mesta na svetu. Ovo ostrvce površine 374 kilometara kvadratnih dobilo je ime po Vilijamu Čampu, vođi spasilačke operacije koja je 1905 godine krenula u potragu za polarnom ekspedicijom Antonija Fiale koju je finansirao Amerikanac Vilijam Sigler.

Kršni krajolik ovog usamljenog ostrva prošaran je kamenim kuglama različitog promera, ima ih od prečnika nekoliko milimetara pa do prečnika i nekoliko metara. Posetioci su ih prozvali „Božije lopte“ ili „čudnovate pikule“.

Kugle su toliko savršenog loptastog oblika da se lako može predpostaviti da su ljudskih ruku delo, ljudi koji su nekada živeli ovde, problem je što ovo ostrvo nikad nije bilo naseljeno.

Naučnici su se složili da je kamenje nastalo prirodnim putem ali se nisu složili kako je ono nastalo. Svaki geolog ima svoju teoriju nastanka ovog neobično pravilnog kamenja koji nije samo vezan za ovo ostrvo iako ga ovde ima najviše.

Najčešća teorija tvrdi da su kamenčići oblici koje je more izbacilo, koje je so izoblila i tako napravila glatku i okruglu strukturu. Ovim se može objasniti nastanak malog kamenja ali ne i velikih loptastih formi.

Druga teorija objašnjava da su kugle nastale pod vodom i da u sredini imaju organsko jezgro, verovatno od školjki koje su potonule i zadržale se na peščanom dnu. Školjke se sastoje od kvarcita, sedimentnog minerala koji pod uticajem temperature ili pritiska poprima oblik kristalne strukture i markazita, minerala koji nastaje u hemijskoj reakciji između gvožđa i sumpora. Grupa austrijskih geologa je utvrdila da je upravo ovaj mineral, markazit, glavni vezujući element u kuglama. Nakon što je Zemlja Franje Josipa izronila iz morske dubine a ledenjaci koji su se topili su pokrenuli eroziju, sedimentni talozi su u tom procesu dobili ovakve loptaste forme.

Ruski polarni istraživač Viktor Bojarski tvrdi da su kugle nastale od stene krčnjaka koja ukazuje na njihovo organsko poreklo. Viktor tvrdi da je u pitanju meki krečnjak te da je primetio da se većina kugla prelama na pola a da se veće lopte iz godine u godinu sve više osipaju.

Ove neobične kugle učinile su ostrvo Čamp obaveznom destinacijom pri poseti Arktiku. Međutim ovo zabrinjava geologe, velik broj turista, kao i vetar i voda, mogu dovesti do uništenja ovog krhkog kamenja.

Sličan fenomen pronađen je još na par mesta u svetu – u istom arhipelagu na ostrvu Hejs, na Krimu, u Kazahstanu (Toriš), SAD (Rok Siti u Kanzasu) i na Novom Zelandu (Moreaka).

Edukacija.rs