Vikinzima su se nazivali nomadski ratnici, osvajači, trgovci i moreplovci…

Oni su zaista postojali, doduše nedavno je dokazano – istraživanjem kostura navodnih Vikinga, ne baš u mitskom obliku za koji znamo.

Gorostasni osvajači, plave duge kose, šlemova sa rogovima, nordijske svetle puti i sportske građe koji su upadali u sela i palili ih. Zbog mnoštva legendi, priča, karikiranja, karakterizacije i kartunizacije, mi smo od malena upoznati sa ovim sinonimima za Vikinge. Nedavno je u magazinu Nacionalna Geografija bjavljeno istraživanje nekolicine kostura za koje se veruje da su bili Vikinzi i ustanovljeno je da većina njih čak i nije nordijskog porekla. Sem porekla hajde da razbijemo i druge zablude.

VIKINZI NISU NOSILI ŠLEMOVE SA ROGOVIMA

Ovim opisima verovatno možemo da zahvalimo slikarima iz XIX veka koji su bili inspirisani starogrčkim i rimskim opisima naroda sa severa. Kako piše History, opisi vikinga iz njihovog doba, a to je od kraja osmog do kraja jedanaestog veka, ne pominju rogove na šlemovima. Mnogo pre vikinga, šlemove sa rogovima nosili su staronordijski germanski sveštenice u svojim obredima.

HIGIJENA IM JE BILA VEOMA VAŽNA

Na osnovu arheoloških iskopina mesta na kojima su vikinzi obitavali, pronađeni su predmeti za održavanje higijene, brijanje i čišćenje ušiju, napravljeni od kostiju i rogovaživotinja. Osim toga otkriveno je da su se kupali jednom sedmično, mnogo češće od većine Evropljana tog doba.

VIŠE IM SE DOPADALO DA BUDU PLAVOKOSI

Prema istraživanju koje je objavio History, mnogi tamnoputi vikinzi su koristili jake sapune da bi posvetleli kosu i bradu. Veruje se da su ovim metodom ulepšavanja rešavali i problem vaši.

NAJVIŠE VREMENA SU PROVODILI OBRAĐUJUĆI ZEMLJU

Manje poznata činjenica je i da je polovina vikinških ratnika bila ženskog pola. Iako ih zamišljamo kao osvajače lutalice koji sa broda vrebaju teritoriju koju će sledeću napasti, tek neki od njih su ustvari bili pirati. Većina je živela miran život na malim imanjima, sejući raž, ječam i ovas, uz uzgoj stoke.

SAHRANJIVALI SU SVOJE MRTVE NA BRODOVIMA

Iako su puno vremena provodili na kopnu, vikinzi su ipak obožavali i cenili svoje brodove. Jedna od najvećih časti je bila sahrana na brodu. Oni najcenjeniji, nezavisno od pola, bili su sahranjeni na svojim brodovima, okruženi oružijem, čak i žrtvovanim robovima. Vikinzi su verovali da nakon smrti ulaze u veličanstveno kraljevstvo i da će im brodovi pomoći da brže i bolje dođu do konačnog odredišta.

Edukacija.rs