KO SE BOJI MARIHUANE JOŠ

Konoplja (Canabis sativa) po nekima je biljka koju je Bog stvorio kako bi čoveku služila za SVE – kao hrana, lek, miris, energent, gradivni i odevni materijal, stočna hrana, za razne industrijske proizvode i naravno, za uživanje kao cigara…

Postoji i verovanje da je biljka vanzemaljskog porekla, jer je jedina biljka na Zemlji koja se pokazuje u dva vidljiva pola- kao muška i ženska konoplja. Kod svih ostalih biljaka pol se mora otkriti analizom hromozoma. Muška i ženska konoplja. Potiče, kažu, sa Kavkaza, baš odakle potiču i prvi ljudi – nefilimi tj. divovi plavih očiju koji su stigli možda i iz svemira. Spustili su se zatim u područije drevnog Sumera i tu su bili doživljeni kao Bogovi koji su došli sa neba. Nazvani su anunaki (oni koji su sišli sa neba) i doneli možda “čarobnu biljku” – za sve. Bilo kako bilo, u Sumeru je tada pre više od 8 000 godina naprasno nikla civilizacija. “Bogovi” su stvarali decu sa zemaljskim kćerima i dosta toga je zapisano i u Bibliji. Da li su se pre 8 000 godina u Sumeru oblačili u životinjsku kožu ili su možda znali za tkanje od konoplje? Čime li su drevni Sumerci vezivali svoje brade? Konoplja je svakako bila gajena u Egiptu pre 6000 godina, kao i u drevnoj Kini, odakle i potiče najstariji zapis o njenoj preradi.

Prvi usev koji je čovek uopšte počeo da uzgaja u mnogim državama sveta bila je konoplja. Konoplja se izgleda pominje i u Bibliji: “Posejaću ću za njih biljku o kojoj će se nadaleko čuti, i neće više biti gladi na ispošćenoj zemlji”. (Jezekija 34/29) . I danas bi glad u svetu bila potpuno iskorenjena kada bi se gajenje konoplje moglo obavljati slobodno. Njeno seme sadrži jedan od najvećih izvora proteina u prirodi. Konoplja poseduje masne kiseline koje potpuno čiste telo od holesterola. Ove masne kiseline ne nalaze se više nigde u prirodi. Jedite nekuvane semenke konoplje (ukoliko je nadjete po radnjama). Zovu je još bhang, gandža i hašiš. Reč kanvas je holandska reč za konoplju. “Gandža je, medju Pigmejima, jedina kultivisana biljka. Bilo bi zaista interesantno ako u ljudskoj istoriji kultivisanje konoplje vodi pronalasku zemljoradnje, a samim tim i civilizaciji, ” primetio je Karl Sejgan.

BILJKA ZA SVE

Uzgajanje konoplje kao i njena prerada nekada je bio jedan od najunosnijih poslova širom sveta, posebno u SAD. Konoplja je nazivana “usev od milijardu dolara”. To je bilo vreme kada je prodaja konoplje od jedne žetve mogla da zaradi preko milijarda dolara i to često u kešu. Konoplja je sve do 20. veka bila naisplativiji usev na tržištu. U Americi je proizvodnja konoplje dostigla vrhunac 1850. u Kentakiju, kada je proizvedeno 40 000 tona. Od 1631. do 1800. zakonsko sredstvo plaćanja poreza u Americi bila je isporuka konoplje. Koliko je konoplja bila važna za državu pokazuje i podatak da su svi oni koji su odbijali da gaje konoplju u 17 i u 18. veku dolazili pod udar zakona i oporezovani su dodatno. U Virdžiniji se za izbegavanje plaćanja ovog poreza išlo i u zatvor. Onima koji su uzgajali konoplju država Virdžinija je davala posebne dotacije. Džordž Vašington, Tomas Džeferson i mnogi drugi bavili su se uzgajanjam konoplje. Džeferson je čak krijumčario seme konoplje iz Kine u Francusku a zatim u Ameriku. Džeferson je prvi patentirao specijalno konstruisanu mlatilicu za konoplju kojom se razdvajala drška od korisne mase i vlakana, i to mnogo brže nego što je to radjeno ručno močenjem. Bendžamin Franklin je bio vlasnik jedne od prvih fabrika za preradu konoplje u Americi.

Novinar i publicista, Dag Jurči, koji je sakupio mnoge od ovih zanimljivih podataka o konoplji tvrdi i da je rat 1812. vodjen zbog konoplje, jer je Napoleon želeo da preseče izvoz konoplje iz Rusije u Englesku. Zašto je Englezima bila toliko potrebna konoplja? Pre svega zbog potreba mornarice. Četiri hiljade godina 90 % svih brodskih veziva i jedara pravljeno je od kanabisa, a Engleska bez brodova bila bi za Napoleona lak plen. Prva biblija, geografske mape, pomorske karte, zastave, prvi nacrt američke Deklaracije o nezavisnosti i američki ustav bili su na papiru ili platnu od konoplje. Punih 150 godina Britanska enciklopedija se štampala na papiru od konoplje. Zapravo sve školske knjige do 1880. bile su štampane na papiru od konoplje. Skoro 80% odevnog tekstila, odeće, platna, zavesa, krevetskih posteljina itd. bilo je napravljeno od konoplje sve dok 1820. nije predstavljen pamuk “kao bolji”. Originalni džins koji je pravio Levi Štraus bio je od konoplje i to je bila praktično nepoderiva odeća koju su nosili američki goniči stoke. Današnje farmerke od pamuka, znamo svi, veoma brzo se otrcaju.Možete li da zamislite da čitavog života nosite samo jedne farmerke? I onda ih nasledi vaš sin, a onda unuk. Biznis sa džinsom bi načisto propao, zar ne? Slike Rembranta, Tomasa Geinsboroua, Van Goga kao i mnogih drugih slikara bile su radjene najčešće na platnu od kanabisa.

Konoplja ima kvalitetnije vlakno od drveta. Daleko manje nagrizajućih hemikalija je potrebno da bi se papir napravio od konoplje nego od drveta. Papir od konolje ne žuti i veoma je trajan. Biljka raste brzo i sazreva u jednoj sezoni, dok je drveću potrebno više godina. Godine 1916. američka vlada je izračunala da će do 1940. sav papir moći da se pravi od konoplje i da više neće biti potrebno da se seče drveće. Ista vladina studija je pokazala da se od jednog jutra zasejanog konopljom dobije sirovine za papir koliko od 4,1 jutra zasejanog drvetom. “Uzgajanje i proizvodnja konoplje ne ugrožava prirodnu okolinu”, zapisano je u američkom biltenu br.404 koji izdaje američko ministarstvo za poljoprivredu. Ako bi svi plastični proizvodi umesto od naftnih derivata bili pravljeni cedjenjem ulja iz konoplje, prirodno bi se razgradjivali. Trebalo bi ih samo nakon upotrebe smrviti. Plastika od naftnih derivata se ne razgradjuje. Današnja plastika od nafte zato teško zagadjuje okolinu, ali ekologija se očigledno ne uklapa u biznis naftne oligarhije. Kvalitene boje i lakovi pravljeni su od ulja konoplje sve do 1937. Čak 58.000 tona konopljinog semena korišćeno je u SAD za proizvodnu boja do 1935. godine. Lekovi od konoplje su godinama bili podržavani od Američke Medicinske Asocijacije.

Danas se kanabis kao lek daje samo malom broju ljudi, dok je većina naterana da koristi razne druge hemikalije. Ipak, samo je konoplja pouzdano blagotvorna za ludsko telo. Prvi model automobila Henrija Forda, “Model-T”, napravljen je da ide na gorivo od konoplje i imao je panele od konopljine plastike koji su izdržavali udar 10 puta jači nego čelik. (“Popular mechanics” 1941.) Mercedes-Benz C klase ima preko 30 delova koji se i danas izradjuju od konoplje. Konstrukcija ove kuće u Francuskoj je u potpunosti uradjena od konoplje. Inovacije u poljoprivrednim mašinama 1930. godine, posebno pronalaskom brzog decorticator-a, mašine za guljenje, koja je bila daleko savršenija od Džefersonove mlatilice, obrada konoplje bi se toliko pojednostavila da bi nastala prava revolucija u izradi proizvoda od konoplje. To bi donelo ogromnu dobit svima u ovom biznisu. Preko pet stotina bio-razgradivih proizvoda se moglo praviti od konoplje, uključujući i njeno korišćenje kao pogonskog goriva, umesto otrovne nafte. Samo uzgajanje konoplje je moglo otvoriti milione novih radnih mesta, ne samo u SAD već i u mnogim drugim državama sveta. Ali…

KONOPLJA DOBIJA NEPRIJATELJE

Vilijam Rendolf Herst, poznat iz filma kao Gradjanin Kejn, i njegov “Hearst Paper Manufacturing Division” , posedovao je brojne pilane i ogromnu zemlju na kojoj je uzgajano drvo za proizvodnju papira. Herstova kompanija je bila najveći snabdevač svih fabrika papira u SAD. Pored toga bilo je vlasnik nekoliko najuticajnijih novina. Vilijam Herst je tako bio u poziciji da ostane bez unosnog biznisa, u kome je još njegov otac počeo da zaradjuje stotine miliona dolara, ukoliko bi se umesto drveta kao glavna sirovina u izradi papira našla isplativija i manje štetna konoplja. I njegov poslovni partner i prijatelj Lamont Dipon (Du Pont) imao je sličan problem pošto je već ušao u ogromne investicije u poslovima oko prerade nafte. Korporacija Diponovih je 1937. patentirala proces dobijanja sintetičkih materijala od nafte i uglja. Tu su bili plastika, celofan, celuloid, metanol, najlon, rajon, teflon…

Diponova korporacija je proizvodila i sve hemikalije koje su se koristile u dobijanju papira iz drveta. Dipon je podsticao svoje deoničare da investiraju u novu petrohemijsku filijalu sintetičkih materijala. Ukoliko bi vlada SAD prihvatila prevashodno konoplju u industrijskom korišćenju (pošto je bila prirodna i nije uopšte zagadjivala sredinu za razliku od petrohemijske industrije) obe porodice bi izgubile milijardu dolara od investicija plus unosan biznis. Pojava Fordovog automobila od konoplje bila je poslednji znak za uzbunu. Kada je glavni Diponov investitor u petrohemiju Endriju Melon postao Huverov sekretar državne blagajne, imenovao je svog budućeg zeta, Harry J. Anslingera da rukovodi Federalnim biroom za narkotike i opasne droge. Ovi poslovni i politički saveznici održavali su često tajne sastanke na kojima su razmatrali aktuelnu državnu politiku. Tako su zaključili da konoplja postaje izuzetno opasna za njihove investicije u petrohemiju. Skovan je pakleni plan: konoplja se mora zaustaviti!

MEDIJSKE I “NAUČNE” LAŽI NAJVEĆE ORUŽIJE KORPORATIVNOG BIZNISA

Tako je Herst tokom 1934. do 1937. naručio od svojih urednika više prikladnih tekstova o opasnoj biljci – marihuani. Reč “marijuana” uzeli su iz meksičkog slenga sa namerom da sa njom upoznaju širu javnost. Morali su da izmisle neko ime, jer sve ono loše i zastrašujuće što su planirali da dovedu u vezu sa ovom biljkom, nikako se ne bi moglo povezati sa konopljom u to vreme. Kao kada bi ste danas za kamilicu ili lipu tvrdili da su teške halucinantne droge. Izmišljeni novinski članci tako su teško klevetali Meksikance, Afroamerikance, džez muzičare i sve druge koji su navodno koristili opojnu travu – marihuanu. Posebno je na meti bio Nju Orleans, gde se pušenje marihuane navodno obilato upražnjavalo medju crnačkim većinskim stanovništvom. Čitaoci su zatim upoznavani sa pogubnim uticajem marihuane na ljudsku psihu. Ona je bila uzrok mnogih nerazjašnjenih saobraćajnih nesreća, ubistava i samoubistava, i uzrok nemorala mnogih mladih žena. Pretnja marihuanom punila je naslovne strane, a takozvana “cigara ludosti” bila je prikazana kao snažan narkotik koji je izazivao “neizlečivo ludilo”, dovodio do duševnog rastrojstva i bio “opasniji od kokaina i heroina”. Marihuana je nazivana travom koja je došla iz pakla. (Pitam se kako li bi televizija B92, da je postojala u ono vreme, to žestoko prikazivala? Možda bi odmah krenuli u gradnjuu “Sigurne kuće” za žrtve marihuane? Svejedno, indukcija straha i nasilja danas je njihova uredjivačka politika.)

Ova medijska kampanja trajala je tri godine. Snimljeni su u tom periodu i filmovi kao “Cigara ludila” (1936) “Marihuana -tajni ubica mladih”, (1935) i “Marihuana: Djavolje seme” (1936). Na kraju filma ” “Cigara ludila ” ispisana je poruka : PRENESITE SVOJOJ DECI. Svi filmovi su bili puka propaganda oblikovana da gradjane zastraše. Cilj je bio da kroz Kongres prodje zakon kojim bi se uzgajanje marihuane teško oporezovalo i da se ljudi od toga maksimalno odvrate. Da je marihuana u stvari konoplja to još niko nije povezivao. Ali strah od onog što se zove marihuana je već bio prisutan. Kako primećuje Dag Jurči tih godina ljudi su bili prilično naivni i sa daleko manje znanja. “Mase su bile kao ovce koje su čekale da ih neko moćan povede. Nisu uopšte postojale sumnje u vlast. Sve što bi objavile novine ili emitovao radio smatrano je istinom. Tako je poruka o opasnosti od marihuane preneta deci koja su ubrzo i sama postali roditelji baby -boom generacije iz 1957.” Danas svi znamo da je marihuana isto što i “indijska konoplja” i da je to opasna droga. To je najčešće i sve što znamo o konoplji, mi iz baby-boom generacije. Protektivni zakon o oporezivanju uzgajivača marihuane, odnosno Canabis sative donet je 14. aprila 1937. Sve je sprovedeno preko proverenih Diponovih političara i to tako što je Odluka o zabrani prvo doneta u Budžetskom odboru u Predstavničkom domu, a taj obor ima specifičnu moć da ono što predloži ne mora da bude raspravljano u drugim odborima. Predsednik Budžetskog odbora je tada bio Robert Dagton iz Demokratske stranke koji je bio zadužen (da li i plaćen?) od porodice Dipon da kroz Kongres provuče zakon podsećajući kongresmene kako je marihuana opasna za američku mladež. Da se radi o opasnoj opojnoj drogi potvrdio je i Anslinger iz Federalnog biroa za narkotike i opojne droge.

On je tvrdio da marihuana izaziva agresivnost kod onih koji je puše kao cigarui da je uzrok nasilničkog ponašanja. (Videćete da je samo nakon pet godina rekao nešto sasvim drugo). I zakon o oporezivanju uzgajivača Canabis sative je prošao. Predsednik Franklin Ruzvelt je 2. avgusta 1937. potpisao ovaj zakon. Septembra 1937.najkorisniji poznat usev na svetu postao je opasna opojna droga – marihuana. Bio je to veliki dobitak za privatni korporativni biznis i ogroman gubitak za američki narod i državu. Kada je Američko Lekarsko Udruženje shvatilo da je marihuana u stvari pasivna konoplja koju su koristili kao lek preko stotinu godina (i zbog njene psihoaktivne komponente Delta-9-tetrahydrocannabinol) bilo je previše kasno. Dr Džejms Vudvord, lekar i advokat, izjavio tek kasnije pred Kongresom (kada je traženo da se zakon ukine) da je samo to bio razlog što se Asocijacija nije založila protiv donošenje tog zakona. Zapravo samo nekoliko ljudi u SAD, u to vreme, shvatilo je prevaru. Toliki je bio strah od marihuane koji su Herstovi mediji posejali. Zakon je oporezivao stotinu dolara na jednu uncu konoplje i oporezivao bilo kakvu komercijalnu prodaju, što je konoplju brzo učinilo nekompetitivnom na tržištu. Sva konoplja koja je bila u Americi neophodna, morala se uvoziti.

PARLAMENT ODLUČUJE PO POTREBI KORPORATIVNOG BIZNISA

Kada je uvoz 1942. zbog Drugog svetskog rata potpuno stao, američka vlada je tražila ukidanje zakona. I ne samo to. Krenula je žestoka kampanja ministarstva za poljoprivredu koje je tražilo od američkih farmera da što više seju konoplju. Tada je skovana parola : “Konoplja za pobedu!” Ista vlada koja je pre samo pet godina oporezovala konoplju kao opasnu drogu, sada je pozivala farmere da posade 350 000 jutara sa konopljom. Izgradjena je i 71 farma za njenu obradu. Čim je rat završen, pozicija konoplje je igrama u Parlamentu, preko korumpiranih političara u “nademokratskijoj državi na svetu” , ponovo vraćena tamo gde je odgovaralo moćnoj naftnoj oligarhiji, koja je iz rata izašla još bogatija. Konoplja je ponovo postala marihuana – demonsko seme i ponovo je tražen zakon o njenom oporezivanju. Isti čovek iz Federalnog biroa za narkotike, Anslinger, opet je pred Kongresom svedočio o opasnoj marihuani. Ovog puta je, medjutim, rekao sve suprtotno od ranije tvrdnje: tih godina u vreme makartizma , kada se SAD spremala na krstaški rat u Koreji i kasnije u Vijetnamu (koji je rimokatolički klan iz Pentagona vodio protiv budističke jeresi i ruskog razmeštanja nuklernog oružija) marihuana je , po njegovom svedočenju, bila veoma opasna jer je “mogla toliko da umrtvi vojnike da izgube svaku volju za borbom”.

Već 2. novembra 1951. kroz Kongres je prošao takozvani Bogsov zakon koji je povećao kazne za sva kršenja zakona u ograničenju uzgajanju konoplje. Zatvori su počeli da se pune prekršiocima, posebno su hapšeni mladi koji su pušili konoplju. Propaganda je nastavila da radi svoj posao pa je pušenje konoplje i njena štetnost moralo biti što više urezano u svet mladima. Kao podloga idealan je bio rock and roll, pa su i neke velike zvezde rok scene od droge morale da umru. (Ali, ovo je posebna tema). Proizvodnja konoplje opala je za 80 % i čitava planeta od tada mora da “guta” ogromne količine petrohemijskih otpadnih toksina koje ne može nikako da “svari”. Pored ogromne količine plastičnog djubreta i toksičnih gasova, Zemlji se onemogućava i da diše, jer se ogromna šumska prostranstva krčme da bi se drvo preradjivalo u papir. Pri ovoj obradi drveta potrebno koristiti i jake toksične kiseline (što sa konopljom nije slučaj). A sve se može lako nadoknaditi ukoliko bi se slobodno koristila konoplja.

Njena prirodna biomasa bi mogla praktično da nadoknadi sve energetske potrebe koje se danas zadovoljavaju naftom (koja izgleda i nije organskog porekla). (Ako ste se možda sad zapitali – zašto onda “majčica Rusija”, toliko forsira svoje naftovode i gasovode , a ne predje lepo na konoplju koju mogu slobodno da gaje i preradjuju (i unište Zapadne tajkune, a ruske seljake konačno obogate) razlog je prost: zato što globalna naftna oligarhija savršeno dobro drži u svojim rukama i Zapad i Istok i Sever i Jug. Dakle, oni su GLOBALNA oligarhija. Politička podela sveta kakvu mi smrtnici (i robovi) učimo u školama (i kako je uči naša pseudopolitička “elita” na raznim fakultetima političkih nauka ), predstavlja samo šarenu lažu kako bi ova pseudoelita obavljala funkciju korisnih idiota. Svet nikada nije bio podeljen na Istok i na Zapad, na države i državice, narode i nacije, na levičare i desničare, liberale, komuniste, socijaliste, anarhiste, radikale, laburiste, stare i nove konzervativce, već na interesne zone korporativnog biznisa koji globalna oligarhija hiljadama godina savršeno kontroliše preko svojih masonskih loža (ranije verskih zajednica), a one preko svojih članova koje ubacuju kao političke marionete u razne države sveta. Pravu političku podelu znaju samo oni sa vrha Piramide. Zato se i zovu Iluminati – prosvetljeni. Svi medjudržavni i unutar politički sukobi medju gradjanima samo su vešto orkestrirana pomeranja kada pojedini globalni oligarsi premeštaju svoje interesne zone. Dakle ONI će preći i na konoplju kada budu za to spremni, a ja verujem da se oni na to polako spremaju. Konoplja bi drastično oborila cene gasa i nafte, pa bi lako pukla i “majčica Rusija” – da nije njihova).

DIPON KONTROLIŠU SEMENSKU ROBU

Porodica Dipon, pored toga što je jedan od najvećih deoničara američke centralne banke FED, drži 18% svetskog tržišta semenske robe i ima 42 % udela u severnoameričkom tržištu kukuruznog hibrida, natraženijeg useva u SAD. Tri generacije dinastije Dipon (Du Pont). Dipon su američka porodica poreklom iz Francuske i učestvovali su u francusko-američkoj kupopropdaji države Luizijane. Prodica Dipon danas kontroliše najveću svetsku banku semenskih vrsta i vodeća je u upravljanju globalnim tržištem semenske robe. Jedna su od najbogatijih dinastija u svetu, blizu Rotšildima i Rokfelerima. E.I. du Pont de Nemours je u Americi 1802. počeo da proizvodi eksploziv, stvarajući tako jednu od najstarijih korporacija na svetu. Za samo 100 godina postali su najveći proizvodjači oružija. Čuveni upaljači Dipon su samo jedan sporedan proizvod eksplozivne mašinerije koja je pravljena u njihovim fabrikama. Kao glavi američki proizvodjač oružija Dipon su razvili bliske veze sa američkom vladom i bili su jedan od glavnih izvodjača u pravljenju prve atomske bombe u “Projektu Menhetn”. Učestvovali su u izgradnji nuklearnih postrojenja na Savannah River-u gde su od 1952. proizvedena sva oružija punjena plutonijumom za US vojsku.

Od 1910. do 1920. naučnici Dipon istraživačkih instututa izmislili su čitav niz novih proizvodnih procesa koji su bazirani na preradi nafte i svi teško zagdjuju životnu okolinu. Teško da postoji i jedan hemijski toksin, a da u njegovom stvaranju glavnu ulogu ne igraju interesi ove dinastije. Njihove kompanije su vodeći proizvodjači veštačkih vlakana u svetu. Vlasnici su patenata za najlon, rajon, plastiku, teflon, itd. Danas su glavni poslovi Diponove korporacije hemija, veštačka vlakna i svi polimeri. Oni su jedan od četiri najveća proizvodjača agrohemije u svetu. Ako imate u vidu da konoplju osim skakvaca ne napada skoro ni jedna štetočina, vidite da bi poslovi Dipona sa pesticidima tu bili slabo isplativi. Dipon su prokrčili put sumpor dioksidu, olovnom benzinu, CFS-u. Brojni izlivi opasnih materija iz njihovih postrojenja vešto su zataškavani ili jednostavno i pored brojnih sudskih procesa koji se protiv njih vode, ni jedan sudija ih nije do sada pozvao na odgovornost i zatvorio im neku fabriku. (Logično, jer u demokratskim državama sudovi su za narod, a ne za vlastelu, zar ne?). Dipon korporacije su i danas najveći zagadjivači prirode. Rade u 65 zemalja i polovina njihove prodaje ostvarene u 1999. godini, teške oko milijardu dolara, bila je van SAD.

Diponova transglobalna moć je kao kod ostalih najmoćnijih dinastija prikrivena od naroda i u biznisu se pojavljuju pod imenima raznih kompanija. Njihovi brendovi su: Nylon, Teflon, Gore-Tex, Lycra, Silverstone, Stainmaster, Antron, Remington i benzin koji se prodaje pod imenom Jet i Seca. Jednu milijardu dolara godišnje Diponovi troše na istraživanje u oblasti poljopriverede, farmaceutike i biotehnologija. Cilj im je da u 21. veku proizvedu što više proizvoda od biljaka i mikroorganizama kroz genetski inženjering. To uključuje GM biljke koje proizvode plastiku, industrijske enzime za farmaceutiku i kozmetiku. Udeo u globalnom tržištu semenske robe biće iskorišćen za prodaju ovih biotehničkih proizvoda direktno do seljaka. Diponovi sve ovo cinično predstavljaju kao “zelenu tehnologiju”, a zapravo im je cilj što veći profit spuštanjem proizvodnih cena. Tu spada i biznis sa biodizel gorivom (prave i biobutan), koji je marionetska srpska vlada prikazala narodu kao “ekološko gorivo budućnosti”. Otrovne kiseline koje se u procesu pravljenja biodizela moraju koristiti nisu predstavljene javnosti. Posebno nije otkriveno gde će se one iz fabrike biodizela odvoditi. Svi sastojci koji se u proizvodnji biodizela koriste proizvode Dipon kompanije.

Sve skuplja ekspolatacija nafte (ali i tendencija koncentracije moći naftnog biznisa u Rusiji) vodi ove jurišnike za profitom u traženje novih jeftinih tehnologija koje mogu skupo prodati. Dipon su bili jedna od porodica koje su formirala Komitet za intelekualno vlasništvo i pritiskali su američku vladu da donse zakonsku regulativu u STO kako bi naterali brojne zemlje da donesu zakonska rešenja na petente o biljnim varijetetima u industrijskim procesima. Ovi zakoni će omogućiti Diponima da se šire na profitabilna nova tržišta. Posebno su zainteresovani za poljoprivredu i farmaceutsko tržište u Brazilu, Indiji i čitavoj Aziji i bivšem sovjetskom bloku, kao i na Balkanu.

FLUOR ZA ZDRAVE ZUBE – NAJVEĆA PREVARA DIPONA

Pravljenje atomske bombe punjene plutonijumom tražilo je i velike količine fluorida. Kako je za vreme hladnog rata veliki broj ovakvih bombi proizveden u SAD, korišćeni su čak milioni tona fluorida. On je curio iz Diponovih postrojenja i naneo ogromnu štetu žitaricama u okonim njivama. Zato su američki farmeri pokrenuli sudski spor protiv njihove kompanije. Moćna porodica koja je iznad zakona, ne samo da je uspela da izbegne sud i zatvaranje postrojenja, već je smislila još jednu prevaru: predstavili su javnosti “naučnu studiju” (kupiti naučnike je izgleda najlakša stvar na svetu) koja je “pokazuje” da je fluorid izuzetno koristan za zdrave zube. I danas se on stavlja u paste za zube kao i pijaću vodu u mnogim gradskim vodovodima. Planira se i u Beogradu. Tek nedavno je skinuta tajna sa dokumenta koji je prosledjen odavno američkom Kongresu (i čuvan kao državna tajna decenijama) gde se pokazuje da je fluorid izuzetno otrovan i dovodi to teških oštećenja mozga.

Tako je počeo jedan od najvećih in vivo eksperimenata. Fluorizacija vode je zapravo zgodan način odlaganja otrovnog otpada nuklearne i hemijske industrije. Ali o prevari sa fluorom će biti reči u posebnom tekstu. 1920. Diponove kompanija je proizvela olovni aditiv za benzin tetrahil. U to vreme porodica je bila vlasnik General Motorsa (kasnije su ga prodali) i formirali su 50:50 zajedničko ulaganje sa Standard Oil -om (danas Exxon) u vlasništvu porodice Rokfeler kako bi prodavali ove hemikalije. Ali 1924. obelodanjeno je da je 80 % radnika, koji su proizvodili ovu hemikaliju, umrlo ili doživelo teško trovanje. Mnogi su pogodjeni teškim nervnim oštećenjima koja su se manifestovala i halucinacijama pa je jedna Diponova fabrika za proizvodnju tetrahil olova nazvana “Kuća leptirova”. Ipak zahvaljujući uticaju familije u političkim krugovima i reklamnim kampanjama izbegli su uvodjenje restrikcija na ethyl koji se i danas proizvodi, a olovne čestice lako se vetrom raznose po gradskoj atmosferi teško je zagadjujući. O tome ko je i zašto izmislio priču o tome da dugo izlaganje Suncu izaziva rak kože, neću vam pisati. Razmislite sami.

Ivona Živković