Sam dokument ne samo da otkriva detalje ovih navodnih ratova nego i mogućnost “Tajne baze Meseca” koja pripada Sjedinjenim Državama, a koja je očigledno funkcionisala dok je nije uništio SSSR.

Jedan drugi dokument američke vlade jasno pokazuje da im je izgradnja baze na Mesecu jedan od ciljeva, što potiče još iz 1966. godine.

Jedan deo dokumenta glasi, pozivajući se na predsednike Kendija i Džonsona u izjavi Džordža P. Milera:

“Verujem da možemo postići cilj koji su postavili predsednici Kenedi i Džonson: sletanje na Mesec pre 1970. godine. Moje samopouzdanje u našu brzo napredujuću nauku i tehnologiju jeste takvo da mogu vizualno da predočim mnogo dramatičnija dostignuća, iako neću napraviti vremenski raspored za njih. Na prvom je mestu istraživanje Mesečeve površine i verovatno uspostavljanje jedne ili više stalnih baza”.

Dalje, decenijama su deklasifikovani stari dokumenti koji govore o toj temi, što pokazuje koliko je ozbiljno i moguće napredovanje na tim poljima.

Još jedan dokument Vikiliksa, u obliku i-mejla, koji je političaru Džonu Podesti poslao dr Edgara Mitčel, astronaut misije Apolo 14, i dr Karol Rosen. On glasi:

“Dragi Džone, budući da se trka ratovanja u svemiru rasplamsala, osećao sam da bi trebalo da budete svesni nekoliko stvari dok vi i ja zakazujemo razgovor na Skajpu. Zapamtite, naš nenasilni E.T. iz susednog univerzuma pomaže nam da donesemo energiju nulte tačke na Zemlju. Neće tolerisati bilo kakav oblik vojnog nasilja na Zemlji ili u svemiru. Sledeće informacije u podijelila je sa mnom kolenica Karol Rosen, koja je blisko sarađivala nekoliko godina s Vernerom von Braunom pre njegove smrti. Karol i ja smo radili na Ugovoru o sprečavanju postavljanja oružja u svemir”.

Članovi Društva za planetarno istraživanje SETI nedavno su u časopisu Spejs Eksplorejšn objavili članak o određenim karakteristikama na dalekoj strani Meseca koje se pojavljuju u krateru Paracelsus C, pod nazivom “Analiza slike neobičnih struktura na dalekoj strani Meseca u krateru Paracelsus C”, tvrdeći da bi te osobine mogle biti veštačkog porekla.

Studija ima veliku težinu kada je reč o postojanju vanzemaljaca.

“Mejnstrim naučnici često odbacuju anomalije zasnovane na samoj temi, tj. da na Mesecu ne mogu postojati vanzemaljski artefakti, jer na Mesecu (ili drugim planetima) ne postoje vanzemaljski artefakti. Takav pogled je primer kružnog rezonovanja zasnovan na uverenju da vanzemaljci ne postoje ili ako postoje da nisu mogli da dođu u naš Sunčev sistem”.

Istina je, “postoje brojni dokazi da nas kontaktiraju, da da nas civilizacije posećuju već duže vreme”, kaže dr Brajan Oleari, bivši astronaut NASA-e i profesor fizike na Prinstonu.

Kada je reč o Mesecu, baze koje je stvorio čovek možda nisu jedine.

Karl Vulf koji je bio precizni tehničar za fotografisanje elektronike u avionskoj bazi Langli, postao je poznat kada je dao svoj iskaz u Nacionalnom klubu za medije u Vašingtonu, u okviru otkrivanja projekta dr Stivena Greara.

Vulfovo svedočenje otkrilo je da je odveden u mračnu sobu gde su razvijane slike iz NASA-og lunarnog orbitera i spojene u kompozitne slike nazvane “mozaici”.

“Prišli smo s jedne strane laboratorije i on je rekao: ‘Usput, otkrili smo bazu na jednoj strani Meseca'”.

Dr Džon Brandenburg, zamenik menadžera misije na Mesec “Klementina”, koja je bila deo zajedničkog svemirskog projekta Organizacije za zaštitu od balističkih raketa (BMDO) i NASA-e, takođe je napravio nekoliko fascinantnih otkrića. Misija je otkrila vodu na Mesečevim polovima 1994. godine. No, prema dr Brandenburgu, misija “Klementina” imala je drugi cilj.

“Misija Klementina bila je misija koja je u osnovi proveravala gradi li neko baze na Mesecu za koje mi nismo znali. Jesu li ih širili? Od svih slika koje sam video sa Meseca, koje prikazuju moguće strukture, najimpresivnija je slika rekto-linearne strukture miljama široke. Izgledala je neverovatno veštački i nije trebalo da bude tamo. Kao neko iz zajednice svemirske obrane, na bilo koju takvu strukturu na Mesecu gledam sa velikom zabrinutošću jer to nije naša, ne postoji način da izgradimo nešto takvo. To znači da je neko drugi gore”.

Kurir.rs