“Naučna” prevara nazvana “povišeni holesterol”…

Opasnost od povišenog holesterola već godinama unazad još jedna je od velikih smicalica koja je našla mesto u konvencionalnoj alopatskoj medicini, a “naučnu” teoriju su razradili plaćeni naučnici farmaceutske i prehrambene industrije.

Šta je i čemu holesterol služi? Steroli imaju veoma značajnu ulogu kao gradivni blokovi u formiranju strukture ćelijske opne. I to im je samo jedna od uloga. Učestvuju još u stvaranju vitamina D, steroida i polnih hormona. I ljudi i životinje i biljke, a svi ovi organizmi su sačinjeni od ćelija, stvaraju ovakve supstance. Biljni steroli i stanoli nalaze se u malim količinama u mnogim žitaricama, povrću, voću, mahunama, orasima i smenu. Kod sisara se proizvodi holestreol i to uglavnom u jetri, ali se može sintetisati i u nadbubrežnim žlezdama, u zidovima creva. Čak 80 posto mozga sačinjeno je od holesterola. Holesterol je u velikom delu ugrađen u membrane u moždanim neuronima. On je nerastvorljiv u vodi i praktično drži vodu u mozgu uobličenu u moždanoj formi. U vodi koja je specifične molekularne forme uskladištena je energija. Zahvaljujući holesterolu održava se elastičnost svake ćelijske opne. Posebno je važna elastičnost opne crvenih krvnih zrnaca. Već smo u jednom od prethodnih tekstova videli da supstancu pre-sterol, iz koje će se formirati holesterol, u krvnoj ćeliji određene laboratorijski fabrikovane mikoplazme mogu isisati pre nego se ona preobrati u holesterol i tako onemogućiti crvenim krvnim zrncima da ga stvore i održe se u elastičnoj krofnastoj formi. Ako nisu elastična, krvna zrnca ne mogu “gipko” da se provuku kroz veoma uzane najsitnije kapilare u organizmu. I neke ćelije će tako ostati uskraćene za kiseonik. One onda propadaju i odumiru. To je slučaj i sa nastankom multiple skleroze kao bolesti za koju se, navodno, ne zna kako nastaje. Neki tvrde da tako nastaje.

Holesterol je tako suštinski važna i sveprisutna supstanca u organizmu sisara. I sve se to zna i u zvaničnoj medicini. Dakle, neobično je reći da je nešto iz čega smo sastavljeni opasno po zdravlje ako se unosi sa hranom. Hiljadama godina su ljudi jeli svinjsku mast i ništa im nije falilo. Da li su kraće živeli? Pogledajmo samo ovih nekoliko poznatih likova i koliki im je bio životni vek: Dositej Obradović – 69 godina, Sokrat (pre Nove ere) – 71, Platon – 76, Leonardo da Vinči (u 15. veku) – 67, Mikelanđelo – 88, Tolstoj – 82, Arsenije Čarnojević – 73, Vuk Karadžić – 76, Branislav Nušić – 74, Sveti Sava – 62, car Konstantin – 65. Danas je prosek života – 76.

Možete se kladiti da svi oni o holesterolu nisu znali ništa, a ni krvni pritisak nisu merili svakog jutra kako bi znali koju tabletu da uzmu tog dana. Pa preživeše sve do Sudnjeg dana. Danas su ljudi opsednuti održavanjem svog zdravlja, gutaju se gomile medikamenata, ali Sudnji dan je i danas ono što određuje životni vek. Na žalost, zbog sumanutih teorija koje se plasiraju alopatskim praktičarima, mnogi su do Sudnjeg dana stigli prečicom.

Pogledajmo sada šta kaže današnja “naučna” teorija o dva holesterola: “dobrom” i “lošem”. Pošto je holesterol (koji je lipid) neratsvorljiv u vodi, on se u organizmu transportuje tako što se vezuje za proteine i nastaje ono što se naziva lipoproteini. Oni se prema svojoj gustini dele na lipoproteine veoma male gustine (VLDL), male gustine (LDL) i velike gustine (HDL). Pošto se višak holesterola prirodno izbacuje iz organizma preko žuči, neke molekule će žuč prepoznati i izbaciti ih (u jednom složenom procesu), a neke neće i oni će ostati da se talože u organizmu. Ono što organizam (receptori ćelija) ne prepoznaju kao nepotreban i “loš” holesterol apsorbovaće verujući da je to “dobar”. I tako će se taj “loš” taložiti na krvnim sudovima i tu može blokirati prolaz kiseoniku. I to se naziva arterioskleroza. A sve to utiče da srčani mišić i njegove ćelije vremenom mogu propasti. I takva oštećenja izazivaju ono što medicina naziva srčani infarkt. Taj “loš” holesterol koji se apsorbuje, a ne bi trebalo, jeste LDL holesterol, odnosno lipoprotein male gustine.

Uzroke za to ova teorija vidi u masnim kiselinama koje se unose sa hranom (trećina holesterola se unosi sa hranom) dok problem sa masnim kiselinama koje su loše, a nastaju u samom organizmu. nastaje zbog faktora koji se nazivaju faktori nasleđa, nepravilan rad hormona ili nekih drugih organa koji proizvode “loš” holesterol, a to je, na primer, jetra.

I to je teorija koja se uči u medicinskim školama i o čemu se gradivo utvrđuje na skupim stručnim simpozijumima na atraktivnim svetskim lokacijama, gde lekari nikada ne bi ni putovali da im to ne plaća farmaceutski biznis. Zato je važno, uče se lekari, da ljudi kod kojih se nataloži ovaj “loš” holesterol u organizmu moraju da piju medikamente za njegovo smanjenje, koji zapravo sprečavaju sintezu holesterola. Napravljeni su i testovi koji mere količinu ovih lipoproteina u krvi i utvrđeni “podnošljivi” nivoi. Naravno, farmakobiznis je odmah napravio čitavu paletu hemikalija i one se nazivaju statinima.

Pregledom neželjenih efekata ovih statina koje proizvođači navode (dijareja ili konstipacija, mučnina i povraćanje, glavobolja, dremljivost i vrtoglavica, slabost mišića i bolovi u mišićima i sl), svaki laik može shvatiti da su u pitanju čisti simptomi trovanja organizma. Na žalost čitava alopatska medicina i nije ništa drugo do obično trovanje organizma u manjoj ili većoj meri. Ali, strah od “lošeg” holesterola je jači kod pacijenata, a ljubav prema putovanjima na simpozijume jača je kod lekara. Pa, ko preživi…

Kako prodati biljna ulja

Ali, postoje stvari koje se u medicinskim školama ne uče. Tako ni lekarima ni pacijentima niko nije ispričao priču kako su nakon Prvog svetskog rata američki proizvođači biljnog ulja bili u velikim finansijskim teškoćama. I svi kapitalisti imaju osnovnu poslovnu filozofiju koja kaže da se tržište, ako ga nema, mora stvoriti. A njihovo glavno tržište je bilo u prodaji osnovne sirovine za pravljenje uljanih boja, firnajza i gita. Jer, da se ne meša sa uljem sve ovo bi, kada se izloži kiseoniku, brzo oksidisalo i očvrslo i izgubilo neophodna svojstva. Biljna ulja odnosno steroli u njima su to sprečavala. Upravo zbog toga, ta biljna ulja nisu bila dobra za ljudsku ishranu jer bi se taložila na krvnim sudovima i sprečavala protok kiseonika. Šteta za biznis.

Ali, mogli su ta ulja da prodaju pomešana u stočnoj hrani pojedinim farmerima koji su gajili svinje. Tek da vide kako deluju. I veoma brzo farmeri su otkrili da se njihove svinje hranjene ovakvom smešom sa biljnim uljima veoma brzo ugoje. Praktično su svinje bile spremne za klanje mnogo brže, pa je to farmerima bilo veoma profitabilno, posebno što je ovakva hrana bila daleko jeftinija. Činjenica da su svinje jele i nisu odmah ugibale, bila je pozitivan znak.

Sa druge strane, naučnici koje su angažovali ovi uljari znali su da je svinja kao sisar veoma slična čoveku, pa su odmah počeli da rade na tome da smisle priču da i u ljudsku ishranu što više ubace ova svoja ulja. Da su svinje vremenom sve više razvijale ono što se naziva arterioskleroza i da su im se stvarali masni tumori, zataškano je. Svinje su brzo slali na klanje i time je problem delimično rešen.

Tako je u ljudsku ishranu stigao biljni margarin.

Ali, i pored velike reklame novog prozvoda – biljnog margarina – ljudi nisu bili baš oduševljeni, pa su radije i dalje jeli životinjsku mast, a ukus butera im je bio draži od ukusa margarina.

Trgovački kartel je onda smislio da proizvođače butera natera da buter počnu da centrifugiraju umesto da ga kao do tada samo mućkaju. Tako je buter postao masa bez ukusa i izgubio je i svoju žutu boju. Tada su marketinški stručnjaci počeli da reklamiraju margarin koji se “gotovo uopšte ne razlikuje od butera”, a jeftiniji je. Ali, kupci su i dalje bili skeptični. Onda su trgovci smislili pakleni plan. Platili su korumpirane naučnike da smisle teoriju po kojoj su biljne masti zdravije od životinjskih. Tako su iz “naučnih” krugova plasirane tri najveće naučne laži: 1. Zasićene masti su loše za ljudski metabolizam pa se zato moraju koristiti nezasićena biljna ulja. 2. Nezasićena biljna ulja su dobra za zdravlje. 3. Holesterol je loš za zdravlje, jer izaziva arteriosklerozu i može biti uzročnik srčanog udara, pa je potrebno preventivno delovati pravom ishranom.

Ideja za ovu naučnu laž sa holesterolom verovatno je nastala jednim pogrešnim naučnim zaključkom, donesenim nakon eksperimenta koji su 1913. obavila dva ruska naučnika dr. N. Aničkov i S. Čalatov. Oni su hranili svoje eksperimentalne zečeve čistim kristalnim holesterolom, a zečevi su zbog toga dobili arteriosklerozu. Tako su zaključili da je, ustvari, povećani holesterol uzročnik arterioskleroze. Ali, čini se da su naučnici zaboravili da kristal holesterola rastvoren u biljnim uljima predstavlja neprirodnu supstancu i ona je poznata kao oksi-holesterol. Istu grešku zaključivanju pravili su i mnogi drugi naučnici.

U svakom slučaju počela je ubrzo preko američkih medija i popularnih medicinskih revija neviđeno jaka kampanja u “borbi” za “zdravu ” ishranu. Šta jesti? Buter ili margarin? Evo šta vam i danas savetuje doktorka Marta Grogen u ime čuvene klinike “Mejo”.

“Margarin se pravi od biljnih ulja i ne sadrži holesterol. Margarin ima visok nivo dobrih masti – poli-nezasićenih i mono-nezasićenih, za razliku od butera. Ove vrste masti pomažu smanjenju lipoproteina male gustoće ili “lošeg” holesterola kada se on uzima umesto zasićenih masti. Buter, sa druge strane, načinjen je od životinjske masti, i on sadrži holesterol i visoke nivoe zasićenih masti”.

Doktorka dalje još malo elaborira teoriju kako bi “velika medicinska nauka” bila kompleksnija za laike i usmerila ih još preciznije u to kako da načine svoj “zdrav” jelovnik (naravno tako da profit uberu kompanije koje proizvode biljna ulja).

“Ali nisu i svi margarini napravljeni na isti način, pa neki mogu biti lošiji nego buter. Solidniji (tvrđi) margarin ima više trans masti pa tako margarini u stiku imaju više trans masti nego oni u tubi. Kao zasićene masti, trans masti povećavaju holesterol u krvi i uvećavaju rizik od srčanog udara. Pored toga, trans masti mogu smanjiti – visoko-gust lipoprotein (HDL) ili takozvani dobar holesterol”.

Doktorka iz Mejo klinike onda savetuje čitaoce da su “benecol” i “promise activ” preparati sada još više ojačani sterolima i stanolima, koji pomažu da se smanji “loš” holesterol. Za one koji ne mogu da se odreknu ukusa butera, doktorka Grogen preporučuje da onda radije uzmu tučeni buter koji je svetle boje (takoreći bez boje).

Da podsetimo da je prirodni buter koji se dobija od krava koje pasu mladu sočnu travu žute boje. Ali, prehrambena industrija i farmakobiznis zato imaju svoje doktore koji lepo pričaju i lepo pišu za novine, jer poznato je da mnogi ljudi veruju samo onomo što kažu doktori. Bez obzira koliko te “stručne” tvrdnje nemaju veze sa logikom.

Zato se danas steroli i stanoli stavljaju u sve veći broj namirnica, pa ih pored margarina ima u soku od pomorandže, u raznim prerađevinama od žitarica itd. I Američka agencija za hranu i lekove, FDA, ovo odobrava i preporučuje. Naravno iza ove državne agencije stoje moćni privatni poslovni karteli.

Građanima se savetuje da obavezno provere kakav im je nivo holesterola u krvi, jer ako je povišen, može doći do srčanih oboljenja, pa zato lekari brže bolje propisuju i farmaceutske tvorevine koje sprečavaju stvaranje holesterola u organizmu i oni se nazivaju statini. Ima ih više tipova (simvastatin, fluvastatin, atorvastain, pravavstatin itd.). Zahvaljujući “brižnim” medijima i popularnim medicinskim revijama nametnuli su se kao oabvezna terapija milionima ljudi u svetu. U SAD oko 15 miliona ljudi uzima statine, a u svetu oko 25. Godišnja zarada na statinima u svetu je oko 20 milijardi dolara. Samo popularni lipitor (statin koji proizvodi Fajzer) zarađuje 9 milijardi dolara godišnje.

Ali, verovali ili ne, broj srčanih i drugih kardiovaskularnih oboljenja se nije smanjio. Ljudi i dalje imaju srčane infarkte, šlogove, kancere… Podaci iz Srbije ukazuju da dve trećine infarkta miokarda nastaje kod osoba sa normalnim nivoom holesterola. Što je još gore, smanjivanje nivoa holesterola statinima ima svoje teške posledice.

Dakle, da vidimo malo i drugu teoriju o holesterolima onu koju moćne privatne klinike i korporativni biznis koji je iza njih ne prihvataju.

Slični molekuli varaju ćelijske receptore

Biljni steroli i stanoli deluju tako što su njihovi molekuli veoma slični molekulima humanog holesterola, pa kada oni putuju kroz probavni sistem i stignu na mesto gde bi stigao prirodni holesterol (kada ga proizvede jetra ili mozak) receptori za apsorpciju tih lipida nisu u stanju da ih razlikuju od prirodnog holesterola koji stvara jetra ili mozak i oni ulaze u krvotok. Ali, pošto to ipak nisu pravi molekuli ćelije ih ne mogu koristiti pa ih odbacuju i oni tako završavaju kao otpadni produkt.

Već smo rekli koliko je holesterol važan i da se delom unosi sa hranom. Ali, kod pripreme hrane koja sadrži holesterol on oksidiše i to se događa već na temperaturi od 100 stepeni C. Procenjuje se da u ovakvom termičkom procesu oko 30 posto holesterola oksidiše i pretvara se u oksi-holesterol.

Kroz tu oksidaciju molekuli holesterola gube atome ili dobijaju nove koji potiču od molekula koji nalikuju prirodnom holesterolu,to su n primer 7-keto-holesterol, 7-beta-holesterol, 6-beta-epoksiholesterol, 6-alfa-epoksiholesterol itd. Oko šest posto ovih oksi-holesterola telo apsorbuje.

Oksi-holesteroli nastaju i u prirodnom procesu rada žučne kiseline (poznatoj lančanoj reakciji transporta elektrona), ali ovi oksi-holesteroli apsorbuju se u našem telu samo do nivoa kako bi se održao idealni nivo holesterola u čitavom organizmu. Dakle, organizam zna koja mu je količina oksi-holesterola podnošljiva. Višak se prirodnim putem sprečava tako što se njegova dalja sinteza zaustavlja.

Oksi-holesteroli u prerađenoj hrani su najviše ti preobličeni molekuli koji liče na holesterol, ali to u stvari nisu. I njih telo ne prepoznaje kao što prepoznaje prirodni žučni oksi-holesterol.

Kombinovanjem ovog prirodno stvorenog oksi-holesterola i neprirodnog oksi-holestrola iz termički obrađene hrane, oksi-holesterol se povećava u organizmu zato što ovaj neprirodni oksi-holesterol ne može da se transformiše u žučnu kiselinu kao što to može prirodni. Jednostavno, inhibicija njegove sinteze se ne odvija. Tako je prirodno održavanje optimalnog nivoa holesterola poremećeno. To za posledicu ima nagomilavanje holesterola u organizmu i to se, logično, mnogo više nagomilava onaj izobličenih i oštećenih molekula koji se taloži na unutrašnjim zidovima krvnih sudova i stvara poznatu arteriosklerozu.

Ali, ukupno snižavanje nivoa holesterola, što se čini medikamentima, ispada kao kada biste sekli šumu da je ne bi zahvatio požar. Jer, svi ti medikamenti opasno snižavaju ukupan nivo holesterola koji je od vitalnog značaja za rad ćelija.

Jedini način da se spreči oštećeni oksi-holesterol da se taloži u organizmu jeste da se smanji unos samo ovih oštećenih molekula. Hrana koja sadrži najviše oštećenih oksi-holesterola je ona hrana bogata holesterolom, a koja je podgrevana ili zamrzavana više puta. To su proizvodi koji sadrže jaja, posebno sušena jaja, sir i mleko u prahu i mesni proizvodi. Sirovo jaje i sirova riba sadrže čist holesterol (pod uslovom da su životinje hranjene svojom prirodnom hranom, na primer kljucanjem zrnevlja), a ne termički i hemijski obrađenom hranom i otpacima iz takvih procesa. A znamo čime se danas hrane životinje na farmama koje nikada ne vide ni sunce ni travu.

Zato je važno konzumirati dovoljno čistog holesterola iz sirovog jajeta, a ono se može dodati voćnim šejkovima i ne treba mutiti žumance. Vitamin C, E i beta karotin sprečavaju oksidaciju holesterola u organizmu.

Razorni efekti statina

O tome da snižavanje ukupnog nivoa holesterola statinima može dovesti do oštećenja kognitivnih moždanih funkcija upozorio je dr Robert Džej Rouven 2007. u svom radu “Neurobiologija starenja”.

S obzirom da su moždani neuroni uglavnom membrane, a one su praktično sačinjene od holesterola, nedostatak holesterola može oštetiti njihovu funkciju. I to se događa starenjem. Dr Rouven na osnovu svojih ispitivanja utvrdio da snižavanje nivoa holesterola statinima i te kako slabi ne samo funkcije pamćenja već smanjuje i brzinu rada mozga u obradi podataka.

Zapravo, tek 2001. otkriveno je da su oko 90 posto ćelija u mozgu ustvari glija ćelije. To nisu nervne ćelije kroz koje moždane ćelije komuniciraju, pa su one uvek smatrane nekom vrstom koještarije. U stvari koještarija je i dalje naučno uverenje da se u mozgu može razviti tumor, a zapravo se umnožavaju samo ove glija ćelije. Te glija ćelije su na užas medicinara koji su naučeni da je holesterol opasna stvar, sačinjene upravo od – holesterola. I one pomoću tog holesterola imaju sposobnost da stvaraju specifične molekule (nazvane apolipoprotein E) pomoću kojih formiraju sinapse i pomoću njih čvorne spojeve preko kojih (kao preko zajedničkog poštanskog sandučeta) razmenjuju poruke. Kada su tim nervnim ćelijama u laboratoriji naučnici dodali holesterol, one su počele da stvaraju sinapse kao lude.

Statini inhibiraju enzime u jetri prilikom proizvodnje holesterola, ali isti enzim učestvuje i u stvaranju holesterola koji je neophodan mozgu pa je i stvaranje ovih sinapsi onda redukovano. I mozak se time slabi u mnogim svojim funkcijama.

Što se tiče neželjenih efekata statina koji nisu navedeni od strane proizvođača ovog “leka” tu spada i smanjena proizvodnja Q10 enzima, zatim razaranje mišićnog tkiva, a što je najveći “štos”, oni uopšte ne usporavaju arteriosklerozu (radi čijeg sprečavanja ih lekari propisuju). Čak se podiže i koncentracija Lp seruma što zapravo povećava mogućnost srčanog udara i za 70 posto. Povećava se i rizik od nastanka katarakta i suštinski se potiskuje rad čitavog nervnog sistema.

Zato dr Rouven upozorava: “Ne smeju vas prevariti spuštanjem holesterola ispod 170 (mg/dl) pomoću statina. Ustvari, ako imate zaista visok holesterol, iznad 270, i tada treba biti oprezan sa uzimanjem statina”.

Ivona Živković