Posle serije nerazjašnjenih smrtnih slučajeva nekoliko poznatih američkih lekara…

Svaki ambiciozan lekar koji danas želi da napreduje u karijeri mora se strogo pridržavati “zvanične medicinske nauke”, redovno posećivati seminare i simpozijume i bespogovorno sprovoditi terapijske protokole alopatske medicine koje odobrava i nalaže Svetska zdravstvena organizacija. Makar to vodilo i smrtnom ishodu ogromnog broja pacijenata. Oni koji se o to ogluše i počnu da leče pacijente na svoj način, ma kako uspešni bili, mogu imati veliki problem. “Lečenje” bolesti koje su za farmaceutski biznis označene kao najprofitabilnije, kobna je greška koju su neki lekari platili životom.

Svaki ambiciozan lekar koji danas želi da napreduje u karijeri mora se strogo pridržavati “zvanične medicinske nauke”, redovno posećivati seminare i simpozijume i bespogovorno sprovoditi terapijske protokole alopatske medicine koje odobrava i nalaže Svetska zdravstvena organizacija. Makar to vodilo i smrtnom ishodu ogromnog broja pacijenata. Oni koji se o to ogluše i počnu da leče pacijente na svoj način, ma kako uspešni bili, mogu imati veliki problem. “Lečenje” bolesti koje su za farmaceutski biznis označene kao najprofitabilnije, kobna je greška koju su neki lekari platili životom.

Piše: Ivona Živković

Čak tri američka lekara su u roku od samo dve nedelje tokom juna meseca ove godine pronađeni mrtvi. Uzrok smrti svakog od njih ostao je nerazjašnjen i krajnje sumnjiv. Stradao je smrtno dr Džejms Džef Bredstrit (1954), koji je izvršio, po zvaničnom izveštaju, samoubistvo pucajući sebi u grudi, da bi nakon toga, valjda, skočio u reku.

Njegovo telo je izvučeno iz vode 19. juna u jednom mestu u Severnoj Karolini nedaleko od mesta gde se sa svojom suprugom odmarao. Policija je utvrdila da je reč o samoubistvu te da nije neobično da se ljudi ubijaju ispaljivanjem metka sebi u grudi. Da li je i dr Bredstrit kao lekar verovao da je to efikasnije i bezbolnije nego pucati sebi u glavu (ukoliko je baš namerio da se ubije) i kako je završio nakon toga u reci, ostalo je nejasno. Porodica, međutim ne veruje u ovu policijsku priču, ali nisu želeli (ili nisu smeli) ništa više da komentarišu.

Britanski “Daily Mail” međutim senzacionalistički objavljuje da se Bredstrit sam ubio i podcrtavaju to je učinio istoga dana (!) kada je u Švajcarskoj otkriveno da je petoro dece koja su primila GcMaf (terapiju koju je on zagovarao) preminulo. Iako to nisu bili njegovi pacijenti, a ne navode se ni imena dece ni ko ih je lečio. Ispada da ubio se odmah, čim je čuo lošu vest!

Dr Brus Hedendal (67), izuzetno vitalan čovek koji se još aktivno bavio atletikom, naprasno je umro u svom automobilu, ali ne u toku vožnje, već dok je automobil stajao pored puta.

Dvadeset devetog juna pronađemo je i mrtvo telo dr Tereze En Sivers (46 godina) koja je uspešno godinama primenjivala tzv. holističku terapiju, bez farmaceutika, u svom zdravstvenom centru u Bonita Springs na Floridi. Ubijena je u svom domu u inače mirnom kraju, što je izazvalo strah i pometnju kod suseda. Policija smatra da je u pitanju ubistvo čekićem, ali motivi ubistva nisu jasni pošto kuća nije opljačkana ni preturana.

Ipak, jedna nit je povezivala sva tri lekara, a to je da su bili aktivni i veoma uticajni agitatori protiv vakcinacije u takozvanom antivakcinacijskom pokretu i da su zagovarali tzv. alternativne načine lečenja bez primene farmaceutika.

I primenjivali ovakvo lečenje na svojim privatnim klinikama. Javno su i otvoreno ukazivali i na povezanost pojedinih sastojaka iz vakcina sa pojavom nekih bolesti kao što su kancer, autizam, Parkinsonova bolest itd.

Mi ćemo se ovde nešto detaljnije upoznati sa radom i istraživanjima dr Džemsa Bredstrita, koji je bio veoma agilan istraživač i terapeut sa jednim biološkim lekom za koji se u naučnim i medicinskim krugovima poslednjih godina najviše vezivao pojam “univerzalnog leka” protiv kancera i autizma, ali i Parkinsonove bolesti i još nekih danas “modernih” oboljenja koja pre pojave vakcina nisu postojale.

Dr Bredstrit je čak dva puta svedočio pred američkim Predstavničkim domom u Kongresu oko veze između MMR vakcine (protiv morbila, zauški i rubeola) i autizma.

I privatno je bio izuzetno motivisan za pronalaženje leka protiv autizma jer je i sam imao autističnog sina (koji je bio rođen kao zdravo dete sve dok nije primio MMR vakcinu i nakon 15 meseci oboleo od autizma), a autističan je bio i njegov pastorak. I na jednom i na drugom detetu , kao i na preko hiljadu obolele dece i odraslih, njegovih pacijenata, dr Bredstrit je sa ogromnim uspehom primenio terapiju specifičnim biološkim lekom od molekula nazvanog GcMAF. Radi su u stvari o jednom sasvim prirodnom molekulu koji se stvara u zdravom ljudskom organizmu. Sa njim je dr Bredstrit vršio i mnoga istraživanja i nesumnjivo izveo neke veoma efektne zaključke i napravio efikasne terapije. I neke ljude izlečio od autizma i to trajno. Ali, to se izgleda nekome nije dopalo.

Naime, samo samo nekoliko dana pre nego što se doktor „samoubio” i skočio u reku, prema izveštaju „Gwinnett Daily Post”, njegovu privatnu kliniku „Bradstreet Wellness Center” posetila je policija po nalogu američke Federalne agencije za hranu i lekove (FDA) i Agencije za narkotike i lekove iz Džordžije zaplenila svu njegovu dokumentaciju i istraživačke radove. Na prozore su stavljeni plastični zastori, a vrata su zaključana i zapečaćena. Razlog za ovu su bila njegova, kako se to iz FDA navodi, kontroverzna istraživanja i terapije koje nisu dokazane i naučno verifikovane od strane ove agencije. Detalji su javnosti ostali nedostupni.

A to što nije bilo naučno dokazano i odobreno za terapiju kancera i autizma i još koječega od strane FDA je upravo pomenuti molekul GcMAF. Ustvari on je u Evropi legalan lek i koristi se kao biološki lek u nekim terapijama, ali FDA ga za američko veliko tržište farmaceuticima ne smatra dovoljno ispitanim. Iako postoje brojni naučni radovi koji upravo pokazuju delotvornost ovog molekula.

Kolege dr Bredstrita i drugi zagovornici tzv. “alternativnog lečenja” ovu “zabrinutost” FDA vide kao čist cinizam, jer su mnogi veoma opasni i štetni “lekovi” dobili njihovu dozvolu da se puste u promet samo zato što je iza njih stajala tzv. “Velika Farma” odnosno veliki farmaceutski korporativni biznis. A tom biznisu sigurno ne bi odgovarao univerzalni lek protiv autizma, Parkinsonove bolesti, a posebno ne kancera. Samo od hemoterapije za kancer se ubire profit od preko 100 milijardi dolara godišnje.

Uopšte potrošnja koja ide na farmaceutike je u porastu 6,5 posto godišnje i očekuje se da nastavi rast čak oko 8 posto godišnje sve do 2018. , tvrdi se na osnovu podataka „Institute for Healthcare Informatics”.

Ova potrošnja farmaceutika je najviše koncentrisana na US i EU u njenih najjačih pet država, i to su dve trećine čitavog svetskog tržišta. U Africi se ne umire masovno od kancera jer tamo ne bi bilo ljudi koji bi mogli da plate skupo lečenje.

Dakle, svaki univerzalni lek protiv kancera bi ovo tržište ugrozio i svako ko bi se približio takvom otkriću bi bio veoma opasan. Da li je to uzrok ove tri misteriozne smrti pomenutih lekara?

Šta je GcMaf?

GcMAF je akronim za globulinsku komponentu aktivairajućeg faktora makrofaga (Globulin component Macrophage Activating Factor). Gc (globulinska komponenta) je u stvari jedan protein koji se prirodno nalazi u ljudskom organizmu i koji se nakon povezivanja sa vitaminom D u telu pretvara u aktivatora makrofaga.

Makrofage su specifične proteinske tvorevine koje se u organizmu formiraju i aktiviraju u slučaju navale pojedinih proteinskih formi npr. neprijateljskih bakterija ili citokina. One ih jedu i vare njihove proteinske omotače i praktično čiste krv od nepoželjnih proteinskih tvorevina.

Produkt njihovog metabolizma je azotni oksid u visokim koncentracijama zbog čega nastaju zapaljenske reakcije sa temperaturom. Makrofage su tako korisne kao policajci koji rade na očuvanju našeg organizma od “uljeza” i one su esens onoga što nazivamo imuni sistem organizma. Ali, šta kada se makrofage ne aktiviraju u dovoljnm broju ili se uopšte ne aktiviraju?

Onda, logično, nastaju teške bolesti koje razaraju organizam jer su uzročnici tih bolesti obično neki mikro-organizmi koji se onda slobodno umnožavaju. Tipičan je kancer koji proždire sve ćelije oko sebe i uzima im hranu.

A zašto se makrofage ne bi aktivirale? Pa, ako ih nešto u tome spreči. E, to nešto je jedan enzim koji se naziva “nagalaza”. Enzimi su proteinske tvorevine koje “znaju” da “vare” sve što može biti hrana odnosno sve iz čega se može izvući neka bioenergija. Neki naučnici ih zovu nedovršenim bakterijama (koje imaju samo “probavni sistem”), dok ih neki smatraju još nedovoljno istraženim fenomenom. Ali enzimi su prirodni katalizatori svih procesa u metabolizmu.

Da čitava priča u ovom ćelijskom svetu bude još dramatičnija, enzim nagalazu proizvodi upravo kancerozna ćelija, odnosno ono što se u njoj razvija, a to je jedna gljivična forma i to je u medicinskim krugovima (upućenim u to) odavno poznato.

Dakle, kancer izaziva formiranje jedne pleomorfne gljivične forme. Tako ovaj enzim kada se nađe u krvi može, ne samo da ugrozi i oslabi čitav imuni sistem, već i da ga potpuno onesposobi. Što znači da kancer i mnoge bolesti tada mogu nesmetano da se razvijaju.

A to su pored kancera još autizam (kod autistične dece se nalaze baš ovi nagalaza enzimi), to je Prakinsonova bolest , hronični umor, reumatoidni artritis i još neke.

Da pomenemo i to da su u evoluciji života enzime stvorile upravo gljivice koje su nastale tek nakon bakterija, kako to tvrdi još jedan protivnik vakcinacije, virusolog dr Stefan Lanka. Pomoću enzima one stvaraju energiju tako što one ne koriste kiseonik da njime razbiju molekul glikoze, već se hrane na materiji koja oksidiše, odnosno raspada se i truli. I to je upravo karakteristika kanceroznih ćelija. Dakle, poznato je da kancerozne tvorevine unutar ćelije tako parazitiraju i uzimaju hranu našim energetskim bakterijama- mitohondrijama. Svaka naša ćelija je zapravo kućica mitohondrijama. Kancer je uljez u toj kućici, i ako ga makrofage ne napadnu i ne izjedu on se dalje razvija nesmetano.

Tako nagalaza enzim sprečava da se Gc (globulinska komponenta ) aktivira i pokrenu se ove makrofage tvrdi se u naučnim istraživanjima o GcMAF i nagalaza enzimu.

Ko ubacije opasne enzime u organizam?

U intervjuu datom jednom lokalnom američkom radiju, “Hagmann and Hagmann Report”, dr. Ted Broer, priznati stručnjak za zdravu ishranu sa Floride, kaže da je o ovom nagalaza enzimu i njegovom pogubnim delovanju na imuni sistem ljudi napisano veoma mnogo naučnih studija.

U knjizi Amerikanca dr. Tima Smita, tako se nagalaza enzim poredi sa stelt bombarderom. Nagalaza enzim sintetizovan ili oslobođen iz kancerozne ćelije locira tačno postojanje GcMAF proteina kao objekat ili postrojenje na površini našeg T i B limfocita i jednostavno ih zbriše sa neverovatno preciznom bombom.

Nagalaza locira i napada jednu specifičnu dvo-elektronsku vezu koja se nalazi samo na 420-oj poziciji amino-kiseline na velikom proteinskom molekulu, a koji je jedan od desetina hiljada proteina, od kojih svaki sadrži milione elektrona. I to je neverovatna preciznost.

“To je kao kada bi ste selektivno uklonili jednu klupu u parku u jednom gradu 6.000 milja udaljenom”, slikovito opisuje dr Broer. Još zapanjujuće je što nagalaza nikada ne promašuje svoj cilj, tako da nema kolateralne štete. Uništava se samo ova elektronska veza.

Tako nagalaza enzim radi kao fantastično perfidan blokator aktivacije makrofaga i praktično time blokira čitav imuni sistem čoveka. Kako je to moguće? Zašto je to Priroda tako stvorila? Ili to nije stvorila Priroda? Kao što nije stvorila ni stelt niti bilo koji drugi bombarder…

Verovatno se to zapitao i dr Bredstrit kada je otkrio u krvi ljudi obolelih od autizma velike koncentracije nagalaza enzima. Kako je on tu uopšte stigao?

Mi smo već ranije u jednom tekstu o autizmu otkrili kako se genetskim inženjeringom preko DNK vakcina u DNK mitohondrija posebnom tehnikom nazvanom “internaliza” može ubaciti jedna genski obrađena nano čestica srodnog DNK koji oštećuje mitohondriju u ćeliji. Autizam je inače poznat kao bolest genski oštećenih mitohondrija.

Mitohondrije proizvode bioenrgiju, a autistična deca je očito nemaju dovojno za mnoge moždane aktivnosti.

Da se ovaj nagalaza enzim ne nalazi kod tek rođene dece, već se tek kasnije pojavljuje kod onih koja su obolela od autizma, naveo je doktora Bredstrita, ali i neke njegove kolege da logično zaključe samo to da se oni na neki način veštački ubacuju u organizam. I posumnjali su na vakcine, i verovatno i otkrili kasnije u istraživanjima da su to vakcine tzv. “treće generacije” , a to su DNK vakcine. One navodno ciljaju upravo T ćelije (ćelije ubice imunog sistema) i podstiču ih na imuni odgovor. I to bilo njegovo đavolsko otkriće.

U stvari, svi lekari koji su naprasno preminuli su, kako tvrdi dr Broer počeli da otvoreno sumnjaju da se nagalaza enzim namerno ubacuje sa vakcinama kako bi im se perfidno oslabio imuni sistem sa pričom da modifikovani DNK parčići iz vakcina podstiču bolji “imuni odgovor”.

“Ovo je tako neverovatno osuđujuća informacija za celu medicinsku profesiju i imunoliošku i ti ljudi (cvrc) koji zagovaraju nazovi imunizaciju, oni očigledno ove ljude (koji su ih provalili, prim) nisu želeli u svom okruženju”, kaže dr Broer.

“I njih sada očito više nema među živima”, zaključuje Broer.

Dr Bredstrit ja čak javno izjavio da ne postoji autistično dete koje nije vakcinisano. Među decom koja se školuju u kući i nisu u obavezi da se vakcinišu u SAD, nema ni autizma.

Kako leči molekul GcMAF?

GcMAF (globulinska komponenta koja aktivira makrofage) stvara se u organizmu oslobađanjem dva molekula šećera iz jednog molekula Gc (globulinske komponente) proteina.

S obzirom da GcMAF živi samo oko nedelju dana u telu, bez kontinuirane konverzije u prisustvu D vitamina i Gc proteina (i laik shvata da u zimu i proleće imuni sistem slabije radi), zalihe GcMAF-a se brzo troše ako je u organizmu prisutan enzim nagalaza. Ipak, nagalaza može samo uništiti Gc protein, ali ne i GcMAF. Tako se uvođenje spolja GcMAF molekula preko injekcija pokazalo veoma efikasno.

GcMAF nema sopstvene sporedne efekte, ali ispod 10 posto slučajeva imuni sistem, koji će biti ponovo aktiviran u roku od samo tri nedelje, može proizvesti značajne sporedne efekte kod autistične dece.

“Tretman se tako sastoji od jednog ubrizgavanja sa tankom dijabetičarskom iglom jednom nedeljno. Trajanje terapije zavisi od ozbiljnosti bolesti. Istraživanje je pokazalo da u slučaju kancera u stadijumu I i II, uspeh se približava 90 posto u periodu od 6 meseci. Nivo negalaze i nivo GcMAF-a mogu biti mereni u krvi”, kaže se u jednom prikazu ove terapije.

U zaključku svih istraživanja se tako kaže da GcMAF “obnavlja energetski balanas ćelije”. Kancerozna ćelija vođena metabolizmom šećera postaje zdrava ćelija koja počinje da koristi kiseonik umesto fermentacije, tako da se tumorske ćelije više ne ponašaju anaerobno kao parazitski organizmi, kao gljivice.

GcMAF podstiče makrofage da jedu ove kancerozne ćelije i sve druge ćelije naseljene raznim “virusima” koje se ne ponašaju prikladno. GcMAF takođe blokira snabdevanje hrane kanceroznim ćelijama tako što zaustavlja razvijanje krvnog suda na tom mestu (anti-angiogenesis) koji je neophodan razvoju kancera.

Kancerozna ćelija je tako oslabljena i izgladnela, pa je time podložnija napadu makrofaga. Istraživanja GcMAF su pokazala i da aktiviranje makrofaga i zaustavljanje razvoja obolelog krvnog suda (iz koga se snabdeva hranom kancer) može pomoći i u drugim neurološkim bolestima, kao što su Alchajmerova, Parkinsonova, autizan, reuumatoidni artritis, razna zapaljenska stanja i dijetetska retinopatija.

I sve to je opisno u brojnim naučnim radovima. O lečenju bolesti sa GcMAF od 1990-te objavljeno je čak 59 istraživanja. Od toga njih 20 se odnosilo na lečenje kancera

Tako je i dr Bredstrit odlučio da primeni ovo znanje i blokirane makrofage aktivira. I ta aktivacija je izvedena pomenutim biološkim lekom (koji FDA nije odobrila za upotrebu).

Bredstrit je tako na svojoj klinici tretirao 1.100 pacijenata sa GcMaf molekulima i uspešno je reagovalo 85 posto pacijenata. Čak 15 posto njegovih autističnih pacijenata više nisu bili autistični. Deset posto nije odreagovalo. Bredstrit je podržavao i “čilejšn terapiju” koja određenim jonizujućim hemikalijama kao “klještima” kupi metale posebno živu iz krvi.

Njegovi protivnici ističu da je ova terapija opasna, jer može dovesti do trovanja krvi, ali, naravno hemoterapiju koja se koristi u lečenju kancera, opravdavaju.

FDA smatra da se “čilejšn terapija” može koristiti samo u nekim slučajevima teškog akutnog trovanja, ali je dr Bredstrit verovao da ova procedura može biti dobra i za lečenje autizma, pretpostavljući da bi se tako izvukla živa iz krvi dece zatrovane živom iz vakcina.

S obzirom da je Bredstrit bio lekar, njegov glas u antikakcinacijskom pokretu je bio veoma uticajan i daleko jači od mnogih laičkih glasova.

Ivona Živković