AMERIKA…

Da li je Amerika danas postala nova imperija zla kao što je nekada bila nacistička Nemačka? Nezavisni politički analitičar, Džon Kaminski, u seriji tekstova o današnjoj ratnoj politici SAD, a koja se sprovodi po principu kontrolisanog haosa, vidi neverovatnu sličnost izmedju zla koje je čovečanstvu donela nacistička Nemačka, i zla koje donosi današnja američka spoljna politika. Po njemu teroristički akt izveden 11. septembra 2001. na kule svetskog trgovinskog centra u Njujorku i paljenje Rajhstaga imaju identičnu poruku – inscenirani su od strane samih vlasti kako bi se poslao javni proglas kojim se označava početak novog doba u kome se čitav svet mora prestrojiti u borbi PROTIV ZLA, a koji se danas zove TERORIZAM.

Ko nije za borbu protiv terorizma, taj je prtiv “demokratskih institucija”, “ljudskih prava” i “sloboda”, a pošto je sve to Amerika – on je protivnik Amerike. Poslednja borba protiv “zla” – invazija na Irak, koštaće gradjane Amerike stotine milijardi dolara, hiljade mrtvih vojnika i suočavenjem sa sve većim antiameričkim raspoloženjem širom sveta, a posebno u Evropi i na Srednjem istoku Zašto je Amerika u ovu avanturu ušla i čije interese ovi, već demoralisani, vojnici štite?

AMERIKA JE ROB IZRAELA

Ono što se u američkim političkim krugovima odavno glasno šapuće, jeste da SAD svesno štite u ovom ratu interese druge države, a na štetu sopstvenih interesa. Ta druga adržava je Izrael. Po senatoru, Ernestu Holingsu, glavni stratezi ovakve američke politike su uticajni proizraelski lobisti: Ričard Perle, član Odbora za odbranu Pentagona, Pol Volfovic, bivši zamenik ministra odbrane, a sada predsednik Svetske banke, Čarls Kraithamer, novinar, zadužen za medijsku logistiku. Holings je ovu tvrdnju izneo maja 2004. rečima da “to svi u Americi znaju”. Holings je optužio članove Kongresa za kukavičluk jer su svi znali gde guraju zemlju i za čije interese se ratuje u Iraku, ali niko nije bio voljan da se tome javno, u Kongresu, suprostavi. Nekoliko meseci pre invazije na Irak, penzionisani general i bivši vrhovni komandant NATO, Vesli Klark, rekao je u jednom intervjuu da su mu mnoge kolege koje su ovaj napad zvanično podržale, u nezvaničnim i iskrenim nastupima, priznali da Sadam Husein za SAD nije nikada bio pretnja. “Ali, može biti ozbiljna pretnja Izraelu, ukoliko bi razvio nuklerano oružje”, dodao je Klark.

Mark Veber, iz Instituta za istorijske preglede, u svom eseju iz maja 2005., pod nazivom “Irak: Rat za Izrael”, iznosi takodje tezu da je Amerika ovim ratom poslužila interesima Izraela. Tako, Veber navodi da je još 2002 . godine novinar londonskog Tajmsa primetio da je predsednik Buš po pitanjiu problema Srednjeg Istoka u jednom trenutku nastupio govorom koji “kao da mu je pisao lično Arijel Šaron”. Svog šefa je Kondoliza Rajs, tadašnji savetnik za bezbednost podržala, maja 2003. u jednom intervjuu, gde primećuje da je “bezbednost Izraela ključna za bezbednost čitavog sveta” (!?). To je predsednik Buš još jednom potvrdio 2004. na Konvenciji američko- izraelskog političkog komiteta (AIPAC) rekavši: “SAD su odlučne, baš kao i ja, da očuvamo bezbednost Izraela kao jevrejske države”. Takodje je dodao: ” Braneći slobodu, prosperitet i bezbednost Izraela, služimo i ciljevima Amerike”. Tako su SAD i Izrael sa najvišeg američkog vrha zvanično proglašene za -isto(!) Veber dalje podseća da su o eventualnom ratu jevrejsko – cionističkih stratega protiv Iraka postojali i dugoročni planovi u samom Izraelu. Još 1996. tadašnji izraelski premijer, Benjamin Natanjahu, izneo je svoju strategiju za Izrael i okruženje. Plan je nazvan: “Čišćenje: Nova strategija za očuvanje područija”.

Plan je pisan pod okriljem “Instituta za napredne strateške i političke studije”. U njemu se poziva na razmatrenje o eventualnom uklanjanju Sadama Huseina sa vlasti u Iraku, što je važan strateški cilj Izarela. Autori te studije bili su, izmedju ostalih: Ričard Perle, Daglas Fejt, Dejvid Vurmser. Sva trojica su kasnije (2001. – 2004.) dobili visoke položaje u Bušovoj administraciji: Perle kao član Odbora za nacionalnu odbranu, Fejt kao Podsekretar za nacionalnu odbranu, i Vurmser kao Specijalni pomoćnik podsekretara za državnu i vojnu kontrolu. Uticajni politčki nedeljnik “Nacija” objavio je tada i zanimljivu analizu u kojoj se vide bliske veze pomenutih Bušovih administrativaca sa dva najuticajnija procionistička i neokonzervativna istraživačka centra – “Jevrejskim institutom za nacionalnu bezbednost (JINSA) i “Centrom za bezbednosnu politiku” (CSP). Autor teksta, Džejson Vest, analizirao je i veze ove grupe sa raznim političarima, trgovcima oružjem, uticajnim vojnim strukturama, bogatim američkim Jevrejima koji su proizraelski orijantisani, te sa Republikanskom administracijom predsednika Buša. Veze članova ovih centara išle su do moćnih mesta u Pentagonu gde su uspeli da stvore uticajnu mrežu i pokrenu pitanja u raznim strateškim oblastima: podršci nacionalnoj raketnoj odbrani (štitu), suprotstavljanju ugovorima o kontroli naoružanja, pordržavanju opstanka razornih oružanih sistema, pružanje oružane pomoći Turskoj i davanje podrške politici Izraela i njegovoj sopstvenoj zoni odbrane…

SVET MORA BITI U STALNOM RATU

Najupečatljiviji je njihov uticaj u nemilosrdnoj kampanji za rat ne samo protiv Iraka, već za “totalni rat”, kako ga oni sami u studiji nazivaju. Za to je neophodno svim sredstvima promeniti režime u Iraku, Iranu, Siriji, Saudijskoj Arabiji i Palestini. Semjuel Frensis u tekstu “Oružje za masovno uništavanje”, februara 2004. analizirao je i ulogu “nekonzervativaca” u stalnom izazivanju rata: “Moj odgovor je da je laž (o oružju za masovno uništavanje) bila isfabrikovana u neokonzervativnim krugovima koji su primarno lojalni Izraelu i njegovim interesima. Oni su želeli da Amerika uništi Irak, najveća pretnju Izraelu u regionu. Poznato je da su huškali na rat protiv Iraka još od 1996., ali bez većeg efekta sve dok se nije dogodio teroristički napad na kule Svetskog Trgovinskog Centra u Njujorku.”

Po mnogim kasnije uradjenim analizama, nezavisnih istraživača, i ova zavera je delo istih proizraelskih lobističkih krugova, medijski savršeno režirana i odmah pripisana famoznoj Al Kaidi i islamskim fundamentalistima. Misterija “Osama Bin Laden” ni do danas nije razjašnjena. Za neke jevrejske lidere, irački rat je samo deo dugoročnog plana da se u čitavom regionu postave Izraelu prijateljski režimi. A ovako je septembra 2002. pisao i Norman Podhorec, vatreni pristalica izraelske politike i dugogodišnji urednik u cionističkom magazinu “Komentar”: “Režimi koji treba da budu zbačeni nisu samo oni koji su svrstani kao Osovina zla, a to su Irak, Iran i Severna Koreja, već se to mora proširiti i na Siriju, Liban i Libiju, kao i zemlje “prijatelje Amerike” kao što je kraljevska porodica u Saudijskoj Arabiji i Mubarak u Egiptu, zajedno sa palastinskim valastima bez obzira da li na čelu još bude Arafat ili njegovi sledbenici.”

“PONAVLJAJ: KOJE SU ZEMLJE ‘OSOVINA ZLA’? ” …IRAK…IRAN…SIRIJA…”

Uri Avneri, nagradjeni izraelski novinar i tri puta član izraelskog parlamenta, u svom eseju objavljenom nekoliko nedelja nakon invazije na Irak vidi rat ovako: “Ko su pobednici? To su takozvani neokonsi ili neokozervativci, vrlo kompaktna grupa i skori svi su Jevreji. Oni drže ključne pozicije u Bušovoj administraciji kao i u svakom uticajnom trustu mozgova koji formuliše američku spoljnu politiku.” Avneri dalje navodi da ista grupa drži pod kontrolom sve uticajne medije, a posebno je infiltrirana u političke rubrike mnogih glasila gde se iznose tobože suprostavljeni politički stavovi. “Ogroman uticaj ova jevrejska lobistička grupa crpi iz bliskog savezništva sa ekstremnim desnim krilom hrišćanskih fundamentalista, koji danas kontrolišu Bušovu Republikansku partiju. Očito, sve se radi u interesu Izraela po principu Amerika kontroliše svet, mi kontrolišemo Ameriku . Nikada Jevreji nisu imali tako ogroman uticaj na svetsku politiku”.

Ipak, najotvorenije je o ovome progovorio Patrik Dž. Bjukenen, bivši šef za informisanje Bele Kuće, a sada pisac i politički komentator. On je žestoko optužio američke političare, plaćene političke analitičare, kao i zaverenike iz prikrajka bliske američkoj vladi da rade protiv interesa SAD, uvlačeči sosptvenu državu u konflikte i ratove sa svim arapskim zemljama koje nisu po volji Izraelu. On se javno zapitao kakav je interes Amerike da ratuje sa zemljama koje joj legalno prodaju naftu i koje samo od toga i žive. Najzad, pita se Bjukenen: “Ko treba da profitira u opšetm ratu u kome bi se sukobili Zapad i Islam?” Odgovor na sva ova pitanja za Bjukenena je nedvosmislen: “To je Izrael, Šaron, Likud. Jedna nacija, jedna partija, jedan lider”. I u Velikoj Britaniji, stari član britanskog parlamenta, Tom Delajel, laburista, objavio je maja 2003. da su Jevreji preuzeli kontrolu nad Američkom spoljnom politikom i da je uspešno guraju u rat: “Jevrejska zavera je preuzela pod svoju kontrolu SAD i formirala bezbožni savez sa ekstremnim hrišćanima. Previše je jevrejskog uticaja u SAD”.

NEKA SE PRIPREMI – AMERIKA

Sve ovo za poznavaoce glavnih političkih strujanja u svetu nije novo, jer su godinama američki predsdenici brinuli o izraelskoj bezbednosti. Ali, danas ova briga postaje sve teži teret za SAD, jer greh mnogih zločina preuzela je Amerika, a ne Izrael. Zbog toga, Amerika je postala danas omražena i u srcu hrišćanske Evrope. Tako i u Srbiji, prvi put u istoriji, evidentno je antiameričko raspoloženje. Nedavna izjave američkog ambasadora, Majkla Polta, da su odnosi SAD i SCG prijateljski i jako dobri, pri čemu se on pozvao i na rezultate ankete koju su uradile upravo agencije finansirane od strane Džordža Sorosa, predstavlja upravo potvrdu “slepe” američke servilnosti tudjim interesima. Zato je zanimljivo razmisliti da li je i u našoj jugoslovenoj krizi Amerika imala stvarne interese za uplitanje u lokalni medjuetnički sukob, u Krajni, u Bosni, na Kosmetu? Ko je doveo Mudžahedine u BiH i kome treba u Evropi islamska država i trajna politička nestabilnost na Balkanu? Da li Americi?

Da li je minorni i polupismeni Albanski narod baš toliko sposoban da kroz američki kongres i evropske institucije tako vešto lobira za nezavisno Kosovo? Ko ih je naučio da perfidnim maltertiranjem i šikaniranjm srpskog stanovništva teraju ljude na iseljavanje? Ko im je dao ogromne pare i naučio ih kako se parama može sve i svako kupiti? Kako se Veton Suroi obreo na sastanku Bilderberg grupe? Da li je nezavisno Kosovo zaista u interesu Albanaca koji tamo žive? Ili je i na Balkanu vodjena neka ropska i “slepačka” američka politika za nečije tudje interese? Ali šta o tome znaju obični gradjani Amerike, ubedjeni da žive u “slobodnoj i demokratskoj zemlji”?

Džon Kaminski zato svoj esej “Amerika – imperija zla” zaključuje upravo porukom Amerikancima: “Ljudi iz drugih država greše kad kažu kako nemaju ništa protiv američkog naroda, nego da je američka vlada ta koju oni ne vole ili koje se boje. Američki narod je upravo taj koji je dozvolio da do toga uopšte dođe, i on je taj koji treba da snosi krivicu i koji će kasnije morati da bere plodove svog nemara […] Samo zbog toga što su Amerikanci odustali od borbe za istinsku slobodu širom sveta, uskoro će doći i taj dan (mnogo brže nego što mnogi misle) kada će i ONI morati da brane svoju ličnu slobodu od monstruma kojeg su sami stvorili svojom sebičnom indiferentnošću.

Korporativna zver koja konzumira ljudsku slobodu širom sveta, uskoro će usmeriti svoje gladne ralje na samu Ameriku, a Amerikanci, koji su u međuvremenu zaboravili kako se brani sloboda u svetu, sigurno su zaboravili i kako se brani svoja vlastita. A kada ostatak sveta dođe da naplati za ovu ubilačku tiraniju i represiju koju Amerika sada sprovodi, šta ćete im reći kada se vi lično nađete oči u oči s njima? Da niste znali? ” Najzad, znaju li Srbi uopšte ko im ne neprijatelj i ko im kroji sudbinu?

DA LI ZNATE ?

– da izraelski državljani koji nisu Jevreji, ne mogu kupovati ili iznajmljivati zemljište u Izraelu? -da su sve palestinske propusnice u Izraelu obojene kako bi se razlikovali Jevreji od nejervreja. -da je sve do 1988. izraelskim poslodavcima bilo dozvoljeno da objavljuju oglase za posao sa naznakom “samo Jevreji”. – da je Izrael rasporedio 85% vodnih resursa za Jevreje, a ostalih 15 % svim Palestincima. Na primer, u Hebronu je 85 % vodenih izvorišta dato za 400 stanovnika Jevreja, dok je 15 % podeljeno izmedju 120 000 Palestinaca. – da Izrael od Amerike dobija 4 milijarde dolara pomoći svake godine. Ta godišnja pomoć premašuje američka davanja čitavoj Africi. – da je Izrael jedina zemlja na Srednjem Istoku koja poseduje nuklearno oružje. – da je Izrael jedina zemlja na Srednjem Istoku koja odbija da potpiše Ugovor o zabrani proliferacije nukleranog oružja i zabranjuje medjunarodne inspekcije na svojoj teritoriji. – da Izrael trenutno okupira teritoriju dve suverene zemlje: Libije i Sirije, nipodaštavajući rezoluciju Saveta bezbednosti UN. – da Izrael decenijama šalje atentatore na teritorije drugih zemalja kako bi ubijali njihove političke protivnike. – da je visoko rangirani vojni oficir izraelskih odbrambenih snaga javno priznao da je izvršio egzekuciju nad nenaoružanim ratnim zatvorenikom. -da Izrael odbija da sudi svojim vojnicima koji su priznali da su izvršili ratni zločin. -da je Izrael digao u vazduh jedan američki diplomatski objekat u Egiptu i napao američki brod u medjunarodnim vodama, ubivši pri tom 33 i ranivši 177 američka mornara. -da su četiri premijera Izraela (Begin, Šaron, Rabin i Šamir) učestvovali ili u bambaškim napadima ili maskarima civila ili u naslilnom isterivanju civila iz njihovih sela. -da je Izrael imao poštansku marku posvećenu čoveku koji je izvršio napad na civilni autobus i ubio nekoliko ljudi. -da Izrael vešto konfiskuje (prisvaja) bankovne račune i poslove nejevreja i odbija da plati nadoknadu za one koji su time oštećeni. -da je drugi najmoćniji lobi u SAD, prema nedavnim istraživanjima medju vašingtonskim insajderima magazina “Fortjun”, Američko- izraelski Politički Komitet (AIPAC) -da izraelsko ministarstvo inostranih poslova plaća čak tri američke agencije za formiranje javnog mnjenja kako bi se promovisao Izrael. -da je odbrana Izraela zajamčena u 70 rezolucija Saveta bezbednosti U N. -da današnji Izrael počiva na mestima gde je nestalo više od 400 palesetinskih sela i da su Izraelci preimenovali skoro sva mesta u zemlji kako bi prekrili tragove palestinskih naseobina. – da je Šaronova koaliciona vlada uključuje i partiju “Molodet” koja zagovara proterivanje Palestinaca sa okupirane teritorije. Izvor: Al-Hevar Centar, Palestina

Ivona Živković