NEMA DOBRE RATNE ČORBE BEZ VELIKE VATRE I SA PUNO ZAČINA…

Primetili ste verovatno kako su iz kabineta srpske vlade u nekoliko navrata proteklih meseci izrečeni veoma oštri tonovi kritike zbog nekih izjava specijalnog izaslanika takozvane “međunarodne zajednice” za rešavanje statusa Kosova i Metohije koji se zove Marti Ahtisari. Čak i šef kancelarije za medije Vlade Srbije, Srđan Đurić, imao je “kuraži” da veoma ?štro kritikuje neke Ahtisarijeve izjave i ponašanje. “Ako postizanje kompromisnog rešenja za Kosovo za Martija Ahtisarija predstavlja glupost, onda on uopšte ne želi da radi svoj posao i ispunjava svoj mandat ili, jednostavno, nije sposoban da vodi pregovore i dođe do kompromisa” objasnio je Đurić. Njegov šef, Vojislav Koštunica, utro mu je put svojim oštrim izjavama: “Vlada Srbije hoće da zna zašto specijalni izaslanik UN za Kosovo i Metohiju, Marti Ahtisari, saglasno svom mandatu i obavezi koju ima kao međunarodni posrednik nijednom do sada nije osudio terorizam albanskih separatista”. Kritike na poznatu Ahtisarijevu izjavu o kolektivnoj krivici srpskog naroda javno su uputili i takozvani prestolonaslednik, princ Aleksandar Karađorđević, kao i zvaničnici Srpske Akademije Nauka i Umetnosti.

Tako srpski narod jasno vidi kako su ove institucije odlučne u beskompromisnoj borbi za interse srpskog naroda i opstanak Kosmeta u sasatavu Srbije. Narod može da bude zadovoljan i spokojan kada ima ovakvu elitu da ga zastupa i brani. Da li bi, međutim, sve ove javne osude uopšte postojale da Ahtisari nije svojom izjavom (o krivici čitavog srpskog naroda) i svojim upornim ignorisanjem albanskih terorističkih napada na srpske civile, teško iritirao srpski narod? Ne bi, verovatno. Zašto je onda iskusni diplomata Marti Ahtisari načinio takav gaf? Jer, on sigurno nije ostrašćeni učesnik jedne strane u pregovorima, a konačni status KiM brine ga koliko i Srbe lanjski sneg u Finskoj. Nije teško zaključiti da u proračunatom svetu tehnokrata od kojih je sastavljena dobro plaćena armija komesara takozvane “međunarodne zajednice” svaka izjava i svaki gest moraju biti unapred savršeno dobro osmišljeni u skladu sa dugoročnom političkom strategijom za određeni region. Ko to ne shvata ne može ni biti u ovom diplomatskom kolu. A Marti Ahtisari kotira se, očito, kao veoma vešt i uspešan međunarodni posrednik. Dakle, Marti Ahtisari ne ponaša se prema Srbima arogantno i nipodaštavajuće zato što ih ne voli, već zato što su globalni stratezi upravo tako osmislili scenario dešavanja.

Ne verujete da u politici postoje scenarija? Razmislite: bez scenarija nema ni niskobudžetnkog filma koji košta samo 200 000 evra (niko vam te pare neđe dati bez dobrog scenarija), pa je logično da se ni međudržavna politika, gde su ulozi ogromni resursi i materijalni i ljudski vredni trilione dolara, ne sprovodi bez preciznog plana. Šta je onda razlog Ahtisarijevog iritirajućeg ponašanja prema Srbima? Recimo, da je ovaj tehnokrata UN dobio zadatak da bude žrtveni jarac, kako bi se Vlada Srbije na čelu sa V. Koštunicom , srpskim “prestolonaslednikom” (koji ima više veze sa Engleskom nego sa Srbijom) i SANU (čija pseudoelita ne primećuje da je Srbija pod totalnom okupacijom i daleko od bilo kakve demokratije) mogli pred narodom pokazati kao odlučni i beskompromisni borci za KiM? Naravno, svoju “hrabrost” i “spremnost” da kritikuju stvarne međunarodne faktore, sve ove institucije nisu iskazale na Havijeru Solani, Jap de Hop Sheferu, vatikanskim glavešinama, cioinističkom lobiju, bivšem generalnom sekretaru UN. Ista pseudoelita nikada nije uputila ni reč kritike na račun “filantropa” i prevejanog berzanskog stratega, Džordža Soroša, niti na njegova debelo finansirana čeda (popularne NVO) koje obavljaju poslove agenata od uticaja. Tako kada neki političar u Srbiji nije siguran kakav stav da zauzme po određenom političkom pitanju, a hoće da bude na usluzi nekom međunarodnom faktoru, najbolje je da oslušne TV B92 i stavove NVO i biće mu jasno. Čudno, ali kao po komandi odjednom su svi navedeni bili spremni na verbalnu osudu Martija Ahtisarija. U politici, međutim, odavno ne važi pravilo šta ko priča, već šta (i za koga) ko radi. Da bi se to moglo odgonetnuti, važno je sklopiti kockice scenarija globalne političke igre. Ova igra uvek ima za cilj nečiju dobit. Najviše profitiraju uvek isti – i to ostvaruju već vekovima. Kakav bi scenario u Srbiji mogao biti u ukoliko albanski Kosovari ne budu zadovoljni rešenjem za Kosovo koje im predlaže Marti Ahtisari? “Nezavisnost” koja im se toliko obećava i koja ih je koštala mnogo života i godina čekanja, recimo ne buda baš takva kakvu su oni zamislili. Jer “nezavisnost” sigurno nije isto što i protektorat “međunarodne zajednice”?

Razočaranje bi bilo veliko, a posledica bi bila ogromna ljutnja na takozvanu “međunarodnu zajednicu” i SAD, jer oni su ipak davalali najveća obećanja. Njihovi biznismeni već su dobili najveći deo kolača u strateškim resursima Kosova i Metohije te mogućnost enormnog bogaćenja na račun polupismenog albanskog naroda koji veruje da “nezavisno Kosovo” baš njima donosi dobit. Tu ljutnju naravno, međunarodni faktor će podstaći, manje ili više, u zavisnosti od svojih interesa i političkih kalkulacija na širem prostoru. Ako im bude u interesu da raspale još jednu dobru balkansku vatru u cilju podgrevanja velike ratne čorbe na Srednjem Istoku, kosovski Albanci će krenuti u organizovane proteste, a možda i više od toga. Njihove terorističke grupe su već odavno spremne (obučene i naoružane upravo od strane CIA) i u formi su plaćene kosovske vojske i policije. Ali, njihove mete napada neće biti samo Srbi na Kosovu (možda i van Kosova) već i vojnici KFORA, te instituicije i službenici Unmika. Sva ova događanja globalni mediji će veoma aktivo pratiti i izveštavati o tome. Čitavom svetu će tako biti jasno da NATO mora da interveniše na Kosmetu i zaštiti vojnike Kfora, ali i ljudska prava nemoćnih Srba. U protivnom, biće haos.

Eto izgovora za dovlačenje novih vojnih snaga na Balkan. O filmskom zapletu se kaže: ako vidite pištolj u nekom kadru, on će do kraja filma sigurno opaliti. Sporazum o navodnom prolasku Nato trupa već je potpisan. Dakle, lik koji će opaliti iz pištolja je već uveden u balkansku priču. Marionete (čitaj statisti) poput načelnika Generalštaba Vojske Srbije , izvesnog Ponoša (koga niko u armiji ne zna), Ministra odbrane (lekara -patologa koji se u životu nije bavio ratnim doktrinama) i naravno “predsednika” Borisa Tadića, (poznatog po tome što umesto njega misle njegovi mladi savetnici koji dobijaju instrukcije u Americi) kao Arlekini savršeno će dobro odraditi ono što scenario predviđa kako bi se NATO sasvim dobro smestio na Balkan. U Bugarskoj i Rumuniji su već prisutni.

Planovi za stvaranje nove vojne organizacije na Balkanu u okviru NATO -a u javnosti su već poznati. NATO će tako imati veliki broj baza i fantastičnu geostratešku poziciju na BALKONU RIMSKE IMPERIJE za vojnu ofanzivu na Iran, odnosno, za napad na Persiju i Vavilon ili gde kažu vatikanski stratezi. Umesto rimskih vojnika tu će biti NATO. I Jerusalim je i dalje na svom starom mestu, a antijevrejsko raspoloženje već je dobro podgrejano i dalje se diskretno krčka i kod hrišćana i Muslimana širom sveta. Koliko je smišljeno i orkestrirano pokazuje naprasno razotkrivanje “tajne uloge Jevreja” u globalnoj politici na brojnim Internet sajtovima. Obratite pažnju da se mnogo koristi baš reč “Jevreji” (što je transkripcija od reči Judejci) iako današnji moćni cionisti, koji vode globalnu politiku i politiku Izraela nemaju veze sa drevnim Judejcima, jer potiču uglavnom od Poljaka, Rusa i Nemaca hazarskog porekla. Nije li zato učestalo korišćenje reči “Jevreji”, za podmuklu politiku i bogaćenje malog broja cionista i bankara iz Evrope i SAD, podlo preusmeravanje krivice u pravcu mesta poželjnog za eskalaciju globalnog ratnog sukoba?

A to mesto je upravo čitav Srednji Istok. Poslednji letošnji brutalan napad izraelske vojske na Liban (sa providnim obrazloženjem da su im kidnapovana dva vojnika) i ubijanje nevinih civila (libanskih hrišćana) čitavom svetu prikazani su kao “pretarana agresija Izraela”. Posebno je perfidno što je kritika Izraelu došla i od strane nekih globalnih medija (pod kontrolom Katoličke crkve i cionista). Sasvim dovoljno da Jevreji još više budu omraženi u čitavom svetu, posebno SAD. Zaista, šta je Izrael tom agresijom dobio osim loše reputacije? Da li je i nedavni antijevrejski ispad velikog katolika, glumca Mel Gibsona, još jedan mali doprinos ovoj orkestraciji? Da li ste se zapitali kako je NEKO mogao da fotografise zlostavljanje iračkih zatvorenika u famoznom zatvoru Abugraib i zašto su globalni mediji o tome naširoko izveštavali kao o skandalu američkih vojnika? Kome je bilo potrebno podgrevanje javnog mnjenja?

Fotos koji pokazuje prisustvo Mosada i izraelskih plaćenika u iračkim zatvorima. Čemu je namenjeno ovo poziranje pred kamerom? Antiizraelska retorika iranskog predsednika Ahmedinedžada je svetu već poznata. Na primer, upravo za njegovu navodnu izjavu da Izrael treba zbrisati za geografske karte (poznavaoci farsi jezika kažu da uopšte nije izrečena) rezervisan je ogroman prostor u globalnim medijima. Ali koliko ljudi u svetu zna persijski? Dakle, još jedan ljut začin u ratnu čorbu je stavljen, makar bio i falš. Za neupadljivog i skromnog profesora Ahmedinedžada niko nije ni čuo dok nije postao “demokratski izabrani” predsednik Irana. Odakle mu kuraž da izaziva i SAD i Izrael na megdan?

Tu je i najmoćniji državnik na svetu, predsednik Džordž Buš, koji misli da se na Srednjem Istoku sve vrti oko nafte. Vešti savetnici (insajderi) u Beloj kući odavno ga zasipaju informacijama i “strateškim analizama” da je kontrola naftnih izvorišta i naftovoda na Srednjem Istoku vitalna za SAD. Vešto urađene stručne analize (Peak oil, npr.), pokazuju mu da je nafte u svetu sve manje i manje, te se za nju mora krenuti u rat – odmah. A Bušovi su poznate američke patriote i veruju da će Amerika bez nafte i petrodolara propasti načisto. Privatna korporativna dobit sada im sigurno nije toliko važna (!) Da li je američkog predsednika Buša “rat protiv terora” već smorio? O tvrdnjama nekih drugih naučnika koji dokazuju neiscrpnost naftnih izvora ne govori se, kao ni o mogućim alternativnim rešenjima za naftu koja se namerno zataškavaju.

Niko ne pominje i brojna nalazišta nafte koja su namerno zatvorena i “zaboravljena”. O vojnom opremanju Balkana i istočne Evrope za moguće NATO udare na Iran piše i Gabriel Ronej za “Sanday Herald”. On kaže da predsednik Buš planira napad na iranska nuklearna postrojenja pre kraja aprila ove godine i za to će možda biti korišćene vazdušne vojne baze u Rumuniji i Bugarskoj. O tome je nešto izvestila i bugarska novinska agencija “Novinite”. Da li je bugarska vest taktičko zavaravanje ili strateški potez, teško je sada odmeriti. Ali u sadejstvu sa povećavanjem vojnih snaga i opreme u italijanskim bazama i obogaćivanjem Češke i Poljske najsavremenijim oružjem za protivraketnu odbranu, može se ipak govoriti o novoj fazi Bušove strategije u “ratu protiv globalnog terorizma”. Ronej piše da su u Bugarskoj stacionirane baze za punjenje gorivom američkih “Stealth” bombardera B-2, koji su u stanju da izvrše efektan napad na Iran. Bugarska agencija “Novinite” navodi kao izvor ove informacije pukovnika Sema Gardinera, oficira američke tajne službe u Bugarskoj. U Sofiji se inače odavno nalazi i sedište CIA za Srednju i Istočnu Evropu.

Do kraja marta, 2007. oko 3000 američkih vojnika treba da stigne u bugarske baze kao zamena za postojeći personal. Na osnovu sporazuma između SAD i Bugarske, koji je potpisan 2006., vazdušne baze Bezmer i Graf Injitevo, kao i vojni poligon Novo Selo, izdati su SAD za velike novce. Inače, ova vojna saradnja je u jednom trenutku zapala u krizu zbog zahteva Sofije da Bugarska unapred bude obaveštena ukoliko Vašington odluči da sa njihove teritorije napadne neku drugu državu, posebno Iran, napominje Ronej. Da li se Bugari sada plaše iranskih raketa koje imaju sasvim solidan domet da u Bugarskoj naprave belaj? Na žalost, to je cena za brdo dolara koje su dobili primanjem NATO-a na svoju teritoriju. Rumunija, druga zemlja na Crnom moru koja je domaćin američkom vojnom arsenalu na Balkanu, takođe uživa u gomili dolara koju je dobila od iznajmljivanja baze Mihail Kogalniceanu u Konstanci, a koja će takođe imati značajnu ulogu u napadu na Iran.

Prošle nedelje, bukureštanski dnevni “Evenimentual Zilei” otkrio je da će SAD tu stacionirati svoje letilice tipa F-15, F-16 I A10. Admiral George Marin, načelnik rumunskog generalštaba, potvrdio je da će “do 2000 američkih vojnika biti privremeno stacionirano u Rumuniji”. I Češka i Poljska su postale streteške tačke Amerike. Prošle nedelje, Mirek Topolanek, češki premijer, složio se o postavljanju američkog antiraketnog sistema radara u Nepolisiju. Poljska se takođe saglasila da primi na stacioniranje američke antiraketne projektile. U Ormuskom tesnacu već su stacionirana dva američka nosača aviona sa pratećim razaračima. I predsednik Ahmadinežad se potrudio da u javnost dođe informacija o iranskoj kupovini Ruskog “TOR- MI” protivraketnog sistema. Primetno je i da je Rusija (da li po nalogu svetske oligarhije?) morala potpuno da zatvori svoju auto industriju, kao i svoju uspešnu Bank of Russia koja je uspešno poslovala i u SAD, ali sasvim slobodno proizvodi ubojito sofisticirano oružje i prodaje ga američkim i izraelskim neprijateljima(!) Očito, nema dobre “ratne čorbe” bez Rusije i ugrožavanja njenih vitalnih interesa.

Rusija, naravno, ne vidi lanac novih baza u Istočnoj Evropi kao “odbrambeni prsten” protiv islamskog terorizma. Ruski odbrambeni stratezi ovakvo razmeštanje američkog vojnog arsenala na njenom pragu vide upravo kao “otvorenu pretnju Rusiji”. Ministar odbrane, Sergej Ivanov, veoma je obazrivo, ali jasno izrazio stav Moskve: “Rusija nije zabrinuta. Njene strateške nuklearne snage mogu osigurati bezbednost u svakom trenutku. Kako ni Teheran ni Pjongjang ne poseduju interkontinentalne rakete koje mogu predstavljati pretnju SAD, od koga onda ovi interkontinentalni protivraketni sistemi treba da budu zaštita? Sve to zapravo izgleda kao da Prag i Varšava žele da demonstriraju svoju podršku Vašingtonu”. Tako globalna oligarhija savršeno dobro orkestrira ratni sukob na Srednjem Istoku gurajući Ruse, Amerikance, Irance, (irački Šiiti i Suniti već dobro “ukrčkani”), kao i neizbežne Izraelce (da njihov Mosad već decenijama teroriše Arape zna svako arapsko dete) u SUKOB VELIKIH RAZMERA.

Narodi i države će naravno stradati, uključujući i Izrael, ali globalna oligarhija će profitirati kao i iz svakog rata. Zanimljivo je da predsednik Buš forsira napad na Iran iako je njegov glavni saveznik u ovome, Toni Bler, pred napuštanjem premijerske funkcije zbog ogromnog pritiska unutar svoje stranke. Nevidljiva sila Ameriku očito gura u klanicu, bez obzira na cenu koju će američki marinci glavom platiti. Ronej primećuje da Bušov eventualni napad na Iran sa Balkana pokazuje time i jasnu cenu koja će biti plaćena u Centralnoj i Istočnoj Evropi kako su ove zemlje prihvatile da budu stubovi plana “Pax Americana”. Koju cenu će platiti Srbija sa ovakvim političkim marionetama? Očigledno veliku, baš kao i u Prvom i Drugom svetskom ratu.

Ivona Živković