Pitanje na koje nauka nije odgovorila: postoji li zaista bolest – AIDS…

Penzionisani profesor molekularne biologije i virusologije sa nemačkog Maks Plank Instituta u Minhenu, dr Hajnc Ludvig Senger, kategorički tvrdi da virus HIV-a nikada do sada nije izolovan, tačnije da nauka nije dokazala njegov o postojanje! Šta je onda AIDS,  čiji je to “proizvod”, kome je namenjen i kako fondacija bivšeg američkog predsednika Bila Klintona odlično zarađuje na jednoj, po svemu sudeći, prevari epohe.

HIV je skraćeni naziv za virus koji izaziva pad imuniteta kod ljudi (Human Immunodeficiency Virus). Bolest koja se u kontaktu sa ovim virusom razvija je nazvana – AIDS (Acquired Immunodeficiency Syndrome), u prevodu – Sindrom stečenog nedostatka imuniteta (SIDA).

O tome koliko je ovaj virus opasan, kako se prenosi, ko i kada treba da se testira na HIV, odavno vam je već poznato. Kao i mnogim majmunima i vrapcima. Globalni mediji (kao i domaći i to svi od reda) ne prestaju da nas, sve na planeti, zastrašuju i zasipaju informacijama o ovoj opasnoj bolesti (navodno najčešće homoseksualaca i narkomana). Žrtava je, naravno, najviše u SAD, gde je i najviše narkomana, ali i u Africi (mada tamo niko ne kaže da je to zbog homoseksualnosti i narkomanije). Svejedno, pametnom čoveku je već odavno ovaj virus uterao strah u kosti, a oni koji su imali potrebu da odu na testiranje i otkriju da su HIV pozitivni (što ne znači da su i oboleli od AIDS-a) doživeli su šok. Sada moraju da se kriju od sveta, ali i da, u paničnom strahu, iščekuju sudnji dan kada će AIDS da ih totalno savlada. Jer, bolest se završava smrtno. Postoji samo jedan problem o kome pomenuti mediji nisu izvestili: ovaj virus niko do sada nije izolovao po proceduri koja je definisana još 1973. godine u Pasterovom institutu u Parizu i niko ga nije fotografisao pomoću mikroskopa. Na osnovu čega se onda zaključuje da HIV zaista postoji? Pa ceo medicinski svet priča, zaboga! Priča Svetska zdravstvena organizacija, pričaju biohemičari, tvrde naučnici, mediji upozoravaju, države izdvajaju ogromna sredstva za testove, terapije, lekove…Dobro, ali neki naučnici hoće naučno validne dokaze!

“Ukoliko postoji dokaz da HIV uzrokuje AIDS trebalo bi da postoje naučni dokumenti koji ili pojedinačno ili kolektivno objašnjavaju tu činjenicu i to najmanje visoke verovatnoće. Takav dokument ne postoji”, izjavio je dr Keri Malis, biohemičar i dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1993. “Sve do danas zapravo ne postoji ni jedan naučno ubedljiv dokaz za postojanje HIV-a. Niti jednom takav retrovirus nije izolovan i prečišćen metodama klasične virusologije”, reči su dr Hajnca Ludviga Sengera, penzionisanog profesora molekularne biologije i virusologije na institutu Maks- Plank u Minhenu. Da podsetimo da su svi do sada “otkriveni” virusi zapravo su retrovirusi. I Keri Malis u ovom stavu nije jedini, već samo jedan od naučnika koji su izrazili svoju sumnju u postojanje HIV-a. Naravno, to su samo pojedinci koji imaju hrabrosti da se suprotstave stručnom mišljenju autoriteta kao što je Svetska zdravstvena organizacija (WHO). To su oni koje ne možete baš obmanjivati, kao što možete nepismenu raju, posebno onu u Africi i Aziji. Od lekara koji ne bi da izgube posao i dobro uhlebljenje u SZO i moćnim privatnim bolnicama ne treba previše ni očekivati. Ali, ako ne postoji virus odnosno HIV, kako onda nastaje AIDS?

Šta je zaista AIDS ?

Sindrom stečenog nedostatka imuniteta (AIDS) sam po sebi i nije zasebna bolest. Tehnički je AIDS definisan kao jedna od 19 do 60 klasičnih bolesti koje prate pozitivan HIV test, kao što su pneumonija, dijareja, hepatitis, malarija, zauške, male boginje, gonoreja, salmonela, tuberkuloza, izvesna kancerogena oboljenja i još mnoge druge bolesti. Postepeno slabljenje imunih funkcija i konačno potpuno razaranja lipoidnih i imunoloških organa je centralni okidač koji dovodi do potpunog razaranja imunog sistema i tada nastaje AIDS. Tako je organizam lišen mogućnosti da se brani od mnoštva virusa i oni slobodno kreću u akciju razaranja ćelija.

Različite zemlje imaju različite kriterijume po kojima se određuje postojanje AIDS-a. Neki barataju sa 19 bolesti, a neki sa 60. Osnovni kriterijum za dijagnozu AIDS-a je ako jednu od ovih bolesti prati pozitivan HIV test. Doktori znaju za dva tipa HIV testa: Elisa test, koji je stariji i Western Blot. Obavlja se i treći tip testiranja i to je test viralne nosivosti baziran na reakciji lanca polimeraza (Polymerase Chain Reaction)koji je izmislio upravo nobelovac dr Keri Malis. Iako mnogi veruju da HIV test otkriva prisustvo baš ovog virusa, nije tako.

Dva od ova tri testa ispituju postojanje antitela u krvi kao odgovor na prisustvo izvesnih proteina. Doktori tada oprezno kažu da su to proteini za koje se veruje da liče na HIV proteine. Specijalizovani doktori – mikrobiolozi, virusolozi i drugi istraživači naglašavaju, međutim, da ovi proteini nisu karakteristični ni za jedan poseban virus. Antitela se ne formiraju zbog prisustva samo jednog specifičnog mikroba već zbog raznovrsnih mikroba. Tako je više od 60 okolnosti dokumentovano da reaguje na test HIV-a. Među njima su: običan grip, vakcina gripa i druge vakcine, skorašnja transfuzija krvi, alkoholizam, pogrešna upotreba lekova, bolesti jetre, postojanje herpesa bilo kad u životu, i mnoga druga stanja. Najgore od svega je što trudnoća savršeno zdrave žene može takođe reagovati pozitivno na test HIV-a.

Dakle, postoji naznaka bolesti kao i kod svih starih i dobro poznatih bolesti, ali se smatra da u sadejstvu sa HIV-om tj. virusom ona izaziva bolest – AIDS. Evo kako to izgleda ako bi se prevelo u formulu: Indikator bolesti + HIV = AIDS. Što se tiče testa koji se vrši izazivanjem reakcije lanca polimeraza, postoji izjava samog izumitelja ovog testa, dr Malisa, “… da ni pod kakvim okolnostima se ne može reći da test dokazuje isključivo prisustvo HIV virusa”. Naprotiv, dr Keri Malis je vodeći skeptik u vezi povezivanja HIV-a i AIDS-a. Dakle, u odsustvu HIV-a, indikator bolesti pokazuje bolest koja se zove svojim starim imenom. Prevedeno u formulu: Indikator bolesti – HIV = Indikator bolesti.

Konkretno to može da izgleda ovako: Tuberkuloza + HIV = AIDS. Tuberkuloza – HIV = Tuberkuloza. Dijareja + HIV = AIDS. Dijeraja – HIV = Dijareja. Moglo bi da bude i: Demencija + HIV = AIDS? Demencija – HIV = Ludilo? Eto, tako nastaje bolest nazvana AIDS, u prisustvu virusa (HIV-a), koji još niko nije precizno dokumentovao. Ovakvo objašnjenje bolesti se nekim naučnicima i lekarima učinilo sumnjivim. Zato su krenuli u akciju potrage za istinom o ovom virusu. Otvorili su i svoj sajt: www.virusmyth.net Tu možete neći njihova razmišljanja. Suština je sledeća: AIDS je najobičnija prevara? Možda još jedno logično pitanje koje se laiku može nametnuti: Sa kojim ciljem bi Kreator (koji je stvorio život) stvorio i jedan takav virus koji razora sam imuni sistem? Zašto je onda Kreator uopšte stvarao imuni sistem? Nije li ovo biološki nelogično? Ili su HIV izmislili marketinški stručnjaci da bi pospešili farmakobiznis?

Od čega zaista umiru “oboleli” od AIDS-a?

Ali nije sve tako crno. Ima i crnjeg. Za Afriku je Svetska Zdravstvena Organizacija ustanovila posebnu tehniku za dijagnostikovanje AIDS-a. S obzirom da je HIV test suviše skup (za jeftine crnce, valjda), oni su odobrili vizuelnu dijagnostiku. Tako, ukoliko afrički pacijent izgubi 10 posto svoje težine, ima groznicu ili upornu dijareju (što u nehigijenskim uslovima života nije retkost) prećenu eventualnim kožnim osipom i svrabom…Da, onda je to – AIDS. I tu ne sme biti sumnje. Tačka. Još ako to potvrdi SZO, pa objavi CNN i BBC i sl., nema šta da se poriče. Tačka. Sa ovakvom tehnikom dijagnostikovanja jasno je zašto u Africi i postoji prijavljen tako veliki broj obolelih od AIDS-a i još veći broj HIV pozitivnih i zašto se ogromna sredstva iz nacionalnih budžeta država članica UN izdvajaju za borbu protiv ove bolesti. I sav novac naravno završi kod boraca protiv AIDS-a, a to su razne međunarodne zdravstvene i humanitarne ekipe. Ista dijagnostička tehnika se primenjuje i u jugoistočnoj Aziji. Ostale bolesti koje su posledica siromaštva i loše higijene, potpuno se zanemaruju. Prosečno inteligentnom čoveku postaje sada uočljivo da postoji neki PLAN po kome se NEŠTO u vezi sa ovim “virusom” radi i gde su uključene UN kao i Svetska Zdravstvena Organizacija. Dakle, ako virus i ne postoji, PLAN postoji.

Ali ljudi ipak umiru od AIDS-a?

Čini se da ljudi pre umiru od lekova lekova koji su izuzetno toksični i koji im se daju protiv “opasnog virusa”. Za pogoršanje zdravstvenog stanja osoba koje su pozitivne na HIV postoje dva razloga: ili je osoba oslabila zbog pothranjenosti ili je neka druga bolest koja je zapostavljena – napredovala, ili je osobi dat lek za AIDS. Jedan od tih lekova je Azidothymidine, skraćeno AZT. Lek je nastao 1964. da bi se koristio u hemoterapiji kod obolelih od raka. Bio je odbačen i pre nego što je stigao na tržište, jer su već u laboratoriskom testiranju mnoge životinje uginule. Ovaj lek se smatra jednim od najotrovnijih “lekova” koji je ikad stavljen u upotrebu. On jednostavno zaustavlja sve DNA sinteze u ćeliji, te se smatra pravim otrovom za ćelije. Za razliku od njegove primene u terapiji u lečenju kancera kada se on koristi samo nekoliko nedelja i nikad više, u lečenju AIDS-a on se propisuje za doživotno uzimanje. Dakle, smrtno otrovan lek se mora uzimati doživotno! To su ljudi koji polako, ali sigurno – umiru.

Zvanično na listi efekata koje ovaj lek izaziva su upravo: razaranje koštane srži te stoga nastaje i anemija i dalji pad imunog sistema do njegovog potpunog sloma, kao i poremećaj rada creva i smanjenje apsorbcije hranjivih materija, usled čega dolazi do pada težine. Stomačni bolovi, bolovi u leđima, grudima, otok usana, groznica, simptomi prehlade, krvarenje desni, dijareja, otkazivanje jetre, depresija, konfuzija i još mnogo toga, posledica su uzimanja ovog “leka”. Dakle, ljudi se proglašavaju bolesnima od AIDS-a na osnovu postojanja virusa koji nikada nije dokumentovan i naučno dokazan, otkrivenog testovima koji su nespecifični, i na njima se sprovodi “lečenje” teško otrovnim farmaceuticima koji uzrokuju upravo one simptome za koje se tvrdi da ih stvara prisustvo HIV-a.

Ko je tu zaista bolestan ?

Ne, vi ćete možda pomisliti da nije moguće da lekari stvaraju ovu opaku bolest. Ali, postoje i drugi primeri takvih bolesti koje se jednim imenom nazivaju ijatrogenim bolestima. Podsetimo na Svinjski grip, SARS, Španski grip…A sve se uvek vrtelo oko novca koji se slio na račune farmaceutskih kompanija. Ali, nije samo biznis u pitanju. Postoji i nešto drugo. Još pre trideset godina objavljen je program o neophodnosti depopulacije ljudske vrste na planeti. To nije tajna. Svi sumnjivi virusi upravo se i pojavljuju tamo gde je populacija siromašnih najveća. Da li je ovo perfidno smišljeni genocid? U Velikoj Britaniji kao i u SAD spreman je zakon po kome će sve trudne žene (kao i svi punoletni građani) biti obavezno podvrgnute HIV testu. Uvešće ga verovatno i Eu. Kakav štos, kada se zna da upravo trudnoća daje pozitivan rezultat na ovakav test. Naravno, HIV pozitivne osobe se odmah registruju i stavljaju na posebnu listu i prate se. To su potencijalno “opasne” osobe. Njihova deca će biti automatski zaražena HIV-om. I ona se moraju pratiti. Svaka i najmanja temperatura ili prehlada mogu biti – ZNAK. Onda se mora što pre dati “LEK”. Azidothymidine (AZT), na primer. Nije li to uvod u legalizovano masovno ubijanje?

Šta nama preporučuje (Jugoslovenska) asocijacija za borbu protiv AIDS-a (JAZAS), “nevladina”, neprofitna organizacija koja je kao bajagi “spontano” nastala i koju vode isključivo mladi ljudi koji nemaju pojma odakle im pare da vode svoje akcije i ne znaju ništa o virusima osim onog što im agentura plasira kao aktivnost? Da, ova organizacija upravo služi za agitovanje koje će dovesti do obaveznog zakonskog testiranja svih građana. Nije li ovo poziv na ubijanje? Koliko ljudi ovo može da shvati? Antropologija je veoma precizna: ko želi da redukuje stanovništvo, mora prvo onesposobiti i ubiti žene. Ali ni to nije sve. Raju treba maksimalno zamajavati i pljačkati. Tako se sada radi i na dobijanju vakcine protiv HIV-a. Naravno, za ova istraživanja se iz nacionalnih budžeta izdvaja pozamašna suma.

A 1.

Klintonov blagajnik

Bil Klinton, najuspešniji “humanitarac” na svetu rukuje se sa Azijcem obolelim od AIDS-a. Obratite pažnju na crvenu tračicu u njegovom reveru. Baš ON je na čelu Klintonove fondacije koja nosi njegovo ime i koja pomaže bolesne i siromašne širom sveta! Dakle, ON skuplja novac i raspoređuje ga!

A 2.

Od čega je umro Nurejev?

Poznati baletski igrač Rudolf Nurejev bio je jedna od žrtva AIDS-a. Ovo su objavili svi svetski mediji. Ali nisu objavili da je kao “lek”, nakon što je otkriveno da je HIV pozitivan, dobijao AZT. Nurejev je zapravo umro od perikarditisa (upale srca) koju je dobio inficiranjem cytomegalovirusom iz porodice herpesa.

Ovaj mikrob je obično latentan, ali zbog pada imunog sistema, navodno uzrokovanog HIV-om, on je postao patogen. Ili je možda postao patogen zbog AZT-a? Ne, zaboga! Nurejev je umro od AIDS-a. Tačka.

A 3.

Ako nauka ne zna, šta znaju mediji?

Svetska medijska mašinerija nikada nije objavila vest da virus HIV-a niko do sada nije izolovao po proceduri koja je definisana još 1973. godine u Pasterovom institutu u Parizu. Svet nije nikada dobio mikroskopsku fotografiju virusa HIV-a. Na osnovu čega se onda zaključuje da HIV zaista postoji?

A 4.

Lekovi od kojih se oboleva

Ljudi se proglašavaju bolesnima od AIDS-a na osnovu postojanja virusa koji nikada nije dokumentovan i naučno dokazan, otkrivenog testovima koji su nespecifični, i na njima se sprovodi “lečenje” teško otrovnim farmaceuticima koji uzrokuju upravo one simptome za koje se tvrdi da ih stvara prisustvo HIV-a.

Ivona Živković