Vladari van senke : ko su današnje svetske vladarske aristokratije…

Deo današnje vladarske aristokratije neki istraživaci Zavere nazivaju: “Crno plemstvo”. Ovaj naziv se odavno vec ne odnosi na crne plemicke porodice koje su vladale u drevnom Egiptu i Severnoj Africi i koje su odavno pobijene i opljackane, vec se odnosi na današnju evropsku aristokratiju koja je svoju ogromnu moc i bogatsvo zasnovala delimicno i na pljacki ovog drevnog crnog plemstva.

Današnje Crno plemstvo ovakav naziv nosi iskljucivo zbog svoje bezocne i beskrupulozne tehnike vladanja i poslovanja. Dobit po svaku cenu, bez milosti i ikakvih moralnih ogranicenja je jedino što ih zanima. U tom cilju primenjuju sva raspoloživa sredstva i odbijaju da priznaju bilo cije pravo osim sopstvenog.

Najubojitije njihovo oružije je: prevara. Ako treba, mogu žrtvovati i pripadnike sopstvene loze za koje smatraju da im nisu od koristi ili posumnjaju da ce im pokvariti plan za ostvarenje dobiti. Glavna tehnika za jacanje moci Crnog plemstva je stalno izazivanje ratova i drugih oružanih konflikata koje oni finansiraju, podsticu i onda zaustavljaju mirovnim pregovorima gde se namecu kao garanti ispunjenja ugovora. Nekada su koristili placenu vojsku mnogih feudalaca, a onda su prešli na korišcenje vojski nacionalnih država kojima bi mentalnom manipulacijom predocili da je odredeni ratni pohod u njihovom nacionalnom interesu.

Crno plemstvo koristilo je tako: atentate i trovanje kraljeva, careva, princeva, državnika, papa, ucene i korupciju vlada i parlamentaraca, te bankrote korporacija i citavih država. Nije im strano ni kidnapovanje dece i likvidacija citavih porodica, kao ni izazivanje masovne gladi, pogroma i genocida. Osim monopolskog trgovackog biznisa koji im donosi najvecu dobit, putem posrednih i veoma udaljenih kompanija i pojedinaca (mafije) bave se švercom zlata, oružja, trgovinom narkoticima, pranjem novca, a posebno tajnim instruiranjem i finansiranjem teroristickih organizacija preko kojih izazivaju tenziju i oružane konflikte bilo gde u svetu. Jedna od najvažnijih prikrivenih delatnosti Crnog plemstva je šverc tehnološkog znanja i same tehnologije.

Medijske, kao i naucne obmane i laži su sastavni deo njihovog delovanja na mentalni sklop mase . Ono što je u srednjem veku radila religija, danas rade mediji – u suštini sprovode prihološke operacije. Ljudi danas provode život opsednuti trivijalnostima ili borbom za goli opstanak. Svaki intelekutalni reazvoj se strogo kontroliše i usmerava na pogrešnuu stranu.

Oni koncentrišu ljude u velike gradove, kako bi ih bolje nadzirali, iako su ogromne površine na planeti nenaseljene. Industrijski i tehnološki razvoj zaustavljaju ukoliko im ugrožava dobit. Prljavi motori sa unutrašnjim sagorevanjem nafte (tehnologija stara preko 100 godina ) i dalje je zato nezamenjiva.

Mi o ovim ljudima znamo samo ono što je namerno pušteno u javnost ili navodno “slucajno” izašlo iz dvorskih zidina preko raznih agenata koji se obicno predstavljaju kao bivši obaveštajci ili clanovi niže vladarske hijerarhije i koji su greškom ili namerim istraživanjem došli do podataka o ovoj danas vec globalnoj sili. “Protokoli sionskih mudraca” su najbolje razotkrili planove ovog plemstva.

Jedan od popularnijih “istraživaca” Zavere i nacina rada Crnog plemstva je bivši britanski obaveštajac dr Džon Kolman, autor poznate knjige “Komitet 300”, koja je i kod nas u Srbiji izdata. Brojka “300” oznacava broj najmocnijih ljudi koji su predstavnici ovih porodica danas.

Odakle Kolmanu ovaj podatak o 300 uticajnih ljudi (drugi autori navode da ih je 200)? Kolman kao izvor navodi nekadašnjeg socijalistickog politicara i finansijskog savetnika porodice Rotšild, Voltera Ratenaua, koji je navodno napisao još 1921. za “Wiener Press” sledece: “…Samo 300 ljudi, od kojih svaki zna sve ostale, odlucuje od sudbini Evrope. Oni biraju svoje naslednike iz sopstvenog okruženja. Ovi ljudi imaju nacine da dokrajce svaku državnu formu za koju smatraju da je besmislena”.

Tacno šest meseci nakon ove objave, Ratenau je ubijen. Kolmanova knjiga je možda imala upravo zadatak da neke stvari o ovim mocnicima predstavi u drugacijem svetlu nego što jesu (jer kad je nešto vec “iscurilo” u javnost, oni to zamagle puštanjem još više podataka koji odvedu citaoce na pogrešnu stranu).

Kolmanova knjiga upravo zbog publiciteta koji joj je dat (u odnosu na mnoge druge slicne, a koje su zataškane) možda i nije sasvim pouzdana, ali neki zanimljivi detalji su izneti što nije loše kako bi se citava slika “Zavere” mogla ipak bolje sagledati.

Formirani u 12. veku

Kolman takode opisuje Crno plemstvo kao potomke srednjevekovnih trgovaca koji su danas vodeca anglo-saksonska aristokratija.

Administrativni predstavnik Crnog plemstva iz trgovalckog centra Londona je covek koji nosi titulu Gospodar grada ili Gospodar Gradonacelnik (Lord Mejdžor) i on se bira svake godine. On je simbol biznisa Crnog plemstva i adminstrativni cuvar kljuceva od riznice (koja se samo delom nalazi u Londonu). Ova institucija je osnovana u 12. veku kada je Crno plemstvo i nastalo.

Gospodar grada nosi tipicnu venecijansku srednjevekovnu plemicku odoru i vozi se u kociji. “Crno plemstvo” su oligarhijske porodice iz Venecije i Đenove koje su u 12. veku držale velike monopole u trgovini i kartelski su bile povezane.

– Prvi od tri Krstaška rata od 1063. do 1123. ustanovio je moc venecijanskog plemstva i ucvrstio njihovu snagu bogate vladajuce klase, piše Kolman.

Arsistokratija Crnog plemstva dostigla je potpunu kontrolu Venecije 1171. kada je imenovanjem dužda (što je danas Gospodar grada) bilo preneto na njega ono što je ranije bilo poznato kao “Veliko vece” koji se sastojalo od clanova trgovacke aristokratije (medu njima je bila i poznata porodica Medici). Venecija je ostala u njihovim rukama od tada, ali snaga i uticaj plemstva pružalo se daleko izvan granica venecijanske države.

Godine 1204. oligarhijski i kartelski povezane porodice podelile su osvojene feudalne enklave svojim clanovima i iz te epohe nasteje gradnja velike moci Venecijanaca. Samo plemstvo danas je sacinjeno od mnogo porodica, ali samo najbogatije dobile su svoje predstavnike u današnjem Komitetu 300. Danas su najpoznatije porodice Crnog plemstva: Kuca Bernadot iz Švedske, Kuca Burbon iz Francuske, portugalska Kuca Braganca, britanski naslednici Vindzora su iz Kuce Velf (najmocnije dinasticke kuce ikada), Kuca Grimaldi iz Monaka, dinastija Habsburga u Austriji, mocna Kuca Hanover iz Nemacke , Kuca Lihtenštajn, Kuca Oranža iz Holandije, dinastija Savoje iz Italije, Virtenberg iz Nemacke itd. Sve loze iz Kuce Vindzora (koja potice od venecijanske porodice Velf i nemacke Kuce Vetin odnono Hanover) deo su ovog plemstva. Kolman pominje i Kradotdevice i albansku dinastiju Zogu kao deo Crnog plemstva.

Kuca Velf

Jedna od najznacajnijih porodica za formiranje Crnog Plemstva je bila venecijanska porodica Velf . Ovo prezime (ili nadimak) je poreklom iz Nemacke (kao volf – vuk) . Porodica se doselila u severnu Italiju (današnju Lombardiju) gde su se bavili prodajom novca i svoj biznis ce vrlo brzo širiti kroz Italiju i Francusku. Pojam “lombard” je tako vezivano za mesto za deponovanje dragocenosti (posebno zlata), a “banko” je u Italiji bila tezga na kojoj su po tržnicama radili svoje novcane trange-frange ovi srednjevekovni menjaci i prodavci novca. (Sama rec “long-bard” možda oznacavala nekoga sa dugom bradom ili dugim macem, ali to nije precizno utvrdeno). Svi menjaci novca su tako vremenom poceli da se nazivaju lombardima, pa je i citav region, logicno, tako i nazvan – Lombardija (ne po dugobradima kako se to nastoji tumaciti vec po trgovcima novcem).

Od lombardskih bankara vode poreklo svi bankari koji su se bavili u srednjem veku poslovima sa novcem. Kasnije su loze dinastije Velf prebacivale svoje poslove i zlatni fond preko rodbinskih i bracnih loza na sever ka Hamburgu, pa zatim u Amsterdam (gde su formirali Bank of Amsterdam) i konacno u London, gde je uz pomoc holandske Kuce Oranža osnovana prva privatna centralna banka koja je emitovala novac iz nicega – Bank of England.

Velfovi su, po dr Kolmanu, prvi poceli da trguju i robovima iz africkih kolonija i tako Americi doneli ogroman kapital. “Kako bi mogli da kontrolišu finansije i politiku ovekovecili su gnosticke kultove i razvili razne ideološke teorije i tajna društva koja su te ideologije promovisali. Pod njihovom zaštitom su tako nasatli: Rozenkrojceri, Unitarijanci, Fabijansko društvo, Svetski savez Crkava…Njihova Istocno Indijska kompanija sa Džonom Stjuartom Milom ce finansirati Londonski univerzitet”.

Milov prijatelj, istoricar Džordž Grot, osnivac Univerziteta u Londonu donirao je 6.000 funti sterlinga za izradu studije “mentalno zdravlje”, cime je u svetu pokrenut pokret “mentalno zdravlje”. Inace, naziv “london” možda i potice od kovanice loan-dome što oznacave veliko mesto pod svodom za zajmove. Stara Londonska berza je upravo takva gradevina. Tvrdnja da se ne zna baš tacno kako je London dobio ime i toponimija ove reci, deluje nelogicno. Sve gore navedene porodice su rodbinski povezane sa Kucom Velf (piše se još Guelf).

Dinastija Velf je sa puno loza isprepletana i sa nemackom aristokratijom iz Kuce Hanover (koja ukljucuje porodicu Vetini) i Kolman kaže da bi trebalo nekoliko strana da se pomenu sve njihove veze. Gotovo sve evropske kraljevske kuce poticu od Kuce Hanovera i tako i od Kuce Velfa glavne porodice Crnog Plemstva.

Kuca Velf je dala mnoge nemacke i britanske monarhe od 11. do 20. veka, kao i Ivana VI iz Rusije koji je iako maloletan kratko postavljan na tron u 18. veku. Danas je atraktivan i brak princeze Karoline od Monaka sa clanom Kuce Hanover princom Ernstom, poznatom po bahatim ispadima. Ernst potice po majci od loze Šlezvig- Holštajn- Gliksberg.

Britanski kralj Džordž I (nemacki Georg) je iz Kuce Hanover iz Vojvodstva od Lineburga , na severu Nemacke. Ovom teritorijom upravljaju iz Kuce Velf još od 12 veka. Potomci iz Kuce Velf su i sve vodece dinastije nemacke loze Sakse-Koburg-Gota . Njihova britanska loza zastupljena je Kucom Vindzora i njihov potomak je i današnja Kraljica Elizabeta Druga.

Vindzori danas imaju monopol na tržištu najvažnijih sirovina i vec godinama održavaju fiksnu cenu zlata (robe koju niti proizvode niti poseduju na svojim posedima, ali i zlato i bakar uzimaju vekovima iz Srbije baš ako što su to radili Venecijanski trgovci). Kuca Vindzora monopolisticki kontroliše cenu bakra, cinka, olova i kalaja (lima). Zato nije slucajno što se svetska berza za robnu razmenu ovih sirovina nalazi u Londonu. Kompanije koje vode porodice Crnog plemstva su: British Petroleum, Oppenheimer, Lonrho, Philbro itd.

Druga po znacaju porodica Crnog plemstva su Grosvenors iz Engleske. Ova dinastija je vekovima živela od rente na iznajmljivanje zemljišta. Danas ova porodica imaju najmanje 300 akri zemljišta u centru Londona. Zemljište se nikada ne prodaje, vec se uvek iznajmljuje na 39 godina – što odgovara renti zemljišta iz srednjeg veka.

Grosvenor skver u Londonu gde se nalazi americka ambasada (eksteritorija) pripada ovoj porodici , kao i Eaton square. U Iton skveru apartmani se izdaju od 25.000 do 75 000 funti mesecno (što ne ukljucuje i troškove održavanja). Ovo pokazuje kako oni prave novac bez ikakve proizvodnje i zašto porodica Vindzor i citava ekipa u naftnom biznisu zadržava svaki tehnološki napredak koji bi izbacio motore sa unutrašnjim sagorevanjem i prljavu naftu, (tehnologiju staru preko 100 godina). Ne, vi imate problem sa disanjem jer je neko u vašoj okolini zapalio cigaretu. Zabranice zato cigarete, a onda ce nardenh 50 godina da “istražuju” šta bi to još moglo da bude štetno u vazduhu.

Zašto je Švajcarska neutralna

Iako je neutralnost Švajcarske bila osigurana još 1648 Mirovnim ugovorom u Vestfaliji, jezuitski red i nemacki slobodni zidari (friamsoni) kao njihovi saveznici medu krunisnim glavama Evrope, na Beckom kongresu 1815. našli su da je veoma važno da još jednom švajcarsku neutralnost zagarantuju. Kongresom je predsedavao austrijski katolik princ Klemens fon Meternih (iz Kuce Meternih – Vineburg). Ta garancija je bio sporazum tada cetiri najvece sile i francuske dinastije Burbon da ce zlato deponovano u Švajcarskoj bez obzira na medusobne ratove, pljacke i obracune (koje je tada predvodio Napoleon i pretuio vatikanskoj riznici, a koga su huškali jezuiti) ostati netaknuto. Švajcarska je tako stvorena kao zajednicki vatikanski i anglo-saksonski zlatni fondo koji vlastela (ma kako zavadena) zajednicki mora da održi jer im ono omogucava da opstanu u svom bankarskom biznisu. Taj zlatni depo u stvari ne pripada švajcarskoj državi i njenim gradanima, vec plemstvu. Poznata švajcarska garda koja ceremonijalno cuva i vatikansku riznicu zato ima zanimljivu renesansnu uniformu. Beški ugovor je tako tajni sporazum Vatikana i odmetnutog Crnog plemstva u Londonu.

Dr Kolman otkriva i postojanje takozvanih “letecih kapitalnih investicija” koji se ostvaruje novcem na racunima banke BSI (Banca del la Svizzeria Italiana), a koja je u službi mracnih poslova Crnog plemstva. Radi se o posebno namenjenim racunima sa novcem koji može brzo da se iznese iz neke zemlje i u tom trenutku svi investitori (tzv. tajkuni) koji sa ovim novcem posluju tako ostanu preko noci bez novca (i bogatstva) i padaju cene nekretnina i uošte uvodi se citava država u krizu. I taj novac stiže u ovu BSI banku. Iz nje se barata i letecim kapitalnim investicijama iz i prema SAD prvenstveno sa dolarima i americkim državnim obveznicama. Nekih 280 milijardi americkih dolara od prodaje narkotika širom sveta preko Švajcarske ulazi i izlazi preko racuna Crnog plemstva. Centar ovih mracnih finansijskih transakcija je Lugano koji se nalazi u italijanskom kantonu u Švajcarskoj, pa nije ni u Italiji, ni u Švici te predstavlja finansijsku “zonu sumraka” piše Kolman.

Izvesni Džordž Bol koji poseduje veliki udeo u BSI banci je istaknuti “insajder” i bancin predstavnik u US.

Clanovi Komiteta 300 imaju citavu mrežu banaka medu kojima su: Banca Commerciale d’Italia, Banca Privata , Banco Ambrosiano, The Netherlands Bank, Barclays Bank, Banco de Colombia, Banco de Ibero-America itd.

Jezuiti pomažu crno plemstvo smišljanjem prevara

Venecijanci su osnivanjem posebnog reda u okviru katolicke crkve nazvanog jezuiti nastojali da prezumu kontrolu nad vatikanskom riznicom. Jedan od onih koji su se opirali jezuitima bio je i papa Klement XIV (vladao 1769-74) koji je veoma brzo otrovan.

Jedna od najefektnijih tehnika za osvajanje koje je Crno plemstvo razradilo je ubacivanje svojih agenata (cesto bracne ili vanbracne dece) unutar konkurentskih porodica i njihovo dinasticko podrivanje iznutra. Isto rade i sa svim drugim organizacijama, masonskim ložama i drugim tajnim društvima. Ovo skrivena rovovska borba medu dinastijama je prakticno vid prevare doveden do savršenstva.

Podsticanjem iznutra francuske revolucije i usmeravanjem Napoleona na osvajanje katolicke Evrope, a posebno romanskog zlatnog fonda u Rusiji i organizovanim revoltom protiv katolickih crkvi u Meksiku i Latinskoj Americi, oni su presekli Vatikanu dotok novca iz ovih kolonija.

U trenutku teške finansisjke krize u Vatikanu nemacka porodica Rotšild im je pozajmila pet miliona funti, cime su postali fiskalni agenti Vatikana. Na ovaj nacin su zajedno sa Vatikanom koji je pristao na saradnju proširili svoj finansijski i politicki uticaj u SAD gde su uspeli posle mnogo peripetija da 1912 otvore i privatnu centralnu banku Federalne rezerve.

Da podsetimo da je Rotšild finansiranjem Velike Britanije 1815. u ratu sa Napoleonom, omogucio pad francuske monarhije, jer se Napoleon nameracio na vatikansku riznicu, a zapravo su iza Napoleona stajali jezuiti koji su ga vešto instruirali pa je najveci profiter njegovog pada i francuskog poraza bilo upravo Crno plemstvo iz Londona.

Prevarantska borba za vlast u prekooeanskoj koloniji

U tajnom Ugovoru iz Verone 1822 (izmedu Austrije, Francuske, Prusije i Rusije) jezuiti su predstavljajuci se kao eksponenti vatikanske politike (manipulacijom katolickih monarha) nastojali da podriju Ustav SAD nazivajuci ga “satanskom tvorevinom”. Hteli su da vrate uticaj katolicke crkve u americko društvo i americku državnu politiku, što je izazvalo revolt americkih vlasti i dovelo do usvajanje poznate Monroove doktrine. Ova doktrina je definisla spoljnu politiku SAD smatrajuci svaki uticaj Vatikana i mešanje crkve u državne poslove kada je u pitanju politika prema Južnoj Americi kao akt agresije na citavu Ameriku. I u tom smislu je Amerika dala sebi za prtavo da se oružano brani. Jezuiti su u stvari samo bili provokatori kako bi se Monroova doktrina primenila jer je ona upravo štitila interes britanske aristokratije i Crnog plemstva. Danas upravo jezuiti kontrolišu najveci deo latinske Amerike (Kubu, Venecuelu, Brazil, Argentinu). Svi katolicki monarsi koji su naseli na ovaj trik i potpisali ovaj tajni ugovor iz Verone su kasnije svrgnuti.

Ivona Živkovic