Budi se supervulkan koji će uništiti Zemlju

Nacionalni park Jeloustoun koji se, na tromeđi saveznih država Vajoming, Ajdaho i Montana, prostire na čak 8.987 kvadratnih kilometara, najstariji je, a možda i najpoznatiji nacionalni park na svetu.

Njegova priroda je zadivljujuća, ali ono što se skriva ispod njegove površine izaziva i uzbuđenje ali i strah. Jeloustoun, naime, „sedi“ na vrhu supervulkana!

Nešto od aktivnosti tog supervulkana vidljivo je iz kipućih, uzburkanih para i vodenih mlazova koji šikljaju iz gejzira. Ono što bi trebalo da nas zabrine jesu potresi. Ove godine, u samo jednoj nedelji od 12. do 19. juna tlo Jeloustouna zatreslo se čak 464 puta. Iako je uglavnom reč o vrlo slabim potresima, čak i manjim od 1 magnitude, za neke naučnike to je zvono za uzbunu.

Supervulkani su zapravo vulkani čije su erupcije proizvele lavu koja je prekrila više od 1.000 kubnih kilometara površine. U SAD-u ih ima tri, a ima ih i u Indoneziji, Novom Zelandu, Japanu i u Italiji.

Jeloustoun je dosad eruptirao tri puta u svojoj 1.2 miliona godina dugoj istoriji, ali čovek nije doživeo nijednu. Poslednja erupcija dogodila se pre 630.000 godina. Međutim, naučnici sad više nego ikad veruju da se sledeća erupcija neće dogoditi za nekoliko hiljada godina kako se dosad verovalo, već za nekoliko desetina godina.

Geološke analize sada pokazuju da magma može da napuni komore u vulkanu mnogo brže (pre se smatralo da za punjenje komora i eruptiranje treba barem hiljadu godina) i da, ako do procesa dođe, Jeloustoun može da eksplodira do 2030. godine, piše Jutarnji.

Međutim, kad bi naučnici čak mogli i da predvide tačan datum iduće erupcije, sa sadašnjim znanjima i tehnologijom ne bismo mogli baš mnogo da učinimo za spas naše planete. Čak i kad bi se ljudi evakuisali sa svih ugroženih područja, što su gotovo cele Sjedinjene Države, erupcija bi napravila ogromnu štetu. Naime, supervulkan poput Jeloustouna ima snagu da u vazduh „ispljune“ 1.000 kubnih kilometara pepela i kamenja.

Osim što bi prekrio tlo američkog kontinenta, stvorio bi oko zemlje omotač i zaklonio sunce, čime bi planetu naterao na vulkansku zimu i bitno spustio temperaturu. Otrovne pare koje bi se širile sadržavale bi sumporni dioksid, što bi izazvalo pojavu kiselih kiša. I sve to bi moglo da traje godinama.

Međutim, nije Jeloustoun jedini supervulkan od kog bi trebalo da strahujemo. Postoji i supervulkan Kampi Felgrei, u napuljskom zalivu, koji Napulju, a zapravo i celoj Evropi preti sa zapadne strane (dok Vezuv preti s istočne). Njegova erupcija bi mogla za čovečanstvo da ima podjednako kobne posledice kao i erupcija Jeloustouna. Ostaje nam da se nadamo da su sitni znaci upozorenja koje nam šalju Jeloustoun, Kampi Felgrei i ostali supervulkani ipak samo „lažna uzbuna“.