Bizarno ali ovakve metode su se zaista koristile i bile su normalni medicinski zahvati…

Lečenje pijavicama, koje se i dan dans koristi u krugovima najbogatijih, lečenje elektrošokovima i lobotomijom, koje sva sreća sad možemo videti samo u horor filmovima, lečenje radioktivnim supstancama – radijumom, koje se desilo iz totalnog ljudskog neznanja a imalo je fatalne posledice.

Lečenje mrtvim miševima

Mrtvi miševi su se korišćeni u medicinske svrhe još od doba drevnog Egipta, gde bi se mešali sa drugim sastojcima i koristili za ublažavanje zubobolje. Kasnije su u Engleskoj, za vreme Elizabete I, lečene bradavice na taj način što su se mrtvi miševi sekli na pola i stavljali na mesta sa bradavicama.

Delovi mrtvih miševa su se takođe koristili za lečenje magarećeg kašlja, velikih i malih boginja, noćnog mokrenja…

Helioterapija (terapija svetlošću)

Lečenje tuberkuloze helioterapijom podrazumevalo je izlaganje bolesnika jakom izvoru svetlosti, najčešće jakoj lampi. Ovakva praksa bila je vezana za teoriju da će lapme simulirati sunce i tako povećati proizvodnju vitaina D, koji pomaže u borbi protiv infekcija.

Terapija svetlošću je i dalje uobičajan tretman za brojne bolesti, poput depresije dermatoloških oboljenja sezonskih afektivnih poremećaja…

Iako su vakcine potpuno potisnule helioterapiju tuberkuloze, njen izumitelj Nils Riberg Finsen je dobio Nobelovu nagradu za fiziologiju 1903. godine.

Životinjski izmet kao lek

Životinjski izmet dugo se koristio za lečenje različitih bolestii za spravljanje mnogih lekova, čak do kasnog 19. veka. U viktorijansko doba postojao je lek za smanjenje bola u grlu koji je sadržao isušeni izmet psa, a drevni Egipćani su koristili izmet magarca, krave, psa, gazele ili muve u brojne medicinske svrhe.

Ponekad su ove metode dovodile do trovanja, a nekad bi bakterija u izmetu zaista imala lekoviti efekat.

Edukacija.rs