Ako nema bolesnih nema ni profita

Kao što je bankarski biznis nastao prodajom običnog papira iza koga ne stoji nikakva stvarna vrednost, osim one koju mu daju bankari i savremena medicina je nastala prodajom vodica i ulja koje su sami proizvođači nazvali “lekovitim”. Čudno , ali iza oba ova najunosnija tržišta danas stoji isti poslovni kartel…

Dva su osnovna cilja koja ima sindikat Rokfeler (kako ih mnogi nazivaju, a što je više od porodičnog biznisa): sticanje apsolutnog monopola na što većem tržištu i profit. Ovo drugo je sama srž kapitalizma. Da li se pri stvaranju profita čitava konstrukcija samog sistema vrednosti na kome on počiva urušava, za kapital je nebitno. Profit i samo profit, to je filozofija ortodoksnog kapitaliste. To pravilo važi i u kapitalističkoj medicini, kakvu su napravili Rokfeleri nakon drugog svetskog rata i kako ona i danas funkcioniše.

Dakle, ako bolesnih nema, a lečenje donosi zaradu, onda se bolesti moraju izmisliti. Što veća potražnja raznih hemikalija, kojima se tobože leče razne bolesti, veća je zarada. Ako zbog profita treba otrovati i osakatiti milione ljudi – to je sa kapitalističkog gledišta, uredu. Ako treba izmisliti milione virusa i bakterija “opasnih” po život i zdravlje ljudi, oni će biti “naučno dokazani” i lekarima predočeni kao nepobitne naučne činjenice o kojima će se učiti u medicinskim školama koje bi kontrolisali Rokfeleri. One škole medicine koje ovo ne budu htele da prihvate, neće dobiti ni centa od donacija koje je sindikat Rokfelera u svojoj filantropskoj misiji namenio za obrazovanje medicinskih kadrova i naučna istraživanja. One koje budu prihvatile “naučne činjenice” iza kojih stoje “ugledna” imena profesora i doktora koji su to postali zahvaljujući stipendijama Rokfeler fondacije, biće darivane velikim svotama novca. No, koji direktor neke bolnice, škole, univerziteta može sebi da dozvoli da odbije milionske donacije kojima može da popravi status institucije na čijem je čelu? U stvari, novcem se sve može kupiti i svako se može kupiti – takođe je jedna od suštinskih kapitalističkih doktrina. Zašto onda čitava medicina i svi lekari sveta ne bi bili su službi sticanja profita?

Da je ulazak kapitalizma i ove filozofije u medicinu najnehumanija prevara ikada smišljena, na žalost većina ljudi ni danas ne shvata. Vera u savremenu medicinu i njen fantastičan napredak i paničan strah od eventualne nestašice “lekova” danas su upravo posledica jedne decenijama studiozno orkestrirane prevare.

Samo lečenje koje donosi profit je ispravno

Pošto su se uverili preko Nujola da se kao “lekovito” sredstvo može prihvatiti bilo šta, ako se to dobro propagira i narod u to poveruje, i da “to” može doneti ogroman profit, logično je bilo da pohlepni Rokfeler sindikat počne da radi na stvaranju monopola nad čitavom hemijskom industrijom i medicinskom edukacijom.

Da bi to ostvarili morali su da stave pod svoju kontrolu sve ključne institucije koje su se bavile lekarskom praksom, istraživačkom delatnošću u ovoj oblasti, organizacijom lekarske profesije, fabrikama za spravljanje “medikamenata” odnosno hemikalija i supstanci koje bi se za njihovo spravljanje koristile. Najbolje bi bilo da steknu monopol nad čitavim hemijskom industrijom i njenim najmoćnijim tehnologijama.

Već, 1904. Rokfeleri su osnovali jednu instituciju (nevladinu organizaciju) koju su nazvali Glavni obrazovni fond. On je imao zadatak da raznim donacijama pomogne “boljem obrazovanju” budućih lekara. Rokfeleri su znali da prvo moraju imati neke “svoje lekare” koje bi postavili na važne pozicije u sistemu profesije i na državne pozicije koje su ovu profesiju štitile. I onda bi oni preko raznih profesionalnih udruženja uticali na njihovu politiku i profilisanje budućih mladih lekara.

Pridev Glavni očito je bio smišljen kako bi se ovaj Fond predstavio Kongresu i javnosti kao moguća značajna institucija u oblasti državnog zdravstva, koja bi od Kongresa dobijala novac i povlašćen status kao institucija koja bi obavljala koristan posao za državu.

I upravo je to bio cilj na kome će ovaj sindikat korupcijom kongresmena i senatora i pojedinih lekara pokušati da za izdejstvuje privilegije za svoje “dobre usluge”, a koje su bile predstavljene kao filantropski rad Rokfelera. Naravno, to je bio mnogo otmeniji način podmićivanja brojnih državnih institucija.

Istu strategiju su imali i bankari kada je u pitanju povlašćeni položaj određenih banaka da kontrolišu ono što se naziva – legalno sredstvo plaćanja u nekoj državi.

Da napravimo samo malo podsećanje, a to je da je Američka centralna banka (FED) formirana upravo tako što je jedan privatni trgovački kartel (čiji članovi su bili i Rokfeleri) dobio od američkog kongresa legalno pravo da emituje američku nacionalnu monetu – dolar. Dakle, posebnim zakonom su ovi privatni bankari stekli pravo da ovaj posao rade za državu. Tako je američka centralna banka u stvari privatna banka. Kako je novac priznanica koju vam izdaje banka kod koje ste deponovali svoje zlato na čuvanje, svako je nekada mogao da se bavi ovim poslom. Ali, kada je kartel preuzeo monopol u ovom poslu, dobivši za to legalno pravo koje mu je dala država, niko drugi više nije mogao time da se bavi, osim američkog FED-a.

Ovo pravo da emituju američke dolare bankarski kartel je obezbedio 1913. Gotovo iste godine uspeli i Rokfeleri da u državi Njujork obezbede ekskluzivno pravo da budu vršioci “dobrih usluga” za državu, time što bi finansirali, donirali i otvarali medicinske škole i medicinske institute u kojima bi onda sa punim pravom postavljali svoje ljude na čelne pozicije. Staro je pravilo, da onaj ko daje novac i upravlja.

Ideja Rokfelera je bila da se nametnu kao značajan faktor u poslovima na “poboljšanju zdravlja nacije”, pa su sa tim ciljem osnovali i Rokfeler fondaciju 1910. Dobijanjem statusa povlašćene službe Fond je veoma brzo preuzeo kontrolu nad ogromnim brojem medicinskih škola i bolnica. Samo za propagandu ovih svojih filantropskih usluga Rokfeleri su izdvojili ni manje ni više nego 100 miliona dolara. Kada su videli sa kakvom količinom novca ovaj sindikat namerava da nudi svoje “dobre usluge” , tadašnji predsednik Taft i njegov ministar zdravlja su odmah prepoznali profiterske ciljeve Rokfelera i žestoko su se suprostavili njihovim lobistima u Kongresu.

Godinama su Rokfeleri nastojali da svoje planove proguraju kroz Kongresa, ali bezuspešno, pošto je svest ljudi o kapitalizmu koji guta sve pred sobom tada bili na mnogo višem nivou. Konačno su maja 1913. uspeli da dobiju državni čarter u Njujorku preko tadašnjeg senator Roberta F. Vagnera, koji je poreklom Nemac kao i Rokfeleri, i koji je postao senator države Njujork zahvaljujući njihovom novcu.Ovaj senator je imao posebno nametljivu ulogu i kasnije u propagandi Ruzveltovog New Deal-a.

Da ugrabe monopol nad tehnološkim rešenjima u tada najmoćnijoj nemačkoj hemijskoj industriji, Rokfeleri su uspeli prikrivenom saradnjom sa nemačkim najvećim hemijskim koncernom IG Garben-om. Iz svega što su iz tog posla izvukli, očito je da su Rokfeleri znali kako će se Drugi svetski rat završiti i da će sva najnaprednija tehnologija koja je u to vreme razvijana u Nemačkoj za potrebe Trećeg rajha završiti na kraju u SAD. Da li su znali ili ih je za taj posao instruisao vrh moćnog londonskog kartela koji je čitav Drugi svetski rat orkestrirao za potrebe svoga interesa, druga je tema. U svakom slučaju, sindikat Rokfelera samo je američka ekspozitura ovog kartela koji je na čelu Velike Britanije.

Nemačka tehnologija stiže pod kontrolu Rokfelera

I. G. Farbenindustrie Aktiengesellschaft uživao je apsolutni monopol u proizvodnji i prodaju svih hemijskih proizvoda u Nemačkoj između dva svetska rata. Bili su glavni finansijer naoružavanja nacističke mašinerije, dok je Hitler bio samo plaćeni brbljivac koji je imao zadatak da animira široke narodne mase i zaglupljuje ih megalomanskom ideologijom velikog nemačkog rajha. Pravi cilj je bio stavljanje pod kontrolu privatnih kompanija ogromnih prirodnih resursa, pre svega nafte na Srednjem Istoku i u Rusiji, kao i tehnoloških inovacija kojima su doprineli izuzetni nemački i američki mozgovi potpomognuti novcem koji je krišom transferisan u Nemačku iz SAD, a onda iz Nemačke u SAD, pa u Švajcarsku pod kontrolom Vatikana. Ali, tajno savezništvo IG Farbena i Standard Oil-a imalo je za cilj i da poslovi ovog nemačkog giganta i monopoliste savršeno uspešno prežive predstojeću nemačku ekonomsku i nacionalnu katastrofu.

U svom feljtonu The drug story, objavljenom 1949. novinar Morris Bealle navodi da je 1939, kada je postalo očigledno da će Nemačka uskoro postati veoma nepopularna u SAD, Standard Oil preuzeo na sebe posao prikriven inkorporacije nemačkog IG Farbena. Tako će on uprkos slomu Nemačke, nastaviti da radi, transferisan u brojne američke kompanije. Jednostavno stvorili su američki IG Farben. Ova transferisanje u američki IG Farben je počelo najpre preuzimanjem američkih kompanija Sterling Products Company, Grasseli Chemical Works (poznate i kao General Aniline Works), Agfa-Film kompanija i Winthrop Chemical and the Magnesium Development.

Pre toga američki IG Farben je kupio nepoznat broj akcija i u Ozalid Corporation, Schering & Company, Mission Corporation, Monsanto Chemical, Aluminum Corporation, Drug Incorporated, Dow Chemical, Antidollar Company, Standard Oil iz Nju Džersija, Standard Oil u Indijani, Standard Oil u Kaliforniji i komopaniju DuPont. Američki IG Farben je potpuno preuzeo i privatnu kompaniju – Hoffman-LaRoche. U međuvremenu Sterling Drugs je progutao Winthrop Chemical, kao i Bayer Company, General Drug, Vegex Incorporated, Cook Laboratories, Centaur Company i Alba Pharmacal Company.

Drug Inc. koji je bio u vlasništvu tada moćnog američkog političara iz Masačusetsa, Luisa K. Ligeta, preuzeo je 1929. Bristol-Meyers kompaniju, Vick Chemical, United Drug, Life Savers (Inc.), i Ligetov maloprodajni lanac Rx koji je prodavao farmaceutske proizvode.

Sa Vick Chemical, Drug, Inc. pod Rokfelerov američki IG Farben potpale su i J.T.Baker Chemical Company, William S. Merrell kompanija, Jensen-Salsberry Laboratorije, Prince Matchabelli (Inc.), Alfred D.McKelvy kompanija, Loeser laboratorije , Taylor Chemical i Softskin Company.

Ali, ovaj prikriveni američko-nemački privatni gigant pod patronatom Rokfelera upravo je sprečio američke hemičare da dođu u posed nemačke tehnologije za pravljenje sintetičke gume, iako su u to vreme već bili u ratu sa Nemačkom, navodi takođe Bealle. Očito za Rokfelere nisu važne SAD kao moćna država, već isključivo profit i lična moć. U njihovom slučaju najvažnija je moć Velike Britanije.

Kada su američki pešadinci ušli u razorenu Nemačku 1945. i stigli do industrijskog centra IG Fabena u Frankfurtu bili su zapanjeni da su zgrade u industrijskom kompleksu bile netaknute. Siroti amarički vojnici nisu znali da je američki državni sekretar za rat, Robert P. Patterson (koga je imenovao predsednik Ruzvelt po naređenju Rokfelera), pre toga bio njihov advokat, i koji je tu stigao sa mesta u kompaniji Dillon- Read. Ova kompanija nije bila samo pomoćno preduzeće Rokfelerove imperije Standard Oil, već je to bila i bankarska firma koja je upravo imala zadatak da krišom kanališe novac nemačkog IG Farbena u američki IG Farben.

Tako su američkim pilotima iznad nemačke davane instrukcije da poštede zgrade ovog moćnog koncerna jer će se u njima smestiti američki vojni štabovi kada okupiraju poraženu Nemačku. Prosto rečeno, nacistički krupni kapitalisti nisu ništa izgubili u ovom ratu i samo su se premestili najpre u SAD, a onda se vratili nazad u Nemačku. Vivo eksperimenti koji su navodno vršeni u nemačkim koncentracionim logorima, rada se i danas. Ovi logori, poput Aušvica, na primer, pružali su radnu snagu upravo IG Farbenu (tada već američkom).

Treba sve to prodati

Ali, ogromna koncentracija industrijskih hemijskih i farmaceutskih postrojenja, laboratorija, maloprodaja i ogromna količina proizvoda sada je bila inkorporirana i pod kontrolom Rokfelera i oni su bili zaduženi da organizuju tržište. To je značilo da sve te hemikalije i moraju postati deo našeg svakodnevnog života tako što ćemo biti uvereni da bi bez njih pomrli. I sve su ove kompanije počele da proizvode ono bez čega se ne može.

Bristol-Meyers kompanija pravila je zubne paste, kreme za brijanje, insekticide, razne pudere… Dow Chemical je radio glicero fosfate, vaniline, aspirine, saharin, benzoidnu kislinu, i mnoštvo drugih finih hemikalija. U ovu grupu proizvođača spada i kompanija Monsanto koja proizvodi razne herbicude.

Hoffman LaRoche pravi je alurate, antihistamine, sirupe za kašalj, sedative, razne, diuretike, srčane stimulatora i blokatore … Hoffman La Roche je inače privatna kompanija i deo je švajcarske grane nemačkog IG Farbena. Osnovana je 1939. kako bi se sprečila konfiskacija imovine IG Farbena u okupiranoj odnosno “oslobođenoj” Nemačkoj.

Dakle, trebalo je naći tržište za sintetičke vitamine, analgetike, antibiotike, sulfapreparate, anestetike, barbiturate, antiseptike, antimalarijale, arsenikale, antibakterijske i digestivne fermente, paste za zube, kreme za sunčanje, za negu kože itd. Lekari su morali da postanu dileri. I Rokfeleri su dobili zadatak da ih preko svoje fondacije nauče da nema medicinske prakse bez farmakopeje, odnosno nema lečenja bez hemikalija. I to je morala da postane moderna medicina. Možete li da zamislite kako bi medicina danas izgledala da se hemikalije i kapitalistički interes nisu uvukli u medicinske škole?

Morris Bealle navodi još da su Rokfeleri još 1949. imali najmoćniju industrijsku imperiju ikada stvorenu. Standard Oil je bio samo temelj na kome su izgrađene i u njega inkorporirane sve ostale industrijske grane. Kamen temeljac za gradnju ovog industrijskog giganta je bila Chase National Bank (danas je to Chase Manhattan Bank) sa 27 svojih ogranaka u gradu Njujorku i 21 u stranim državama sa preko 200 ogranaka. Ona je još 1948 imala aktivu od 4.631.471.581 dolara. Ovaj iznos je danas stotinama puta umnožen. Imperija Rokfeler sindikata je tako 1949. već imala udeo u čeličnoj industriji, naftnoj, hemijskoj, u železnici, automobilskoj industriji, u proizvodnji duvana, viskija i drugih alkoholnih pića, tekstilnoj industriji, osiguranju, bankarstvu i naravno u proizvodnji farmaceutskih i kozmetičkih preparata.

Kakvi se sve efekti mogu dobiti od korišćenja kojekakvih sintetizovanih molekula u laboratorijama Rokfeler instituta, pažljivo su eksperimentisali dobro plaćeni naučnici – stipendisti Rokfeler fondacije, vršeći često brutalne eksperimente na životinjam i ljudima (da to su “nacistički eksperimenti”) i onda sve to stavljali u svoje naučne radove. Ove radove je onda publikovala izdavačka delatnost koju je takođe finansirala Rokfeler fondacija, i koji su onda služili medicinskom establišmentu da pravi razne medicinske teorije i plasira ih u lekarske udžbenike i stručne simpozijume. Sada shvatate zašto su doktorski simpozijumi uvek lepa skupa, atraktivna putovanja puna sitnih i manje sitnih poklončića. Na primer, ako je nešto snižavalo krvni pritisak, to je predstavljano kao lek za hipertenziju. Ako je povećavalo to je bio lek za hipotenziju. Ako je nešto izazivalo kašalj, to je bio lek za iskašljavanje. Ako je nešto nadraživalo bubrege, bio je to lek za poboljšanje rada bubrega. Čini li vam se ovo pomalo preterano? Na žalost, samo vam se čini. To jeste moderna medicina. To je suština alopatske medicine. Nju je upravo stvorila hemijska industrija kako bi plasirala svoje produkte.

Kako je od lekovite hlebne buđi nastao otrovan penicilin

Na primer, penicilin nije ništa drugo do buđav hleb, i od davnina je poznata metoda da se on koristio u zemljanim loncima kako bi se testo nadiglo i od njega je pravljena lekovita kašasta obloga. Ona je korišćena (isključivo kao obloga), upravo za upale grla i to tako što je buđ izvlačila bakterijske toksine (hranila se njima). A onda je ta buđ počela da se naziva antibiotikom i farmaceutska industrija je počela da je proizvodi u svojim laboratoijama u skupim mašinama.. Kada se elegantno upakuje, etiketira i ubacuje injekcijom i iglom direktno u tkivo, bez korišćenja obloge, to deluje daleko modernije. Posebno ako sve to rade edukovani lekari koji stručno objasne kako je to veoma efikasna metoda lečenja. Ali, istina je da se na ovaj način umesto lekovitog svojstva prirodne buđi, ona pretvara u rafinisani otrov koji se ubacuje putem igle u organizam i ulazi u krv. I truje je. I taj otrov onda cirkluliše po čitavom organizmu. I zato vas edukovani lekar pita: da li ste alergični na penicilin? Da, jer rafinisana industrijska buđ prouzrokuje koprivnjaču, izaziva plikove, artritis, dok u crevima počinju da se talože bakterije koje nikada pre tu nisu postojale.

Izmišljanje virusa

Odavno se u medicinskim krugovima znalo da je korišćenje sulfa preparata opasna jer izazivaju dezorijentaciju i efekat nalik pijanstvu. Znalo se i da je uzrok nekoliko avionskih nesreća posledica toga što su piloti uzimali sulfa preparate zbog obične prehlade. O tome je pisao i izvesni dr Dr. George Starr White još 1943. I tada je on tvrdio da su streptokokne upale grla najobičnija prevara i da nikakvi viris ne postoje, te da je reč o običnoj prehladi. Izmišljanje raznih virusa je po njemu bio samo izgovor da se na tržište izbaci što veči broj različitih farmaceutika koji bi delovali na njih, rad na raznim istraživanjima i otkrivanjima novih virusa, naplaćivan je iz državnih budžeta. Naravno, sva istraživanja su rađena u privatnim naučno istraživačkim instuitutima koje je kontrolisao sindikat Rokfelara. Onda je nauka svake godine sve više “napredovala” pa je otkriveno da na viruse ništa ne može da deluje, jer su oni otporni na sve a farmaceuticima je delovano na razne bakterije, koje su navodno ostajala nakon delovanja virusa u nekom organizmu. Opis proteinske tvorevine koja je odgovarala onomo što je medicina nazivala “virus” pronađen je u ponašanju minijaturnih genetskih parčića koji nisu bili u ćelijskom jezgru već su se kretali slobodno. Demistifikovanju ove prevare doprineo je poslednjih godina nemački virusolog dr Stefan Lanka, o čemu smo ranije već pisali.

Ivona Živković