Kraljevi nose krune – a sluge kecelje

Danas je sve okrenuto naglavačke. Da li ste u stanju da dokučite da je to svet u kome danas živimo? Oni koji najviše rade i stvaraju su najsiromašniji a oni koji ne mogu i ne znaju ništa da stvaraju prisvajali su i prisvajaju sva bogatstva. Pajacima papirni novac a vlastelinima zlato i moć…

Nesumnjivo je da su vavilonski iluzionisti, proroci i alhemičari odnosno učenici ove škole, u dugom periodu svojih prevara i manipulacija što su im donosile sve veću materijalnu dobit, koristili fenomen vere. To je zato što ona predstavlja urođeni psihološki matriks, po kome svaka jedinka u nekoj zajednici nastoji da nađe svoje mesto kao koristan član koji će se svojim ponašanjem potpuno uklopiti u sistem funkcionisanja čitave društvene zajednice.

Baš kao što svaka bakterija u bakterijskoj koloniji ili svaka ćelija u složenom organizmu (kao što je ljudski) oponaša kretanje i rad okolnih ćelija, kojima po svojoj funkciji i ulozi u koloniji odnosno tkivu pripada. Sa njima ona nastoji da se u potpunosti usaglasi. I to je očito princip ponašanja u svakoj živoj zajednici, bez obzira na njen nivo složenosti.

Usaglašenost kao princip stvaranja

Kada ovaj urođeni princip usaglašenog ponašanja odnosno težnja za oponašanjem modela koji služi kao uzor (kult) ne bi postojao, bakterije ne bi formirale kolonije, ćelije se ne bi diferencirale po tačno određenom matriksu i slagale u tkiva, ljudi kao složena bića ne bi mogli da funkcionišu kao moćna društvena zajednica. A već smo rekli da je najmoćnija sila na Zemlji danas organizovana ljudska zajednica.

Njen najsloženiji organ je um, koji ima ne samo fantastičan kapacitet pamćenja i razmišljanja već je u stanju da izgradi veoma savršen sistem komunikacije među jedinkama. Pomoću ovog komunikacionog sistema koji ostaje kao zapis i nakon fizičke smrti jedinke ili čitave zajednice, ljudski um praktično može da živi večno ili bar sve dok postoje tragovi koji funkcionišu kao njegovi prenosioci.

Tako je vavilonski sistem vrednosti sa svojim trgovačkim i lihvarskim zakonima danas prisutan u čitavom svetu, iako je ova drevna civilizacija odavno nepostojeća. Bar tako smo učili u školi. I drevni simboli, kultovi, običaji, ali i nemoral i razvrat i sve ono što se u Otkrovenju Jovana Bogoslova opisuje kao Velika Zvera sa sedam glava i deset rogova i sedam kruna, koja je strah i trepet za sve na Zemlji i nebesima.

Zanimljivo je da se istovremeno u Otkrovenju veliča uloga proroka: “Blago onome koji čita i onima koji slušaju reči proroštva i drže što je napisano u njemu jer je vreme blizu.” Dakle, poruka iz Biblije verujućem narodu je da se sa punim poverenjem osloni na reči proroka. A kao proroci, ovi savetnici i bogoslovi su se pojavljivali kao magusi.

Kako je ovaj prevarantski psihološki obrazac ponašanja opstao tako dugo? Odgovor je – zato što je NEKO otkrio da se pomoću njega može steći ogromno bogatstvo i moć. Trebalo je samo ove maguse i iluzioniste dobro organizovati, uvesti ih u veru koja će njima biti vodič i podstrek za rad i onda ih umnožavati i distribuirati po čitavom svetu. I držati ih pod kontrolom kao veoma specifične i korisne robove. Za razliku od robova koji rade fizičke poslove, ovi iluzionisti su dobili lihvarski posao i trgovinu, i to su bili elitni poslovi.

Zakoni šetara ulaze u englesko zakonodavstvo

Rekli smo već da je politički centar ove globalne oligarhije danas u Londonu. Davanje novčanih pozajmica sa kamatom i uzimanje zaloga došlo je i u englesko zakonodavstvo još 1066. kada su takozvani Normani, koji su se bavili gusarenjem i pljačkom i nazivani još i vikinzima, počeli da se useljavaju u Francusku i Englesku.

Sobom su doveli i veliki broj ljudi, veštih trgovaca, koji su se bavili usurijom i verovatno su bili Semiti poreklom iz Persije i Egipta. U latinskim izvorima se oni pominju kao Judeos. Englezi su verovatno počeli da ih nazivaju skraćeno -jus (engl.džus) kao Judeje koji se bave (j)usurijom (lihvarenjem).

U jednoj pravnoj reviji (The George Town Law Journal) nalazi se i spis pod nazivom “Delovanje šetara na engleske zakone – zakoni Jevreja (džusa) postaju zakoni za čitavu zemlju”.

U njemu se kaže da su “Judeosi svojina normanskih i anglosaksonskih kraljeva”. Istorijski je tako ostalo nejasno da li ih je Vilijam Osvajač pozvao da dođu u Englesku, da li im je dozvolio da se tim poslom bave, ili su oni jednostavno dovedeni tu kao robovi kako bi se bavili lihvarenjem. Iz navedenog, najlogičnije je da su dovedeni kao robovi. Tako su ovi vešti trgovci koji su odlično baratali matematikom, zaštićeni posebno smišljenim zakonima, narodu i nižoj vlasteli pozajmljivali novac, a uzimali vredne zaloge i to pokretnu i nepokretnu imovinu.

Reč “šeter”, koja se u Bibliji ne spominje, označava zalog. Po ovim šeter zakonima dozvoljeno je bilo poveriocu da povede parnicu i preuzme svu robu i imovinu dužnika koji nije u stanju da vrati dug.

I to je bio glavni cilj lihvarenja, ne da vrate pozajmljeni novac, već da se dočepaju pravih vrednosti – robova i zemljišta.

Kako je kralj svojim vitezovima davao zemljišne posede (feude) na korišćenje u zamenu za služenje u kraljevskoj vojsci, lihvari u početku nisu mogli da kao zalog uzmu tu zemlju, već bi nesolventnim vitezovima samo plenili pokretnu imovinu, što je uključivalo i robove. Judeji kao stranci nisu imali pravo na vlasništvo nad zemljištem. Tako kralj nije bio ugrožen i tolerisao je prisustvo ovih lihvara i njihovih šeter zakona.

Ali, krstaški ratovi su mnogo toga promenili. Feudalci (vitezovi) počeli su vremenom da za feud plaćaju zakup. Od tog novca je kralj plaćao profesionalne vojnike koji su sve više bili na bojnim poljima. I šeter zakoni u Engleskoj su promenjeni, pa su feudalci mogli da zalažu i deo zemlje kako bi došli do likvidnih sredstava za plaćanje kralju. Vremenom su “džusi” sve više insistirali na zemljištu kao zalogu, pa su u jednom trenutku raspolagali ogromnim zemljišnim posedima kao zalogom nad kojim su imali zakonsko pravo. To je vremenom podrivalo moć kraljevine, pa bi judeosi postajali nepoželjni.

Poznatom uredbom “De Judeismo” iz 1275. Judejima je zabranjeno da se bave usurijom u Engleskoj, a 1290. izjureni su iz Engleske. Slična sudbina pratila ih je i u ostalim zemljama Evrope.

Papirne iluzije

Suština šeter zakona ostala je do danas, i poslednjih sto godina ugrađena je praktično u zakonodavstva čitavog sveta. Zalog je suština svake pozajmice.

Emitovanje akcija kompanije u suštini je davanje zaloga (dela vlasništva nad kompanijom) u zamenu za svež novac. Famozni tajkuni (koji preko noći postaju bogataši), samo su ovlašćeni administratori za sklapanje poslova manjih kompanija koje su istureni delovi velike korporativne mreže. Tajkunski kapital (koji čini isključivo spekulativni novac) preko noći negde nestane i onda pročitamo u novinama kako je čuveni tajkun-milijarder pred bankrotstvom.

Ali, stvarni kapital – zemljište, stoka, kuća i ljudski rad (kao najveći kapital) – ne može preko noći ispariti i njegova vrednost je trajna. Pod uslovom da vlasniku ovakvog kapitala magusi preko medija ne uvrte u glavu kako je lepše imati mercedes ili BMV i živeti modernim životom u gradu bez rada, i umesto stvarnog kapitala imati papirni novac ili plastičnu kreditnu karticu. Nažalost, na ovu iluziju mnogi su naseli.

Sledbenici vavilonskog Talmuda

Šeter (zalog), ne slučajno, našao se u Vavilonskom skupu zakona i pravila ponašanja nazvanom Talmud. Kada je ova reč tu zaista uneta niko ne zna, ali se ona više odnosila na bračni zalog. Talmud je, navodno, vekovima bio nepisani zbornik zakona koje su rabini (verski učitelji) usmeno prenosili pokoljenjima. Tu su se nalazila i mnoga tajna znanja iz drevne vavilonske kabale (učenja). Onda je, jednog dana, nekoliko rabina selo i sve lepo zapisalo. I to više nije bila tajna. Konstruisan je i jedan specifičan jezik koji deluje veoma starinski i nazvan hebrejski.

Iako je pravim zbornikom zakona drevnih Judeja smatrana Tora, vavilonski Talmud se tiho u poslednjih 200 godina (možda i manje) nametnuo čitavoj društvenoj mreži koja se bavila lihvarenjem, a koju su Englezi nazivali “džus” (jews).

Kada je otkrivena nafta u Persiji i kada se ukazala potreba za gradnjom ogromne vojne baze u blizini ovih nalazišta, bilo je potrebno naseliti tu milionsko stanovništvo koje bi služilo kao moćna vojska. “Džus” su tako istorijski povezani sa drevnim narodom koji je živeo u Filistini, a koja se nalazila na obali Sredozemnog mora gde je današnji Izrael. Učena masonerija i jezuiti su krenuli na pisanje istorijskih “činjenica”, a Čerčil je kao agent bankarske porodice Rotšild imao ključnu ulogu u ovoj političkoj misiji.

Ogroman broj istorijskih knjiga publikovan je nakon Drugog svetskog rata na engleskom i korišćena je isključivo reč “džu” (jew), a ne “judeos”.

Tako je pitanje vekovima proterivanih “džusa” – rešeno. Ali, bogate i imućne lihvarske i trgovačke porodice nikada se nisu uselile u Izrael, već su i danas – u Londonu i SAD. Izrael je napunjen Rusima i Poljacima, kojima je nametnut Talmud, i danas je jedna od najmoćnijih svetskih vojnih sila.

Dva spojena trougla koji predstavljaju drevni muški i ženski princip, predstavljeni su kao Davidova zvezda i stavljeni na zastavu nove države. David je navodno drevni judejski kralj.

Teška manipulacija ovim ljudima umotana je u veliku oblandu o vekovnom stradalništvu ovog “drevnog naroda” i tvrdnjom iz Talmuda da su oni bogom izabrani i da bez njih “sunce ne bi sijalo i kiša ne bi padala”.

Judaizam (kao religija) ovog “drevnog naroda” je tako vešto konstruisan kodeks ponašanja i gvozdenih zakona koji su definisani upravo u vavilonskom Talmudu (a koji je potpuno istisnuo skup zakona nazvan Tora). Oni koji ne prihvate ovo vavilonsko učenje – ne mogu biti deo ove moćne “džu” zajednice pa makar bili čistokrvni potomci samog Mojsija. A biti u “džu” zajednici znači imati odmah dobro plaćen posao u banci, kompanijama, medijima i veze po čitavom svetu. Ali i neke “tajne” obaveze.

“Učenja i zakoni Talmuda važniji su i moraju se strože primenjivati od zakona Tore. Ko prekrši zakon Talmuda, zaslužije smrt”. Sa ovakvom zastrašujućom rečenicom koja je zapisana u Talmudu, jasno vam je pod kakvom verskom presijom se ovi ljudi vaspitavaju od malih nogu.

Izraelcima danas upravlja izuzetno moćan Vrhovi sud (daleko moćniji od policije), a glavni izvršioci političkih odluka koje donosi naftni kartel sa sedištem u Londonu, jesu poslušni generali koji se stavljaju na funkciju premijera ili predsednika države.

Menahem Elon, koji je bio jedno vreme zamenik predsednika Vrhovnog suda u Izraelu, dosta je pisao o izvorima izraelskog prava: “Sve iz vavilonskog Talmuda je obavezujuće za sve u čitavom Izraelu. Svaki grad i oblast mora slediti ove običaje, sprovoditi ih u sudskim odlukama po zakonodavstvu na osnovu talmudske mudrosti, jer je čitav jevrejski narod prihvatio sve što je sadržano u Talmudu. Mudraci koji su usvojili donošenje zakona i ukaza, uveli ih u praksu, donosili sudske odluke i stvarali zakone, stvorili su sve mudrace Izraela. Oni su ti koji su primili tradiciju i suštinu čitave Tore u neprekinutom nasledstvu koje potiče još od Mojsija, našeg učitelja.” (Mojsije je rođen u Egiptu nakon izgnanstva drevnih Judeja, ali istoričar Šlomo Sand tvrdi da nije bilo nikakvog izgnanstva Judeja u Egipat.)

Sama reč cion znači utopija i rajski vrt (Izrael – iz raja) ili zemlja čudesa, pa je i Izrael očito vešta kreacija iluzionista, a postoji kao država samo zahvaljujući Katoličkoj crkvi koja je i formalno dala svoj odlučujući glas u Ujedinjenim nacijama 1948. za njeno priznavanje.

Da se radi o izmišljotini kada je u pitanju istorija jevrejskog naroda, hrabro je primetio i izraelski istoričar iz Tel Aviva Šlomo Sand, čija knjiga je “Izmišljanje jevrejskog naroda” (The invention of jewish people) objavljena nedavno i na engleskom jeziku. Na užas cionista, Sand tvrdi da su pravi semiti na teritoriji današnjeg Izraela – zapravo Palestinci (a oni su hrišćani).

Ali, danas talmudski zakoni zapravo vladaju čitavim svetom. Mi svi živimo pod onim što Biblija naziva Mamon, a to je bog gramzivih i bogatih. A trajanje Izraela zavisiće od interesa naftnog kartela i pravih vladara iz Londona. Ipak, njima je drag i Iran gde je otvorena – još jedna naftna berza.

Slobodni zidari – sluge pokorne?

Ljudi su slobodni samo onoliko koliko im to dozvoljava ustav države u kojoj žive. To je okvir u kome obični građani mogu da ostvaruju svoja prava. Sve iznad toga je pravo vlastelina, koji je po crkvenim zakonima, koji su najstariji, vlasnik čitave države ili više njih. I to je stvar vlastelinske podele. Mi obični ljudi za nju ne znamo. Mi znamo samo za državne granice.

Svako rušenje ustavnog poretka je zato nedopustivo.

Posedovanje rudnika zlata, dijamanata, korisnih minerala i energenata, ogromnih zemljišnih poseda i šuma, izvorišta reka, jezera – nije dozvoljeno običnim ljudima osim ako im takav posed ili deo na upravu ne dodeli vlastelin.

Da upravljaju posedima od strateške važnosti, dobijaju samo odabrane sluge koje se regrutuju od zakletih članova tajnih organizacija – kao što su slobodni zidari. Jer, ako je kruna simbol vladara, onda kecelja mora biti simbol sluge, zar ne? Slobodni zidar tako može biti postavljen kao veliki domaćin (koji će organizovati privredu) na nečijem posedu. Kecelja i košnica, šestar i lenjir su ti masonski simboli.

Džordž Vašington je bio jedan takav sluga, koji je dobio posao da upravlja delom poseda u SAD u interesu Kralja Džordža III, najodanijeg sluge magusa (Iluminata) koji su se krili u oblandi Rimokatoličke crkve. A obe Amerike su papskom bulom u 14 . veku proglašene vlasništvom ove crkve (odnosno njenih španskih inkvizitora).

Tako je konstituisanje plantaže nazvane SAD i donošenje Ustava i proglašenje “nezavisnosti” 1776. povereno Džordžu Vašingtonu i podobnoj masonskoj viteškoj eliti. Oni nisu bili obični građani. Vašington je posedovao ogromno imanje na reci Potomak, ali i ogroman novčani kapital koji je promišljano investirao u zemljišta na zapadu, gde je mogao da očekuje da će se sa uspostavljanjem konfedacije i stabilne vlade proširivanjem granica povećati i njegov posed. E, to su slobodni zidari, oni koji su sposobni da posed razvijaju i stvaraju još veću dobit. (Postoji i masonska “boranija” koja mora samo da bezpogovorno izvršava ono što im se kaže i oni deluju uglavnom u funkciji razaranja ekonomije i određenih institucija kada se to uklapa u političku igru čiju čitavu sliku zna samo vrhovna vlastela.)

Vašington se bavio i davanjem veoma velikih novčanih pozajmica. Ako je neko trebalo da se užasava konfederacija, bio je to Vašington jer je baš on najviše energije do tada posvetio američkoj revoluciji (borbi protiv Engleza). Englezi su prethodno pomogli Amerikancima da se odupru Francuskim kolonistima, ali su onda tražili da im se za to plati. Narod je trebalo debelo oporezovati. Zapravo, Džordž Vašington, poreklom iz Virdžinije, tada je bio verovatno najbogatiji čovek u SAD.

Tako su konstitutori SAD (Founding fathers) dobili zadatak da preuzmu obavezu plaćanja dugova kralju Džordžu “u ime naroda”. I taj posao je njima samima i te kako koristio. Tako se većina članova (konstitutora) bavila profesionalno advokaturom. Takođe je većina bila iz gradova, uglavnom iz priobalja, kako u svojoj knjizi “A People’s History of the United States”, piše Hauard Zin.

Interese poslova investiranja u zemljište za spekulativne potrebe zastupalo je najmanje 14 članova. Poslove davanja novca u najam sa kamatom predstavljalo je najmanje 24 delegata, poslove trgovine, proizvodnje i transporta najmanje 11 članova.

Niti jedan član nije predstavljao interese farmera ili zanatlija, dok je interese robovlasnika predstavljalo najmanje 15 delegata. Bilo je prisutno ukupno 38 delegata (od 55 pozvanih).

Većina konstitutora je bila direktno i lično zainteresovana za ishod njihovih poslova u Filadelfiji, i bili bi u ekonomskoj dobiti usvajanjem Ustava SAD. Oni su tako nastojali da održe svoje privilegije, dok su radnicima i običnim građanima raznim širokim formulacijama dali prava tačno onoliko koliko je bilo potrebno da bi sebe predstavili kao dobročinitelje i dobili za to dobro činjenje podršku narodnih masa.

Tako je Ustav donet u “ime naroda” i američki narod od tada do danas plaća porez britanskoj vladajućoj eliti, koja je danas formalno oličena u kraljici Elizabeti Drugoj. Ona je formalno i najveći zemljoposednik na planeti sa najmanje 6,600 akri zemljišta. Njena imovina ukupno se porocenjuje na oko 33 triliona dolara, od kojih je oko 11 triliona obrtni kapital. Svi prirodni resursi na planeti procenjeni su na oko 25 triliona. Kraljica je i najvećim delom vlasnik British Petroleuma. A ko je iza kraljice iz hanoverske dinastije? Možete da pogađate.

Iluzija

Medicina i farmacija su zarad profita postale sakaćenje i trovanje lakovernih. Škole su, umesto istinske mudrosti i obrazovanja, širile laž i obmanu, a formalni kraljevi i vladari kao i moderni političari, vremenom su postali samo pajaci kojima su skriveni istinski vladari (kao bogovi s neba) vešto upravljali pokazujući ih narodu kao njihove stvarne vladare i krivce za bedan život.

Kontrola

Danas je sve evidentnije da se mozak prevare građana nalazi u oblandi nazvanoj “hrišćanska” Rimokatolička crkva i da su glavne poluge vekovima vukli jezuiti, poseban veoma rigorozno organizovan red, čiji članovi i u mantijama i u civilnim odelima, sede u svojoj tajnoj misiji u svim centrima u kojima se nalaze vrhunska znanja i tehnologije – u svim crkvama, u svim vrhovnim vojnim i bezbednosnim strukturama – i kontrolišu globalne strateške resurse, rudnike zlata i dijamanata, banke koje emituju novac, kao i globalnu tajkunsku i lihvarsku mrežu koja radi razapeta po čitavom svetu.

Ivona Živković