Ko ima sve američke državne tajne na dlanu…

Strateški partneri američke privatne preduzetničke kompanije Dyncorp su američko Ministarstvo za nacionalnu bezbednost (DHS) i američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA), kao i Centralna obaveštajna agencija CIA, ali i Pentagon. Tako Dyncorp obučava američke špijune i profesionalne vojnike koje onda zapošljavaju CIA, NSA i američko Ministarstvo odbrane. Glavni izvor prihoda ove privatne kompanije (preko 96 odsto) je novac iz državnog budžeta Sjedinjenih Država, a to znači da je plaćaju sami građani.

Za kompaniju Dyncorp se zvanično kaže da je privatni vojni preduzimač. To praktično znači da se bavi obukom vojnika i civila za specijalne operacije širom sveta. Nije više nikakva tajna da su upravo preko ove privatne kompanije NSA i CIA izvodile i razne prikrivene i državne udare, “plišane revolucije” i izazivale političke krize. Pored toga ona se bavi obradom obaveštajnih podataka američkih vojnih i civilnih “tajnih službi” i to preko softvera koji je ova kompanija i napravila.

Ako znamo da su NSA i CIA službe koje pod budnim okom drže upravo civilno stanovništvo (jer se navodno u civile mogu preobući teroristi Al Kaide), onda je jasno da američki građani preko poreza plaćaju sopstveno prisluškivanje, aerodromsko skeniranje (zračenje) i svaku drugu vrstu praćenja. U ovu apsurdnu situaciju ih već decenijama dovode posrednim glasovima izabrani kongresmeni i predsednik SAD (koji se biraju elektronskim glasanjem preko elektora i specijalnog softvera koji je za to napravio Dyncorp) i koji onda donose takve zakone da privatna kompanija Dyncorp praktično barata svim državnim podacima, i tajnim i javnim. Najzanimljivije je ipak to što je ista kompanija vlasnik i najvećeg broja patenata za moćne “tehnologije budućnosti”, za koje većina ljudi na planeti i ne zna da već postoje, a mnoge su još “državna tajna”.

Ako vam se čini da je ovo apsurd, to je samo zato što ste naučeni preko medija i u falš školama da su Sjedinjene Američke Države demokratska država slobodnih ljudi, a njena globalna imperijalistička politika, puna osvajačkih ratova, odbrana nacionalnog interesa. Samo, kakav je to nacionalni interes držati preskupe vojne baze širom sveta, dok su američki građani do guše u kreditima i u paničnom strahu da ne ostanu bez posla? To ne može biti “nacionalni interes” i to danas sve više shvataju i mnogi upravo neslobodni građani SAD.

Ali, ono što niste učili u školi je to da postoje vekovima stari interesi transnacionalnog korporativnog biznisa. Njime upravljaju elitističke trgovačke porodice koje možemo nazvati globalnom oligarhijom. Oni su nizom orkestriranih građanskih revolucija u 19. i 20. veku zamenili autentične feudalne vlasteline. Dakle, svetom danas upravlja “novoustoličena” oligarhija kojom se rukovodi iz tajne političke centrale smeštene duboko u institucionalnim okvirima Rimokatoličke crkve. Ni većina u ovoj crkvi ne zna njihovo postojanje. Opus dei je samo jedna od nekoliko njenih tajnih organizacija. Obe Amerike su jednim starim papskim dekretom po crkvenom pravu u vlasništvu ove crkve. A crkveno pravo je starije od građanskog. Ali i crkva da bi živela mora da ima svoj biznis, a ona ga obavlja preko svojih tajkuna i bankara.

Otimanje blaga

Dakle, zamislite da ste Rokfeler i da ste investirali milijarde dolara u naftne izvore u Saudijskoj Arabiji, Kuvajtu, Iraku, Indoneziji i u Kapsijskom regionu, a glavno tržište vam je u Americi. Da biste ovu sirovinu bušili po tuđoj zemlji, a onda prenosili desetinama hiljada kilometara do najisplativijeg tržišta, morali biste da imate ne samo vojsku koja bi vam transport fizički štitila već i mrežu špijuna i inženjera koji bi vam tajno otkrivali naftu, mrežu inženjera i kompanija koje bi za vas radile, mrežu plaćenih agenata koji bi korumpirali vlasteline i političare na posedu gde je nafta, a narodu medijskim prevarama odvlačili pažnju od toga da im svojim “međunarodnim stranim investicijama” zapravo pljačkate crno i žuto zlato i ostala prirodna bogatstva. Ovaj ogroman posao uzimanja ili jeftinog otkupa tuđih sirovina i robe i njihov transport i prodaja uz ogroman profit, hiljadama kilometara daleko, odavno je uhodan, još u srednjem veku, kada su se kao najveštiji pokazali poznati mletački trgovci. Ova ekipa se tako dobro povezala i organizovala da je praktično već tada imala pod kontrolom trgovinu u čitavom svetu i kontrolu nad ogromnim bogatstvom. Trgovina robljem i njihov transport u “Novi svet” im je takođe bio unosan posao. Najefektniji su ipak bili u strategiji izazivanja ratova među vlastelinima u Evropi i Africi, pa su se tako služili načelom – zavadi pa vladaj. Gde god su im prolazili trgovački putevi, tu su orkestrirali ratove i obe zaraćene strane finansirali i naoružavali, a onda ih držali na dužničkoj uzdi stotinama godina.

Otkriće nafte u Persiji, kao i u kaspijskom regionu navelo ih je da orkestriraju i dva velika svetska rata. Pomoću nemačke nacističke ratne mašinerije koju su organizovali i vodili Nemci katolici, srušena je carska Nemačka i razoreno protestantsko krilo. Ubačeni i prethodno u Americi i Londonu obučeni, komunisti su razorili rusku carevinu, a bombama je uništen Japan (gde je počela da se razvija ortodoksna hrišćanska crkva). Persija je izdeljena na manje države, a kao vojna baza koja treba da ih drži pod kontrolom formiran je Izrael. Kako je u jednom svom istraživanju razotkrio Lindon la Ruš, potomci mletačkih trgovaca su u periodu od oko 300 godina polako migrirali ka Londonu, odakle i danas vladaju svetskim tržištem. Na tron Velike Britanije su postavili nemačku dinastiju Sakse – Koburg. Njihova najveća i najmoćnija kolonijalna sila za ratne operacije nakon Drugog svetskog rata postale su SAD. Trista miliona (ne)slobodnih Amerikanaca tako puni državni budžet, a privatna Dyncorp ih podučava i obučava kako (i protiv koga) da ratuju i špijuniraju za interese ovog transnacionalnog biznisa.

Tako su i glavna sredstva za finansiranje nacističke mašine godinama ulagana preko američkih bankara u Nemačku, gde je na vlast doveden u Londonu obučavani agent koji je umeo da drži zapaljive govore masama i kome je osmišljen vizuelni imidž sa karakterističnim kratkim brkovima kakve niko pre ni posle njega nije nosio. Napravljena mu je i podobna biografija, i napisana knjiga “Majn kampf” (što je odradio jedan jezuitski sveštenik). Da fotografišu ovu marionetu sa brčićima mogli su samo za to zaduženi agenti. I niko više.

Novac iz SAD najviše je kanalisan preko hemijskog koncerna IG Farben, a stručnjak za ovo i finansijsko kanalisanje bio je Preskot Buš, otac Džordža Buša starijeg. A glavni bankar u Sjedinjenim Državama za finansiranje je bio Rokfeler sa svojom bankarskom ekipom.

Za stvaranje atmosfere straha i kanalisanje poverljivih informacija, kao i novca, ali i šikaniranje nemačkih i poljskih Jevreja koje je po planu trebalo nakon rata naterati u Izrael, bio je zadužen i Gestapo. Ova policija je bila iznad svih zakona i radila je isključivo u interesu globalne trgovačke elite.

Nacistička ratna mašinerija angažovala je i najveće nemačke naučnike za poslove stvaranja do tada potpuno novih tehnologija. Nakon što je engleski agent sa brčićima (čije mrtvo telo nikada nije otkriveno ) “izgubio” rat, svi podobni nacistički mozgovi, naučnici i špijuni, prebačeni su tajno u SAD. Oni koji nisu bili podobni su ubijeni. Sa njima su u SAD stigli i tehnološki projekti, čiji je razvoj nastavljen i što je vodilo pravljenju atomske bombe (projekat Menhetn) i interkontinentalnim raketama (projekat Apolo – Saturn). Deo ove tehnologije je takođe tajnim kanalima, da Amerikanci ne znaju, prebačen u SSSR gde su u tajnim naučnim centrima takođe razvijani za potrebe iste trgovačke oligarhije.

Sve ostaje u familiji

Za Gestapo je radio i general Rajnhart Gelen, koji je nakon rata 1945. prebačen tajno sa porodicom u SAD gde je dobio novi identitet. To znači i drugo prezime. Koje? Da li je možda dobio nadimak Woolsey, što bi na engleskom moglo da znači “ovca” koja je nakon “šišanja” (čitaj suđenja naci oficirima) uspela da zadrži svoje “runo” (gestapovsku ekipu). Izvesni insajder “dr Ott” tvrdi da je Gelen imao sina koji je rođen u Nemačkoj 1941. Ali u Gelenovoj američkoj biografiji se porodica ne pominje. Ipak, pominje se da je nastavio da radi svoj posao, ali za CIA, koristeći svoje proverene gestapovske ljude u Nemačkoj i Sovjetskom Savezu, tada okupljene u novu “Gelen organizaciju”.

Ovi Gelenovi ljudi su tako osnovali istočnonemački Štazi (1950), a kasnije i BND u Zapadnoj Nemačkoj.

I sadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel je bila (i ostala) član Štazija, iako su zvanični mediji plasirali priču za lakoverne kako je ona samo bila u više navrata vrbovana da radi za njih. Ali da jedna obična Nemica bez ikakvih rodbinskih veza sa moćnim nacističkim krugovima, odrasla u Hitlerovom Hamburgu, u potpuno izolovanoj Istočnoj Nemačkoj, može preko noći postati kancelar velike Nemačke i “najmoćnija žena sveta”, to je van svake logike.

Nazi Corp

Dyncorp je osnovana 1946. kao deo tajnog sporazuma nazvanog Treaty of Fort Hunt između CIA i tadašnjeg OSS (kasnije NSA). Za direktora je postavljen do tada rukovodilac OSS Vilijam Donovan. U početku je kompanija radila poslove kargo prevoza sa kompanijom Eastern Air Freight Co. Ali, američki FBI je u ovome odmah video nešto sumnjivo, pa su ih godinama držali pod nadzorom i onda 1950. sproveli istragu. “Dr Ott” tvrdi da je tako FBI napravio dosije na preko 700 stranica sa dokumentacijom iz koje se videlo da je čitava ekipa, uključujući i tadašnjeg direktora CIA Alana Dalsa, bila povezana sa ekipom nacističkih naučnika, ali i profi špijuna i ubica koji su radili za Rajnharta Gelena. Veliki broj ovi ljudi je vremenom postajao deo američke obaveštajne strukture. Vrhunski nemački mozgovi koji su radili za IG Farben polako su zauzimali značajne pozicije u farmaceutskoj industriji SAD. Tako je Gelen sa nadimkom Woolsey neformalno radio kao šef CIA. Sa porodicom je tada živeo u Oklahomi.  A onda je stigla nova generacija.

R. Džejms Woolsey (rođen 1941. u Oklahomi ) bio je član Upravnog odbora Dyncorp Intl (1988-89. godine), a među brojnim strateški važnim pozicijama na kojima se nalazio je i šef CIA za vreme Klintonove administracije. Da li je ovaj R. Woolsey Gelenov sin? Fizička sličnost je frapantna, kao i istaknuto slovo R koje zvanično znači Robert (ali može biti i Rajnhart, za upućene). Njegovi roditelji se u zvaničnoj biografiji ne pominju, ali oni ne mogu biti beznačajni jer je Woolsey diplomirao na Stanfordu, Jelu i Oksfordu i bio stipendista fondacije Sesila Rodesa koju dobijaju samo odabrani kadrovici u službi elitističkih porodica. Dakle, on je očito čovek iz Familije. Woolsey je takođe član (zajedno sa Madlen Olbrajt) privatnog cionističkog trusta mozgova PNAC (Project for the New American Century) koji je tražio od predsednika Klintona da interveniše na Kosovu apostrofirajući Slobodana Miloševića kao čoveka sa kojim se nije moglo sarađivati. Tražili su od Buša i da se skloni Sadam Husein, pa je izmišljena priča o “tajnom oružju za masovno uništavanje ljudi” što nikada nije dokazano. Epilog ove vojne intervencije je preko miliona ubijenih iračkih civila i oko 10.000 američkih vojnika.

Klijenti Dyincorpa su najmoćnije državne institucije

Dyncorp kao privatna kompanija ne obavlja samo obradu obaveštajnih podataka za Pentagon i CIA. Njihovi klijenti su još: Centar za kontrolu bolesti, Ministarstvo odbrane, Biro za popis stanovništva, Ministarstvo obrazovanja, Ministarstvo za energiju, Ministarstvo za zdravlje, Federalni biro za istrage (FBI), Američke vazduhoplovne snage (USAF), Američka mornarica i Američke poštanske službe.

Dakle Dyncorp ima uvid u SVE PODATKE SVIH federalnih strateških institucija. Kako NSA ima svoj superkompjuter na liniji u Fort Mijdu, u Merilendu, koji može da nadgleda telekomunikacioni saobraćaj u čitavom svetu (preko satelita), a podatke im obrađuje Dyncorp, onda je jasno kakva je moć ove kompanije, te da je ona iznad Amerike kao države.

Dyncorp obučava i kadrove za industrijsku i međudržavnu špijunažu, a obezbeđuje i treninge i obuku za policijske i vojne snage širom sveta, kao i “privatne bezbednosne snage” u Iraku, i u Kolumbiji za borbu “protiv” narko-kartela. Takođe snabdeva obaveštajnim podacima “mirovnjake” i CIA operativce u Avganistanu (odakle se sirovim makom snabdeva svetska farmaceutska industrija). Dyncorp je imao i svoje obučene ljude u Nju Orleansu nakon evakuacije (čitaj deportacije) crnačkog stanovništva nakon uragana Katrina. Ova poplava je u stvari izazvana sabotažom na velikoj zaštitnoj brani.

Obučavali su i organizovali “mirovne” misije UN u Bosni (od 1992), kada je otkriveno da su se, u stvari, bavili trgovinom robljem i seks-trafikingom.

Dyncorp je krajem 2009. kupio firmu Phoenix Consalting Group (za 280 miliona dolara), o čemu američka javnost uglavnom nije obaveštena. Na taj način su preuzeli u narednih deset godina poslove izvođenja nadzora nad tehničkim održavanjem aviona kojima se prevoze američki predsednik, potpredsednik, članovi njihovih porodica, članovi vlade i ostali visoki državni službenici kao i obukom pilota i članova posede koji rade na ovim poslovima. Prosto rečeno – imaju ih sve u šaci.

Dyncorp je vlasnik tehnologija budućnosti

Nanotehnologija danas ostvaruje novi epohalan naučni pomak. “Nano” je veličina koja označava jedan milijarditi deo metra. To znači da se kompjuterski čip sa integralnim kolima u njemu može svesti na veličinu manju od jednog zrnca šećera u prahu. I to je u skladu sa principom Univerzuma u kome vlada isti princip u svim veličinama, samo mi kao ljudi neke veličine ne možemo da opažamo. Cilj nano istraživača je sada da se napravi kombinacija najnovijih saznanja iz biotehnologije, informacione tehnologije i kognitivne (nervne) nauke, kao i atomske tehnologije pri nano-veličinama.

U svetu nano veličina, merna jedinica u kompjuterima za protok informacija je Bit, a u fizici se manipuliše sastavnim delovima Atoma. Istraživanje ljudske svesti bavi se načinom rada Neurona, a biološke informacije su sadržane u Genima čime se bave bioinženjeri. Kada se objedine sva ova naučna istraživanja i tehnološka rešenja iz ovih oblasti, dobija se objedinjena tehnologija nazvana akronimom B.A.N.G. Sa ovom tehnologijom SAD sada planiraju novu tehnološku revoluciju.

Ovo bi bio tehnološki pomak daleko veći nego sa kompjuterima. Od 2003. američka vlada troši mlijarde dolara (poreskih obveznika) za razvoj B.A.N.G. A privatna kompanija Dyncorp u svom vlasništvu ima najveći broja patenata upravo iz tehnologija sadržanih u B.A.N.G.

Dyncorp poseduje i patente za proizvodnju raznih virusa koji se uzgajaju na bubrezima afričkog zelenog majmuna. Šta će im virusi? Zato što su upravo to delovi genske informacije ljudskih i životinjskih DNK, a ne patogene čestice koje šire bolesti kako se namerno plasira za učenje u medicinskim školama.

Dakle, svi proizvođači vakcina moraju od Dyncorpa da dobiju virusnu matricu da bi napravili vakcinu. Tako vlasnik tehnologije za izradu nano čipa i vlasnik virusne matrice za pravljenje vakcine (npr. H1N1) u vakcinu protiv gripa može da ubaci svoj nano čip. On se tako nađe u prašku koji jwe deo vakcine. Treba ga samo promućkati i ubrizgati iglom u žrtvu i ispitivanje delovanja biočipa može da počne.

Po naredbi srpskog ministra odbrane (koga savetuju NATO stručnjaci), svi vojnici su morali da budu vakcinisani protiv gripa H1N1. Šta mislite zašto?

Nanočipovi u mozgu

Tako se nano čip nađe u krvi vakcinisane žrtve, a on je napravljen da može da prođe i krvno-moždanu barijeru i tako završi negde u neuronima mozga.

Ovi nanočipovi imaju ogroman kapacitet ROM-a od čak 128 bita (kao mnogi laptop kompjuteri) i pohranjuju informaciju od čak 38 cifara. Svaki čip ima broj koji je stvaljen u bazu podataka master kompjutera. Preko satelita on može da komunicira sa ovim super kompjuterom i tako da izvrši očitavanje jedinstvene strukture DNK u neuronima mozga u kome se nađe. Na ekranu master kompjutera koji se nalazi negde… ispisuje se onda kriva (sa šiljcima) koja pokazuje neurološki potencijal moždane matrice u njegovim elektromagnetnim poljima. Ova kriva sa šiljcima se uobličava u zavisnosti električnog neurološkog potencijala, jer se sva audio i vizuelna opažanja u mozgu registruju kao električni potencijal. Tako se na superkompjuteru onda vrši dekodiranje svih ovih neuroloških potencijala i dobijaju se glasovi, šumovi, slike, koje čipovana žrtva registruje. Oči “čipovanog” postaju kamera, a uši mikrofoni. I sve deluje kao naučna fantastika i uobrazilja “paranoičnih teoretičara zavere” , samo što se za ova istraživanja zaista troše milijarde dolara.

Kako svaki čip ima svoj broj, a istovremeno svaki mozak ima jedinstvenu bioelektričnu rezonancu na određenoj frekvenciji, on može primati instrukcije od svog mastera, pa se tako može upravljati ponašanjem svakog pojedinca ili desetinama hiljada i milionima ljudi.

Možemo zamisliti kako izgleda kada, na primer, deset hiljada ljudi u nekoj zajednici odjednom dobije napad panike i kada se stvori ogromna energetska tenzija koja obuhvati i ljude u njihovoj okolini. Masovna panika je faktor koji može potpuno da orkestrira jednom humanom zajednicom na način da se, umesto razuma, žrtve navedu na ponašanje krda koje razara sve pred sobom.

Još lakše je da zamislite kakav napad besa može da dobije ovako vakcinisan kućni ljubimac, recimo pas koji iznenada kao zver nasrne na svoga gazdu ili na dete.

Nema skrivanja

Mnogo jednostavnije će biti ubaciti nano čip u svaki displej (na kompjuteru, telefonu, veš-mašini) i čitava ljudska populacija će na ovaj ili onaj način biti stalno praćena. Ako neko misli da će uspeti da se od ovoga odbrani tako što će pokrivati sve displeje u stanu, napraviće sebi ogroman posao i izgubiti mnogo živaca. A izbaciti sve električne uređaje iz kuće (jer na svakom ima lampica) gotovo je nemoguće, ako želite urban život. Zato su se masteri dosetili da vas na život pod nadzorom nauče i da ga čak i zavolite. Ova psihološka operacija je zato spakovana u popularne televizijske rijaliti-šou emisije. Dakle, naučite da uživate u tome da budete posmatrani i da vas posmatraju bilo šta da radite. Čk i u bračnom krevetu. Nema više privatnog života. Sve je javno i zato je to sada u modi.

Veliki tajni projekat u Juti

U mestu nazvanom Kamp Vilijams, 30 milja južno do Solt Lejk Sitija, u državi Juta, NSA upravo pravi ogroman “centar za prikupljanje podataka” koji će se prostirati na 8.000 ari i na njemu će biti građevine za smeštaj superkompjutera od čak milion kvadratnih stopa. Ovaj superkompjuter će trošiti 36 megavata električne struje, koliko troše svi potrošači u Solt Lejk Sitiju, i koristiće nanotehnologiju. Sve će koštati najmanje 2 milijarde dolara što će biti plaćeno iz državnog budžeta. Sve tajne državne podatke će procesuirati strateški partner NSA – privatna kompanija Dyncorp.

Kako zagubiti tri triliona dolara

Dyncorp i Lockheed su razvili i softver HUDCAPS za praćenje finansijskog poslovanja Ministarstva odbrane SAD i Ministarstva za stanovanje i urbani razvoj. Korišćeni su IBM komputeri i… Nešto se sa softverom desilo, pa je 2002. otkriveno da u finansijskoj evidenciji korisnika ovih softvera nedostaje čak 3 triliona dolara koje im je Kongres odobrio iz državne blagajne. Tako je otkriveno da je softver imao neke “nedostatke”, a gde je nestao novac još nije otkriveno.

Slučaj Boljkovac

Protiv Dyncorpa je sudski spor povela i izvesna Katrin Boljkovac sa prebivalištem u Holandiji, koja je kao službenik UN poslata da istraži trgovinu ženama iz Istočne Evrope i Bosne. I otkrila je da su tu najviše uključeni upravo oficiri UN iz “mirovnih snaga” uključujući i Britance, koje je obučio i doveo Dyncorp. Bila je šokirana verujući da su ovi “mirovnjaci” u Bosnu došli da pomognu gladnom i napaćenom narodu koji je ostao bez osnovnih sredstava za život i bez hrane, a oni su ih ucenjivali hranom i novcem, zatim odvodili u noćne klubove i ubacivali u lanac prostitucije i prodavali kao roblje. Boljkovčeva je o tome izvestila nadležne ljude u UN, ali oni su se pravili da ništa ne shvataju. Kada im je 2000. Boljkovčeva podnela pisani izveštaj o svom otkriću, poslodavci iz UN su je prvo degradirali u službi, a nakon šest meseci i otpustili. Ona je za to optužila Dyncorp otkrivajući da su upravo oni vršili pritisak na UN kako bi zataškali učešće svojih ljudi u seks-trafikingu. Od 1998. godine osam otkrivenih oficira, koje je obučio i u misiju ubacio Dyncorp, povučeno je iz “mirovne” misije, ali nijedan nije završio na sudu. Procenjuje se da je u Bosni u tom periodu postojalo čak 900 bordela. Čitav biznis sa seks-trafikingom je i počeo u Bosni 1992, dolaskom “mirovnjaka” iz čak 40 zemalja, koji su uglavnom bili policajci. Sve ih je doveo Dyncorp.

Ivona Živković