Ako vas interesuje  i želite odgovor  “Šta su to geni?” ovo je pravi tekst za vas…

Svaka osoba na svetu ima oko 20.000 gena. Razlike između ljudi proističu iz manjih varijacija tih gena. … Naučno….gen je fizička i funkcionalna jedinica nasleđivanja, koja prenosi naslednu poruku iz generacije u generaciju a čini ga celovit deo DNK potreban za sintezu jednog proteina ili jednog molekula RNK. Geni su nanizani duž kromosoma. Gen za određeno svojstvo uvek se nalazi na istom mestu na kromosomu koje se naziva genski lokus.

Geni su linearno raspoređeni delovi kromosomske DNK NJihova veličina (broj nukleotida DNK) i i raspored na kromosomima su stogo određeni.

Prema funkciji koju obavljaju, gene možemo podeliti na strukturne i regulatorne.

Strukturni geni su: geni koji nose šifru za protein (prepisuju se na i-RNK) i geni koji se samo prepisuju u RNK (t-RNK, r-RNK).

Regulatorni geni se ne prepisuju već se za njih vezuju molekuli koji regulišu određene procese u organizmu. Znanja o regulatornim genima su još uvek nedovoljna. Pripadaju im geni koji učestvuju u replikaciji, učestvuju u kretanju kromosoma u deobi, kontrolišu krosing-over i telomere koje doprinose stabilnosti kromosoma

Telo odraslog čoveka se sastoji od oko 50 triliona ćelija i skoro svaka od njih sa sobom nosi kompletne podatke ili uputstva za pravljenje tog čoveka. Uputstva su zapisana u DNK. To je jedan dugačak molekul u obliku merdevina koje su uvrnute u spiralu.(Slika dole) Svaki stepenik na merdevinama se sastoji od para baza koje se spajaju na sredini. Postoje četiri azotne baze – adenin (A), timin (T), guanin (G) i citozin (C). „A“ se uvek spaja sa „T“, a „G“ se spaja sa „C“.

Hemijska struktura gena kao delova DNK

Dugi molekuli DNK u ćelijama se nalaze skupljeni u hromozome. Većina ljudi ima 23 para hromozoma, dok neki drugi organizmi imaju drugačiji broj parova. Šimpanze imaju jedan par hromozoma više od ljudi, ali to ne znači da su kompleksniji organizmi. Na primer, banane imaju 11 pari hromozoma, dok voćne mušice imaju samo četiri para itd.

Pre nego što se dete rodi mi možemo posmatrajući njegove roditelje, da predvidimo mnoga od bioloških obeležja koja će ono imati. To nam je moguće zato što znamo zakone nasleđa to jest, gena.

Na primer, ako jedan od roditelja ima smeđe oči, a drugi plave, dete će imati smeđe oči. Ako oba roditelja imaju plave dužice, dete će, kao i roditelji, imati plave oči itd….

Međutim, zakoni nasleđa kod čoveka su ponekad vrlo složeni. Ako otac ima obeležja potpuno različita od obeležja majke, onda će jedna od dve suprotne težnje nadjačiti drugu i kod deteta će se javiti obeležja jednog roditelja, a drugog ne.

Ono obeležje koje odnosi prevagu naziva se dominantnim, a ono drugo recesivnim ili potisnutim. Smeđe oči su dominantno nasledno obeležje, a plave recesivno. Zato će dete iz našeg primerea imati smeđe oči.
{loadmoduleid 719}
Kako se ova obeležja roditelja prenose na dete? Ona se prenose na jedro jajne ćelije i na jedro semene ćelije. Ova jedra se sastoje od velikog broja, možda nekoliko stotina, čestica koje se zovu geni. Geni nisu bez reda rasuti u jedrima, već su povezani u nizove kao niska perli.

Zrela jajna ćelija ima 24 ovakva niza gena, a isto toliko ima i zrela semena ćelija. Kada se jajna i semena ćelija spoje, nađu se zajedno 24 para ovih nizova koji se zovu hromozomi.

Geni, čak i u jednom istom hromozomu, razlikuju se u pogledu svog uticaja na razvoj. Neki upravljaju razvojem jednog, drugi razvojem drugog organa ili telesnih obeležja. Pa ipak, svi oni zajednički učestvuju u razvoju celog tela.

Obeležja koja nose geni jednog niza nasleđuju se zajedno, mada ponekad nizovi mogu da se prekinu i da dođe do međusobne zamene čestica sa drugim nizovima.

Zanimljivosti dana