JEDAN OD NAJMISTERIOZNIJIH VLADARA 20. VIJEKA

Kada ukucate na Vikipediji o Josipu Brozu Titu možete pronaći da je bio je jugoslovenski komunistički revolucionar i državnik, koji je obavljao razne državničke funkcije od 1943. do svoje smrti 1980. godine.

Takođe, možete da pročitate i da je tokom Drugog svetskog rata bio vođa jugoslovenskih partizana a da je za vreme svoje političke karijere bio izuzetno popularna ličnost kako u zemlji tako i u inostranstvu.

Isto tako, videćete tu da je Broz stekao veliku međunarodnu slavu kao glavni lider Pokreta nesvrstanih , pored Džavaharlala Nehrua, Gamala Abdela Nasera i Ahmeda Sukarna.

I tome slično.

Sve su to zvanični ali poprililčno dosadni podaci o čoveku koji je bio jedna od najupečatljivijh političkih figura 20. veka.

Mnoge stvari o njemu su se saznale tek posle njegove smrti. Mnogo toga je i danas pod velom tajne a ono što se iznosi o njemu često porpima oblik teorije zavere.

Večito pitanje – ko je bio Tito? I da li je on bio onaj čovek o kome smo učili u školama, o kome su nam pričali ili neko sasvim drugi.

TITO (NI)JE BIO MASON

Večita dilema. Pitanje koje se malo malo pa pokrene na nekom od foruma, u nekom od intervjua ili članaka…

A šta kažu masoni o tome?

Velika Loža Britanske Kolumbije i Jukona iz Kanade tvrdi da Tito nije bio mason.

“Teorije zavere tvrde da je Tito 1926. postao član masonske lože “Libertas” u Napulju u Italiji.Realnost je drugačija.Tito je u stvari radio kao agitator Komunističke partije u grodogradilištu u Kraljevici na jadranskoj obali Hrvatske od 21. septembra 1925. do 2. oktobra 1926. kada je prešao u livnicu u blizini Beograda. Nema nikakvih dokaza da je putovao u Napulju u to vreme.Na početku Drugog svetskog rata postojalo je 27 loža sa 2.500 članova u Jugoslaviji. Slobodni zidari su bili zabranjivani pod nacistima što su isto doživeli i kasnije pod Titovom vlašću iako nepotvrđeni izvori tvrde da su mnogi komunistički lideri bili predratni masoni.

Dakle, kada se sve uzme u obzir – odnos komunista prema masonima, Titova zabrana loža, kao i neregularan status italijanske masonerije u to vreme, nema razloga da se veruje da je Josip Broz Tito bio mason.”

I pisac i slikar Dragoš Kalajić se svojevremeno bavio pitanjem odnosa Tita i masonerije.

“Jedan istraživač je dao do znanja da je našao do znanja da je Tito pripadao engleskoj loži. Ja sam to prosledio drugom autoru koji mi je rekao da prema njemu Broz nije pripadao engleskoj loži”, rekao je Kalajić i dodo da je kod Broza je bilo nešto od masonskog duha.

“Masoni su atesiti, kod njih je ubijena ta metafizička svest da nešto postoji iznad ljudskog života. Kod njih je pristuan veliki strah od smrti – farbanje kose, skrivanje znakova starosti…”

POTOMAK HABZBURGOVACA?

Publicista Milan Vidojević koji se tokom svoje decenijske karijere bavio u mnogome životom Josipa Broza tvrdi da je Tito bio vanbračni sin Franje Josifa i poljske grofice Marije Sobjeske.

“Titovo pravo ime je bilo Franc Jozef Habzburg und Loren. Tito koga mi znamo je vanbračni sin Franje Josifa i poljske grofice Marije Sobjeske. Kao dete je dat na usvojenje u jednu poljsku-jevrejsku porodicu”, rekao je Vidojević u jednom intervjuu i dodaje da je Tito bio rimski car.

“Habzburgovci vuku poreklo po muškoj liniji od Hrista. I oni jesu zaista vladari sveta. Oto fon Habzburg ima titulu kralja Jerusalima”.

O IZMEŠTANJU IZ KUĆE CVEĆA

Ideja da Titovi posmrtni ostaci budu premešteni iz Kuće cveća na neko drugo mesto nije se mnogo pominjala u javnosti. Doduše, ima i onih koji smatraju da se tu nalazi samo prazna grobnica a da je Tito zapravo sahranjen na nekom drugom mestu.

Ipak, jedan od onih koji je otvoreno progovorio o tome je i nekadašnji monah manastira Ostrog, monah Arsenije Jovanović.

On je istakao da će prvi vođa ili vladar Srbije koji ukloni posmrtne ostatke Josipa Broza moći da se nazove patriotom.

“Tu ne mislim da treba da se uradi nešto nečasno… Neka ga sahranimo u Aleji velikana na Novom groblju ali da on nema svoj mauzolej”, poručio je on.

ŠOPENOVA ETIDA U F DURU

Da je Tito umeo da svira klavir to se znalo. Doduše nikad nije razjašnjeno gde je i kako naučio da svira.

E sad, ako neko misli da je Tito umeo samo da “ubode” po neku dirku i da odsvira neke lagane note, taj bi se prevario. Ako je verovati onome što je ispričao jedan od najvećih kantautora ondašnje SFRJ Arsen Dedić, Tito je umeo itekako da zasvira na klaviru.

“Tito je putovao u Afriku. Išao je Galebom. Stigne naredba da ja, u to vreme vojnik, budem u Splitu u Lori. Pokupili su me i bio sam na Galebu sve do Aleksandrije. Jedno jutro došao je jedan Stipe i svima nam dao dolare i rekao da nam to šalje maršal. Tito nije hteo da ko neka sirotinja izađemo u Aleksandriju već da budemo gospoda vojnici”, ispričao je u jednom intervjuu Arsen Dedić.

On je rekao da je posle svečane večere trebalo da nešto i odpeva.

“Šta ću da pevam pitam oficira. Nemoj ono – Ono sve što znaš o meni, pošto sve znamo. I nemoj onu tvoju Kuća pored mora, jer tu ima ono “ničeg nema”… a danas svega ima. I ja se odlučim za jednu šlagerčinu o moru…

A Tito reče: “Boga ti, to što Arsen peva je glupo, ima on svoje divne stvari. E onda sam mu pevao svoje”, rekao je Dedić i nastavio:

“Posle večere smo otišli u jednu prostoriju gde mi je Tito svirao. Svirao je mislim Šopena, Etidu u f duru. Čak je umeo i da se okrene pa rukama iza leđa da svira”.

ODLAZAK S VLASTI

“Drug Tito je rekao da su studenti u pravu”… čuvena rečenica iz filma “Varljivo leto 68”.

Studentske demonstracije bile su prekinute jednim Titovim govorom.

Taj govor odjeknuo je kako u tadašnjoj SFRJ tako i u svetu. Posle njega studenti su u čast maršala igrali kolo na ulicama.

“Veliki broj 90 procenata studenata je poštena omladina o kojoj mi nismo vodili dovoljno računa. Mi smo njih ostavili same.

Mi smo svoju grešku utvrdili. Treba voditi računa o čoveku”, rekao je te godine Tito.

Ali jedna Brozova rečenica je tada mnogima promakla.

“Možda će mi trebati i pomoć. Ako nisam sposoban da rešim to pitanje onda ne treba da budem na tom mestu”, rekao je Tito.

Bio je to kako neki tvrde jedini put da je Tito pomenuo mogući odlazak sa vlasti.

4. MAJ 1980.

Tito je, prema zvaničnoj verziji umro 4. maja 1980.

O tome šta je ostalo iza njega, govore istoričari, političari… To je priča o njegovoj zaostavštini kao državnika. Ali ipak, mnogo veće interesovanje deluje da je bilo usmereno na jednu tašnicu koju je ostavio iza sebe.

O tome je svedočio njegov lični lekar dr Aleksandar Matunović.

On je maršala lečio od 1975. do 1979, odnosno gotovo do smrti. On je napisao da “Nađeni izveštaj ide u prilog iznetoj sumnji, odnosno mišljenju da Tito nije Josip Franjo Broz iz Kumrovca, već da se iza toga imena krije druga osoba”.

“Tito je imao malu akt-torbicu, čini mi se od zmijske kože. Uvek ju je nosio sa sobom. Sadržaj torbice, pored ključa, bio je osiguran i malim katancem. U dva navrata – ulazeći u njegove prostorije, zatekao sam ga da pretura po torbici. Oba puta je leđima bio okrenut vratima, a torbica mu je bila u krilu. Kada bih ušao, torbicu je brzo zatvarao. Delovao je kao čovek koji je uhvaćen u nedozvoljenoj radnji. Po tome sam znao da se u torbici nalaze neke za njega značajne stvari.

Posle njegove smrti raspitivao sam se kod članova komisije za sređivanje Titove ostavštine šta su pronašli u toj torbici. Jedan od članova komisije, Zvonko Kostić, rekao mi je da, pored zlatnog nakita, pronašli umrlicu Davorjanke – Zdenke Paunović, od 1. maja 1945. godine, izvod iz matične knjige venčanih sa Jovankom Budisavljević, 1952. godine, sliku Pelagije Belousove.

Tu je bila i kopija izveštaja austrougarskog Ministarstva rata, od jeseni 1915. godine, u kojoj se nalazi spisak austrijskih oficira, podoficira i vojnika koji su poginuli u vreme bitke u Galiciji. U spisku se nalazilo i ime kaplara Josipa Franje Broza.

I pored svega navedenog, čini se da će još mnogo godina jedno od nerešenih enigmi sa ovih prostora u poslednjih nekoliko decenija biti ko je zapravo bio Josip Broz Tito.