Zanimljivi izumi koji su nastali slučajno

Mnogi izumitelji (ponalazači) provode sate,dane i mesece razmišljaljući kako da svoj izum unaprede, poboljšaju, učine jednostavnijim i lakšim ljudski život i time pomognu čovečanstvu. Ipak nekim izumiteljima se desilo da su njihovi izumi (pronalasci) nastali sasvim slučajno, bez mogo razmšljanja…

Mi vam u narednim redovima teksta donosimo listu od 20 izuma u nastali sasvim slučajno

1. Čips

Svima dobro poznati “zarazni” “izum” – čips koji je pronađen kada je njujorški kuvar Džordž Kramb, iznerviran gostom koji mu je svaki put vraćao krompire govoreći da nisu dovoljno pečeni, isekao krompir na tanke komade i ispržio ga u ulju

Međutim, zahtevni gost je bio oduševljen,ovakvom reakcijom kuvara Džordža a tanko sečeni hrskavi krompir pržen u ulju postao je nezaobilazna grickalica i prilog širom planete.

2. Pšenične pahuljice

Braća Kelog su 1984. godine bili zaposleni u bolnici u Mičigenu, kao savetnici za zdravu prehranu. Klijentima su savetovali da ostave meso, duvano i alkoholo, a kao zamenu za kafu predlagali su pšeničnu kašu

Jednog dana su, tokom kuvanja pšenice zaboravili na nju, a kada su se vratili i zatekli potpuno ukuvalu smjesu, odlučili su da je ipak propuste kroz valjke i dobili su hrskave pahuljice, od kojih su nastali proizvodi koje danas jedemo za doručak. Kasnije se ova kompanija distancirala od svog izuma, fokusirajući se na druge proizvode s više šećera.

3. Plastelin

Smesa od koje se pravi plastelin prvobitno je služila nekada prvenstveno za čišćenje tapeta. Ali kada su ljudi prestali da koriste ugalj za grejanje domova, čišćenje tapeta je postalo suvišno.
Tada je vlasnik kompanije koja je proizvodila ovaj “čistač” je uz pomoć svoje svastike razvio u sasvim novi slučajni proizvod koji će kasnije biti jedna od bitnih dečijih igračaka. Izbacili su deterdžent, dodali prijatan miris i boje i izumeli su plastelin kojim se igraju danas deca širom sveta

4. Čokoladni keksi

Keks sa mrvicama čokolade nastao je 1930. godine, kada je jedna američka domaćica, u nedostatku čokolade za kuvanje u kolače ubacila komadiće Nestle čokolade. Na njeno iznenađenje, oni se nisu otopili tokom pečenja. Nekoliko godina kasnije Nestle je otkupio prava na ove kekse, a “chocolate chip cookies” postali sponzati širom sveta

5. X zraci

U eri razvoja znanja o nevidljivim zracima, poput radio talasa i zračenja, jedan fizičar je otkrio da kada pumpa struju kroz posebnu cijev – sijalicu, hemijska supstanca udaljena par metara bi zasijala. On je shvatio da cev šalje nevidljive zrake koje prodiru kroz papir, drvo i čak kožu. Nazvao ih je X zraci ( iks kao nepoznati). Prvu rendgen – sliku napravio je slikajući ruke svoje supruge koja je, nakon što je videla sliku načinjenu X zracima izjavila: “Videla sam svoju smrt!”.

6. Penicilin

Penicilin – grupa beta-laktamskih antibiotika koja se koristi u lečenju infekcija koje izazivaju bakterije, otkriven je dok je naučnika Aleksandar Fleming proučavao grip.
Naime, 1928. godine, kada je Fleming pokušao da sazna što više o grupi, u jednoj od njegovih Petrijevih posudica našla se plavo-zelena buđ. Ubrzo je video da je upravo ova buđ ubila stafilokoknu bakteriju koja se tu nalazila.Nobelovu nagradu za medicinu je 1944. godine Aleksandar Fleming je podelio sa biohemičarem Čejnom i austrijskim lekarom Florijem, koji su njegov izum prvi put primenili.

7. Plastika

Da se nisu desile dve nezgode, sasvim je moguće da bismo danas umesto boca za vodu koristili sudove od gline, jaja i životinjske krvi. Čarls Gudijer je slučajno otkrio da kombinacija gume i sumpora stvara čvrstu masu koju danas znamo kao plastiku.
A otkrio je tako što je slučajno ostavio gumu na šporetu.

U odvojenom “incidentu”, Džon Vesli je, u pokušaju da izađe zamenu za slonovaču, koja se koristila za pravljenje bilijarskih kugli, slučajno ostavio bocu kaladijuma otvorenu. Osušivši se, formirala se plastika. Godine 1872. njegov “izum” je prvi put pretvoren u plastiku za komercijalnu upotrebu.

8. Super lepak

Istraživač u kompaniji Kodak, koji se zove Heri Kuver eksperimentisao je sa plastičnim sočivima i sasvim slučajno došao do otkrića na veoma lepljivu masu od sintetičkih materijala.

Tada uopšte nije obratio pažnju na praktičnu korist ovog dostignuća, a skoro deceniju kasnije jedan od njegovih pomoćnika naletio je na istu stvar u pokušaju da pričvrsti dve prizme zajedno. Kuver je tada shvatio svu korist ovog izuma, pa ga je komercijalizovao i postao čovjek koji je izmislio super – lepak

9. Anestezija

Za ovaj izum smo svi veoma zahvalni, a nastao je od takozvanog “gasa za smijanje”, koji se 1800. godine koristio kao dodatak druženjima, podizač raspoloženja na žurkama, a zvali su ga “etarsko veselje”.

1884. godine Horacije Vels je naišao na čoveka koji je bio pod uticajem gasa, a kome je bila povrijeđena noga i tvrdio je da ne osjeća nikakav bol. Nakon toga, Horacije je počeo da ga koristi pri vađenju zuba, a uskoro su počeli da ga koriste stomatolozi tokom većine intervencija. Danas je nezaobilazan u medicini.

10. Čaj

Recept za čaj star je nekoliko hiljada godina, a legenda kaže da je kineski car Šenong prokuvavao vodu za piće u kazanu. Tokom vetrovitih dana lišće sa grana u blizini upalo je u vodu, koja je postala svetlo braon.
Većina nas bi prosula vodu i prokuvala novu, ali Šenong se donekle razumio u bilje, pa je odlučio da rizikuje i okusi ovu obojenu vodu i otkrio da je ukus više nego dobar. Tako je nastao veliki i zdravi “izum” čaj kojeg danas piju milioni ljudi širom svet

11. Koka-kola

Istorija ovog bezalkoholnog pića počinje u Noksvilu, u Džoržiji, kada je američki farmaceut Džon Pemberton 1885. godine osmilio tonik frenč vajn kola, umnogome sličan današnjoj koka-koli. Vremenom je iz njega izbacio alkohol, dodao neke druge sastojke i tako dobio sirup koji je lečio migrenu.

Isprva nije bio popularan i prodavao se u mizernim količinama, a nakon Džonove smrti jedini vlasnik koka-kole postao je trgovac Ejza Kendler, koji je čitavu opremu i tajnu pripreme ovog napitka kupio za samo 1.200 dolara. Kasnije je osnovao The Coca-Cola Company, jednu od najvećih američkih kompanija ikada.

12. Šibice

Hiljadama godina paljenje vatre je bio problem za ljude, ali 1826. godine Džon Volker je otkrio recept za drvce šibice. Kuvajući hemikalije, mešao ih je drvenim štapom. Kada je pokušao da osušene ostatke skine sa štapa grebanjem od pod, nastao je plamen.
Ubrzo je počeo da prodaje minijaturne verzije svoje “kuvače za hemikalije”, ali pošto nije zaštitio patent, neko drugi je to uradio i iskoristio njegovo otkriće. S vremenom su od njega nastale šibice kakve poznajemo i danas.

13. Vijagra

Dva naučnika iz oblasti farmacije eksperimentisali su sa novim tipom tablet koje su trebale da ublažavaju simptome visokog pritiska i srčane tegobe. Krajem osamdesetih su ih testirali na ljudima, a iako se nisu pokazale kao efikasne u lečenju srčanih problema, indikacije i sporedni efekti učinili su da postanu hit u sasvim drugoj oblasti.

Naime, većina testiranih ljudi prijavila je da su tokom korišćenja leka imali neprestanu erekciju. Tako je nastao novi izum “Vijagra” Na novom izumu su rađena razna ispitivanja i poboljšanja te je 1998. godine vijagra je odobrena od strane američkog ministarstva za hranu i lekove. Tako je nastala sasvim s

14. Kornet za sladoled

Početkom 19. vijeka ulični prodavci sladoleda nikako nisu mogli da se slože oko toga u čemu sladoled treba da poslužuju. Ni staklena, ni papirna, ni metalna ambalaža nisu bile praktične.
Istovremeno, štandovi na kojima su prodavani vafli nisu imali baš mnogo posla, pa se jedan prodavac, tokom sajma, dosjetio da vafle urola i u njih stavi sladoled, kako bi privukao mušterije. Nakon sajma, stotine prodavaca je potrčalo da prijavi svoj patent, pa se ni danas ne zna koje prvi izumeo kornet.

15. Sladoled na štapiću

Sladoled na štapiću je izmišljen 1934. godine, kada je poslastičar Kris Nelson imao problema sa jednom malom, redovnom mušterijom koja je uvek bila neodlučna.
Uvek bi problem nastao kada je dečak morao da se odluči između čokoladice i sladoleda. Tada je Nelson odlučio da objedini sladoled i čokoladu, pa je napravio ledenu poslasticu na štapiću, koja je bila prelivena čokoladom.

16. Mikrotalasna peć

Inženjer Persi Spenser istraživao je radare sa cevi s vakumom, i primetio da mu se nešto otopilo u džepu. Čokoladica se nekim čudom skuvala, pa je Spenser odlučio da ode korak dalje i u cijev ubacio nekoliko zrna kukuruza, i sva su se “iskokala”.
Persijeva ideja je razrađena, minjaturizovana i smeštena u male kutije te je tako čovečanstvo dobilo svima dobru poznatu stvar – mikrotalsanu peć! Inače, prvi primerci mikrotalasnih peći su se u radnjama našli 1954. godine i nisu bili uopšte jeftini.

17. Čičak

1960. godine Švajcarac po imenu Džordž de Mastral šetao se prirodom i poprilično iznervirao zbog dosadne trave koju nikako nije mogao da skloni sa odeće. Kada je stigao kući uzeo je mikroskop samo da bi utvrdio kako se tačno ova biljka “hvata” za tkaninu i otkrio da ima minijaturne kukice. Palo mu je na pamet da bi ovaj sistem bio korisan i tako je nastao “čičak”, patent koji nam omogućava da stegnemo odjeću ili obuću bez pertli ili kaiša…

18. Saharin – veštački zaslađivač

Ruski hemičar Konstantin Falberg 1878. godine eksperimentisao sa katranom i zaboravio da opere ruke. Tokom večere je primetio slatkast ukus jela i upitao ženu da li je stavljala nešto specijalno. Ona je odgovorila da nije i tada je on shvatio da je u pitanju supstanca kojom je vršio eksperimente. Nekoliko godina kasnije patentirao je saharin, veštački zaslađivač koji je slađi od šećera.

19.Vulkanizirana guma

Guma u svom sirovom obliku brzo truli ispuštajući nesnosni smrad. Američki pronalazač Čarls Gudjir(Charles Goodyear) je 1839. godine pokušavao da pronađe trajniju supstancu. To mu je pošlo za rukom, tako što su uzorci gume u prahu i sumpora slučajno sa njegovih ruku odleteli na vrelu peć. Tamo su se stopili praveći proces vulkanizacije i tako je nastala guma

Goodyear nikada nije želeo plodove svog rada, te je umro s velikim dugovima, ipak njegovo ime i ostavština žive i dalje. Kompanija Goodyear nazvana je ponjemu 40 godina nakon njegove smrti.

20. Žvakaća guma

Thomas Adams je 1870. eksperimentisao posebnom vrstom smole sa južnoameričkog drveta koje je trebalo poslužiti kao zamena za gumu. Posle nekoliko neuspešnih eksperimenata, obeshrabreni izumitelj je ubacio komadić gume u usta. odjednom je shvatio da uopšte nije loš ukus gume koju je ubacio u svoja usta – svidelo mu se.! Krajnji rezultat je “Adams New York No.1”, prva masovno proizvedena žvakaća guma u svetu.

Zanimljivosti dana