Zapadni scenario za idealnu Afriku – u Sudanu ni po danu…

Prevari, pobij i opljačkaj ali “humanitarno”, to je najkraći opis politike koji evropska vlastela sprovodi u Africi već vekovima. Ovoj surovoj igri sada mora da se priključi i vojska Srbije kao jeftina kolonijalna pešadija i to bez ikakve materijalne dobiti. Za uzvrat, dobiće samo iluzije.

Donošenjem odluka o učešću naših profesionalnih vojnika u vojnim takozvanim “humanitarnim ” misijama u Somaliji i Maliju (za sada), srpski poslanici kao i vlada još jednom su potvrdili da prihvataju da rade sve što od njih zatraži takozvana “međunarodna zajednica”. Ta zajednica predstavlja samo jedan međunarodni klan trgovaca i bankara koji korupcijom i medijskim i psihološkim manipulacijama bezočno sprovode pljačku svih prirodnih bogatstava širom sveta, gde god otkriju da se ono nalazi i da se oni tu mogu trgovački ugraditi. Orkestriranje sukoba i ratova na teritorijama sa kojih žele da eksploatišu neku rudu, naftu zlato, dijamante razrađen gotovo doveden do perfekcije. Ovu igru još ne shvataju samo oni najgluplji, pa zato na političkoj međunarodnoj pozornici danas upravo takvi sve više dobijaju vodeće državničke i liderske uloge.

Pogledajte samo face današnje političke “elite” širom sveta. Govoriti o pohlepi i gramzivosti ovih malih ljudi je iluzorno, jer oni ne dobijaju ni parče kolača, već samo mrvice od sažvakanih kostiju i to u vidu papirnog novca i naizgled bolje društvene pozicije. Tako su u Africi mnogi takozvani “lideri” raznih pokreta otpora i borci za “nezavisnost” koje je finansirala, podigla iz peska i blata i instruirala evropska vlastela i njena masonerija i agentura, ostali bez hoklice : dr Kvame Nkrumah, Patris Lumumba, Tomas Sankara, Klod Ake, Ken Saro-Viva, Džon Garang, itd…

Postali su ili previše uticajni ili je prestala potreba za njihovim likom i delom “narodnog lidera”. Afrika je daleko od očiju običnih građana u Evropi i SAD koji niti su u mogućnosti da na mnoga poznata krizna žarišta odu, niti da od nekog bliskog ko je tamo bio čuju šta se zaista događa i kako se živi. Većina nas o životu u Africi zna samo iz podataka koje nam serviraju mediji pod kontrolom pomenutog međunarodnog pljačkaškog kartela. Posebno se ništa ne zna o životu ljudi u afričkim provincijama, gde nema ni puteva, tamo gde su zapravo mineralna nalazišta. Zato je manipulacija informacijama veoma laka. Novinari koji žele da saznaju pravu istinu, mogu samo da prikupljaju sve moguće medijske informacije i na osnovu njih pokušaju da ulove nelogičnosti i protivrečnosti i na osnovu toga zaključe bar šta je laž. Da tamo putuju i živi se vrate i dobiju prostor u udarnim medijima da plasiraju”istinu o Africi”, na žalost mogu samo plaćeni agenti uticaja.

Njihovo mišljenje je upravo ključni mamac koji se koristi kako bi se javnost na Zapadu podstakla da blagonaklono gleda na slanje vojnih misija u Afriku. Jer, poznato je svi oni idu kako bi tamo stišali neko etničko nasilje, sprečili genocid koji sprovode ostrašćeni lideri i tirani, koji su obavezno surovi, primitivni i čak ljudožderi.

Somalski pirati

Ono što iz medija nismo saznali, to je da su ovi somalski pirati kretali u svoje gusarske akcije upravo iz etiopskih enklava u Somaliji a koje su kao u stvari američke vojne ispostave, kao i čitava Etiopija. Ove baze su nazvane Somaliland i Puntland i njih su stvorili upravo međunarodni trgovački karteli i vojno i finansijski ih nevidljivo snabdevali i čak ih priznali kao suverene države, koje su nastale na teritoriji Somalije. Kao Kosovo što je otcepljeno od Srbije. Čitava centralna Afrika od istočne do zapadne obale je prepuna vojnih baza. Etiopija je poznata u Africi kao policajac koji bije sve ostale, baš kao što to radi vojska SAD bilo gde u svetu. Naravno, ni američki ni etiopski narod od toga nemaju ništa. I jedni i drugi rade za interese evropske oligarhije a vojnici za platicu jer drugog posla nema. Zato i Srbi danas ponovo rado idu u vojnike. Čak i žene. I u Afriku, ako treba.

Tako su isti evropski baroni pljačke koji stoje iza svake sukobljene strane u Africi, počeli da finansiraju i pokret otpora protiv etiopske invazije u Somaliji. Proterani etiopski vojnici iz Somalije, koji nisu imali gde da odu jer su bili puka sirotinja koja jedino zna da za neki novac drži kojekakvo oružje u rukama i pravi zulum, postali su tako “pljačkaši brodova”. Ali, oni pirati koji su stvarno mogli da ugroze ogromne trgovačke brodove i seju strah u regionu nisu bili siroti i bosonogi etiopski vojnici u malim čamcima koji se kao pirati slikaju i prikazuju u globalnim medijima, već su te terorističke akcije obavljali dobro obučeni i maskirani beli komandosi. Ako su to bili Mosadovi komandosi, onda bi čitava priča bila daleko logičnija da se ispriča. Ali, zvanično prikazano je da su ovi siroti etiopski gladni vojnici bili gusari i teroristi. I baš njih su počeli da gone francuski komandosi i da ih isteruju iz svakog zapećka gde bi pokušali da se smeste. Francuski, američki, kineski, izraelski interesi se na ovom područiju se naizgled stalno sukobljavaju. Onda su siroti etiopski pirati načuli negde da za određeni iznos keša su dobrodošli u etiopske vojne baze u susedstvu. Tako se i broj etiopskih (plaćenika) u ovim enklavama u Somaliji vremenom povećao.

Pa su mediji izveštavali kako su oni napadali trgovačke brodove, a pare od otkupa donosili sve više izolovanom režimu još jednog afričkog političkog piona i tiranina, Milesa Zenavija, koji je 2012. misteriozno umro nakon nekakvog lečenja u Belgiji. I nakon toga je i piraterija drastično smanjena. Čitava ova međunarodna angažovanost u Africi je velika dimna politička zavesa koja naizgled deluje kao totalni haos i koja se u medijima tako i predstavlja. Teror, etnički sukobi, plemenska netrpeljivost, nacionalni interesi velikih sila, zaštita trgovačkih puteva, pokreti otpora i borba za nezavisnost raznih naroda, verska netrpeljivost afričkih pagana, islamista i hrišćana, i neizbežna ubijanja odnosno genocid. I sve to prate humanitarne katastrofe, glad, siromaštvo, zaraze. Scenario za afričku političku igrariju, koja će biti plasirana medijima, novinar i istraživač Keit Harmon Snou sažima ovako: prvo stvoriti regionalnu nestabilnost i haos koji ostavlja utisak da Arapi biju Afrikance (uvek su u sukobu neki drugi narodi za koje smo uvereni da su primitivni i koji počinju međusobno da se ubijaju). Povesti medijsku kampanju koja će fokusirati pažnju javnosti na sve više rastuću nestabilnost. To znači da će svetske informativne agencije puštati stalno o tome nekakve vesti.

Raspaliti javno mišljenje i gnev među zapadnim čitaocima i gledaocima, koji će poverovati vremenom u skoro sve što im se servira u medijima. (Većina Amerikanaca i Evropljana je pre pojave Interneta gotovo bezrezervno verovala medijima. Sada su se stvari drastično promenile). Uveriti javnost da Đavo – dolazi na konju i sa oružjem. Ovo kasnije koristiti u naraciji kako bi se jasno razlučilo šta je dobro, a šta loše, odnosno ko će u političkoj igri biti označen kao dobar, a ko rđav u sukobu. Demonizirati “neprijatelja” na primer primitivne Arape i njihove poslovne partnere (a to su kineske naftne kompanije, za koje javnost nikada ne treba da sazna da iza njih stoje američki ili britanski kapital). Dakle, Arapi i Kinezi protiv interesa Zapada. Istina je da i jedni i drugi su na hoklicama od papirnog novca i zavise tehnološki od Zapada). Pokrenuti hrišćanske vojnike i njihove humanitarne vojske. Akciju, primer u Darfuru, prikazati kao veliki humanitarni pokret za spas – “Save Darfur” .

Nastaviti sa rušenjem autoriteta neprijatelje podrivanjem njegovog kredibililteta. Pod oznakom visokomoralnih odobravanja i sa punom podrškom zapadne javnosti, koja je postala zabrinuta za nesreću lokalnog afričkog naroda, možete zbaciti sa vlasti zlokobnu vlast (u slučaju Darfura i Sudana islamiste i orijentaliste) i postaviti benevolentne miroljubive demokrate koji će onda razvijati privredu zemlje u pravcu saradnje sa zapadnim svetom, i koji će otvarati svoje granice i svoje tržište , i nastojati da bude deo sveta (a ne izolovana zemlja). Naravno, biće spremni da primaju strane investicije (papir) i za to ustupaju pravo korišćenja svojih rudnih bogatstava). Tako će se razvijati njihova od evropske vlastele zavisna privreda i zapošljavaće se lokalno nezaposleno i gladno stanovništvo. I to je do sada bio scenario po kojem su ukroćeni i mnogi sirovi Arapi, i surovi Afrikanci, neobrazovani i nesposobni da razvijaju sopstvenu industriju i stvaraju naprednu tehnologiju. Ustvari, sve što valja je na Zapada a sve što ne valja je na Istoku. Iako je po Prirodi postavljeno obrnuto, jer Sunce je oduvek izlazilo na istoku a zalazilo na Zapadu.

Privredni razvoj bez kontrole Zapada je nedopustiv u Africi

Da bi sprečili da se Sudan samostalno privredno razvija, Bil Klinton, (još jedan pion ove međunarodne trgovačke oligarhije na funkciji predsednika SAD) naredio je da SAD krstarećim raketama 1998. unište veliku farmaceutsku fabriku u Al Šifi otvorenu godinu dana ranije čija izgradnja je finansirana od londonske oligarhije nezavisnog trgovačkog udruženja (Istočno i južnoafričke prioritetne trgovačke asocijacije). Ovu asocijaciju je osnovalo više država na istoku Afrike nastojeći da se međusobno tržišno povežu i tako odupru trgovačkom uticaju iz Evrope. I Gadafi je obilato ovu asocijaciju pomagao i podsticao. Ova privatna fabrika je bila važna jer bi omogućila Sudanu da se sam proizvodi farmaceutike i zadovolji time čak 50 posto svojih potreba. snabdeva farmaceuticima u to 50 svojih potreba. Proizvodili su lekaove za malariju, tuberkulozu i praktično sve veterinarske preparate neophodne za ogroman broj sudanske stoke, goveda, ovaca, kamila. Stočarsvo je najvažnija privredna grana u Sudanu.

Uništena ja sa 25 krstarećih raketa uz pomoć Velike Britanije i time je svim afričkim državama jasno stavljeno do znanja da s ene mogu samostalno privredno razvijati. Nikada. A zagovornici takve politike poput sadama Huseina i gadafija su sklonjeni. “Tirani” i “diktatori” koji ne mare za “humanu” zapadnjačku “demokratiju”. U Dohi, u Kataru, formirana je i sudanska izbeglička vlada 2010. Katar je naravno, pod stalnim patronatom SAD njegove Pete flote i pod nadzorom Mosada. Uz američku ratnu mornaricu tu je prisutna i Britanska kraljevska flota kao i australijska. Naravno, persijski zaliv je glavni put nafte privatnih kompanija britanske oligarhije. U Sudanu stalno operišu i razne hrišćanske organizacije miroljubivih imena grupe poput (Međunarodna potraga, Glas mučenika, Srce sluge koje sebe opisuju kao nevladine humanitarne organizacije – koje optužuju islamsku vladu Sudana da vrši masakr nad nesudanskim nedužnim stanovništvom. Za Darfur se tako kaže da je oduvek bio poseban entitet i da imaju zato jaku želju da ostanu van arapskog islamističkog uticaja. U svim ovim sukobima, uvek je u pitanju legitimitet one druge strane. Arapski svet tvrdi da je sukob u Sudanu judeo- hrišćanska zavera protiv islama, kako bi se dočepali nafte, a oni koji prate medije na engleskom optužuju islamsku vladu u Kartumu i njihove kineske partnere u eksploataciji nafte za genocid nad nearapima.

Afrika najbolje pokazuje vlastelinsku geopolitičku šahovsku tablu

Iz intervjuju jednog vladara Severnog Darfura, Osmana Josufa Kibira, koji je objavljen u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, konflikt u Darfuru se vrti isključivo oko nafte i drugih minerala, koji su otkriveni u područiju Hofrat an Nihas. Ovo otkriće je navodno izazvalo borbu za koncesije između američkih i francuskih kompanija pa su obe strane nastojale da imaju svoje ljude u vladi sa kojima bi napravili ugovor o eksploataciji. Međusobni dogovori i sukobi evropske vlastele koja je u nepoznatim procentima vlasnik određenih kompanija, i sve posluju transnacionalno, tako se odražavaju i u ovim afričkim proksi ratovima, gde sukobljene strane u stvari samo zastupaju nečije tuđe interese. Tako su kompanije sa sedištem u SAD (koje se vode kao američke) počele da investiraju u naftnu industriju u Čadu, bivšu francusku koloniju, dok je francuski Total Corporation dobio prava za kopanje bušotina u Sudanu. Sa omraženom vladom Sudana koju napada pokret “Save darfur”, ugovore o eksploataciji ruda imaju Total, Agip, Talisman oil, PetroChina i Asea Brown Boveri (ABB).

Ova poslednja kompanija ima veze sa bivšim američkim državnim sekretarom za odbranu Donaldom Ramsfeldom koji je od 1990 do 2001. bio u njenom upravnom odboru. Nacionalni islamistički front upravlja Sudanom iz prestonice u Kartumu od ranih 1990-tih i prema saznanjima Human Rights Watch i drugih zapadnjačkih “humaniratnih ” organizacija i agencija vršio je eksploataciju nafte za strance , dok je paralelno krčmio zemljišne posede sudanskih seljaka u južnom Sudan i zapadnom, sada Darfuru ostavljajući za sobom “sprženu zemlju”. I nafta je išla Kini. Kenija i Etiopija su služile kao američke baze iz kojih su snage za specijalne operacije (SOCOM) udarala prodirući u Somaliju. Etiopija koja služi interesima SAD bi da bude glavna pomorska luka, ali to ne može jer se otcepila tu “nezavisna” Eritreja, kao i Džibuti, uz pomoć Francuza. Tako putevi za ispumpavanje nafte i uranijuma iz Sudana za SAD moraju da idu iz Etiopije preko Somalije, gde se onda krenulo sa genocidom etiopske vlade nad stanovništvom Anuaka i drugih mučeničkih naroda koji više nemaju gde da žive jer svi žele da im buše zemlju.

Izvesne strane kompanije uključujući i neke koje postoje samo na papiru su verovatno služile samo da bi čuvale mesto za velike američke kompanije sve dok sankcije koje su uveli Darfuru ne budu ukinute. Jedna takva “američka” kompanija je registrovana na Devičanskim ostrvima, koristi poslovnu adresu u Švajcarskoj, i njen vlasnik je naftni tajkun, Friedhelm Murat Eronat, koji je bio jedan od čelnika Rokfelerovog “Exxon mobil”-a (bivši Standard oil). BBC 4 je otkrio da je on bio glavni stožer ugovara kojim se dočepao nafte iz Darfura. Eronat je izbegao zatvor zbog kršenja sankcija tako što je promenio američko državljanstvo i uzeo britansko neposredno pre potpisivanja unosnog ugovora sa vladom Sudana za prava bušenja nafte na velikom delu zapadno od južnog Sudana preko središta Darfura. Taj ugovor sada vredi milijarde dolara.

Da bi se shvatio ova zastupnički sukob u Darfuru, pomenimo i igru u sa Ugandom i Čadom. Tako je Kartum , po nezavisnom američkom novinari Vejnu Madsenu, prihvatio da povuče pobunjenike pod svojom kontrolom iz Darfura, na granici sa Čadom koji se bore protiv profrancuske vlade u Čadu. Zauzvrat, Francuska se složila da pritisne svog drugog saveznika, vladu Centralno Afričke Republike da dozvoli sudanskim trupama da prelaze njenu teritoriju i da napadaju Sudansku narodnu oslobodilačku vojsku (SPLA gerilu) u Južnom Sudanu. Francuska vojska je tako omogućila vazdušni transport za neke pobunjenike darfurskog konflikta. I Chevron je uz pomoć “humanitarne” USAID organizacije i kompanije nazvane HTSPE (Hunting) LTd otkrio sudansku naftu. Njihov čovek za “oslobađanje” Sudana je verovatno bio Džon Garang vođa sudanskog oslobodilačkog pokreta vojno obučavan u U.S. Army’s Fort Benning u Džordžiji, gde se nalazi poznata škola u kojoj se treniraju latinoameričke milicijske snage za torturu, masakre i atentate.

Glavni agenti medijskog uticaja – Amerikanci

Vodeći glasnogovornik Save darfur je i jevrejski rabi Majkl Lerner, uticajni urednik izraelskog Tikkun magazina, a koji je rođen u SAD, a radi kao američki agent uticaja u Izraelu. Tikkun je godinama bio usanljeni glas koji je pozivao SAD na “humaniratnu” akciju za spasavanje ljudi u Darfuru od islamskog genocida. Ali Rabi Majkl se nikada nije zalagao i za svgravanje islamističke vlade u Sudanu, već samo da se oni zaustave u ubijanju crnih afrikanaca. Majkl nije agent bez korena, jer je njegov otac, Jozef Lerner, bio veoma uticajni advokat u SAD i cionista, član Svetskog jevrejskog kongresa i Antidifamacijske lige. Drugi agent uticaja je dr Erik Rivs, profesor englessog jezika i književnosti na Smit koledžu u Masačusetcu On je putovao u Afriku jednom ili dva puta u životu, da bi u Južnom Sudanu proveo tri nedelje i počeo da zatim piše o Sudanu 1998, nakon susreta sa tadašnjim direktorom organizacije Lekari bez granica. To je poznata izvidnica koja radi kao tim lekara (agenata) i koji se upućuju upravo tamo gde je to potrebno kapitalistima. Njihov poznati član je bio i Bernar Kušner.

Na suprotnu stranu je postavljen agent, dr Dejvid Hoil, crnac, koji je živeo u Sudanu i radi za savetnik za spoljnje poslove islamističke sudanske vlade. On je pisac koji prodaje svoju “oštru kritiku” (što je čista propaganda) za sudansku vladu. Rivs ga optužuje da je trgovac bez skrupula i branilac njihovog kriminalnog genocida, dok Hoil optužuje Rivsa da je opasni Amerikanac i propagandista zapada koji je otelovljenje zapadnjačkog imrerijalizma. Sva trojica utiču na intelektualnu javnost, dok je za široke mase uticaj na mase zadužena neizbežna holivudska agentura sa Džordžom Klunijem i Andželinom Džoli. Veliki broj ljudi iz SAD je tako uključen u kampanju “zaustaviti pokolj u Darfuru”. Mogu se kod ovih “humanitaraca” kupiti T shirts, bedževi, auto nalepnice i sve to za ciljem da se podrži ova akcija. Postoji čak i video igrica Save Darfur. Pokret je toliko popularisan preko medija da je ušao i u američke srednje škole. Može se kupiti “sloboda za sudanske robove”, deca koju su zarobili surovi Arapi, a u tome pomažu hrišćanske AID dobročinstva i njihove dobrotvorne organizacije i Grupe protiv ropstva. Šta je cena za ovu slobodu?

Gadafi podržavao islamsku sudansku vladu

Ubijeni libijski vođa Moamer El Gadafi je tvrdio da se “uznemirenost” Zapada zbog genocida u Darfuru može vezati isključivo za naftu i njihovu imperijalističku politiku, gde se rudna bogatstva i transportni putevi za njeno iznošenje nastoje staviti pod kontrolu ma gde se ona u svetu nalazila. Čak i na Mesecu. Gadafi je branio i pomagao islamsku sudansku vladu optužujući zapadne sile da koriste genocidne optužbe kao strateško i taktičko oružje kako bi osnažili svoj uticaj i ostvarili svoje interese. Zbog toga su oni praktično demonizovali u medijima sudansku vladu.

GLOSA

Srbi danas ponovo rado idu u vojnike. I u Afriku, ako treba!

Ivona Živković