L I B O R…

“Svetska ekonomska kriza”, “smanjenje budžetskog deficita”, “smanjenje javne potrošnje”, “pokretanje proizvodnje”, “neophodnost novog zaduživanja”, “klizni kurs”, “smanjenje referentne kamatne stope”, “inflacija”, “deflacija”, “stagflacija”, “recesija”, “makroekonomska stabilnost”,”lopovske banke”, “kreditno ropstvo”, “kamate sa deviznom klauzulom”… Ovo je samo deo obimnog finansijskog rečnika čijim pojmovima nas svakoga dana zasipaju mediji, političari, analitičari, ekonomski i ostali “eksperti”. Naravno, sve sa ciljem da nam pokažu kako smo za sirotinju u kojoj živimo krivi mi sami, odnosno naša država, dok oni formalno zaduženi da održavaju zdravu i prosperitenu ekonomiju (jer za to imaju diplomu nekakve visoke ekonomske škole zbog koje sede u raznim državnim institucijama), opravdanje nalaze u “svetskoj ekonomskoj krizi”( i ovo je još jedna “stručna” politička kovanica). A kada se kaže da nešto ne štima na svetskom nivou, podrazumeva se da tu mi, kao mala država, ništa ne možemo.

Zbog svega toga, ogromna većina ljudi i u Srbiji grca u dugovima, bez posla ili sa poslom bez plate ili sa platom koja je na nivou bedne socijalne pomoći. I tako je u Srbiji bar stotinu godina unazad. Ali, nije ovo samo karakteristika za naše balkanske prilike, već je slična situacija i u čitavom svetu (Grčkoj, Hrvatskoj, Španiji, SAD…) I njima se plasira ista priča: svetska ekonomska kriza, recesija, dugovi… Uvek nešto sprečava običnog malog čoveka da živi u bogatstvu i blagostanju, iako mu današnja civilizacijska i tehnološka dostignuća to mogu omogućiti. Ali, novac uvek negde izmakne i završi u džepovima odabrane i narodu nevidljive sveteke elite. Njih nikada ne pogađa ekonomska kriza. Zato je društvo od pamtiveka bilo podeljeno na staleže: one koji su uvek imali sve i one koji su određeni da budu večita sirotinja – robovi. Iako su zlatne i vešte ruke uvek bile kod običnih ljudi, zanatlija i majstora, novac i zlato su bili kod onih koji ništa nisu znali da stvaraju, ali su znali da pljačkaju i sa da sa opljačkanom robom i zemljom trguju. Naravno, pljačka i trgovački procanat je i razlog da ova podela opstane i danas (iako je većina zbog takozvane proklamovane demokratije i tobožnjih institucionalno zagarantovanih “ljudskih prava” uglavnom ne primećuje).

Poslednji veliki pljačkaški skandal moćne svestske vlastele je otkriće objavljeno u medijima za običan narod da je najmoćnija svetska banka danas a to je Barclays, manipulisala sa jednom specifičnom bankarskom kamatnom stopom koja se naziva LIBOR (London Inter Bank Offered Rate). Da li i taj LIBOR (Englezi čitaju laibor) možda ima veze sa nama i sa pomenutom svetskom krizom? Ne da ima, već je njegovo određivanje sama srž funkcionisanja i postojanja FENOMENA koji se naziva BANKARSTVO. I ona ima implikacije na ekonomiju čitavog sveta. Bankarstvo sa kamatama je zapravo ono što pokreće sve krize, sve recesije, sve inflacije, privredne kolapse, kako kompanija, banaka , tako i čitavih država i čitavih regiona. I upravo početni impuls u tom fantastičnom mehanizmu bankarske pljačke u koju je danas uvučen čitav svet je LIBOR. Da napomenemo samo da bankarstvo može postojati i bez kamata. U stvari kada shvatite šta je LIBOR, biće vam jasno da se čitavim svetom, svim bankama, svim tržištima i svim robno novčanim kretanjima u svetu upravlja od jedne male veoma prefrigane skupine ljudi (od nekoliko vlastelinskih porodica) koji ne rade ništa drugo već se igraju sa životima i imovinom nekoliko milijardi ljudi na svetu. Upravo oni koji određuju stope LIBOR-a i onda sa tim stopama bez ikakve griže savesti manipulišu – pravi su gospodari naših života. Mnogi ih još zovu Novčanim Moćnicima ili Gospodarima Novca. A kontrola glavnih finansijskih tokova (kao i kontrola hrane, energenata i tehnologija) glavne su poluge vlastelinske moći. Dakle, nije stvar imati novac (jer novac nije vrednost već zamena za vrednost), već kontrolisati njegovo korišćenje. Sagledajmo to ovako: ako život jednog organizma (a društvena zajednica funkcioniše na principu složenog organizma) zavisi od dopremanja energije putem hrane i održavanja njegovog energetskog balansa, onda je krvotok taj ključni energetski tok koji opslužuje svaku i najmanju ćeliju organizma. Glavni pokretač čitavog krvotoka je srčani impuls. Finansijski tokovi se često porede (ne slučajno) sa krvotokom, jer se u današnjem sistemu u kome dominira trgovina koju kontroliše vlastela (i koji je perfidno stotinama godina nametan) opstaje samo kada se sve vrednosti valorizuju preko novca.

Trampa se smatra staromodnom i prevaziđenom. Tako je novac preuzeo ulogu crvenih krvnih znaca (on hrani i snabdeva i sve pokreće i aktivira) dok se čitav krvotok (čitaj finansije) pokreću jednim kamatnim impulsom i on se naziva LIBOR. Pošto od snage srčanog impulsa praktično zavisi gde će kiseonik stići, koji deo ćelija (koji region u tkivu) će biti dobro pothranjen i snabdeven energijom i zdrav, a koji će ostati uskraćen za hranu i koji će propasti, i LIbor ima sličan činak. Jer, najpre se energijom snadbevaju vitalni organi, a onda svi ostali. I novčani krvotok se nakon početnog impulsa razvija i grana i u zavisnosti gde će stići, a gde ne, zavisi kvalitet života ljudi i njihova privredena aktivnost. Razlika između ova dva “krvotoka” je što jednim upravlja Priroda, sa ciljem da organizam maksimalno i što više energetski osnaži i nahrani, a drugim (fianansijskim ) upravlja grupa špekulanata iz Londona, koja veštim smicalicama može da pravi intervencije u ovom “krvotoku” po sopstvenom ćefu i isključivo u sopstvenom interesu. Oni koriste jedan prirodni princip, ali ga izopačavaju pri čemu opravdanje za to nalaze u satanističkoj filozofiji koja kaže da Čovek ima pravo da menja prirodne zakone po svom interesu. Libor tako predstavlja dogovor jednog trgovačkog kartela koji se bavi prodajom novca i koji njime određuje početnu prosečnu kamatnu stopu u njihovim međusobnim pozajmicama. A njihovo međusobno pozajmljivanje (ja tebi, ti meni) predstavlja početak velike vlastelinske igre sa novcem koja se stratuje sa tom prvobitnom kamatom. LIBOR je onda reper, zajedno sa EURIBOROM i za kratkoročne kamatne stope širom sveta čiji su korisnici obični građani.

Ako se promeni LIBOR, promene se i ove kamatne stope. Libor je tako početni impuls koji će zavrteti preko mreže centralnih i komercijalnih banaka i korporacija i osiguravajućih društava stotine triliona novčanih jedinica – funti, dolara, eura, jena… Preko Libora i Euribora funkcioniše centralni mehanizam za postavljanje svetskih kamatnih stopa za široko polje finansijskih usluga i proizvoda. Libor je najveći kamatni mehanizam i on operiše sa preko 10 vodećih novčanih moneta. Malo pomeranje kamatne stope LIBORA za nekoga može značiti gubitak meren milijardama dolara (ili evra) a za nekoga isto toliki dobitak. Da bi smo još bolje shvatili kako sve funkciniše, podsetimo još jednom šta je novac. Novac nije roba, on nema vrednost, i služi samo kao zamena za neku pravu vrednost prilikom trgovine. U početku je zamena bilo zlato, a onda su zlato počeli da čuvaju ovlašćeni bankari, a građani su za deponovano zlato kod bankara dobijali papirnate priznanice na kojima je bila ispisana vrednost deponovanog zlata u banci koji je donosilac piznanice posedovao, a bankar garantovao da će donosiocu priznanice vratiti zlato. Ali, ogromne količine zlata koje su raznim pljačkama vekovima gomilali razni vitezovi radeću u službi svojih vladara, dovela je do toga da je jedan broj takvih vitezova koji se još nazivaju templarima, došao u posed bogatstva koje je premašivalo bogatsvo vladara za koje su radili. Tako su vremenom oni zlatom kupovali ogromne zemljišne posede, otvarali banke, i pozajmljivali novac (sa kamatom) kraljevima i drugim dvorjanima. Tako su imali sve veći i veći uticaj na pojedine vladare.

A glavni cilj ovih ovih vlasnika zlata je bio kako da izdejstvuju eksluzivno pravo da baš oni budu emiteri novca kao legalnog sredstvo plaćanja u nekoj državi. Tako bi došli upoziciju da kontrolišu količinu novca u opticaju. “Kogod kontroliše količinu novca u bilo kojoj zemlji je apsolutni gospodar čitave industrije i trgovine… I kada shvatite da se čitav sistem veoma lako kontroliše, na ovaj ili onaj način, od strane nekoliko veoma moćnih ljudi na vrhu, niko ne treba da vas upozori odakle potiču periodi inflacije i depresije…” poznate su reči Džejmsa Garfilda koji je bio 20-ti američki predsednik krajem 19. veka i na toj poziciji je bio samo 200 dana. Samo nekoliko nedelja nakon što je ovo javno izrekao u Kongresu, protiveći se davanju Centralne američke banke privatnom bankarskom kartelu, ubijen je. Da je kontrola novca u opticaju od suštinske važnosti za funkcinisanje zdrave privrede znali su mnogi vladari vekovima. Tako je od 10. do 13 . veka lokalni novac kovao i puštao u opticaj sam vlastelin (kralj) i onda ga periodično opozivao, topio novčiće i pravio nove, ponekad sa boljem legurom i količinom zlata ili srebra, ili lošijom, u zavisnosti koliko je njegova kraljevina u međuvremenu ubrala novca od poreza ili postala privredno jača.

Ovakvim periodičnim povlačenjem novca vlastelini su držali pod svojom kontrolom količinu novca koja je bila u opticaju i nikome se nije isplatilo da ga zadržava i čuva. Engleska reć za keš novac – “currency” označava upravo nešto što stalno mora biti u opticaju, mora cirkulisati. Moderno bankarstvo, međutim, nalaže čuvanje onoga što stalno mora biti u opticaju i njegovo gomilanje, a onda njegovu prodaju, pa povlačenje kada se previše toga nađe na tržištu i potražnja za novcem počne da opada. I to nesumnjivo izaziva krize i to je danas opšte poznata stvar. Rezultat ovakve srednjevekovne monetarne politike je zato omogućio procvat kulture i blagostanja, tačno prema vremenu kada su te novčane valute korišćene. Danas, povlačenje previše novca izaziva recesiju ili ekonomsku krizu jer se on danas povlači i pušta u opticaj mimo bilo kakvih stvarnih vrednosti, već isključivo kao roba koja se uz kamatu prodaje. I upravo ta namera templara da uvećavaju svoju moć prodajom novca i manipulisanjem tržišta veštačkim povlačenjem i ubacivanjem novca, uobličila je današnji bankarski sistem koji u potpunosti počiva na usuriji (lihvarenju) kao legalnom biznisu. Ukoliko se od ovih lihvara stvori trgovački kartel toliko moćan da u ovom poslu može da ima monopol nad čitavim svetom i svim svetskim novčanim tokovima, takav kartel nesumnjivo može imati titulu Gospodara sveta.

I nažalost, ovakav jedan moćan bankarski kartel upravo funkciniše i sedište mu je u starom jezgru Londona, nedaleko od njihove prve privatne centralne banke (Bank of England) koju je krajem 17. veka jedan bankarski kartel venecijanskih trgovaca stavio pod svoju kontrolu. U SAD je isti ovaj kartel iz Londona uspeo da pod kontrolu stavi (1913.) američku federalnu centralnu banku- FED. Svi oni američki predsdenici, poput Garfilda, Linkolna, Džeksona i uticajni pojedinci koji su shvatili kakve posledice to može imati – likvidirani su.

CENA KAPITALA NADUVAVA SVE CENE

Prodaja novca uz kamatu i kontrola novčanih tokova stvara ogroman problem milijardama ljudi širom sveta danas, jer su postali zarobljenici u građevini od kamata koje zida ovakav novac. Problem je u stvari što se preko onoga što se zovu krediti i investicije ta “roba” (novac) kao početni kapital ugrađuje u cenu sve druge robe i usluga . Jer, ako ste kreditom kupili kamion da prevozite nečiju robu, onda je u cenu vaše usluge ugrađena i rata za kredit sa kamatom koju morate vratiti. A u cenu goriva koje plaćate takođe je ugrađena cena kapitala koju je uzeo istraživač nafte, pa konstruktor bušotine, pa graditelj naftovoda ili vlasnik broda koji je pevozi, pa vlasnik cisterne , pa vlasnik benzinske pumpe itd. Naravno, ono što još ne znate, to je da su svi oni na neki način povezani i svi su kupili početni kapital od iste banke. Ali ta ista banka u stvari posluje preko deset različitih banaka, koje posluju sa mrežom svojih još stotinu banaka i još nekoliko hiljada kompanija, tako da sav novac praktično cirkuliše kroz njih kao kroz veliki krvotok. I zbog kamate koja se stalno umnožava on postaje sve moćniji i sve veći. I šta god se poslovno uplete u ovu finansijsku ogromnu građevinu, postaje preko noći njen plen, koji ovaj krvotok usisa u sebe i odnese do svoje centrale koja mu daje početni impuls – Libor.

Tako je američki ekonomista Magrit Kenedi procenila da 45 posto svake cene danas predstavlja cenu kapitala. Što više kapitala aktivira neku industriju, ovaj procenat se sve više povećava i sve veći deo cene postaje cena kapitala i on počinje da vredi više nego sama konstrukcija koju je trebalo izgraditi. U praksi to izgleda ovako: 1. Ako neko u SAD kupuje novu kuću od 100.000 dolara, 75 000 dolara je deo nadzidan prodajom novca i vraća se sukcesivbno svima u lancu fianansiranja – komercijalnoj banci, korespodentnoj banci, kompaniji kreditoru i na kraju primarnoj banci). 2. Kada neko kupuje kuću uz hipoteku (mrtav zalog koji se ne može prodati dok se ne otplati) platiće, ne samo 100 000 dolara za kuću, već dodatnih 150 000 sa kamatom na 30 godina. 3. Tako kupac na kredit plaća ukupno 250.000 za kuću koja zapravo košta 25 000 ako bi je sam zidao, tj. ako bi znao to da uradi. Za sav ovaj novac mi dobijamo prektično veoma malo, a naduvana vrednost je ona kojom upravljaju bankari iz pomenutog kartela. Jer da nema takvog interesa svaka kuća bi danas mogla da bude zamak ili katedrala, s obzirom da su katedrale zidane upravo u srednjem veku kada je novčane tokove kontrolisao vladar. Da bi održali ove svoje cene bankari moraju povremeno da uvode recesije a njih sprovode raznim smicalicama. Recesija nastaje kada je tržište prezasićeno nečim, a proizvođač (kompanija) ne želi da spusti cenu.

Na primer, zašto automobil ne bi koštao hiljadu evra umesto deset, ili manje ukoliko je tržište već preplavljeno automobilima. Ili zašto živina ne bi bila jeftinija ili čak besplatna ukoliko se ona toliko namnoži. A poslednjih godina i te kako bi se namnožila na evropskom tržištu ukoliko bi dolazila pravo iz Kine. Naravno, bankari koji su u Kinu investirali ogroman novac za podsticanje razne proizvodnje, pa i živine, ne bi mogli da naplate svoje kamate. I zato živina s vremena na vreme mora da “oboli” od ptičijeg gripa, da se zvanično stotine hiljada i milioni ptica pobiju, a krišom se naprave papiri da one u stvari dolaze iz SAD gde je uzgajanje živine skuplje. Naravno, razlika u ceni ide bankarima. Isto je i sa famoznom bolseti “ludih krava” gde se navodno ili stvarno desitine hiljada goveda pobije, a zapravo se samo održava visoka cena mesa. Već smo ranije pisali kako finansijski sindikat Rokfelerovih manipuliše sa ovim bolestima i kako se fiktivno preko SAD plasira u stvari jeftina kineska roba. Ali, da se vratimo LIBORU.

LIBOR JE SRCE KRVOTOKA KOJI STVARA KAMATE

Možete li sada da da zamislite jednu grupu veštih bankarskih kalkulanata među kojima su i predstavnici porodice Rotšild koji su glavni bankari u ovom kartelu) koji se svakog dana sastaju (kao kartaroši koji graju poker sa velikim ulozima) u starom jezgru Londona, i određuju taj početni kamatni impuls – LIBOR. On nastaje kada banke iz kartela počnu međusobno jedna drugoj da zajme novac kako bi se aktivirao veliki finansijski krvotok koji proizvodi kamate. Bankari su zato kao vampiri koji se umesto krvi hrane kamatama. Život za njih počinja sa Liborom. I sve te banke u stvari funkcionišu kao jedan jedinstven sistem u kome se nalaze sve centralne banke, naveće komercijalne banke sveta, najveće transnacionalne korporacije, najveći tgovački lanci, največe osiguravajuće kompanije.

SVE BANKE SU POVEZANE I POSEDUJU SKORO ČITAV SVET

Jedna naučna studija nazvana “Mreža globalne korporativne kontrole” koju su sačinili Stefania Vitali, James B. Glattfelder i Stefano Battiston u Švajcarskoj prikupila je podatke za više od trideset miliona ekonomskih preduzetnika (kompanija i investitora) uključujući i njihove imovinske pozicije. Iz objavljenih podataka se može uočiti da je oko 43 000 kompanija u svetu transnacionalno (po definiciji koju je odredio OECD). Na vrhu spiska rangiranom po njihovoj moći je 1318 firmi koji su uočljivo CENTAR svih njihovih poslovanja. Ta grupa firmi sačinjava njihovo jezgro i njega karakterišu neke zanimljivosti: 1. Medjusobnim poslovanjem oni ostvaruju 20 posto ukupne svetske dobiti. 2. Sve ove firme (43 000) suvlasnički su medjusobno povezane, tako da poseduju jedna drugu, a većina deonica ovih korporacija je u vlasništvu grupe pomenutih 1318 firmi ili banaka. To znači da najveće od njih poseduju ove manje i tako sve čine jedan ogroman umreženi kartel koji im omogućava jak monopolski položaj u čitavom svetu. One se samo nominalno nalaze u konkurentnoj borbi, zapravo se njima upravlja iz jednog centra. Za ovakav monopolistički kartel je inače staro zlatno pravilo koje je izrekao Džon. D . Rokfeler: “Konkurencija je greh”. Sve ove kompanije (njih 46 000) zajedno ostvaruju drugih 60 posto čitave svetske tržišne dobiti. Oni praktično funkcionišu kao globalno poslovno bratstvo sa očitim ciljem da pod njihovu kontrolu dođe sto posto svega na svetu. Daljom analizom ova grupa autora je otkrila da čak 80 procenata ukupnog tržišta je pod kontrolom jedne još manje grupe firmi, gde se njihov broj svodi na 737 korporacija. Još dalje se otkriva da je na samom vrhu ove piramidalne šeme povezanog poslovanja još jedna manja grupa od 147 korporacija koje direktno kontrolišu čak 40 posto današnjeg svetskog bogatstva. Sam vrh ove piramide nije poznat, ali je Barclays banka ubedljivo kreditor največeg broja najmoćnijih i najuticajnijih kompanija i banaka. Danas je malo poznato da trgovci na glavnim berzama u Londonu, Njujorku i Japanu rade u dosluhu kako bi postavili međubankarsku stopu, tako praveći ili velike profite ili prikrovaju gubitke. Procenjuje se da ovaj londonski kartel obrće u ovoj igri stotine triliona dolara.

OVO JE SPISAK DANAS NAJMOĆNIJIH SVETSKIH BANAKA I KORPORACIJA KOJE SU POVEZANE

1 BARCLAYS PLC GB 6512 SCC 4.05
2 CAPITAL GROUP COMPANIES INC, THE US 6713 IN 6.66
3 FMR CORP US 6713 IN 8.94
4 AXA FR 6712 SCC 11.21
5 STATE STREET CORPORATION US 6713 SCC 13.02
6 JP MORGAN CHASE & CO. US 6512 SCC 14.55
7 LEGAL & GENERAL GROUP PLC GB 6603 SCC 16.02
8 VANGUARD GROUP, INC., THE US 7415 IN 17.25
9 UBS AG CH 6512 SCC 18.46
10 MERRILL LYNCH & CO., INC. US 6712 SCC 19.45
11 WELLINGTON MANAGEMENT CO. L.L.P. US 6713 IN 20.33
12 DEUTSCHE BANK AG DE 6512 SCC 21.17
13 FRANKLIN RESOURCES, INC. US 6512 SCC 21.99
14 CREDIT SUISSE GROUP CH 6512 SCC 22.81
15 WALTON ENTERPRISES LLC US 2923 T&T 23.56
16 BANK OF NEW YORK MELLON CORP. US 6512 IN 24.28
17 NATIXIS FR 6512 SCC 24.98
18 GOLDMAN SACHS GROUP, INC., THE US 6712 SCC 25.64
19 T. ROWE PRICE GROUP, INC. US 6713 SCC 26.29
20 LEGG MASON, INC. US 6712 SCC 26.92
21 MORGAN STANLEY US 6712 SCC 27.56
22 MITSUBISHI UFJ FINANCIAL GROUP, INC. JP 6512 SCC 28.16
23 NORTHERN TRUST CORPORATION US 6512 SCC 28.72
24 SOCIÉTÉ GÉNÉRALE FR 6512 SCC 29.26
25 BANK OF AMERICA CORPORATION US 6512 SCC 29.79
26 LLOYDS TSB GROUP PLC GB 6512 SCC 30.30
27 INVESCO PLC GB 6523 SCC 30.82
28 ALLIANZ SE DE 7415 SCC 31.32
29 TIAA US 6601 IN 32.24
30 OLD MUTUAL PUBLIC LIMITED COMPANY GB 6601 SCC 32.69
31 AVIVA PLC GB 6601 SCC 33.14
32 SCHRODERS PLC GB 6712 SCC 33.57
33 DODGE & COX US 7415 IN 34.00
34 LEHMAN BROTHERS HOLDINGS, INC. US 6712 SCC 34.43
35 SUN LIFE FINANCIAL, INC. CA 6601 SCC 34.82
36 STANDARD LIFE PLC GB 6601 SCC 35.2
37 CNCE FR 6512 SCC 35.57
38 NOMURA HOLDINGS, INC. JP 6512 SCC 35.92
39 THE DEPOSITORY TRUST COMPANY US 6512 IN 36.28
40 MASSACHUSETTS MUTUAL LIFE INSUR. US 6601 IN 36.63
41 ING GROEP N.V. NL 6603 SCC 36.96
42 BRANDES INVESTMENT PARTNERS, L.P. US 6713 IN 37.29
43 UNICREDITO ITALIANO SPA IT 6512 SCC 37.61
44 DEPOSIT INSURANCE CORPORATION OF JP JP 6511 IN 37.93
45 VERENIGING AEGON NL 6512 IN 38.25
46 BNP PARIBAS FR 6512 SCC 38.56
47 AFFILIATED MANAGERS GROUP, INC. US 6713 SCC 38.88
48 RESONA HOLDINGS, INC. JP 6512 SCC 39.18
49 CAPITAL GROUP INTERNATIONAL, INC. US 7414 IN 39.48
50 CHINA PETROCHEMICAL GROUP CO. CN 6511 T&T 39.78

Naravno čitava ova igra ne bi bila delotvorna da u nju nisu uključeni takozvani državnici tj. političari, mediji, obrazovne institucije koje školuju finansijske i bankarske “eksperte”, koji imaju za cilj da teško zaglupljuju ljude oko sebe plasirajući im priču o velikoj finansijskoj krizi i gomilu budalaština. Naravno, nikakve istinske krize ne može biti dok na Planeti Zemlji postoje živi ljudi koji mogu da rade i stvaraju. Jer, samo ljudski rad je energija i znanje koja stvara. Krizu prave samo finansijski vampiri koji isisavaju tuđe vrednosti i ljude masovno zaglupljuju kako njihovi robovi ne bi znali da žive drugačije osim da veruju da im je za sve potreban prvo novac.

PRAVILA IGRE KOD DEFINISANJA LIBORA

BBA (Britanska bankarska asocijacija) koja određuje LIBOR zato za ove “finansijske kartaroše” ima i neka svoja pravila igre. Tako je i LIBOR definisan kao neka srednja vrednost između najniže kamatne stope (koju bankari najviše vole jer tako njihov novac najlakše nađe kupca) i najviše koju dostižu kratkoročni potrošački krediti. Oni su i najskuplji. Ova početna kamatna stopa u dogovoru je fiksna i manupulisanje sa njom da bi se izvuklo više novca je grubo krešenje pravila među Bratstvom iz kartela. Ko god to pokuša, suočava se odmah sa grupnom tužbom koju pokreću ostali i on mora da plati veliku kaznu. Tako je banka Barklys (veruje se da je ona upravo najmoćnija banka na svetu danas) platila oko 450 miliona dolara kaznu koju su joj izrekli nadzorni organi u Njujorku i Londonu. I tako se saznalo za ovo sitno nevidljivo podešavanje Libora kako bi se izbegli neki gubici zbog lošeg plasmana novca. Svako podešavanje ove primarne kamatne stope izaziva teške poremećaje u čitavom finansijskom krvotoku sveta (jer on danas funkciniše kao celina ) i neko je na tome izgubio stotine milijardi dolara. Iz dostupnih podataka iz 2008. procenjuje se da je oko 350 triliona zajmova i raznih finansijskih derivata (bankarskih ugovora za obezbedjivanja od rizika) označeno tada prema LIBOR-u .

Tako kada nekolicina bankara iz najužeg kruga velikih “kartaroša” odluči da manipuliše sa ovim stopama, to ima ogromne posledice u čitavom svetu. Čak i sa jednom osnovnom jedinicom (to je jedna desetina jednog centa) desetine milijardi dolara se dobije ili izgubi. U zavisnosti da li ste zajmodavac ili korisnik pozajmice. U svakom slučaju bankarsko bratstvo iz Londona za to ne mari, jer za njih je sve to igra sa novcem na kojim su okovali milijarde ljudi širom sveta. I niko od njih zbog toga neće ići u zatvor. Kako neko reče, ako neki primalac socijalne pomoći ošteti državu za hiljadu ili samo sto dolara u SAD, on lako završi u zatvoru ili mu se pleni imovina u tom iznosu plus kamata. Ali, to su zakoni za robove. Za vlastelu to ne važi. Naravno, vaše je pravo da verujete da zaista postoji nekakva ” svetska ekonomska kriza”.

Ivona Živković