Istraživanje o pozadini uživanja : Udavljeni u šolji kafe

Američki klinički nutricionista, Stefan Černiski, još 1998. godine objavio je knjigu “Kofein bluz”. U knjizi se na 450 strana, slikovito i studiozno govori o veoma štetnom delovanju kofeina na ljudski organizam. Iako je toliko vremena prošlo od izdavanja ove knjige, ona je do danas kod nas ostala nepoznata, mada je njen autor u SAD veoma popularan i čest gost mnogih TV kanala.
Mnoge publikacije, naučni radovi i popularne knjige koje upravo govore sve suprotno od onoga što je o kofeinu kao čistom narkotiku napisao Černiski, preplavile su odavno knjižare i Internet sajtove nastojeći da sve ono što je naveo dr Černiski prikažu kao netačno ili malo drugačije.

Tako se već godinama unazad u mnogim publikacijama posebno popularnim žurnalima veliča uloga kafe i raznih čajeva (zelenih, crvenih, crnih) koji u sebi sadrže kofein, a predstavljaju se kao lek ili kao preventiva protiv brojnih najrasprostranjenijih bolesti i sl. Tu su i reklame za mnoge “energetske” napitke koji podižu životni elan i donose “radost” i “užitak”.

Mada se publicitet ne može osporiti ni samom Černiskom. On je inače i predsednik male kompanije “Univera LifeSciences, Inc.” i bavi se istraživanjima metaboličkih metoda koje usporavaju proces starenja. Ovo izučavanje ga je i dovelo do toga da knjigu “Kofein bluz” posveti uticaju kofeina na ljudski organizam jer je upravo kofein supstanca koja i te kako utiče na proces starenja i to tako što ga ubrzava. Dr Černiski je i glavni konsultant za ishranu američkog olimpijskog tima.

Mi ćemo se ovde, u ovim vrelim letnjim danima kada mnogi posežu za kafom kao i brojnim Koka-Kolama i hladnim čajevima i drugim pićima “radosti” i “užitka”, ipak zadržati na onome što je nakon mnogo godina istraživanja zaključio i obelodanio dr Černiski i što ne ide u prilog kafopijama i uživaocima drugih “radosnih” napitaka. Jer, osnovna teza izneta u knjizi je da je kofein opasna droga koja izaziva zavisnost i veoma je teško “skinuti ” se sa nje. A nalazi se u legalnoj prodaji i veoma se naglašeno reklamira. Posledice njenog delovanja su zapravo mnoge od najrasprostranjenijih bolesti u svetu danas i koje se gotovo nikada ne dovde u vezu sa Kofeinom.

Tako, iako lekari stalno govore kako je stres izazivač (okidač) mnogih bolesti, većina ljudi uopšte ne zna da je upravo kofein iz kafe , čaja i drugih “veselih” napitaka upravo stalni izazivač stresa u organizmu kod onih koji ga konzumiraju. I ne mogu da žive bez njega.

Dakle, ako patite od hipertenzije, nesanice, poremećaja srčanog ritma, bolova u zglobovima, naglih promena raspoloženja, glavobolje, hroničnog umora, fibromijalgije, možda nakon čitanja ovih kratkih izvoda iz knjige “Kofein bluz”možete sve to povezati sa svojim omiljenim napitkom.

Samo kafa je gotovo neizostavni napitak čak 80 posto ljudi koji žive i rade u urbanim sredinama. Većina njih bez popijene kafe ujutru i ne može da počne da radi. Kofein je tako postao droga, ne samo zbog navike da se uzima, već i zbog svojstva koje ispoljava na organizam, koja se prodaje legalno, reklamira legalno, iako za razliku od cigareta, koje su anatemisane kao veoma štetne, ima daleko razornije dejstvo na ljudski organizam i njegovo optimalno funkcionisanje.

Kofein, kako je poznato, ne nalazi se samo u kafi već i u brojnim napicima: u crnom čaju, zelenom čaju , kineskom fermentisanom čaju, kafi bez kofeina i čaju, čokoladi, raznim „radosnim” Koka-kolama,, ima ga poslastica poznata po imenu Čupa-čups, mnoge sode kao većina „energetskih” pića i Guarana. Tu si i brojne druge „snack” poslastice koje se koriste da se prezalogaje jer „podižu raspoloženje”

Kako Černiski navodi, jedna šolja od 6 unci (170 grama) proceđene kafe ima oko 120 miligrama kofeina. Ista šolja crnog čaja ima 70 mg kofeina , a ista količina zelenog čaja ima 35 mg kofeina. Najpopularnije kole imaju oko 45 mg kofeina u istoj takvoj šolji. Sladunjavi napitak “Planinska rosa” ima 54 mg , a skuvana dekafenisana kafa ima 5 mg kofeina. Mlečna čokolada ima 6 mg kofeina po unci, a kuvana čokolada 35 mg po unci.

Kofein je pesticid!

Kofein je supstanca koju stvara više od 80 vrsta biljaka. One je luče kako bi se odbranile od insekata i služi kao pesticid. Kada proguta deo biljke koja sadrži kofein insekt doživi paralizu od koje ugine. A, ako insekt od ovoga ugine, to znači da je kofein otrov. I to je logično. Kofein je tako prirodni pesticid i to je odavno i poznato.

Kofein se uopšte smatra bezopasnim samo zato što se jako mnogo koristi. Dr. Vilijam Dement u svojoj knjizi “The Promise of Sleep” tvrdi da kada bi se danas, nakon svih istraživanja o kofeinu i saznanja o posledicama koje izaziva na organizam, uvodio u ishranu, po današnjim propisima ne bi prošao. Baš kao što ne prolazi marihuana tj. konoplja i njeno ulje jer u sebi sadrže psihoaktivnu susptancu. Ali, kofein je prošao odavno i u masovnoj upotrebi je odavno iako je sam kofein psihoaktivna supstanca.

Ipak, za razliku od marihuane koja se zabranjuje zakonom, kafa i drugi napici puni kofeina su u legalnoj prodaji. Čak i u mnogim dečijim grickalicama i pićima. Tako su “stručnjaci” na globalnom nivou preko raznih globalnih institucija koje stručno procenjuju šta je za ljudsko zdravlje dobro, a šta ne, rekli da je Kofein ok, a Kanabnis nije ok. Kafa može, ali cigarete ne mogu. Isparenja, dim i čađ od benzina i dizela mogu, ali dim od listova duvana ne može.

U stvari , cigarete i marihuana sa svojim psihoaktivnim supstancama smiruju i uspavljuju, a kofein sa svojom psihoaktivnom susptancom razdražuje i povećava životni elan. Logično, smireni i uspavani robovi vlasteli nisu potrebni, a oni puni radnog i životnog elana su korisni i produktivni. Prosto, zar ne?

Kofeinski lobi

Zato valjda postoji i kofeinski lobi – nevidljiv, prikriven , ali aktivan. Stefan Černiski tako piše da u američkim bolnicama i drugim medicinskim ustanovama postoji brošura: “Šta treba da znate o kofeinu”, koju je publikovao “Međunarodni informacioni savet za hranu” iz Vašingtona. (To je jedna od brojnih zdravstvenih savetodavnih institucija koja daje svoje stručno mišljenje i koristi autoritet ljudi sa raznim diplomama da utvrdi šta je dobro za narod, a šta mu treba uskratiti).

Nakon mnogo telefonskih poziva Černiski je konačno uspeo da sazna koje kompanije dotiraju (finansiraju) ovaj Savet u kome sede razni lekari, nutricionisti i stručnjaci “brižni” za opštenarodno zdravlje) i koji su naravno pomogli izdavanje ove publikacije. To su: Pepsi, Coca-Cola, M&M, Nutrasweet, Nestle and Hershey – svi proizvođači napitaka i hrane koji sadrže kofein.

“Partneri” Saveta uključuju i druge uticajne američke grupe i strukovne asocijacije kao što su: “Nacionalna asocijacija pedijatrijskih sestara” ili “Odeljenje za nadgledanje reklama za decu” pri Savetu “Biroa za bolji biznis”. (Kakva izmišljena udruženja samo da bi prodavali svoj uticaj).

Između ostalog u brošuri se tvrdi da se “kofein normalno izlučuje nekoliko sati nakon konzumiranja”. U stvari izlučuje se samo jedan posto, napominje dr Černiski. Ostalih 99 posto tek treba da detoksikuje jetra. A taj proces može da potraje i 12 sati samo za jednu šoljicu kafe.

Pošto je kofein droga tj. psihoaktivna supstanca, meri se tako “poluživot” njene razgradnje tj. vreme potrebno da se ukloni polovina unete doze iz jetre. A “poluživot” jedne doze kofeina (jedne šoljice kafe) kreće se od tri do dvanaest sati. A između tri sata i dvanaest sati je velika razlika. Tri sata znače nekoliko sati, a 12 sati je gotovo čitav dan (bez noći).

Mnoge naučne studije koje su ispitivale vezu kofeina i hipertenzije i razgradnju kofeina u jetri bile su namerno loše izmerene jer je testiranje vršeno samo za period unosa i razgradnje kofeina od nedelju dana ili dve. U stvari potrebno je mnogo više nedelja od ovoga da se nivo hormona koji izaziva stres vrati na normalu, tvrdi dr Černiski.

Kofein nam donosi samo stres, a ne energiju

Način na koji kofein deluje na organizam je što on trenutno izaziva stres. Dakle, kofein ne donosi energiju u organizam, već podsticanjem lučenja adrenalina trenutno povuče postojeću energiju organizma u mozak. Samo 250 miligrama kofeina (što je oko dve i po šoljice od 6 unci kafe, pokazalo se da povećava nivoe hormona Epinefrina (adrenalina) za preko 200 posto. A svako lučenje ovog hormona izaziva upravo ono što naučnici zovu stres. I kažu da to nije dobro za organizam.

Kofein je tako okidač za primitivnu instiktivnu biohemijsku reakciju svih sisara, reakciju koja nastaje kada se čovek nađe u iznenadnoj životnoj opasnosti, kada oseti strah jer mu je život na neki način ugrožen. Tada se naglo podiže životna energija u mozgu, izoštre se čula i sve to zahvaljujući lučenju adrenalina. Sada ispada da mi svakoga dana konzumiranjem kofeina i aktiviranjem adrenalnih žlezda sebe stavljamo u takvu stresnu poziciju. A, to u dugom vremenskom periodu predstavlja teško energetsko iscrpljivanje. I mi toga uopšte nismo svesni.

Kao rezultat ovog stresa (naglog energetskog prelivanja), šećer i masti se neiskorišćeni odmah ubacuju u krv. Tako višak šećera u krvi izaziva još jedan stres, a mast se nerazložena taloži na krvnim sudovima, tvrdi dr Černiski. I čitav digestivni sistem se usporava ili se zaustavlja.

Kofein nam tako očigledno ne daje nikakvu dodatnu energiju već samo preusmerava unutrašnju energiju već prisutnu u organizmu (čak i kada je ona mala) tako što stimuliše nervni sistem i adrenale. Naglo povlačenje i angažovanje ove unutrašnje energije (ma kolika ona bila), a što se upravo naziva stres, samo je energetska pozajmica mozgu iz adrenala i jetre, ali se kao i svaka pozajmica na nju vremenom plaća “kamata”.

Ta “kamata” je zapravo efekat energetskog nedostatka u pojedinim perifernim organima koji su u trenutku adrenalinskog povlačenja energije u mozak ostala bez dovoljno neophodne energije. I pošto većina uživaoca kofeina ovu drogu konzumira godinama, vremenom nastaju i hronične bolesti u vidu raznih poremećaja na perifernim organima.

Ovaj kofeinom izazvani stres je tako glavni faktor u poremećajima kao što su: nesanica, anksioznost (bezvoljnost), depresija, ulceri, reumatoidni artritis, glavobolja, hipoglikemija, astma, herpes, hipertenzija i bolesti srca, tvrdi dr Černiski. I u bolnici ćete, kada se lečite od ovih poremećaja, često dobiti uz hranu kafu ili čaj, što organizam opet stavlja u stanje stresa.

Da li je razlog što kafa obično traži cigaretu upravo taj što organizam sam nastoji da se smiri na ovaj način, zaključite sami. Poznato je da Nikotin deluje smirujuće upravo delovanjem na vagus nerv kako bi se napetost u organizmu smanjila. Očito, kafa i cigareta se nisu slučajno “združile”. Ali, u bolnici vam niko neće ponuditi cigaretu da se smirite, zar ne? Lekar koji bi to učinio, bio bi odmah stavljen na stub srama.

Dehidroepiandrosteron (DHEA) je hormon koji se smatra najobilnijim steroidnim prethodnikom koji cirkuliše u ljudskom telu. On se, kako kažu naučnici, pojavljuje kao prethodnica lučenju mnogih drugih hormona, posebno svih steroida. Naziva se još i prasetorn i ima još kojekakvih imena. Ali, pošto naučnici vole da daju ova razna stručna imena i komplikuju život i sebi i drugima (u mnoštvu koječega se najmanje vidi suština), uprostimo ovo time što ćemo ovo što oni nazivaju prethodnicom hormona (DHEA) nazvati životnom energijom koja dolazi iz nevidljive “pupčane vrpce” kojom je svako živo biće na Zemlji vezano za energetsko izvorište iz svemira.

Kako pada ova životna energija (verovatno kako se snižava frekvencija određenih molekula u organizmu), pada i nivo ovog DHEA hormona. Dakle, starenje je proces smanjenja DHEA u organizmu. Logika tako kaže da stalnim uzimanjem kofeina u ogranizmu se ubrzava proces starenja. I to prostom dehidracijom. A ona počinje naravno prvo na perifernim organima, na koži, zglobovima, mišićima. Kofein je tako droga za brže starenje.

Ne dopada vam se ovo, zar ne? Odjednom vam kafa nije više draga. Ali, da se odreknete zbog ovoga kafe, teško će ići, ako ste već godinama njen zavisnik. E, zato je Kofein droga.

Sporedni efekti unošenja Kofeina

Dalje, dr Černiski kaže da je Kofein povezan i sa pojavom raznih crevnih ulcera i sa iritirajućim sindromom creva. Pošto se u crevima stvara i gama amino butrična kiselina (GABA) koja ima zadatak da smiruje svaku crevnu uznemirenost i ublažava delovanje stresa (mnogima je poznat grč u stomaku koji nastaje u stresnim situacijama pred neki ispit na primer i sl). i pošto je i crevima kao i svakom drugom organu neophodan optimalan protok životne energije (tačno noliko koliko je to potrebno da bi se vršili svi elektrobiohemijski procesi u organizmu) i tu kofein pravi problem. Naime GABA je supstanca koju proizvodi mozak i ona je glavni inhibitorski neurotransmiter u centralnom nervnom sistemu sisara. GABA igra glavnu ulogu u neuronalnoj sposobnosti energetskog pobuđivanja kroz čitav nervni sistem. Ona je kod ljudi direktno zaslužna za regulaciju čitavog mišićnog tonusa.

E, pa dr Černiski skreće pažnju i na ovo, otkrivajući da upravo kofein remeti stvaranje ove gama amino butrične kiseline i tako remećenjem rada creva remeti se čitav metabolizam. Strah i šok zato mogu potpuno da parališu i ruke i noge i vilicu.

Kofein remeti spavanje. Pothranjenost je još jedan od dobro definisanih efekata kod onih koji stalno konzumiraju kofein. Naime, ljudi ne razvijaju tolerantnost prema ovim razdražujućim efektima koje proizvodi kofein, već se oni vremenom prilagođavaju stalnom osećanju stresa i napetosti, razdražljivosti i agresivnosti. Dakle prilagođavaju se posledicama koje ova droga ostavlja u organizmu tiho ga „reprogramirajući” da radi sa drugačijom energetskom raspodelom.

Tako ukoliko nismo „podigniuti” na nivo napetosti, ukoliko ne osećamo punu radnu energiju i mi se ne osećamo dobro. Zato se stalno svakoga dana, i više puta dnevno dopingujemo Kofeinom i to je tipična narkomanska reakcija. Iako organizam traži da prilegne i odmori se, posao traži budnost i pažnju. Svi robovi su zato morali da postanu teški narkomani. Vlastela nema ovaj problem. Ni drugi sisari u našem okruženju ga nemaju. U stvari svi sisari većinu dana provedu u dremanju, češkanju i odmaranju. Energija im je potrebna samo nekoliko sati dnevno dok krenu da pronađu hranu, uberu nešto sa drveta, pronađu neku lešinu ili lovinu. Ali, ljudi moraju da stvaraju i rade kada im nije do rada i stvaranja. Ljudi su praktično najaktivniji sisari u stalnoj žurbi i stisci. I logično je da kada aktivnosti nema i kada treba po programu da odmore i spavaju, odmora i sna nama. San ne dolazi.

Dugotrajna konzumacija kofeina tako doprinosi hroničnom umoru, glavoboljama, depresiji. Čak i kod onih koji malo piju kafu, najčešće „samo jednu” šoljicu dnevno. Ali rekli smo da se taj kofein zadržava u krvi još najmanje 12 sati.

Dr Černiski kaže da 90 posto pacijenata koji su došli kod njega, jer su patili od depresije i prestali da uzimaju kofein najmanje dva meseca, prestali su potpuno da budu depresivni. Mnogi studenti na žalost veruju da će im kafa pomoći da budu bolji na ispitu, ali istraživanja su pokazala da čak 100 miligrama kofeina (jedna šoljica kafe ili dve šoljice kole) mogu prouzrokovati značajno smanjenje i u sećanju i u rasuđivanju.

Umereni ispijači kafe sa visokim holesterolom imaju više od sedam puta veći rizik srčanog udara, dok teški uživaoci kafe imaju 18 puta veći rizik od onih koji kafu ne piju uopšte. Ovo je mnogim kardiolozima i te kako poznato, ali su i mnogi od njih i sami navučeni na ovaj kofeinski narkotik. Kofein je možda za nekog dobar kao privremeni lek, ali dugoročni efekti su ipak kod svih prisutni i veoma je teško „skinuti se” sa ovoga „leka”.

A 1. Posledica prekomernog ili umerenog uzimanja kofeina

Kofein remeti i zalihe tiamina i drugih vitamina B kompleksa u organizmu, kao i kalcijuma, magnezijum, kalijuma, gvožđa i cinka. Uživaoci Kofeina mogu imati gore simptome astme. Na primer, „skidanje” sa Kofeina može prouzrokovati napad astme, pa je zato u medicinskim krugovima izneto mišljenje (dr Černiski kaže pogrešno) da kofein pomaže kod astme. Čak, kažu neki, deluje i preventivno. Oporavak od fibromialgije nije moguć sve dok se adrenalne žlezde iscrpljuju. Tek sa prestankom uzimanja kofeina nastaje dug period oporavka. To se odnosi i na obolele od multiple skleroze. Kofein podiže novo šećera u krvi i remeti regulaciju šećera insulinom. Kofein podiže masne kiseline u organizmu i značajno doprinosi riziku oboljenja srca. Takođe, podiže i nivo homocistina i tako povećava vaskularni otpor i skuplja krvne sudove smanjujući protok krvi u njima. Kofein stalno iritira imuni sistem, i zapravo ga slabi. To za posledicu ima dugotrajnije infekcije. Kofein utiče tako što usporava DNK reparacije. Ubrzava starenje kože i bubrega i najveći izazivač migrene i drugih glavobolja. Utiče na promene raspoloženja bez ikakvih emotivnih nadražaja.

Ivona Živković