Strategija slamanja ljudskih duša: studiraj da bi bio nesposoban za život…

Danas je edukacija od osnovne škole pa do univerziteta postala ogoljeno ispiranje mozga lažima. Visoko obrazovani ljudi su postali najefikasnije oruđe za globalnu pljačku koju danas najviše sprovodi britanska aristokratija. Umesto znanja već decenijama je u Srbiji postalo uobičajeno da se “lovi” diploma. Može da se zasluži ili da se kupi. Visokoškolska diploma je posebno tražena jer je ulaznica za najcenjenije društvene pozicije za koje veliki broj ljudi veruje da će im život učiniti lagodnijim, doneće im lakši i bolje plaćen posao, a oni sami će sa diplomom podići sopstveni ugled i kod sebe i drugih.

Uz sticanje visokoškolske diplome njeni vlasnici često vole da kažu da su postali “intelektualci” ili “akademski građani”. Iako je diploma samo obično parče papira koje izdaje državna ili privatna obrazovna ustanova i koji u suštini uopšte ne znači da onaj ko je poseduje ima i stvarno znanje i veštinu da nešto stvara, mladi ljudi se grozničavo uz puno stresova upinju da do ovog papira dođu. Diploma je tako kao i novac- običan papir kome vrednost i značaj u stavri daje onaj ko diplomu izdaje i potpisuje. Ovaj potpis, overa diplome, zapravo je samo institucionalna potvrda da je student prihvatio “znanje” koje je određena školska institucija bila dužna da mu “isporuči” u vidu brojnih predavanja.

U stvari surova je istina da je suštinsko znanje odavno proterano iz škola. Dok je katolička crkva vekovima nastojala da mase drži u neznanju i strahu od Boga, jezuitska doktrina koju su katoličkoj crkvi nametnuli Iluminati je krajem 18. veka ovo počela da preokreće sa idejom da se običnim ljudima da lažno znanje, a fundamentalna istina zadrži za odabranu aristokratiju. Ova lažna masovna edukacija, koju su želeli da nametnu, bila im je neophodna zbog tehnološkog razvoja koji je zahtevao da robovi nauče da barataju sa mašinama i sve složenijim bankarskim transakcijama na sve većem tržištu.

Posebno je važna bila industrijalizacija Novog Sveta gde su ubačeni milioni robova iz čitavog sveta. Naravno, iza čitavog procesa stajao je stari feudalni bankarski i trgovački kartel (Iluminati) koji je želeo da prigrabi i pod svoju kontrolu stavi ne samo sve prirodne resurse, već i sve ljudske umove. Da lobira za moderno masovno obrazovanje bio je u SAD zadužen filozof i psiholog Džon Duij (John Dewey 1854-1952).

“Ne možete napraviti socijaliste od individualista – deca koja znaju kako samostalno da razmišljaju kvare sklad kolektivnog društva koje dolazi i u kome će svako biti međuzavistan”, čuvena je rečenica ovog rodonačelnika modernog javnog obrazovanja u SAD.

Tako su u skladu sa potrebama kapitalizma i neka fundamentalna znanja morala da budu promenjena i prilagođena.”Ako bi smo ljude učili danas onom što smo ih učili juče, ukrali bi smo im sutrašnjicu”, još jedna je njegova izreka.

Duij je zapravo agitovao da se u SAD uvedu javne škole koje će mladim ljudima masovno isprati mozak, i vremenom diskretno uspostaviti i nove moralne dogme. Do tada bogobojažljivi Amerikanci su zahvaljujući i novom obrazovnom sistemu morali da nestanu. Bili su potrebni novi pragmatični robovi koji će sve u životu raditi za papir koji će im izdavati i vrednovati evropski bankari: najpre školska diploma, onda novac.

Diploma je papir kao i novac

Da se predaju toj globalnoj međuzavisnosti najviše će biti naterani visoko školovani robovi tzv. akademici. Njima je zato i namenjana posebno značajna uloga u velikoj globalnoj pljački koja je glavni cilj aristokratije.

Od njih se zato najviše i očekuje da budu u skladu sa svetskim naučnim i tehnološkim trendovima, da ih pažljivo i poslušno slede i svoje “znanje” onda prenose drugima. Onaj ko danas nije spreman da primenjuje akademsko “znanje” koje je konvencionalno usvojeno na globalnom nivou, već ima “bolesnu” ideju i ambiciju da nameće neka svoja rešenja, biće veoma brzo eliminisan sa svake društvene pozicije i proglašen za kočničara opšteg društvenog napretka.

A taj opšti napredak ili progres definisan je odavno još u visokim krugovima bankara i povezane aristokratije koja svoju moć izvlači iz gazdovanja feudima kojima već vekovima krišom upravlja gotovo na identičan način. Zato se za visoko obrazovane “stručnjake” stalno organizuju specijalistički međunarodni seminari, kongresi i kojekakva druga strukovna predavanja kako bi im mozak stalno bio osvežavan (ispiran) novim “znanjima”. Njihov um nikada ne sme biti slobodan da sam razmišlja, već uvek mora biti angažovan novim i novim usavršavanjem. Potvrda o učešću na pomenutim skupovima je osnova za dobijanje licence za rad. Naravno, bankari ne bi bili bankari kada i ovde ne bi ušićarili koju kintu preko takozvane kotizacije. Ko god hoće sertifikat, mora i da plati i taj novac obično ode iz državnog budžeta ili državne ustanove provatnim predavačima. Uvek je važno da se u svemu obrću pare.

Za one koji nisu u stanju da nauče baš ništa konkretno, a žele akademsku diplomu smišljene su humanističke nauke sa humanističkim studijama (antropologija, istorija, filozofija, psihologija, komunikologija, turizmologija, politikologija i još kojekakve lažologije). Istinitost ovih “nauka” niko ne može ni dokazati ni osporiti i one predstavljaju čistu teoriju fantazije odnosno apsolutno nametanje “istine”. Akademci sa raznih humanističkih fakulteta su zato najbolji kadrovi kojima vlastela daje državne funkcije. Oni su već naučili da nekritički usvajaju sve što im neki visoko predstavljeni autoritet servira kao napredno, humanističko gledište. Oni su danas i najveći zagovornici ovih fantastičnih teorija u vodu ljudskih prava i sloboda i demokratije (za koju su naučili da je najnapredniji društveni sistem ikad stvoren)..

Onaj od njih koji uspeva da pored toliko demoktarije i slobode vidi današnji svet kao izdeljeni feudalni posed nekoliko klanova evropskih porodica, kojima oni upravljaju pomoću svojih edukovanih i arogantnih robova (predradnika) nije dobro naučio gradivo u školi i on ne može biti ni tituliran, ni prihvaćen na bilo koju državnu poziciju.

To mogu samo oni koji uvažavaju demokratiju, ljudska prava i slobode, jednakost rasa i polova, LGBT populaciju i koji cene novac i grabe se za njega i samo u tome vide opšte društveni progres. Za njih je država ono što ima zastavu, grb, predsednika, parlament i što priznaju Ujedinjene Nacije. I naravno, ima njih “intelektualnu elitu”.

“Mi smo sa potpunim uspehom obmotali šuplje gojske glave sa idejom progresa (napretka) i sada nema među gojama uma koji bi mogao uvideti da se pod ovom rečju krije skretanje od istine u svim slučajevima gdje nije reč o materijalnim pronalascima, jer je istina jedna i u njoj nema mesta progresu”, kaže se u čuvenom manifestu Novog svetskog poretka poznatog kao “Protokoli sionskih mudraca”, a koji je nastao u 19. veku i veruje se da ga je pisao baron Lajonel Rotšild. (Poglavlje 13). “Progres kao lažna ideja, služi samo zamračenju istine da je ne bi niko mogao znati osim nas, božjih izabranika, čuvara njenih”.

Slušaj, pamti i ponavljaj za nama

Evo nekoliko primera iz današnje humanističke edukacije:

Osuda homoseksualnosti je homofobija; nametanje homoseksualnosti kao nečeg normalnog nije heterofobija (ovu reč u knjigama nećete ni naći) ; LGBT je posebna populacija ljudi (kao posebna vrsta koja se razmnožava na drugačiji način od ostalih pripadnika); demokratija je najnapredniji sistem društvenog uređenja i ništa savršenije ne postoji; u demokratiji ne može biti diktature i ograničavanja slobode govora i delanja; u demokratiji narod upravlja svojim radom, prirodnim resursima i proizvodnim dobrima; sve rase su jednake i među njima nema nikakve razlike osim boje kože; neprihvatanje druge rase u sopstvenoj društvenoj zajednici je razisam.

Voleti sopstvenu naciju (i državu) više nego neku drugu je nacionalizam; nacionalisti, rasisti, fašisti, homofobi, radikali i desničari su zle sile u svakom društvu; tolerancija je prihvatanje tuđe volje, tuđe nacije, tuđe istorije, kulture i običaja, tuđih velikana, tuđeg jezika, ljudi druge rase i shvatanja; globalizam je moderan i progresivan svetski poredak koji nam omogućava da budemo građani sveta; ljudska prava su garantovana u čitavom svetu i za njih se bore UN i brojne građanske inicijative i organizacije; civilno društvo čine “samosvesni” visoko edukovani građani i studenti koji se sami okupljaju, sami finansiraju (uz “malu pomoć” nekih stranih donatora i države) i usmeravaju svoj volonterski rad zarad opšteg svetskog napretka kada su u pitanju ljudska prava, dečja prava, prava životinja, prava bolesnih, umno retardiranih i fizički invalidnih osoba (pardon osoba sa invaliditetom) verskih, nacionalih i etničkih manjina itd.; ljudska prava su temelj na kojem počiva moderno demokratsko društvo kao što je EU.

Ljudska prava su danas gotovo nezaobilazna sintagma u javnom političkom životu goja (čitaj goveda). Ko ljudima u stvari daje ovo “pravo”? Na žalost tumačenje ove sintagme za visoko obrazovanog i potpuno neobrazovanog čoveka su kao nebo i zemlja.

Za akademca ispranog mozga ova sintagma je “nebo”: to je zagarantovana sloboda govora, zagarantovana pravda, pravo na rad i zdravlje (u smislu prava na vakcinaciju i prava da plaća zdravstveno osiguranje), pravo na obrazovanje (po nastavnom programu i planu koji je usaglašen na svetskom nivou preko UN), pravo na rad (robovanje) i nadnicu za rad, pravo za seksualno opredeljenje (bez obzira na božje zakone), itd.

A da niste ovo sve učili u školi za “goje”, već da ste do nekih zaključaka došli živeći u šumi videli bi u ovoj sintagmi nešto drugo.

Tako bi ste shvatili da se Prirodom ili Bogom dat život (po religioznim učenjima) mora i održavati. Za to su neophodni neki energenti poput vode, hrane (koja raste u zemljištu) i vazduha sa kiseonikom. Tako bi čovek iz šume kao svoje elementarno ljudsko pravo tražio pristup čistoj pijaćoj vodi. Ali, danas je veoma teško naći takav izvor. Reke su teško zagađane i samo tehnologija koju donese vlastela može to da pročisti i onda se voda kontrolisano i dezinfikovana hemikalijama i uz plaćanje dovodi do korisnika. Svi Beograđani danas piju tako prerađenu vodu iz Save, ali je ogroman deo njene obale upravo ustupljen strancima sa peščanog severa Afrike, da u nju slivaju ogromnu kanalizaciju iz njihovog “Beograda na vodi”. Možete li to da zaustavite? Ne? Pa to znači da vaše ljudsko pravo na pijaću vodu možete da zaboravite. Neko drugi je to pravo uzurpirao, a “goje” iz Srbije pogrešno edukovane i nagrađene akadamskim diplomama su to dozvolile i ugovor potpisale. Da im mozak nije ispran nikada to ne bi uradili.

Kao drugo pravo šumski čovek bi tražio slobodan pristup obradivoj zemlji. Zato je vlastela prvo uzurpirala upravo to – i smatra svu obradivu zemlju svojim posedom (feudom). Oni seljaci koji imaju tapiju o vlasništvu nad tom zemljom samo su nadničari (iako im na papiru piše da su vlasnici). Ali je problem što ne mogu da tu zemlju uzurpiraju kao feudalac i formiraju cenu hrane po svom nahođenju. O tome vodi računa istinski vlasnik i čim podignu cenu na primer pšenice, on je na tržište ubaci sa nekog svog drugog feuda i obori je. Kontrola hrane je već vekovima od drevne grčke i rimske imperije uspostavljena kartelom feudalaca. Prosto rečeno- zemljište pripada onom ko ima silu (vojsku ili uticaj na tržište) da određeni zemljišni posed uzurpira i fizički brani. Seljak to nema, on ima samo papir na kome mu piše da je “vlasnik”. I to može da zameni u svakom trenutku za pare, što su mnogi i uradili i odlučili da piju dezinfikovanu vodu iz Save. Običan čovek može samo da nadniči i to je razlog za usitnjavanje zemljišnih poseda što je već dugoročna politika u Srbiji. Istinsko pravo na srpsku obradivu zemlju i stoku odavno je uzurpirala nemačka vlastela, ali su ih britanski konkurenti povremeno u tome ometali. Poslednji istinski srpski zemljišni veleposednik je bila dinastija Obrenovića.

Čovek iz šume bi tražio i čist nezagađen vazduh, bez otrovnih gasova, ugljen monoksida, ugljen dioksida, katrana, benzena itd. Ali, motori sa unutrašnjim sagorevanjem vlasteli udruženoj u naftni kartel i sa ogromnim deonicama u automobilskoj i avio industriji donose ogromnu dobit i vaše ljudsko pravo da udišete čist vazduh okačite mačku o rep. Ako bi šumski čovek poželeo da ga u bolesti leči neki dobar travar, ne bi smeo da računa na nadrilekarstvo, već bi morao da se pouzda samo u alopatsku medicinu koja je povezana sa istim hemijsko-naftnim kartelom koji drži farmaceutsku industriju i medicinsku edukaciju (o čemu smo već ranije pisali).

Dakle, ljudska prava su samo ono šta vas škola nauči da su ljudska prava, a ne ono što vi mislite da jesu. Ko ste vi da uopšte mislite? Vi imate pravo da prihvatite da vam se mozak ispere i da dobijete diplomu i postanete poslušni i da za tu poslušnost primate platu. Ako nećete možete da idete u šumu među vukove pa se sami snalazite. Ako umete. A većina obrazovanog sveta to ne ume i misle da im to više i nije nivo. Pa, zaboga zašto su išli u tolike škole? Ali, nema mleka i sira i butera bez krave i tu se ništa nije promenilo. I to je zakon prirode. Pasterizovano i homogenizovano mleko iz supermarketa nije mleko jer u njemu nema enzima da bi se to mleko razgradilo.

Kolonizacija uma i nametanje satanističkog kulta

” Kako bi smo poboljšali destrukciju svih kolektivnih snaga, osim naše, mi ćemo oslabiti prvo postolje kolektivizma – univerzitete, njihovim novim prosvećivanjem u novom pravcu” zapisno je 16. poglavlju u “Protokolima sionskih mudraca”.

Ulogu da “prosveti” dotadašnje škole, posebno univerzitete dobila je naravno masonerija iza koje stoji britanska bankarska oligarhija.

Crna pljosnata kvadratna kapa diplomaca je upravo simbol masonerije. Ona je u obliku zidarske table za mešanje maltera. Crne toge studenata simbolišu okultizam. Crna boja je simbol mraka i ništavila.

“Moramo uvesti u njihovo obrazovanje sva ona načela (idejne vodilje) koji su sjajno razarale njihov poredak”, piše još u istom poglavlju Protokola.

Ova moderna načela su upravo zansovana na rušenju svih zakona Prirode i hrišćanskog učenja.

Univerzitetski profesori su zapravo moderni vrhovni sveštenici u građanskoj odeći. Oni propovedaju sa svojih katedri “učenje” koje nema veze ni sa životom ni sa zakonima prirode opčinjeni dogmom da svet nije stvorio bog, da božji zakoni ne postoje, da su takva učenja prevaziđena, zastarela itd. U stvari njihov vrhovni bog je postala tzv. “akademska zajednica” i oni joj servilano služe upijajući kao sunđeri njihve naučne “istine” i prenoseći ih mladim naraštajima.

Univerzitetski profesori i tzv. državnici su tako postali uobražena i precenjena kasta koja sebe smatra intelektualnom elitom. Čak i kada se dokaže da je “velika” nauka na kojoj su izgradili svoju profesorsku karijeru obična laž, oni ne odustaju od toga da je prikazuju kao istinitu. Njihove biografije su nafilovane naučnim radovima, predavanjima učešćem u raznim velikim projektima (pri čemu je njihovo egzaktno učešće tu nedefinisano) i sve je to verifikovano sertifikatima (papirima) koje izdaje globalni naučni etablišment koji preko masonerije kontrolišu pomenuti Iluminati, sledbenici Lucifera (anđela otpadnika).

Sva “znanja” sveta tako dolaze od izabranih i verifikovanih Velikana (koji su slučajno listom bili masoni). Njihove misli i dela su za moderne akademce Sveto pismo. Brzina svetlosti je definisana i nije važno od koje do koje tačke se ona računa. Ajnštajn je za fiziku zakon.

Na žalost vremenom je tako sve izokrenuto i postavljeno suprotno od prirodnih zakona.

Umesto Boga, istine, ljubavi i pravde, danas su osnovne odlike ljudske društvene zajednice opšte neznanje, medijske iluzije, okultizam, laž, nemoral, lopovluk, rivalstvo, ratovi i nepravda.

A pošto nema više Boga i masovnog straha od njegove kazne, to znači da vladarska mafija može da radi šta hoće: da buši i prekopava čitavu planetu u potrazi za naftom, zlatom, dijamantima, uranijumom…

Može da raspršuje modifikovano seme prehrambenih useva i zagađuje oranice, baca radioaktivne bombe, vadi gas, ugalj, minerale gde god hoće i koliko god hoće. Može da modifikuje klimu, zagreva jonosferu, šalje satelite u Zemljinu orbitu, preseljava milione ljudi sa jednog kontinenta na drugi, meša rase itd. Ko ima silu može sve. A njihova glavna sila su upravo ova akademska “goveda” (goje) tj. edukovani “intelektualci”. Oni u svemu tome zdušno učestvuju (uz bogatu nadnicu) ni jednog trenutka se ne opirući ovom razornom i destruktivnom idiotluku jedne grupe ljudi koja čini tek jedan posto od ukupne populacije na planeti, a uzurpirala je 90 posto bogatstva.

I to je upravo bila ideja Sesila Rodesa (1853-1902), biznismena i vlasnika brojnih afričkih rudnika dijamanata, iz čijeg fonda se i danas stipendiraju “najbolji” studenti širom sveta kako bi Velika Britanija pomoću njih kao edukovanih goveda “postepeno preuzela svo bogatstvo sveta”.

Mozak akademca jednostavno nije više u stanju da sagleda realnost i istinu. Što je još gore, ako nešto i primete da ne valja oni se uzdaju u Boga da će im on pomoći da se ovo pohlepno društvo razori. Oni ne povezuju više sebe sa božjom voljom, ne vide sebe kao deo tog od Boga stvorenog sveta. Oni su sebe kao jedinke sa voljom i stavom i snagom da nešto sami pokrenu i promene jednostavno anulirali. Pretvorili su se u životinje u ljudskom obliku koje čekaju da im gazda predoči koja su njihova ljudska prava. Zato na današnjim univerzitetima vlada mir i letargija. Grozničavo je samo pred ispite, kako bi se došlo do diploma. Rasprava akademskih nema.

E, pa zato, vaše će ljudsko pravo biti da u budućnosti jedete uvozna i lepo upakovana i od ministartsva deklarisna g… pomešana sa kostima i aditivima, koja ćete skupo plaćati u skupim privatnim supermarketima kao hranu. U stvari već to jedete dragi studenti, menadžeri, stručnjaci, doktori, profesori, akademici, poslanici, ministri, savetnici i ostali nabeđeni intelektualci. Jedete ono što samo proždrljiva i gladna životinja može da pojede. I za to imate pune džepove i bankovne račune. Pune ničega – običnog papira. E, tako to radi aristokratija sa svojim “govedima” u ljudskom obliku – mami, zavarava i iskorišćava.

A 1. Gojenje mase

Humanističke nauke, a posebno tzv, političke nauke, su upravo napravljene kao specifično “obrazovanje” za ljudska goveda (goje). One zamenjuju istinu sa morbidnim drušvenim progresom u kome dominira LBGT populacija, gde kulturom i umetnošću dominiraju životinjski nagoni koji su navodno stalna i prikrivena potreba humanih jedinki kako bi ostvarile svoj ego. Ljudi s e odavno više ne uče samopoštovanju i dostojanstvu, već da se driluju i timare kao životinje za rad i izložbe. Gojski studenti (goveda) zato posećuju teretane kako bi nabili masu, baš kako se masa nabija govedima pred klanje. I čitava Srbija sada u očaju i opštem nezadovoljstvu (jer ništa ne funkcioniše) čeka konačno “klanje” u vidu novih oružanih sukoba, terorizma, političkih svađa i kriza već mnogo puta viđenih koje će britanskoj aristokratiji dati još veću moć.

Ivona Živković