Bespilotne letelice za rizične, obaveštajne i borbene misije…

Američka bespilotna letelica, za koju Teheran tvrdi da ju je nedavno oborio, bila je jedna od letelica agencije CIA koje godinama špijuniraju Iran iz jedne američke baze u Avganistanu. Te robotizovane letelice mogu biti i borbene. Lete veoma brzo i veoma nisko, te sasvim neprimetno ulaze u prostor bilo koje države. Tako stižu do projektovane mete i tu istovaruju bombe ili projektile, laserski navođene na cilj sa gotovo savršenom preciznošću. U jednom od scenarija Pentagona za izazivanje krize i moguću vojnu intervenciju u Pakistanu, američki stratezi posebnu ulogu daju bespilotnim letelicama.

Možete li da zamislite sledeću scenu: sedite na ručku u otmenom restoranu u Pakistanu. Za susednim stolom je nekoliko poslovnih ljudi, Amerikanaca. U jednom trenutku staklo na prozoru se rasprskava i uleće minijaturni helikopter ne duži od jednog metra. U sledećem trenutku helikopter se nalazi iznad stola poslovnog američkog društvanceta. Sve čega se dalje sećate jeste razorna eksplozija. Ukoliko ste pukim slučajem preživeli, preko medija saznajete da su ljudi za stolom u pakistanskom restoranu pobijeni i da se radi o američkom ambasadoru i vojnom atašeu neke evropske zemlje, kao i nekoliko diplomata, pakistanskih.

Mediji još objavljuju da je teroristički napad izvršio bombaš samoubica, koji je ušao kao gost, prišao stolu ambasadora i aktivirao eksploziv kojim je bio opasan. Pošto niste bili pijani, dobro se sećate, jer ste neposredan svedok događaja koji je preživeo, pozivate sve svetske medije da im objasnite da to nije delo nikakvog “bombaša samoubice”, već je bomba stigla u malom helikopteru kojim je neko daljinski upravljao. Ali, uzalud. Vašu verziju događaja niko ne želi da objavi. Jasno vidite na TV ekranu likove koji tvrde da su bili gosti u restoranu i da su videli islamskog fanatika koji je aktivirao bombu i vikao: “Smrt Americi u ime Alaha!” A vi te likove u restoranu uopšte niste primetili.

Ali svi mediji samo njihovu priču prenose. Epilog je da će SAD, ali i neke druge evropske zemlje, članice NATO-a, zbog toga morati vojno da intervenišu na teritoriji Pakistana kako bi se obračunale sa opasnim teroristima.

Ovakva priča može biti realnost i to je, nažalost, realnost današnje podmukle političko-terorističke i medijske igre. Ona predstavlja tipičnu političku podmetačinu koja se u žargonu naziva još “false flag” ili operacija pod lažnom zastavom.

I upravo se za ovakve terorističke akcije mogu koristiti razna minijaturna robotska oružja, kojima se upravlja na daljinu i koja neprimetno mogu stići do same mete, a onda metu nepogrešivo likvidirati. I CIA ih za to koristi. Američki film Sirijana prvi put je obelodanio kako CIA vrši atentate pomoću projektila sa daljinskim upravljanjem na nepodobne političke protivnike. Ovo savršeno robotsko oružje već nekoliko godina unazad koristi veoma obilato i američka vojska, ali i britanska i italijanska.

Ovi roboti mogu nositi onoliko eksploziva koliko je to potrebno. Mogu nišaniti pojedinca ili grupu, a mogu biti zamena za teške bombardere koji će razoriti i infrastrukturne objekte i pobiti hiljade i desetine hiljada ljudi.

Ubijanje terorista

Danas se robotizovane bespilotne letilice, bez obzira na veličinu, nazivaju UAV (Unmanned Aerial Vehicle) ili u prevodu: bespilotne vazduhoplovne letelice. Popularno se još nazivaju drone (engleski drouns) što znači zunzare, zbog prigušenog zvuka koji ispuštaju dok lete, nalik bumbarima.

Zunzarama se upravlja bežičnim prenosom radio-signala koji komuniciraju sa softverom u letelici. U letelici se nalaze kamere, koje služe kao oči pilotu koji sedi hiljadama kilometara daleko i navodi ovu letelicu na borbeni zadatak.

Pilot tako može biti na sasvim drugom kraju sveta, na drugom kontinentu ili čak na drugoj planeti. U stvari čitav svemirski program koji je decenijama sprovodila NASA trošeći ogroman novac iz američkog državnog budžeta za tobožnje istraživanje svemira, posebno Meseca i Marsa, samo je bila dobra maska da se razvije ova pakleno moćna tehnologija. Koga briga kako izgleda Mars i da li tamo ima vode, raznih ruda, “malih zelenih” i sl. i vode, i nafte, i rude ima sasvim dovoljno na Zemlji, a vlasnicima ove tehnologije potrebno je samo da se obračunaju sa državama i pojedincima koji se njihovoj neograničenoj eksploataciji suprotstave.

A ratovanje robotskim mašinama preko daljinske komande je najjeftinije i najefikasnije ratovanje koje se može zamisliti. Nema troškova oko ishrane vojnika, njihove obuke, nema psihološke pripreme za njihovu motivisanost, nema bolničkih troškova i nema opasnosti da neprijatelj zavrbuje robote i navede ih na izdaju. Tako su sve bespilotne zunzare napravljene da su u slučaju opasnosti (da ih neko “zavrbuje” i otme) mogu same uništiti i tako nikada “žive” ne padaju neprijateljima u ruke. Nedopustivo je za ove robote-letelice da neprijatelji otkriju njene softverske tajne i šifrovani sistem komunikacije sa pilotom i administratorom.

Sa ovakvim robotima rat se može voditi gotovo beskonačno jer nema ljudskih gubitaka. Zato nije za čuđenje što su SAD napravile plan za robotizaciju svoje vojske do 2021. i nameravaju da se u budućnosti najviše oslone na ovakvu vrstu naoružanja. Plan je da se udvostruči sadašnji broj ubojitih bespilotnih letelica pre svega klase RQ-4 Global Hawk (jastreb), MQ-9 Reaper (kosač) i MQ-1 Predator (grabljivac). Letelica grabljivica je lovac veoma izdržljiv i služi za izviđanje i ciljanje meta sa velike visine. Nju koriste i vazduhoplovne i pomorske snage, ali i pogranične i carinske službe, kao i britanska i italijanska vojska. CIA za svoje poslove koristi manje letelice, lakše i pokretljivije, i one im služe za ubijanje “terorista”, grupa ili pojedinaca. Tu je i RQ 170 Sentinel (stražar) koji služi za izviđanje.

Sa ovakvim naoružanjem SAD će u budućnosti moći da budu u stalnom ratnom angažmanu negde u svetu, a pošto iz ovih ratova neće stizati mrtvi američki vojnici, a i troškovi ratovanja će biti zanemarljivi, obični Amerikanci te ratove neće ni osetiti. Većina neće ni znati šta u “njihovo” ime radi “njihova” vlada koga sve razara i ubija širom sveta. I to bez ikakve objave rata.

Ono što bespilotnu zunzaru čini posebno nezgodnom je to što ona spada u stelt (nevidljive) letilice, pa ih nijedan radar, za sada, ne može detektovati. Mogu leteti veoma brzo i veoma nisko, te sasvim neprimetno ulaze u prostor bilo koje države. Tako stižu do projektovane mete i tu istovaraju bombe ili projektil laserski naveden sa gotovo savršenom preciznošću. Kada izvrši zadatak, zunzara se vraća u bazu iz koje je poletela, ili se po potrebi sama uništi.

Modeli UAV-a sa rasponom krila od pet metara sposobni su da nose i do 50 kilograma eksplozivnog tereta. Ove letelice su praktično nezaustavljive. Posebno su opasne za takozvane “mekane ciljeve”, a to su objekti ili vozila koji nisu sposobni da se sami brane.

Sistem zunzare odnosno bespilotnog sistema (UAS) uključuje četiri letelice, zemaljsku stanicu, satelitski link i posadu za lansiranje letelice u bazi koja se nalazi što je bliže moguće meti. Oni letelicu održavaju neprekidno spremnom da uzleti. Ovakvih baza za održavanje i lansiranje UAV-a po nekim proračunima analitičara trenutno širom sveta ima najmanje 60, a verovatno i mnogo više, jer to predstavlja vojnu tajnu.

U javnosti je bila i informacija da su korišćene baze na jednom malom arhipelagu u Indijskom okeanu (“Dijego Garsija”), kao i jedna u afričkoj državi Džibuti. Druga afrička baza se nalazi u fazi konstrukcije u Etiopiji i za sada je tajna. Pista za letelice za potrebe CIA građena je u jednoj zemlji na Srednjem istoku, i pretpostavlja se da je to Saudi Arabija.

“Mali milion” baza

Za sada su poznate tri baze iz kojih se pilotira zunzarama. Jedna je u blizini Las Vegasa, druga je u jednom prašnjavom kampu u Africi, koji su nekada koristili pripadnici francuske Legije stranaca, a treća je u Avganistanu. Letelicom upravljaju uvek po dva čoveka – jedan je pilot sa džojstikom koji i nišani i opaljuje na metu, a drugi je operater za senzore i kamere. Oni sede u klimatizovanim sobama pred nekoliko monitora i pored kompjutera, i navode letelicu na metu kao u video-igricama. Imaju pilotsku smenu od po osam sati, a nakon toga idu kućama. Leševi i drama koji ostaju iza njihovih “video-igrica” njih ne dotiču. Oni samo imaju svest o uspešno završenom zadatku. Drugi ništa ne vide. Četvrta baza za pilotiranje, koju još niko ne pominje, verovatno je vazdušna baza u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Neke baze koristi CIA i one mogu biti samo obične napuštene piste za uzletanja aviona.Vojne baze su mnogo bolje opremljene sa svom pratećom sofisticiranim opremom za robotsko ratovanje i skladištima projektila. Da li se ove letelice u Pakistanu koriste za trening i obuku pilota, a sve po izgovorom da se njima love teroristi? Podsetite se “false flag” operacije koju smo naveli na početku teksta. Jer, Pakistan je američki saveznik, a zapravo su Pakistanci postali najveća kolateralna šteta ovih antiterorističkih akcija bespilotnih letelica. Posebno su napravile haos poslednjih dana u severnom Vaziristanu, “boreći se” protiv pripadnika Al Kaide.

Da podsetimo da je u Libiji ta ista Al Kaida bila NATO saveznik broj jedan. Ali, sve je izgleda velika video i politička igrica. Po četiri bespilotne letelice istovremeno tako zuje iznad Vaziristana 24 sata dnevno. One navodno nadgledaju teroristička skrovišta, a onda naciljaju metu i izbacuju svoje ubojite projektile na njihova navodna podzemna skrovišta. Ali, leševi koji ostaju iza tih dejstava su uglavnom leševi civila. I za one pojedince za koje američka vojska tvrdi da su članovi terorističke organizacije, nikada za to nisu izvedeni valjani dokazi. Jedan Pakistanac ovaj svakodnevni užas opisuje rečima: “Izgleda kao da oni zaista žele sve da nas pobiju…” Ova “kolateralna civilna šteta” izaziva kod stanovnika Pakistana ogorčenje i gnev i oni traže od svoje vlade (potplaćene dolarima, naravno) da se “saveznička” američka vojska skloni iz Pakistana. Nažalost, pakistanska vlada je za milijarde dolara napravila pakt sa đavolom. Pa gde će onda da vežbaju ovi američki piloti? Ako ih najure iz Pakistana, da li će se možda Al Kaida preko noći useliti, na primer, na Kosovo? Nije li nam upravo neki “stručnjak za terorizam” nedavno preko medija i ministra policije Srbije objavio da je pojava terorista moguća i u Srbiji ili u BiH? Pitanje je samo gde će se ovi “teroristi” stacionirati da bi UAV mogli i ovde da vežbaju gađanje. Nije li Bondstil pravo mesto za još jednu UAV bazu?

Problematična upotreba bespilotnih letelica

U jednoj naučnoj studiji objavljenoj decembra 2009. (Social Science Research Network Notre Dame Legal Studies Paper) “Slučaj Pakistana 2004-2009”, kaže se sledeće:

“…UAV ispaljuju projektile i bacaju bombe, vrstu oružja koje može biti korišćeno samo u skladu sa zakonom u oružanom konfliktu. Sve do proleća 2009, u Pakistanu nije bilo oružanog konflikta. Međunarodni zakoni ne prepoznaju pravo da se neko ubije bez objave rata.

Ubijanje bez objave rata se može toleristi samo za vreme nerijateljstava u vreme nekog već postojećeg oružanog konflikta i tada se samo zakonita borba sme voditi”.

S obzirom na to da takozvane antiterorističke akcije u Pakistanu predvodi CIA, na osnovu svojih operativnih saznanja, u istom izveštaju se dalje navodi:

“Članovi CIA nisu zakoniti borci i njihovo učestvovanje u ubijanju osoba – čak i u oružanom konfliktu – je zločin. Američke vojne snage mogu biti ‘zakoniti borci u Pakistanu’ samo ako je to njihova (pakistanska) vlada zvanično tražila od njih. A ona to nije tražila”. Navodi se još i efekat delovanja ovih bespilotnih letelica: “Drone, veoma retko, a gotovo nikada, nisu ubile samo ciljanu metu. Oktobra 2009. taj odnos je bio do 50 civila na svakog vojnika”.

Dakle, pravni osnov za korišćenje bespilotnih letelica na način kako to čine SAD u današnjem međunarodnom pravu ne postoji, a ono što postoji u korpusu međunarodnih konvencija o ratovanju – jednostavno se ne primenjuje. Tako svi oni koji koriste bespilotne letelice za svoje političke ciljeve to rade vršenjem čistog nasilja, i to se ne može zvati drugim imenom osim – terorom vojno slabijih naroda i država. Oni mogu bez ikakvih sopstvenih gubitaka smanjivati populaciju neprijatelja. I to je ratovanje do sada u istoriji neviđeno.

UAV su prvo korišćene u Vijetnamu, uglavnom kao izviđačke platforme, a 1980-ih bespilotna letelica sa radarom za ubijanje, nazvana Harpy, bila je primenjena u sistemu protivvazdušne odbrane. U Zalivskom ratu korišćen je borbeni bespilotni sistem X-45.

Bespilotne letelice su korišćene u Bosni 1995, protiv Srba, potom i 1999. u bombardovanju Srbije, kao i u Iraku, Pakistanu, Avganistanu, Libiji, Jemenu, Somaliji, ali i u SAD za nadgledanje terena. Članovi CIA nisu zakoniti borci i njihovo učestvovanje u ubijanju osoba – čak i u oružanom konfliktu je zločin. Američke vojne snage mogu biti “zakoniti borci u Pakistanu” samo ako je to njihova (pakistanska) vlada zvanično tražila od njih. Praktično se primenjuje svuda kako to odgovara Pentagonu ili CIA. Stari, žene i deca širom sveta koji su stradali od ovih letilica, našli su se jednostavno na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. A kad je pravo vreme i kada ove letilice deluju, to oni ne mogu da znaju, jer su one praktično nevidljive. I to je zato najpodmuklije i najubitačnije oružje današnjice. I upravo takvo oružje je dobitnik Nobelove nagrade za mir, Barak Obama, odobrio da se koristi u američkoj globalnoj borbi “protiv terorizma”. I teroristi su tako svuda, po celom svetu. Pametan čovek lako shvata perfidnu igru.

Da navedemo da postoji sumnja da je navodni teroristički napad na Pentagon 11. septembra 2001. izveden upravo jednom bespilotnom letelicom, a što je zabeležila jedna video-kamera na obližnjoj benzinskoj pumpi. Takođe se veruje i da je Moamer el Gadafi ubijen u jednom ciljanom napadu sa bespilotnom letelicom, iako je postojao dogovor o slobodnom prolasku konvoja vozila u kojima je bio Gadafi. Ovaj zločin je prikriven medijskom predstavom o mučeničkom linču Gadafija, koji su navodno izveli libijski pobunjenici. Tako je američka strana u Libiji zadržala svoju posredničku i mirotvoračku funkciju, postavljanjem čoveka sa dvojnim američkim i libijskim državljanstvom na mesto novog libijskog premijera. I čitava NATO misija u Libiji je, naravno, bila humanitarna. Sa ubojitim Apač helikopterima i podmuklim zunzarama.

A tu je naravno i biznis. Jer, kompjuterska tehnologija koja se primenjuje u zunzarama donosi njenim tvorcima ogromnu zaradu. Ova industrija je danas u poziciji avio-industrije za vreme i nakon Drugog svetskog rata. A vodeći ugovarači sa Pentagonom su Boeing, Lockeed Martin, Northrop Grumman i još veliki broj manjih kompanija.

Nemci su prvi pokrenuli robotizaciju oružja

Zanimljivo je da su Nemci još 1944. pravili minijaturne tenkove napunjene eksplozivom, kojima su upravljali sa daljinskom komandom. Kada si ih otkrili, Amerikanci su ih ismejali kao neozbiljne “igračke”.

Takođe je prva stealth tehnologija primenjena kod nacističkih inženjera, kada je Luftwafe konstruisao svoj avion-krilo, nazvan Horten HO 1X V1 (takođe poznat i kao HO 229 ili Gotha GO 229). Bio je tako mekano zakrivljen da ga radari tada nisu mogli otkriti. To je prvi avion koji je trebalo da koristi turbo mlazni pogon. I nakon 70 godina, američka stealth bespilotna “zujara” RQ-170 Sentinel ima gotovo identičan oblik sa Hortonovim avionom. Ova letelica je prvi put uočena na avganistanskom aerodromu u Kandaharu, pa je nazvana “Zver iz Kandahara”.

I Japanci su 1945. šikanirali Amerikance tako što su slali velike papirne balone iznad Severne Amerike koji su nosili zapaljive bombe i onda bi padali na određene lokacije. Ova japanska misija je bila veoma uspešna, ali je američka štampa to vešto prikrila, plašeći se da bi Japanci onda poslali još više balona. Američki geolozi su tada analizirali pesak koji je korišćen na balonima kao balast i na osnovu toga pokušali da utvrde gde se nalazi mesto u Japanu sa takvim peskom. Fotografskim istraživanjem pronašli su lokaciju blizu jedne fabrike hidrogena i pretpostavili su da je u blizini mesto za lansiranje balona. Fabriku hidrogena i okolinu su izbombardovali i japanski baloni su prestali da lete nad Amerikom.

Iran uhvatio “STRAŽARA”
Ipak, 4. decembra ove godine iranski inženjeri uspeli su da iznad Irana uhvate “živu” bespilotnu letelicu RQ-170 Sentinel koju je koristila CIA za izviđanje i da je neoštećenu spuste na zemlju.

I to je bio težak šok za SAD i zagovornike robotizacije američke vojske. Amerikanci su u neverici ovo najpre negirali, a onda zvanično zatražili da im Iran zunzaru vrati.

Ali, Iran je to odbio i javno objavio da namerava da čitavu letelicu rasklopi, prostudira i ponovo sklopi. Za njih je akcija ove letelice čist akt špijunaže.

U stvari, ono što su uzeli iranski inženjeri, stručnjaci za sajber ratovanje, predstavlja veoma neprijatan događaj za ove bespilotne sisteme. Oni su, naime, uspeli da “otključaju” tajni šifrovani softver zujare nazvane “Stražar”, i pomoću njega su softverski prodrli u sam komandni centar CIA u Lengliju, u Virdžiniji, iz koga je pilotirano letelicom. Onda su vešto iskopirali sve podatke iz sistema komunikacije između letelice i baze u Lengliju, kao i veze sa navigacionim satelitom. Ove podatke su onda vratili natrag, ali su ih reprogramirali, tako da je zujara umesto pravih podataka sa navigacionih uređaja u Lengli, svom pilotu slala lažne koordinate. I oni su verovali da i dalje imaju kontrolu nad njom, ne znajući da letelica više uopšte nije na navedenoj poziciji i da oni više nemaju daljinsku komandu nad njom.

Da su to primetili na vreme, odmah bi aktivirali sistem za njeno samouništenje. Ovako su upravljanje zujarom preuzeli iranski inženjeri i mekano je spustili u svoju vojnu bazu blizu Kašmara, nekih 225 kilometara od avganistanske granice.

Hvatanje pravog trenutka za njeno softversko reprogramiranje otkriva da su Iranci znali da će se ovakvo izviđanje vršiti i čak su znali tačne koordinate leta. Ko je čitav plan otkrio, sada je stvar američke špijunaže.

Da su Iranci odavno radili na izradi svog programa letelica sa daljinskim upravljanjem i da su tu veoma daleko dogurali, nagoveštava i ubistvo iranskog stručnjaka za ovaj program, zvanično penzionisanog majora Reze Barunija. On je poginuo 1. avgusta ove godine, navodno u eksploziji gasa u njegovoj veoma dobro čuvanoj vili.

Samo nekoliko ljudi iz vrha iranske vojske znalo je da je Baruni tajno bio angažovan na ovom programu. Izraelske obaveštajne strukture su pustile informaciju da je u njegovoj kući instaliran eksploziv najmanje na tri mesta, tako da su potpuno srušeni noseći zidovi kuće. I to je, po njihovom mišljenju, mogao uraditi samo neko ko je dolazio kod njega.

Da Iran sprema svoj UAV program upozorio je samo pet meseci pre ovog ubistva američki ministar odbrane Robert Gejts u Senatu.

Iran je, kazao je tada Gejts, uspešno testirao prototip svoje domaće stelt letelice, nazvane “Sofeh Mahi” (Manta Ray). I to je veoma zabrinulo Pentagon.

Članovi CIA nisu zakoniti borci i njihovo učestvovanje u ubijanju osoba – čak i u oružanom konfliktu – jeste zločin. Američke vojne snage mogu biti “zakoniti borci u Pakistanu” samo ako je to njihova (pakistanska) vlada zvanično tražila od njih.

Bespilotne letelice su korišćene u Bosni 1995, protiv Srba, potom i 1999. u bombardovanju Srbije, kao i u Iraku, Pakistanu, Avganistanu, Libiji, Jemenu, Somaliji, ali i u SAD za nadgledanje terena.

Ivona Živković