Igre sa Grčkom, bez stida i granica…

Iako su mediji u Srbiji preko raznih poznavaoca grčkih (ne)prilika analizirali uzroke i posledice grčkog ogromnog duga, niko nije pomenuo ogromne grčke troškove u koje je upala usled stalnog zastrašivanja od strane Nemačke, SAD, Francuske i još nekih zapadnih zemalja, da je u opasnosti od Turske, pa je gurnuta u nasilnu i nepotrebnu kupovine oružja. Od 320 milijardi dolara današnjeg grčkog duga, oko 150 milijardi je potrošila upravo vojska. Naime, Grčka je u periodu od 2002. do 2011. kupila oružja najviše od SAD, 42 posto, iz Nemačke 25 posto i iz Francuske 13 posto od ukupnog pazara. Procenjuje se da je u tom periodu potrošeno oko 80 milijardi evra iz grčkog budžeta. Zašto?

Prodaja oružja je jedan od najunosnijih poslova svih vremena. Da nema ratova morali bi biti izmišljeni kako bi najveći svetski industrijalci, vlasnici čeličana brodogradilišta, avioindustrije, proizvođači eksploziva, kao i elektronska i softverska i tekstilna industrija u poslednjih 50 godina mogle da zgrću ogroman novac. Kupci oružja po pravilu su države (koje za to koriste novac svojih poreskih obveznika), a veliki industrijalci koji ga proizvode su privatne kompanije. U trgovini oružjem postoji još jedna pogodnost, a to je tajnost posla. Zakoni u mnogim državama (posebno u Trećem svetu) omogućavaju vojsci da zbog tobožnjih bezbednosnih razloga i raznih “vojnih tajni” nabavku naoružanja vrše daleko od očiju običnog naroda i državnih institucija. Ni narod tako ne sme da zna šta njegova “narodna” vojska ima na raspolaganja. Moćne obaveštajne službe, naravno, znaju sve.

Iako je sama kupovina oružja od stranaca apsurd čitave ove “tajnosti”, jer ko nije u stanju sam da pravi oružje, taj ne može ni da ima vojsku, a kamoli onda državu, o tome se u “nacionalnim” vojnim krugovima uglavnom glasno ne razmišlja. Kupovina oružja je svuda u svetu uobičajena praksa.

Pošto se sve države sveta danas upravo naoružavaju kupovinom oružja od nekoliko najmoćnijih privatnih proizvođača i sva su tehnološki gotovo ista (sva koriste naftu, istu elektroniku, kompjutere i softvere) to jasno pokazuje da sve te države kontroliše ista oligarhija koju čini nekoliko najmoćnijih dinastija.

I svo njihovo oružje koje se pušta u prodaju, lako se može onesposobiti nizom već unapred smišljenih sabotaža.

Najbolji pokazatelj toga kako je Grčka za nekoliko decenija spiskala 150 milijardi evra na naoružanje, pokazuje izveštaj švedskog instituta SIPRI (Stockholm International Peace Research Institute) koji se bavi upravo praćenjem trgovine naoružanjem u svetu.

Grčke pare otišle na vojsku

Pre početka tekuće dužničke krize 2010. godine, Grčka je trošila čak 7 odsto svog bruto društvenog proizvoda (BDP) na vojsku, dok su mnoge druge evropske države davale za to oko 2 odsto svog BDP-a. Čak i sada, pet godina nakon ekonomskog sloma, Grčka u EU i ima najveće troškove za vojsku – oko 2,2 posto BDP-a. Od 28 članica NATO – a, Grčka je drugi najveći vojni potrošač u posle SAD koje daju oko 3,8 procenata svog BDP-a na vojsku. Grci sada imaju 1.300 tenkova što je dva puta više nego što ih ima Velika Britanija.

Grčka ima oko 10 miliona stanovnika, a bruto društveni proizvod im je 235 milijardi dolara. Grčka bi, ustvari, bila prilično solidna ekonomija, geografski je veoma dobro pozicionirana, pa im velika teška industrija, osim brodogradnje i nije preko potrebna.

Ali, zašto im je bilo važno da se toliko naoružavaju? Pa od straha od Turske koja je 1975. “naprasno” (ili po nečijem stranom savetu) vojno okupirala pola Kipra i od tada ona predstavlja stalnu pretnju grčkoj bezbednosti.

Da je Grčka pre pet godina smanjila vojne troškove na pola, što znači na 1 odsto svog BDP-a, kao što je učinjeno u Italiji, Belgiji, Španiji ili Nemačkoj, time bi se uštedelo najmanje 2 milijarde dolara u budžetu godišnje. I tada Grčkoj ne bi bile potrebne nikakve drastične mere štednje, uključujući smanjenje plata i penzija koje su im nametnuli zbog velikih budžetskih rashoda veliki kreditori MMF i EU, kao i ECB.

Ali, ovi grčki kreditori tu opciju nisu videli. Smetale su im prvenstveno plate i penzije i prevelika izdvajanja za zdravstvo. A za tu “obnevidelost” imali su u stvari veoma dobar razlog.

Taj razlog je što je Grčka vojska već godinama pravi zlatni rudnik za nemačku, francusku i američku industriju oružja. U periodu od 2002. do 2011. Grčka je kupila oružja najviše od SAD, 42 posto, iz Nemačke 25 posto i iz Francuske 13 posto od ukupnog pazara. Procenjuje se da je u tom periodu potrošeno oko 80 milijardi evra iz grčkog budžeta.

Tako su pojedine EU članice (posebno Nemačka i Francuska) slale svoje finansijske savetnike u Grčku kako bi vladi predočili važnost uvođenja mera štednje, dok su sa druge strane takođe njihovi ljudi, razni NATO stratezi, podsticali Grčku da se naoružava predočavajući joj da je ona na izuzetno važnoj geostrateškoj poziciji za NATO i upozoravajući ih (iz “obaveštajnih izvora”) na moguću opasnost od Turske (koja se nalazi trenutno u ekonomskoj ekspanziji zahvaljujući upravo podršci sa Zapada).

To što su obe države i Turska i Grčka članice NATO saveza (praktično saveznici) očito je ignorisano, jer u ugovoru o ovoj organizaciji postoji čak poglavlje o kolektivnoj bezbednosti u kome se govori o načinu rešavanja sukoba u odnosima samih članica. Ali, biznis ispred svega, kao i staro načelo: divide et impera.

Nije tako slučajnost što su i najveći grčki kreditori upravo Nemačka (57 milijardi evra) i francuska (43 milijarde), a onda slede Italija i Španija i druge EU države koje ova potraživanja neće moći da naplate (ako Grčka bankrotira) , pa će njihovi građani da spasavaju “svoje” banke koje su grčkoj plasirale ogromne kredite.

Nemačka i Francuska istovremeno su i najveći profiteri od prodaje oružja Grčkoj sa čak 80 milijardi evra. Iz Grčke sada tvrde da su ih upravo Nemci podsticali i ohrabrivali da kupuju oružje (zbog pomenutog geostrateškog značaja Grčke za NATO, a onda ih kritikovali zbog rasipništva (!). Od prodaje oružja najviše su profitirale SAD koje su Grcima prodale svoje raketne sisteme, tenkove, bojne brodove i F-16 avione. Nemci i Francuzi su prodali svoje “Leopard” tenkove i “Miraž” avione i posebno su zanimljive nemačke podmornice od kojih neke nikada nisu ni dovršene.

Kakvo je političko licemerje ovde u pitanju vidi se iz jednog intervjua britanskom “Gardijanu” iz aprila 2012, koji je dao grčki parlamentarac Dimitris Papadimolis: “…Nakon što je počela ekonomska kriza (2010.) Nemačka i Francuska su nastojale da nam prodaju unosne sporazume sa kupovinom oružja, iako su nas istovremeno terali u duboke finansijske rezove u oblastima kao što je zdravstvo”.

Vođa grčke sindikalne konfederacije, Janis Panagopulos, kaže u jednom intervjuu, takođe “Gardijanu” da se našao prilikom jedne posete evropskih sindikalaca Berlinu, naspram Angele Merkel u jednom više neformalnom susretu. Čim je dobio priliku da joj se obrati on je instiktivno zapitao upravo ono što bi Merlekovu mnogi u Grčkoj rado pitali: “…Nakon što smo prošli kroz sve mere za štednju koja nije dala rezultate u mojoj zemlji , želim da postavim pitanje troškova odbrane. Da li je bilo u redu da naša vlada kupuje toliko oružja od Nemačke kada očito nije mogla da priušti takve ugovore dok je istovremeno smanjivala plate i penzije građanima?”.

Reakcija Frau Merkel je, kaže Panagopulos, bila trenutna: “…Ali mi nikada nismo tražili od vas da trošite toliko novca na odbranu”. A, onda je frau “najmoćnija žena sveta” odmah pomenula i pitanje neizmirenih plaćanja za nemačke podmornice i rekla da Grčka “Nemačkoj duguje već čitavu deceniju”.

Berlin i Pariz, kao i Vašington, su tako očito godinama naduvavali grčki dug koji je iskorišćen da se stvori glavno tržište za njihovu vojnu industriju.

Afera sa podmornicama

Glavna alatka ubeđivanja grčkih zvaničnika na šta da troše novac stranih kreditora je bilo podmićivanje vojnog i političkog vrha. Tako se i jedna od ovih kupovina neslavno završila (još zapravo nije završena jer je dospela pred međunarodnu arbitražu). I britanski mediji o tome pišu.

Grčka vojska je naime još 2000. godine, naručila tri podmornice 214 klase i četvrtu opciono iako im po proceni nekih vojnih stručnjaka uopšte nisu bile potrebne, a već su bili u ekonomskoj krizi.

Početna cena je bila prava sitnica oko tri milijarde dolara što je u tom trenutku bilo tri puta više nego što je EU administracija zahtevala od grčke da uštedi u državnom budžetu kresanjem plata i penzija. Podmornice su trebale da budu izgrađene u brodogradilištu u Skaramangasu kod Atine koje je kupio nemački ThyssenKrupp Marine Systems.

Oni su onda veći deo deonica prodali kompaniji Abu Dhabi Mar iz Ujedinjenih arapskih emirata kojima je preneta i obaveza da završe i isporuče pomenute podmornice. Ali, ugovor je tako komplikovano napravljen i to na štetu grčke, da je cena koju je grčka trebalo da plati ispala više nego dupla.

Naime, kada je jedna podmornica ipak nekako završena (pošto je brodogradilište tokom godina zatvarano, radnici zbog štednje otpuštani, onda vraćani sa umanjenim platama itd.) i kad je konačno spuštena u more videli su da se previše naginje u određenim vremenskim uslovima i da je tako neupotrebljiva za vojsku.

To je sve dovelo i do teških političkih obračuna i trzavica u Atini. Tako je 2013. godine, bivši ministar odbrane, Akis Cohadzopulos inače blizak PASOK-u, završio sa kaznom od 20 godina zatvora. Proglašen je krivim jer je primio osam miliona evra mita od nemačkog Ferrostaaal-a , a ukupno je na raspolaganje od njih dobio čak 75 miliona evra kako bi mogao da tim novcem podmiti svakoga koga je trebalo potkupiti u ovom velikom poslu sa prodajom podmornica.

Nemački “Ferrostaal” je jedna od kompanija uključenih u ovaj posao i oni su prihvatili da plate kaznu od 140 miliona evra zbog podmićivanja. To znači da su zaradili daleko više novca.

Stelios Fenekos koji je bio viceadmiral grčke mornarice, podneo je ostavku u samom početku debate oko kupovine ovih podmornica. Rekao je da je to učinio jer je bio protiv odluke političara, posebno ministra odbrane, da se kupe ove podmornice, kao i protiv drugih odluka istog ministra za koje kaže da su bile “politički motivisane”.

“Kako možete reći ljudima da kupujemo podmornice u isto vreme kada zbog štednje želite da skrešete plate i penzije građanima?”, rekao je Fenekos.

Zbog kupovine ovih podmornica koje ni do danas nisu završile u moru, šteta za Grčku je mnogo veća od početno ugovorene cene pa je, kako otkriva britanski “The Guardian” , Grčka 2014. godine morala da povede i sudski spor pred međunarodnom arbitražom (koja se takođe skupo plaća iz državnog budžeta) tražeći sedam milijardi dolara obeštećenja od “ThyssenKrupp Marine Systems” i “Abu Dhabi Mar”.

Kako je uopšte došlo do toga da jedna pomorska zemlja kao što je Grčka 2002. godine, proda svoje moćno brodogradilište Nemcima, a ovi Arapima (iza kojih stoje uvek britanski interesi) posebna je balada grčke tragedije.

Pomorski transport u Grčkoj inače ostvaruje 6 do 8 posto BDP-a i u padu je oko 30 posto u odnosu na raniji period. Inače, ovo brodogradilište u Skaramagasu je pripadalo grčkoj (svrgnutoj) kraljevskoj porodici, a onda ga se dočepao tajkun Stavros Nijarhos koji je poslovao sa Britancima prevozeći njihovu naftu.

Danas “Abu Dhabi Mar” iz Ujedinjenih arapskih emirata ima čak 75 posto njegovih deonica. U svakom slučaju, ovo brodogradilište nikada više neće moći da pravi brodove koji bi ugrožavali britanske interese, kao što je to nameravao poslednji grčki kralj, i danas grčkom vladom zato “stoluju” britanski đaci koje nadzire MI6.

Prema već pomenutom istraživanju SIPRI-ja, vidi se i da je Grčka godinama bila meta ucena međunarodnih kreditora koji su joj finansijsku pomoć uvek uslovljavali sa sklapanjem ugovora o kupovini oružja od određenih kompanija. I, treba reći da Grčka u ovome sigurno nije usamljen slučaj.

Opšte evropsko naoružavanje

Uočljivo je , po istom izveštaju SIPRI-a, a kako navodi irski analitičar Finijan Kaningam iz “Strategic Culture Foundation”, nakon neočekivanog i naglog oružanog konflikta u Ukrajini (koji je očito sa dobrom razlogom i pokrenut) između navodno zapadnih i pro-ruskih interesnih grupa, dramatično je povećanje vojnih budžeta kod nekoliko evropskih država pa se navode: Češka (3,7 posto povećanje), Estonija (7,3 posto) Latvija 15, Litvanija 50, Norveška 5,6, Poljska 20, Rumunija skoro 5 posto , Slovačka 7 i Švedska (koja nije članica NATO) nešto preko 5 posto.

“Ovo povećanje vojnih budžeta bez presedana u Evropi, nagoveštava katastrofičnu budućnost grčkog tipa u zemljama koje već imaju u dugove”, naglašava Kaningam.

Sada zapadne zemlje na isti način predstavljaju Rusiju, kao pretnju istočnoj evropi i skandinavskim zemljama, baš kao što već decenijama tako predstavljaju Turska kao opasnost za Grčku.

Od ovog povećavanja troškova u naoružanju najveću dobit će svakako imati ista oligarhija koja kontroliše vojno industrijski kompleks SAD, Nemačke, Francuske i naravno Velike Britanije, jer je tu političko i bankarsko sedište današnje evropske aristokratije. Zato je i zastrašivanje sa Rusijom u ovim zemljama medijski, posebno od strane plaćenih i licenciranih “analitičara”, najviše prisutno.

Dodatnu dobit na ovaj način ostvaruje međunarodni bankarski kartel koji će sad zbog prezaduženosti svojih zastrašenih klijenata i njihovih povećanih vojnih budžeta morati da im nameće drakonske mere štednje i tako im perfidno potpuno sputavati svaku ekonomiju koja nije pod njihovom kontrolom. Politika smanjenja potrošnje (uz smanjenja plata i penzija) koju nameće MMF prezaduženim zemljama isto je što i usporavanje krvotoka u živom organizmu da ne bi trošio previše kiseonika (!?).

Efekat u državi je, naravno, privredna smrt. I Srbija je trenutno upravo u toj fazi potpunog privrednog mrtvila.

Grčka tragedija se u medijima čak i preuveličava kako bi se građanima u EU uterao strah u kosti zbog mogućeg kolapsa njihovih banaka i pada vrednosti evra, ukoliko Grčka izađe iz evrozone i vrati se na svoju drahmu.

Ali, do ovog drugog verovatno neće doći. Poruka, međutim, svima ostaje jasna, a to je da će čitav sistem finansijske uprave nad članicama evrozone morati da se menja. To znači da bi iz najmoćnijih država uskoro mogao da se očekuje predlog strože i veće kontrole svih državnih budžeta u EU i to sa jednog centralnog mesta (možda iz same ECB), u smislu da lokalni koruptivni elementi u nacionalnim vladama više ne budu u stanju da “pljačkaju sopstveni narod”. To bi praktično vodilo nametanju ideje o uvođenju jake centralizovane EU vlade i centralizovanog EU budžeta, koja bi davale svojim državama članicama onoliko budžetskih sredstava koliko ona proceni da im je potrebno.

U stvari to bi bila idealna podloga za stvaranje centralizovane EU uprave i supervlade.

Dok se građani EU budu sa time zabavljali (agitovanjem za ovo preko medija) jedna druga finansijska institucija će preuzeti ulogu prezaduženih MMF-a i ECB i ponuditi svoje kreditorske usluge.

To će, naravno, biti BRIKS banka čiji su osnivači zemlje BRICS-a (ovo je akronim od Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike) koje se sada pomaljaju kao novi neformalni savez i nova protivteža trulom, kompromitovanom i agresivnom Zapadu.

Njihova BRIKS banka se zato užurbano priprema za početak svog investicionog rada možda već ove godine (iako je to bilo planirano tek 2016. godine, kada treba da počne da daje prve investicione zajmove).

Početni novčani fond ove banke treba da bude oko 100 milijardi dolara, a njen predsednik sada je Indijac, Kundapur Vaman Kamat. Peti samit osnivača ove banke se upravo održava u Rusiji (8. i 9. jula kada se piše ovaj tekst), kada treba da se izabere i Upravni i Izvršni odbor, ali i da se izabere valuta u kojoj će se davati pozajmice.

I Grčka je jedna od zemalja koja se mami da pređe u ovaj istočnjački evroazijski “raj” u kome će budućnost za sve pozvane i kreditirane narode i države biti mnogo lepša i svetlija.

Ali gde su Indija, Južna Afrika, Rusija i Kina (koje su sve već pretrpele teške političke prevrate sa pucanjem, atentatima i ubijanjem i stradanjem miliona ljudi) tu je i dominantan britanski interes , pa nije neobično što je za potpredsednika BRICS banke 11. juna ove godine izabran čovek koji je godinama izvršni direktor MMF-a. To je Paolo Nogueira Batista.

Ovaj šarmantni belac iz Brazila, otmen nenametljiv i veoma dobro edukovan ima dva mastera iz ekonomije: jedan iz istorije ekonomije na Univerzitetu u Londonu (ovaj univerzitet je osnovala i održava ga britanska kraljevska porodica), a drugi je stekao na Pontificia Universidade Catolica u Rio de Žaneiru . Ovaj katolički univerzitet osnovali su 1940. jezuiti da bi školovao kadrove za potrebe britanske imperijalističke politike. Pravi čovek na pravim važnim finansijskim pozicijama.

Sada je frau Merkel i pored svih muka koje su je zadesile sa “isceđenom” Grčkom ipak našla vremena za posetu još nedovoljno “isceđenoj” Srbiji gde je na miru u četiri oka (ali samo sa premijerom i odabranim pojedincima od poverenja) za večerom (opušteno) mogla da “prijateljski” ponudi mnogo dobrih saveta kako da se “pametno” utroši novac koje će Srbiji koliko sutra (ili malo sutra) dostaviti “on line” europski ili arapski kreditori. Naravno uz sve ugovore koje treba potpisati pre nego što Srbiju zadesi velika povika na vuka (Vučića) i na vlast dođe vlada spasa okrenuta ka “bratskoj” nam Rusiji i evroazijskim spasonosnim integracijama. A tu nas čeka BRIKS banka i ekonomista Batista.

Ivona Živković