Danas vam prestavljamo neke zanimjivosti odnosno zanimljive činjenice o civilizaciji Maja…

Par reči o njima prvo.

Civilizacija Olmeka (šp. Los Olmecas) poznata je još i pod imenom “narod kaučuka“ (šp. el pueblo hulo/caucho).

Olmeci predstavljaju veliku mesoameričku kulturu koja se razvijala u pretklasičnom periodu na teritoriji gde se danas nalaze Tabasko i Verakruz (dve meksičke oblasti).

Civilizacija Maja (Maya) je srednjoamerička civilizacija, poznata po najrazvijenijem pisanom jeziku u pre-kolumbijskoj Americi, kao i po umetnosti, arhitekturi, usavršenoj matematici i astronomiji.

Ova drevna civilizacija nastala je i jačala u periodu između 2000. godine pre nove ere i 250. godine posle nove ere, njihovi gradovi su doživeli vrhunac od 250-te do 900-te godine posle nove ere.

Iako Maje i danas žive na području Meksika, a mnogi od njih još uvek gaje stare običaje, ovaj članak se fokusira na civilizaciju koja je trajala do dolaska španskih osvajača.

Maje su bile izvrsni lekari

Zdravlje i medicina drevnih Maja bio je složen spoj uma, tela, vere, obreda i nauke. Znanju nisu imali pristup svi, već samo odabrani koji bi dobili izvrsnu edukaciju. Ovi izabrani, koji su se nazivali šamani, delovali su kao medij između fizičkog i duhovnog sveta. Oni su lečili bolesne, predviđali budućnost, kontrolisali prirodne događaje.

Budući da je lek bio tako blisko povezano sa religijom i magijom, bilo je neophodno da šaman Maja imala ogromno znanje i veštinu. Poznato je da su Maje ušivale rane pomoću ljudske kose, lečili slomljene kosti, a čak su imali i hirurge koji su mogli uspešno operisati pacijenta. Pored toga, brinuli su se o dentalnom zdravlju, po potrebi, pravili i zubne proteze.

Važno je napomenuti da su Maje vezale bolest tela sa nadprirodnim bićima. Iz tog razloga je lečenje uvek uključivalo elemente rituala, čišćenja i konačno biljnog leka ili hirurškog zahvata.

Žrtvovali su ljude i životinje

Mnoge su drevne civilizacije praktikovale žrtvovanje, uglavnom kako bi zadovoljili ili ugodili svojim bogovima. U tom pogledu, Maje se ne razlikuju.

Žrtvovanje životinja i “puštanje krvi” se dešavalo često i na mnogim festivalima, dok je žrtvovanje ljudi bilo mnogo ređa pojava. Ljudi su se žrtvovali kada se želela oterati loša sreća, u toku ratova, prilikom dolaska novih lidera na vlast i svečanim otvorenjima novih hramova. Za razliku od mnogih kultura iz tog doba, Maje nisu žrtvovale doborovoljce, već samo zatvorenike, koji su najčešće bili iz susednih kraljevstva.

Danas, mnoge Maje praktikuju ove rituale svojih predaka. Elementi molitve, poklanjanja poklona bogovima, prinošenje žrtve (zamenili su ljude sa pilićima), paljenje tamjana, ples i slavlje – sve se i dalje dešava u skladu sa drevnim obredima.

Maje su gradile sportske terene

Srednjoameričke civilizacije su se bavile sportom više od 3000 godina. Ovi sportski događaju su često bili vezani za rituale, a same sportske igre su imale različit oblik na različitim mestima u različita vremena.

Sportski događaj Maja zvao se Pitz, a igranje se zvalo pitziil. Igra se igrala loptom koja je bila otprilike veličine odbojkaške lopte, ali je bila od gume i mnogo teža. Uz ovaj sport bilo je usko vezano i odsecanje glave, a čak postoje i spekulacije da su glave i lubanje bile korišćene kao lopte.

Za svoje sportske događaje, Maje su gradile sportske terene. Pored sporta, oni su se koristili i za ostale kulturne elitne događaje, kao što su muzički nastupi, rituali i festivali. Ovi sportski tereni su se mogli pronaći u svim, osim u najmanjim, gradovima.

Kada smo već kod kulture, Maje su bili izvrsni umetnici koji su mešali umetnost sa arhitekturom, pisanjem i generalno ulepšavanjem urbanih naselja.

Maje su bile odlični astronomi

Drevne Maje su bile odlični astronomi koji su beležili i tumačili sve što se dešavalo na nebu. S obzirom da su verovali da se volja i delovanje bogova moglo pročitati u zvezdama, Mesecu i planetama, posvetili su jako mnogo vremena proučavanju svemira.

Njihov kalendar (o kojem se nedavno jako mnogo pričalo u medijima) temeljio se na njihovim astronomskim proučavanjima. Ovde je jako bitno napomenuti da Maje nisu imale kalendar, već kalendare. Kalendar o kojem se pisalo u medijima, a koji je navodno najavio kraj sveta, samo je obeležavao kraj jednog od 4 ciklusa nastanka. Prema Majama, to je vreme velikih slavlja i to ne znači kraj sveta nego početak novog “doba”.

Maje su verovale da je Zemlja središte svega, fiksna i nepokretna. Zvezde, Mesec, Sunce i planete su bili bogovi. Ovi Bogovi su imali veliki uticaj na ljudske živote, pa su se njihovi pokreti pomno posmatrali.

Sunce je bilo vrlo važno kod drevnih Maja. Bog Sunca bio je Kinich Ahau. On je bio jedan od moćnijih Bogova, te jedan od stvoritelja. Mesec je bio gotovo jednako važan kao i Sunce. Majanski astronomi su analizirali i predviđali mesečeve pokreta sa velikom tačnošću. Kao što je sa Suncem i planetima, često se tvrdilo da Maje potiču od Meseca.

Maje su bile svesne planeta u Solarnom sistemu, a daleko najvažnija planeta bila im je Venera koju su vezali uz ratove. Bitke i ratovi su se planirali prema položaju Venere, a zarobljenici su se žrtvovali okrenuti prema njenom položaju na nebu. Maje su beležile kretanje Venere i utvrdile da njena godina dana (u odnosu na Zemlju, a ne Sunce) iznosi 584 dana, što je neverovatno blizu brojki od 583,92 dana koje je utvrdila moderna nauka.

Niko zapravo ne zna šta je uzrokovalo kolaps ove drevne civilizacije

Iz još uvek nepoznatih razloga o kojima se raspravlja u naučnim krugovima, centri Maja u južnim krajevima su počeli propadati tokom 8. i 9. veka, a ubrzo nakon toga su i potpuno napušteni.

Teorije o propadanju ove, nekada velike, civilizacije podeljene su u nekoliko potkategorija, kao što su prenaseljenost, strane invazije, seljačke bune, nestanak ključnih trgovačkih puteva. Ekološke hipoteze uključuju ekološke katastrofe, epidemije i klimatske promene.

Postoje dokazi da su Maje jednostavno iscrpile sav poljoprivredni i životinjski potencijal okoline. Neki naučnici su nedavno postavili teoriju da je moguće da je civilizacija Maja propala nakon 200 godina suše.

Blage suše koje su se dogodile između 800-te i 950-te godine bile su dovoljne da se brzo smanji dostupnost pitke vode. Naučnici ovo temelje na analizi minerala i stalagmita pronađenih u pećinama iz kojih su Maje crpile pitku vodu, a dalje analize su pokazale da se desila još jedna suša između 1020-te i 1100-te godine, koja je verovatno bila i fatalna za ovu drevnu civilizaciju.

Pixelizam.com