Ima li nekog ko još nije čuo za Vikiliks i njegovog “heroja” Džulijena Asanža…

Šta je ovaj Australijanac dobro ili tako loše učinio za svet? Verovali ili ne, objavio je službene beleške koje su svojim pretpostavljenima u Vašington slali elektronskom poštom diplomate širom sveta. Da li je to tako važno? “Većina tih depeša u stvari uopšte nisu tajna. U njih ima uvid između dva i tri miliona zaposlenih na raznim državnim poslovima. Oko pola miliona ljudi širom sveta ima pristup mreži “Secret Internet Protocol Network (SIPRnet) gde se svi podaci nalaze. Siprnet ne prosleđuje preko svoje mreže najviše državne tajne. Samo 6 posto od 15 000 strana dokumenata koje je objavio Vikiliks je označeno kao nekakva tajna, i to na nivou ispod onoga što se obeležava kao “top secret”. Oko 40 posto depeša je “poverljiv materijal”, ali najnižeg nivoa poverljivosti”, primećuje Vilijam Engdal, novinar i internet publicista. Vikiliks nije objavio ni gde se sve nalaze rudnici zlata i dijamanata, i ko su njihovi vlasnici, niti je objavio alhemijsku formulu za zlato i srebro. Nije objavio nikakve informacije o terorističkim i vojnim “false flag” operacijama (koje se izvode pod lažnom zastavom) i koje širom sveta već decenijama izvode posebno obučeni operativci Mosadaa u globalnim medijima se prikazuju kao napadi islamskih terorista ili bombaša samoubica.

Nije objavio ništa o tome kako farmakobiznis ubire ogroman novac od građana širom sveta izmišljajući razne bolesti i viruse, i prodajući falš vakcine. Nije obelodanio niti jednu skrivenu tehnologiju, niti je razotkrio lažiranje naučnih “činjenica” koje se koriste u falš edukaciji, o lažnom novcu koji nema nikakvo vrednosno pokriće tj. opaklenoj mašineriji za pljačku koja je upakovana u program nazvan “direktne strane investicije” kojima se pljačkaju i teško zadužuju milijarde ljudi širom sveta. Nije objavio niti jedan kvalitetan analitički rad koji pokazuje da je većina današnjih šefova država ili vlada prošla specijalne obuke ispiranja mozga, (u raznim prestižnim političkim školama) kojima su ubeđeni da predstavljaju nekakav politički faktor, a zapravo veoma pažljivo naučeni da slušaju svoje političke savetnike i mentore koji ih snabdevaju”poverljivim “ informacijama i instruišu ih u vezi svake političke odluke koji ovi nabeđeni “sami donose”. Nije Vikiliks otkrio da je Pentagon ne samo centar vojne, već i političke moći, da je sila nad silama u SAD i svetu koja ne samo da kontroliše američko civilno društvo, već ga i psihološki oblikuje po sopstvenim potrebama.

A potrebe Pentagona su potrebe transnacionalnog korporativnog biznisa. Američkog nacionalnog, niti bilo čijeg nacionalnog interesa u svetskoj poltici bar poslednjih nekoliko hiljada godina uopšte i nema. Postoje samo interesi vlastele. A vlastela nema posebnu naklonost prema svom mestu rođenja (natio) jer su svi rodbinski i interesno povezani po čitavom svetu. Sve to objavili su neki drugi Internet sajtovi i novinari i publicisti, ali ne Wikileaks. Ali, da bi se Internet kao “potpuno otvorena” globalna komunikaciona mreža oblikovala apsolutno u skladu sa potrebama vlastele, potrebno je napraviti takav sistem da vlastela uvek ima, ne samo kontrolu u protoku informacija, već i oružje u svojim rukama preko koga će po potrebi delovati. Dakle, Internet se tretira kao oružje. I Vikiliks im je u tome , kakvim čudom, baš napravio dobru uslugu. Podigao je “opasnu” prašinu, zapravo poslužio kontrolisanim medijima da je podignu, kako bi se kod građana formiralo određeno gledište kada je u pitanju regulisanje rada Interneta, a istovremeno opravdalo još jedno vojno angažovanje SAD.

SVE POČINJE U LONDONU

Već smo pisali da se “moćnom” Amerikom upravlja iz Londona. Kakva koincidencija, i Džulijen Asanž se baš smestio u Londonu dok su poverljive informacije koje su “curile” sa njegovog sajta “tukle” upravo američku administraciju koja već odavno ima velike probleme sa Iranom odnosno njegovim nastojanjem da koristi nuklearnu energiju. Ko Asanžu plaća putovanja i održavanje sajta i veliki broj ljudi koji mu rade posao?Jednostavno anonimni obožavaoci su mu donatori. Više podataka o tome nema. Možete da poverujete u to, ako hoćete. Suština svakog informisanja putem medija zasnovane je isključivo na uverenju običnog naroda da je to istina. Ali kakva je igra sa Vikiliskom? Ratna, nema sumnje. Jer najveći broj “poverljivih” diplomatskih depeša se odnosi na informacije pristigle iz zemalja u kojima su SAD već vojno prisutne, Irak i Avganistan, i u koje bi htela da pošalje vojne trupe, a to su Iran, Sirija, Pakistan. Zemlje koje su “osovina zla” kako je to “ubedljivo” politički definiso Džordž Buš, mlađi. Iz mnogih depeša se upravo vidi da su vlade ovih zemalja “opasne” i “sklone terorizmu”. Tako je navodno saudijski kralj Abdula “veoma zabrinut” zbog postojanja iranskog nuklearnog programa (za koji doduše ne postoje dokazi da će služiti u vojne svrhe).

Ali postoji verovanje da neće biti samo mirnodopsko. Saudijski kralj Abdula je odani saveznik SAD i garant prodaje nafte OPEC-a isključivo u dolarima. Zato se Husein Obama, potomak afričkih robova i formalno sin Muslimana , njemu klanja iako je na čelu “najmoćnije vojne sile na svetu”. Ali, u praksi iako je neko Musliman (pa čak i kralj), ne znači da potajno ne može biti u sluzbi cionista i medjunarodnih bankara. Kralj je tako u poverljivoj depeši američkom diplomati predsednika Irana nazvao Hitlerom. Precizniji podaci o depeši, ne postoje, ali, su i bez provere udarni svetski mediji (CNN, BBC , Njujork tajms), rastumačili i objavili da postoji velika zabrinutost u arapskom svetu od Irana. A to znači da velika Amerika kao svetski “zaštitnik mira” (bankarskog biznisa) ima opravdanje da zbog toga i vojno interveniše. Kada je bivši izraelski obaveštajac Mordahai Vanunu još 1986. otkrio da i Izreal ima nuklerani program, arapski svet se nije toliko zabrinuo. Amerika još manje, baš kao ni London. Logično, jer šta Izrael može sa stotinama nuklearnih bojevih glava (koliko navodno ima), ako ne dobije komandu ili odobrenje od svojih vlasnika iz Londona i gazda iz Pentagona? Dakle, Vikiliks je dao verujućem svetu informaciju o tome kako se Arapi (koji su naklonjeni SAD) mnogo plaše današnjeg režima u Iranu.

Internet sajt Vikiliks osnovan je 2006. i bavi se upravo time, da pušta u javnost razna “poverljiva” državna dokumenta. Najviše voli da “bocka” Ameriku. Osnivač sajta Džulijen Asanž, nije novinar, već nekakav “kompjuterski stručnjak”. Zapravo sve informacije o njemu su napravljene tako da u njih možete samo da poverujete (dokaza nema), baš kao što verujete u mnoge holivudske heroje koji se bore protiv terorista, mafijaša, velikih katastrofa itd. Oni su hrabri, jaki, odvažni, neustrašivi, neodoljivi zavodnici i… I sve je to iluzija. Ali, pošto mnogi uživaju u ovakvim filmskim iluzijama i identifikuju se sa neustrašivim junacima, zašto se one ne bi mogle preneti i u stvarni život. Hajde da napravimo jednog takvog junaka, koji bi se isprsio pred “najvećom silom na svetu” i pustimo ga u medije! Nije li to ideja i sa pravljenjem modernog sajber “junaka” Džulijana Asanža? Moderan i pozitivan junak Asanž i staromodni negativac i zločinac, bin Laden. Fabrikovani medijski “junaci” u koje narod “može da veruje” da će im doneti promene! (Ovo je bio i predizborni slogan Baraka Obame). Jer oni u SAD koji veruju da ih crnac od oca Muslimana može osloboditi ropstva (od Londona), taj može verovati i u terorističke poduhvate Bin Ladena i u sajber borbu “hrabrog” Asanža. Čekajte samo da vidite ko će uskoro biti novi “veliki globalni junak” koji će se boriti protiv Novog Svetskog Poretka i svih njegovih bankara.

On će se veoma brzo pojaviti i – ODUŠEVIĆE VAS jer će vam otkriti sve laži i gadosti današnjih “demokratija”, ali i jedan potpuno novi i lepši svet koji će nastatati upravo uništavanjem današnjeg. Kako jedan običan “stručnjak” za kompjutere iz teške svetske zabiti (kao što je Australija) dolazi u posed tih “poverljivih” diplomatskih dokumenata na relaciji Srednji Istok – London- SAD. Ako je neko spreman da poveruje u priču koja je plasirana preko svih cionističkih (strogo kontrolisanih tzv. mainstream medija), ona kaže da mu je poverljive diplomatske depeše dostavio 22 godišnji vojnik na službi u Bagdadu, izvesni Bredli Mening. Još jedan lik za film, očito! Scenaristi ga opisuju kao vojnog analitičara najnižeg ranga, samotnjaka i kompjuterskog “klikeraša”. Momak je, navodno, prekopavao cenzurisane informacije u jednoj američkoj informacionoj bazi (Forward Operating Base Hammer). E, taj lik od 22 godine, koji je pre nego što je poslat u Irak naučen da bezpogovorno sluša i izgovara samo: “Yes, Sir”, odjednom je “odlučio” da tajno počne da preuzima elektronsku poštu iz celog sveta za američku vladu. I skupljao je tako sve depeše u periodu od osam meseci i beležio ih na svoj CD na kome je navodno bila muzika Ledi Gage. Da je javnost u stanju da čuje odbranu ovog “samodejstvujućeg“ vojnika verovatno bi čula samo jednu rečenicu: “Radio sam samo ono što mi je rečeno, Ser!” Ali, suđenje mu neće biti javno. Nećete od njega, ni za njega, više čuti ništa. Onda je, kaže dalje priča (koju prenose svetski cionistički mediji i njihove lokalne ekspoziture koje su uobličene u vodeće nacionalne medije širom sveta) , Mening pratio na Internetu jednog ranijeg zloglasnog kompjuterskog “hakera” kako bi od njega preuzeo 250 000 strana cenzurisanih službenih beleški američke vlade. Ubedio ga je da to treba zarad opšteg interesa pustiti čitavom svetu na uvid. I to preko sajta Vikiliksa.

VIKILIKS SARAĐUJE SAMO SA “ANTIREŽIMSKIM “ MEDIJIMA

Zanimljivo je da Asanž sve te diplomatske depeše, kako sam priznaje nije ni čitao, već je to prepustio urednicima u medijima kojima je dao “poverljive” materijale, a to su: Njujork Tajms, Špigl, Londonski Gardijan. Sve te urednike on je ocenio kao nezavisne i antirežimske (!) U Njujork Tajmsu je izabrao pouzdanog “antirežimskog” novinara i harvardskog djaka, Dejvida Sengera. Senger je slučajno i član famoznog Saveta za inostrane odnose, strateške grupe pri Aspen institutu gde su članovi i Kondoliza Rajs, bivši Ministar odbrane Vilijam Peri, bivši šef u CIA Džon Dojč, kao i sadašnji šef Svetske banke Robert Zelik. U stvari, svi ti mediji zaista su nezavisni, ali ne od privatnih korporacija u čijem su vlasništvu, već od interesa samih građana. Informacije su odavno postale oružije kojim se deluje na neprijatelja, a to su upravo čitaoci. Slučajno su svi ovi mediji godinama bili upravo rasadnici fabrikovanih informacija , i to onih koje su se kasnije pokazale kao teške laži.

Tako su tvrdili da je Sadam Husein posedovao oružje za masovno uništavanje, čime je opravdana vojna agresija na Irak; tvrdili da je Srbija izvršila genocid u Srebrenici (što takođe nije dokazano), ali je opravdalo vojnu intervenciju u BiH; izveštavali su o proterivanju albanskog življa sa Kosmeta, (iako je kasnije otkriveno da se radilo o orkestriranim masovnim zbegovima po CIA scenariju), ali je to opravdalo vojnu intervenciju u Srbiji; i dalje tvrde da je Osama Bin Laden iza terorističkog napada na STC u Njujorku, što je opravdalo agresiju na Avganistan. Sada su dobili zadatak da pokažu kako se Arapi plaše Irana i njihovog Hitlera, pa im se mora nekako pomoći. Vojno, naravno.

ZA KOGA RADE “HAKERI”

E, sad ako sad neko misli da su “hakeri” na Internetu (koji se zabavljaju tako što provaljuju razne šifre raznih baze podataka i skupljaju sa njih podatke ili ih brišu) neki zaludni, ali vrlo inteligentni i vešti klinci, a ne specijalno obučeni komjuterski stručnjaci koje instruiraju i plaćaju za to bezbednosne službe, i koji poseduju softvere za koje običan svet i ne zna da postoje, možemo ga samo ostaviti da živi u svojim uverenjima. Taj ne zna šta je zaista Internet. Ipak, zna se da najbolje “hakere” sveta zapošljava upravo Pentagon. Za samo nekoliko sekundi oni skidaju sa bilo kog kompjutera na mreži sve podatke. I to nije stvar njihove izuzetne sposobnosti (kao što to prikazuju holivudski filmovi), već izuzetnih softvera koji nisu za javnu upotrebu. Upravo za popularisanje Interneta , kao odličnog sredstva za kontrolu svih vrsta komunikacija, potrebno je bilo da on dobije i svog idola. I Asanž se tako pojavio kao odlična izmišljotina. Lik “junaka” koji prkosno kaže da voli da “pljune u tanjir moćnima”. U svojim TV nastupima on se tako i ponaša. Iako su njegovi pokreti feminizirani, on ostavlja utisak samouvreneog fajtera, moćnog intelektualnog igrača koji je u stanju da izigra i sam Pentagon, i najmoćnije države i sudove, i predstavnike vašingtonske adminstracije (koja sada drhti od straha pred njim). Hilari Klinton i Barak Obama su za njega mala deca koju je on dobro prodrmao. A do osnivanja Vikiliksa je praktično bio niko i ništa ili je bio odavno već spreman i obučavan za nešto značajno, ali ni on sam nije tačno znao šta. “Obožavaoci” sajta Wikileaks su se odmah organizovali i krenuli u odbranu Asanža.

Ko bi rekao da ovoliko mladih ljudi obožava da čita “poverljive” diplomatske depeše i državna dokumenta? Izgleda da je rock `n` roll definitivno puk`o. Šta su Asanžovi motivi da se ovim bavi? “Stalno sam iritiran time što se pažnja javnosti (na Internetu) skreće na lažne zavere oko “jedanaestog septembra”, dok mi dajemo dokaze na sve strane o pravim ratnim zaverama ili velikim finansijskim prevarama“, kaže Internet junak. Dakle, stotine hiljada internet sajtova koji već godinama dokazuju da kule STC jedanaestog septembra 2001. nisu srušene udarima aviona, već eksplozivom podmetnutim u kule, i veoma razornim, i da iza napada ne stoji nikakav Osama bin Laden (koji je navodno sve orkestrirao iz pećine u Avganistanu), za Asanža je u domenu “lažne zavere”. Po njemu Bin Laden se i dalje krije u Avganistanu.

Eto, kako se pravo Internet junaštvo onih koji su otkrili tešku zaveru iza rušenja kula STC-a i mnogo čega drugog, vešto skreće ka Internet “junaštvu” Wikileaks-a koji predstavlja samo fabrikovanu iluziju “opasnog interneta”. Ali, zbog 250 000 strana “poverljivog” diplomatskog materijala, koji je Asanž dobio i samo ga objavio, niko ga sudski navodno ne može goniti. Sa druge strane, igra sa sudskim paragrafima velikom delu običniih građana nije atraktivna. Pa kako onda držati tu fabrikovanu iluziju u medijima? Mora se zato uvesti nešto što će skrenuti pažnju na moć Interneta i onima koje osim hrane, pića, novca, sporta, automobila i seksa, teško da bilo šta drugo i zanima. Morala se zato smisliti seks afera sa dve Šveđanke, od kojih je jedna sa kojom je kratko živeo vatrena feministkinja i aktivistkinja jedne uticajne nevladine organizacije u Švedskoj. E , sad zašta ona njega tuži nikome nije jasno (scenaristička manjkavost) , ali je važno da je Asanž konstantno na naslovnim stranama svih udarnih medija i da ga hapse baš u Londonu i da mu je advokat sticajem okolnosti čovek blizak porodici Rotšild. I pare za kauciju i puštanje iz zatvora su stigle. Od anonimnih obožavalaca, naravno.

ROTŠILDOV ADVOKAT BRANI ASANŽA

Sudski proces Asanžu koji se odvija u Londonu, zbog nejasne seks afere, otkriva i da on ima veoma zanimljivog advokata. To je ugledni Londonski advokat ,Mark Stefans. Njegova advokatska firma Finers Stephens Innocent je pravni savetnik Rothschild Waddesdon Trust. To je Upravni odbor koji se stara o jednom od najvećih poseda porodice Rotšild, Vedesdon imanju u Bakingemširu u Engleskoj. Na imanju se nalazi ogroman zamak izgrađen krajem 19. veka sa velelepnim parkom. Upravnim odborom predsedava trenutno Kraljičin bivši privatni sekretar Lord Felouves, a tu su i tri člana Rotšild porodice -Lord Džejkob Rotšild, Lejdi Rotšild (njegova žena) i Bet Matilda Rotšild, kao i ser Vilijam Henri Probi i dr. Odbor se bavi održavanjem poseda i plaćanjem dažbina, kao i poslovima koji donose zaradu (jer je to i profitabilna turistička atrakcija koju je prošle godine posetilo oko 300 000 ljudi). U njemu oni sa dubljim džepom mogu proslaviti i predstojeći Božić i druge praznike.

Eto, kako je London “mali” i kako “malo” advokata ima. Mark Stefens i Asanž. Zanimljivo je da se Džulijen Asanž u Londonu nalazi od oktobra meseca, u vreme kada je njegov sajt, koji se hostuje u Švedskoj, objavio najudarnije materijale koji su izazvali reagovanje svih globalnih medija (kao po komandi). Rotšildi su inače i vlasnici informativne agencije AP, kao i “Economist group” koja izdaje internacionalni bankarski magazin “Ekonomist”, a koji je Asanžu dodelio svoju prestižnu nagradu (!) Nagradila ga je i famozna nevladina organizacija “Amnesty international” koja se finansira na isti način kao i ogroma broj drugih međunarodnih nevladinih oganizacija, i imaju za cilj da pohvalama i novčanim stimulacijama održavaju moral “lidera” i nevladinih aktiviste (koji im služe kao agenti uticaja) u državama koje vlastela izabere za svoj ratni i pljačkaški pohod ili jednostavno odluče da privredno reorganizuju neki svoj posed.

PENTAGON KONTROLIŠE I INTERNET I AMERIČKU VLADU

Da li je čitava priča sa Vikiliksom orkestrirana i sa namerom da se donese zakon kojim će se Internet ne samo apsoulutno nadzirati (što je i danas moguće) već da se pojedini “opasni” domeni mogu po potrebi i fizički jednostavno isključiti? Jedan takav plan je obelodanio Pentagon još 2003. i tada ga je državni sekretar odbrane SAD, Donald Ramsfeld, potpisao. Radi se o dokumentu na 74 strane pod radnim nazivom: “Information Operations Roadmap”. Ovaj plan je imao za cilj da internet drži bukvalno pod fizičkom kontrolom Pentagona, tako da se u svakom trenutku u bilo kom delu sveta može onesposobiti svaki provajder i svaki sajt koji bi bio ocenjen da ugrožava američku “nacionalnu bezbednost”. Trebalo je samo osmisliti izvodljive tehnološke metode i rešenja. Plan je imao za cilj i da se preko Kongresa i Senata sprovede i pogodna zakonska regulativa. Plan je uključivao i kontrolu informativnog dela Interneta s tim da se preko njega može ubacivati posebno osmišljana propaganda sa brojnim dezinformacijama (kreiranim u Pentagonu), a koje bi bile usmerene, ne samo na vojne službenike i strance, već bi ovakvom propagandom bili obuhaćeni i američki obični građani. Ali, ovakve namere Pentagona su bile u suprotnosti sa jednim drugim zakonom (Smith-Mundt Act).

Ovaj zakon iz 1948. (sa amadmanima iz 1972. i 1998. ) nije dozvoljavao da se informacije (i dezinfomacije) koje su deo vojnih psiholoških operacija namenjenih strancima, primenjuju i na teritoriji SAD prema običnim građanima. Ramsfeldov dokument se na ovo, doduše pozivao, ali uz uvažavanje mogućnosti da ako i dođe do vojne psihološke obrade sopstvenih građana “tome ne treba pridavati veliki značaj”. Zbog ove greške grupe koja je radila plan i koju je vodio asistent sekretara odbrane uz predstavnike vojske i civilnih bezbebnosnih službi, plan je, ipak, odbačen. Nekoliko desetina kopija se našlo kod jednog broja službenika u Vašingtonu, odakle je onda , preko Interneta, stigao i u javnost. Ali, suština ideje je evidentna, a to je stvaranje vojnog nadzora (iz Pentagona) nad svim komunikacionim sistemima širom sveta i neograničena militantna propaganda. Tako “odbačeni” dokument, “Information Operations Roadmap”, poziva američko Ministarstvo odbrane da poveća svoju spremnost delovanja na pet ključnih Informacionih Operacija: elektronsko ratovanje, Psihološke operacije, Bezbednost operacija, vojna obmanjivanja i operacije na kompjuterskoj mreži.

INTERNET JE ORUŽJE

Kada se opisuju planovi za elektronsko ratovanje dokument poprima neuobičajeno militantan ton. Otkriva se tako da Pentagonov personal za psihološke operacije treba da stoji ispred međunarodnog predstavljanja američke vlade, dakle da određuje predsedniku i vladi karakter nastupa. Takođe, Internet je za Pentagonove stratege isto što i neprijateljski oružani sistem. “Stategija treba da bude bazirana na premisi da Ministartsvo odbrane “tuče” po mreži kao što bi tuklo neprijateljski oružani sistem”, piše u dokumentu. Slogan “tući mrežu” se pojavljuje više puta kroz plan. Autori istovremeno upozoravaju da je američka Internet mreža veoma ranjiva na napade hakera, i da neprijatelji konstantno rade na tome da ih onemoguće ili ih špijuniraju prikupljajući podatke tako što za tu namenu koriste privatne sajtove. “Mreže rastu brže nego što možemo da ih branimo… Usavršenost napadanja je sve veća… Broj napada raste”, rečenice su iz ovog plana.

U dokumentu se zauzima stav da SAD treba da budu sposobne da imaju maksimalnu kontrolnu nad čitavim elektromagnetnim spektrom i da američka vojska bude u stanju da u trenutku onemogući svaki telefon, svaki kompjuter u mreži, svaki radarski sistem na Planeti. Kada je u pitanju propaganda i širenje dezinformacioja, preporučeno je i osnivanje jednog globalnog sajta koji će apsolutno podržavati američke strateške ciljeve, ali s tim da taj veb sajt koristi sadržaje koje bi dobijao od “treće strane” kako bi njegovi korisnici sa većim poverenjem prihvatili ovako plasirena informacije nego kada bi im isto govorili američki zvaničnici. Niko ne bi ni naslutio da iza njih stoji Pentagon. Nije li Vikiliks idealna kreacija za ovakav plan? Australijanac, koji veze nema sa Amerikom i Pentagonom (ni sa Izraelom, jer nije Jevrejin) koji putuje po Evropi, zadržava se u Švedskoj i tu hostuje svoj sajt, a zapravo se iz nekog razloga tu i tamo nađe u Londonu u kome je politčko sedište Krune (moćne grupe koja upravlja svojom prekookeanskom kolonijom upravo preko Pentagona). Mnogi ”privatni” sajtovi su se tako pojavili u vreme vojne operacije na Balkanu koje je zapravo finansirao i instruirao – Pentagon.

Tako je 2005. izašlo na videlo da je Pentagon platio privatnoj kompaniji “Linkoln grupa” da poseje stotine priča u iračkim novinama koje su imale cilj da podrže američku “opravdanu” invaziju na Irak. Sve to pisali su američki vojnici, a plasirano je iračkim građanima preko privatnih iračkih sajtova. Sajber operativci Pentagona koji rade na Balkanu su danas u Srbiji (kao i u Hrvatskoj i dr.) najviše prisutni kao on line komentatori aktuelnih vesti, moderatori raznih sajber foruma, čet-ova i sl. Lako ih je uočiti jer nastoje uvek da one komentare koji prete da razotkriju samu srž prevare, na primer lažne informacije, opovrgnu ili ako u tome ne uspeju da čitavu diskusiju razvodne ubacivanjem ogromnog broja stupidnih i besmislenih komentara. Diskusija tako izgubi svaki smisao. Njihova je uloga formiranje javnog mnjenja i njegovo pravilno usmeravanje (u skladu sa političkim ciljevima koji su definisani u Pentagonu) i uglavnom stvaranje atmosfere beznađa (u Srbiji). Za sve nedaće je kriv sam Srpski narod, ili Amerikanci (opet narod). Ovo je mnogo efektnija metoda psihološke manipulacije nego neobjavljivanje komentara i njihovo brisanje. Internet sve više teži da postane vodeće psihološko oružje. Zato ste pozvani da se i vi što više uključujete.

Ivona Živković