|
PLEJER
Getting your Trinity Audio player ready...
|
RATOVI JAVNI, POSLOVI TAJNI…
Koliko je strah Sjedinjenih Američkih Država i čitave Evropa od islamskog terorizma i fundamentalizma jak najbolje govori činjenica de je čitav zapadni svet, uključujući i Rusiju morao da usvoji jednu bezbednosnu doktrinu nazvanu „Rat terorizmu“. Ova doktrina podrazumeva stalnu spremnost svih zapadnih država da se odupru eventualnom islamskom pokretanju onoga što se naziva Sveti rat ili džihad. To znači stalno održavanje spremne vojske (u bazama širom sveta), specijalnih antiterorističkih snaga (što je u stvari policija sa dugim cevima) i stalno aktivan rad obaveštajnih službi u nadzoru sopstvenih gradjana. Jer, teroristi mogu biti svuda i terorista može biti svako. Zato su Nato vojne snage stalno prisutne u Sredozemnom moru pored Katara, u Pakistanu, u Indijskom okeanu…
Praktično svuda gde mogu prolaziti islamski džihadisti. Iako svaki pripadnik islamske vere može biti potencijalni terorista (tako bar nagadjaju zapadnjački mediji) niti Evropa, niti SAD nisu zatvorile vrata njihovim imigrantima. Još zanimljivije – Evropa ih je dupke puna. Baš kao i SAD. Baš čudno. U svakom slučaju, građani Evrope i SAD su obezbeđeni tako što su im gradovi i sve institucije pod stalnim video nadzorom, a svi putnici avionima se pretresaju, skeniraju tj. šikaniraju – zbog terorista. Iako su sve vodeće zemlje Nato alijanse oružano najmoćnije države sveta, islamski teroristi , delujući naizgled jadno i bedno, imaju svoju perfidnu nevidljivu mrežu preko koje se u Evropi finansiraju, nabavljaju oružje, švercuju ga krišom u EU i SAD , pa čak znaju da naprve i „prljavu“ atomsku bombu. Kako im to uspeva i odakle im taj militantni fanatizam, kada svako ko pročita Kuran može videti da ga tu nema.
Naprotiv, radi se o vrlo miroljubivom učenju baziranom na gotovo identičnim mitovima i idolima prisutnim u hrišćanstvu. Islam je za sledbenike ove vere – sve. I vera, i nacija, i narod . Zato se svi pripadnici islama drže zajedno, ima ih preko milijardu u svetu i nazivaju se Muslimani. I to kod svih ostavlja utisak da se radi o jednom jedinstevnom “muslimanskom narodu”. A kada ih ima milijardu onda su veoma moćna sila posebno ako se formirahju kao moćna takozvana “islamska zajednica”. Ali, kada se NATO bombe sruče na neki deo tog naroda, na primer onaj koji živi u Iraku, ili Libiji, ili Pakistanu i pobiju ogroman broj nedužnih civila, ne štetedeći ni decu, “islamska zejednica” reaguje isključivo verbalnim saopštenjima i osudama. Ništa više od toga. Ne pokreće se islamska oružana akcija tzv. „Džihad“ protiv “NATO zveri”, ne gore ni London, ni Pariz, ni Pentagon. Što je još zanimljivije u poslednjem napadu NATO-a na Libiju, na strani Nato vojske su se našli i pripadnici militantne islamske mreže – Al Kaida, čije je glavno finansijsko uporište u bogatoj Saudijskoj Arabiji. A, ova država je glavni poslovni partner SAD i Londona.
Očito je, dakle, da je muslimanski narod i te kako podeljen i to tako da se i među njima lako mogu orkestrirati razni sukobi. Islamska zajednica od milijardu ljudi praktično ne funkcioniše kao skladna celina. Arapska liga je organizacija samo za saopštenja i verbalne osude. Ali, ova liga je inicirala kod UN izglasavanje zabrane letova iznad Libije (No Fly zone) i tako omogućila NATO – u da nesmetano bombarduje i ubija širom islamske Libije. Glavni inicijator je bila vehabijska Saudi Arabija, dok su se neke druge arapske zemlje protivile. Praktično ova liga služi kao kukavičije jaje u medjunarodnoj islamskoj zajednici. Malo ljudi zna da su u stvaranju ove razjedinjenosti međunarodne inteligentne strukure, zadužene za falsifikovanje istorije i psihološku manipulaciju, nekoliko stotina godina radile na preoblikovanju islamskog učenja, i to su činile za potrebe trgovačkog kartela sa glavnim sedištem u Londonu. Ovaj najmoćniji trgovački kartel sebe naziva Krunom.
Da podsetimo da njihova moć počiva na kontroli najmoćnije NATO alijanse (kontrolišu Pentagon) , mnogih državnih i verskih lidera, ali prvenstveno na kontroli dve najmoćnije svetske monete- američkom dolaru i evru. S obzirom da islam kao vera ne dozvoljava prodaju novca sa kamatom, londonski kartel pažljivo vodi računa da se islamski trgovci koji imaju velike količine zlata ne ujedine u sličan kartel i ne počnu da emituju neku svoju islamsku monetu- na primer islamski zlatni dinar. A to je upravo ono što je Gadafi predlagao bogatim afričkim zemljama, i zato je Libija morala da se ekonomski uništi.
BRITANSKI OBAVEŠTAJCI I JEZUITI STVARAJU VEHABIZAM
O tome kako su britanske obaveštajne službe još pre dve stotine godina počele da rade na razjedinjavanju islamskih naroda i podrivanju prave islamske vere najbolje govori izveštaj jednog britanskog špijuna na Srednjem Istoku iz 1970-tih napisan kao „Memoari g. Hemfera“ ( Memoirs Of Mr. Hempher) . Ovaj izveštaj je ponovo postao zanimljiv nakon što je na engleski preveden jedan irački vojni obaveštajni dokument koji je za Sadama Huseina pripremio irački pukovnik Al Amiri Said Mahmud Najdžim. Naslovio ga je: “Pojava vehabijskog pokreta i njegovi istorijski koreni”. Očigledno je da je Husein shvatio da u muslimanskoj zajednici postoji kukavičije jaje nazvano – vehabizam i pokušao je da odgonetne ko ga je tu podmetnuo. Dakle, da vidimo šta je vehabizam. Zvanično se tvrdi da se vehabijama smatraju sledbenici konzervativnog Suni islamizma (učenje iz sunitskih plemena) i to su sledbenici učenja koje je još u 18. veku propovedao islamski teolog Muhamed ibn Abd al Vahab (Englezi čitaju Vehab).
On je, navodno, „imao potrebu“ da malo pročisti neke nejasnoće u ovom religijskom učenju, a koje su nastale kao posledica mnogih inovacija u dugom vremenskom periodu. Vahabizam (ili salafizam) je u suštini osporavao neophodnost prenošenje islamskog učenja sa kolena koleno, kako je praktikovano vekovima među plemenima i u islamskim porodicama. Po Vahabu to nije bilo pravo prenošenje učenja, jer je time pretrpelo mnogo loših intepretacija. Tako je on sebi dao za pravo da to malo vrati na adekvatno tumačenje time što bi ON bio prihvaćeni tumač kuranskih stihova. I uspeo je ne samo da se nametne kao tumač, već da to svoje tumačenje veoma proširi i nametne ga mnogim vernicima.
Za taj posao „širenja pravog tumačenja Kurana“ dobijao je od Britanaca ogroman novac. Jedna od najvažnijih stavki iz Vahabovog tumačenja je da islam mora imati svoju religioznu vojsku , baš kao što katolici imaju svoju vojsku – jezuite. Jer, kako Najdžim primećuje, vehabizam u takvom svom tumačenju Kurana upravo odobrava da se islamska vera nameće i silom, pa je tako islam (inače miroljubiva vera) počela sve više da dobija militantne obrise. U tom cilju vehabizam podržava sva moguća subverzivna delovanja (navodno u ime Alaha), oružane prevrate, sukobe, nasilje i obračune sa neistomišljenicima i kritičarima islama (tj. sa jereticima i sl). I to je baš bilo ono što je odgovaralo vatikanskim ideolozima i njihovoj doktrini – DIVITE ET IMPERA.
A glavna imperija Vatikana je Velika Britanija sa svim svojim formalnim i neformalnim kolonijama u koje spadaju Australija, Kanada, SAD, Meksiko, Indija, Pakistan i centralno afričke kolonije koje su tobože stekle svoju “nezavisnost”. I Srbija je britanska kolonija (nakok svrgavanja Obrenovića) i to se jasno vidi na kruni koja se i danas nalazi na srpskoj zastavi. Da su vehabizam i jezuitizam, kao i komunizam i cionizam, ali i nemački nacizam došli iz iste vatikanske kuhinje i da na veoma čudan način u dužem istorijskom periodu perfektno rade u interesu jačanja britanske imperije tj. Krune počelo je da se uočava tek poslednjih decenija kada se otkrivaju sve više elementi vekovne zavere.
ŠIRENJE VEHABIZMA
Vehabizam se od Vehaba tako širio 140 godina po arapskim plemenima, sve dok Turci Osmanlije svojim pohodom na severnu Afriku to nisu privremeno zaustavili. Ali, padom Otomanskog kalifata, Britanija i Italija ponovo uspevaju da ovu teritoriju stave pod svoju kontrolu i, gle čuda, vehabizam nakon Drugog svetskog rata, i pored stvaranja tzv. judejskog Izraela u komšiluku, postaje izuzetno moćna islamska škola. Kako je jačao Izrael, jačala je i Saudi Arabija, jačale su i vehabije. Najveći deo Najdžimovog izveštaja se zato oslanja na „Memoare g. Hemfera“ koji detaljno otkrivaju kako su Britanci špijunirali Srednji Istok sredinom 18. veka praveći upravo kontakte sa Abdulom Vahabom u nameri da stvore jednu subverzivnu verziju islama koja će njegove sledbenike podeliti i po potrebi sukobljavati. Da podsetimo da su Arapi još davno u vreme Rimske imperije počeli da prihvataju apostolsku hrišćansku veru, sve dok se u ovu veru u trećem veku nisu preobukli krstaški pljačkaši i vojnici rimskog imperatora Konstantina.
Shvativši da se u Vatikanu ne nalaze sledbenici apostolske hrišćanske vere, kako su se predstavljali ovi “vukovi” preobučeni u “ovčiju” kožu, širenje ovog lažnog hrišćanstva po arapskim zemljama nije prošlo kao što se to dogodilo u naivnoj i neukoj zapadnoj Evropi među nepismenim kmetovima pohlepnih evropskih vladara. Vehabije su glavna poluga preko koje Britanija tj. Kruna deluje na politička zbivanja u Bosni i Hercegovini sejući razdor, i podstičući verske nemire i političku napetost kad god joj to zatreba. Vehabije su glavne u obaveštajnim agenturama i mnogim militantnim nevladinim oganizacijama i “nezavisnim” građanskim pokretima u islamskim zemljama. Prema hrvatskim NVO izvorima u BiH ih danas ima oko 50 000 i dobro su naoružani. Zato su vatikanske zmijonoše dugo smišljale kako da porobe Arape i smislili su modifikovano hrišćansko učenje koje su plasirali preko proroka Muhameda.
Kada je nakon šestog veka počelo širenje islama, ogroman broj arapskih plemena koji su naseljavali oblast Persije i Severne Afrike konačno je objedinjen i time je uticaj plemenskih vodja bio smanjen. Islam je bio odlično rešenje jer ga je narod u ogromnom broju prihvatao i održavao je narod pokornim u stalnom strahu od Alaha. Ali zarad lakše kolonizacije i što veće pljačke trebalo je napraviti podelu medju tim narodima, i to je učinjeno u 19. veku formiranjem mnogih malih država (objedinjavanjem ili razjedinjavanjem pojedinih plemena), formiranjem novih etničkih zajednica (od pomešanih plemena), i konačno nametanjem demokratije gde se gradjani dele na partije. Društvena zajednica tako nikada ne može u dugom vremenskom periodu skladno da funkcioniše i lako se razmnontira i uvodi u sukobe. Ipak glavna poluga u doktrini podela je bilo stvaranje subverzivnog islama, a to je bio vehabizam. Ovaj islamski pokret je vremenom čitav islam u zapadnom svetu kompromitovao izazivajući strah od islamista.
U suštini ovaj strah je bio neophodan londonskom trgovačkom kartelu koji se plašio veštih arapskih trgovaca, posebno islamskog bankarskog sistema koji nije bio zasnovan na zelenaškim kamatama i stvaranju nepostojećeg (spekulativnog) novca od kamate. Taj islamski sistem je počivao na zdravoj ekonomskoj razmeni dobara i stablilnoj moneti iza koje je stajalo zlato. Uravo uz pomoć vehabija i njihovog subverzivnog delovanja, slomljena je i Otomanska imperija, a 1932. osnovana je Saudi Arabija, trgovačka baza Londona za Srednji istok i čitavu Afriku. Osnivanjem Saudi Arabije, vehabizam postaje dominantna islamska škola u ovoj zemlji. Kako su Saudijci prodajom nafte imali veoma jake poslovne veze sa zapadom, posebno sa SAD (koje su vezale vrednost dolara za saudijsku nafu i saudijski uticaj u Opec-u) ogroman novac koji se slivao u Saudi Arabiju omogućio je širenje ovog militantnog učenja ne samo po okolnim arapskim zemljama već i u Pakistan i po čitavom svetu.
Gde god je britanskim imperijalistima to bilo potrebno. Siroti Englezi i ne znaju ko im vodi državu i ko im ubacuje ove militantne islamiste. Oni su danas preplavili čitavu zapadnu Evropu. Da bi služili interesima britanske Krune, mladi u Saudi Arabiji sistematskli dobijaju falš znanje ne samo iz vere i istorije već i iz sveh ostalih oblasti. Cilj je da ova društvena zajednica nikada ne razvije sopstvenu tehnologiju već da sve mora da uvozi iz SAD. Znanje je moć. Oni istoričari koji su branili vehabizam kao legitimnu reformu islamskog učenja pokušali su da prikriju pomenute „Memorare“ i prikažu ih kao podmetnuti falsifikat. To uključuje i Bernarda Hajkela, profesora bliskoistočnih studija na Prinston Univerzitetu, koji bez ikakvih priloženih dokaza pretpostavlja da je „Memaore“ napiso Ajub Sabri Paša. Iako su se “Memoari” pojavili 1970, Paša je pisao svoju verziju priče o vehabijama još 1888.
Sabri Paša je poznati otomanski pisac i turski pomorski admiral, koji je služio u otomanskoj vojsci na arapskom poluostrvu i pisao o njihovoj religiji i istoriji. To uključuje i knjigu “Počeci i širenje Vehabizma” gde on prepričava Vehabova druženje i zaveru sa Hemferom. Dakle, očito je da su i Otomanski Turci, kao i Sadam Husein znali odakle duvaju razorni vetrovi u islamskom svetu i ko ih podriva. Ako bi naši istoričari sa ovog aspekta proučil malo period turske vladavine na Balkanu, možda bi bolje uočili ko je zaista stajao iza ključnih turskih zuluma u to vreme i kome su smetali Obrenovići koji su bili deo ovog Turskog kalifata. Posebno ako se zna za perfidnu ulogu jezuita i Vatikana u čitavoj vehabijskoj priči a što ćemo kasnije videti.
SAUDI PORODICA JE JEVREJSKOG POREKLA ?
Pored toga što je otkriveno u Hemferovim memoarima, iračke obaveštajni izveštaji obelodanjuju i neke tvrdnje, koje postoje u verziji na arapskom jeziku, ali nisu prevedene na engleski. Tako s e tvrdi da su i Abdul Vehab i njegov sponzor Ibn Saud, koji je osnivač današnje saudijske dinastije bili jevrejskog porekla. (Kada kažemo jevrejski već smo pisali kako se ne radi biblijskom narodu, već o velikoj mreži trgovaca novcem koje su početkom drugog milenijuma u Evropu doveli normanski kraljevi radi pljačke i lihvarenja. Ovi trgovci su imali zadatak da raznose novac kao investicije i mito plemenima i vladarima po Africi i arapskim zemljama. Za uzvrat su uzimali zlato i slali ga u Vatikan, kao i crne robove koje su transportovali u Novi Svet tamošnjim robovlasnicima) . I to će se potvrditi i iz ove male priče o vehabijama. Na primer, D. Mustafa Turan napiso u svom delu : “Dunme Jevreji” da je Muhamed ibn Abdul Vehab bio potomak familije Dunme Jevreja iz Turske.
Ovi Dunme Jevreji su bili navodno sledbenici poznatog lažnog mesije Sabataj Zevija koji se navodno 1666. peobratio iz judejske vere u islam, ali je u duši ostao kabalista. O ovom događaju pišu jevrejske istorijske knjige, samo je veliko pitanje odakle potiču izvorni podaci. Možda iz fabrike za istorijske falsifikate u kojoj su „proizvodnu liniju“ držali i danas drže – učeni i pismeni jezuiti. Ne zaboravite da je masovno opismenjavanje u Evropi počelo tek pre 150 godina sa industrijskom revolucijom. Vlasteli su bili potrebni tehnički obučeniji robovi. Tako su po priči, Zevijevi potomci i sledbenici počeli da se javno preobraćaju u islam, a u suštini su ostali verni kabali, učenju koje su doneli iz drevne Aleksandrije ili iz Vavilona. Kabala je bila tehnika tajnog poslovnog povezivanja. Da je saudijska kraljevska porodica jevrejska objavio je Muhamed Saher, zbog čega je porodica naložila da se on ubije. Postoje i tvrdnje iz drugih izvora, a koje su veoma slične. Na primer, tekst : “Vahabi pokret- istina i koreni” od Abdule Vahaba Ibrahima al Šamarija, kaže da je ibn Saud (osnivač dinastije) potomak Mordehai bin Ibrahim bin Mušija (ili Moše) , jevrejskog trgovca iz Basre (u Iraku).
Kada su mu u jednom poslu sa žitom prišli članovi arapskog premena Aniza, on je tvrdio da je jedan od njih, i putovao je sa njima u Nedžd u Saudi Arabiji i trgovao i tada je uzeo ime Markhan bin Ibrahim bin Musa. Tako je, po istom izvoru, Abdul Vehab, tvorac vehabizma, potomak Vahib al Tamimija, kako se tvrdi i u istoriji saudijske porodice. Saudijski ambasador u Kairu, Abdula bin Ibrahim al Mufadal, platio je navodno Muhamedu al Tamimiju 35 hiljada jinija 1943. godine kako bi falsifikovao porodična stabla porodice Saudi i Abdule Vehaba, i spojio ih u jedno stablo, pokazujući da je njihov predak sam Prorok Muhamed. Iako je danas skoro nemoguće dokazati autentičnost svih ovih tvrdnji one su interesantne u svetlu današnje uloge Saudi Arabije koja svojom politikom apsolutno održava zapadne interese na Srednjem i Delkom istoku, posebno imperijalsitičke interese Velike Britanije i odžava spekulativnu vrednost petro dolara. Osnivač današnje vladarske dinastije ibn Saud.
Njegova zlatna ogrlica očigledno simbolizuje feničansko Sunce (stvarni kult Vatikana), a ne polumesec. Saudi Arabija je privatni feud ove porodice. I niko ih iz tzv. Medjunarodne zajednice ne tera na demokratizaciju i “zaštitu” ljudskih prava. Kada se stotinu godina kasnije izvesni Jakob Frank pojavio kao novi jevrejski mesija, on je tvrdio da je baš on reinkarnacija Sabataj Zevija. Jakov Frank je uspostavio veoma prisne veze sa evrpskom masonerjom i po rabinu Antelmanu i sam Amšel Rotšild (osnivač dinastije Rotšilda) koji se u to vreme nalazio u Nemačkoj bio je iz istog kruga Jakobovih sledbenika (ili rođaka) i počeo je da finansira Bavarske iluminate. Prezime Bauer promenio je u Rotšild (Rotčajld). Inače zajednica Dunme Jevreja je bila koncentrisana u Solunu, koji je bio leglo masonskih aktivnosti u to vreme, i upravo je tu i formiran subverzivni mladoturski pokret koji će iznutra razoriti otomansku imperiju. Postoje i brojni dokazi, po nekim istoričarima, da je i Kemal Ataturk potiče od Dunme Jevreja.
Podsetimo da je centar masonerije London. Sami sada pokušajte da zaključite ko stoji iza genocida Jermena koji se uporno nastoji pripisati Turskoj, a koji su živeli delom na područiju gde se sada pruža veliki Rotšildov kaspijski naftovod iz Bakua do Čejhana. U stvari, da malo stvari uprostimo i svedemo na trgovački jezik, jer se ne živi od vere nego od biznisa. Recimo da su Dunme Jevreji verovatno bili turskli trgovci koji su bili spremni da uprkos islamskom učenju rade trange frange sa zlatom i novcem. Medjunarodno povezivanje ovih lihvara išlo je raznim mrežama po Evropi i oni su se nazivali judeosima ili jednostvno lihvarma (na enleskom “usury” označava koristoljublje kao poslovnu aktivnst), što je kasnije na engleskom izvedeno kao skraćenica ” juz” i počelo da se izgovara kao “džuz”. I njima je vremenom istorijskim falsifikatima jezuita pripisan status naroda koji mi nazivamo Jevreji. Kao njihov drevni jezik uzet je jedan stari etiopski jezik (tzv. hebrejski), a pripisani su mu i delovi etiopske istorije, koja je većini Evropljana potpuno nepoznata. I njima je katolička zmijska crkva još u srednjem veku dala to ekskluzivno pravo da se bave tim poslovima- prodajom novca i prikupljanjem zlata od naroda. I to nije bio narod sa etničkim poreklom (iz Palestine) , već „narod“ medjunarodnih trgovaca koji su radili za interse Vatikana i rovarili i špijunirali po evropskim dvorovima.
U Izrael su useljeni obični ljudi hazarskog porekla najviše iz Rusije i Poljske ubedjeni da su oni u jednom istorijskom periodu prihvatili “jevrejsku veru” pa su zato bili sistematski šikanirani i zastrašivani u carskoj Rusiji i Evropi. Ali, pravi lihvari (džuz) su ostali na svojim “radnim mestima” širom sveta. Kakva prevara! Naravno, stručnjaci za ovakve istorijske smicalice su upravo jezuiti, koji se i školuju da bi posatli “majstori za prevare”. Upravo ta Dunme zajdenica je finansirala mladoturski pokret i njihove teroriste i izdajnike koji i danas rade na istom principu i nazivaju se “Otpor”. Danas ih finansira mađarski berzanski špekulant, (naravno Jevrejin) Soroš. Finansiranje izdajnika u narodima i državama je način specijalnog rata koji je očito star vekovima. I danas se sprovodi i to je najmoćnije oružije ljudskog oblika ikada napravljano. Jevreji su zato svuda, po celom svetu.
Drugog razloga za to nemaju, pošto sada imaju „svoju“ državu Izrael. Ali, na njihovu žalost oni koji su se tamo uselili samo su obični robovi koje vlastela po potrebi preko noći mobiliše i konstantno drži u strahu od islama. Izraelcima (običnim građanima) očito ne ide u glavu da se nihov moćni zaštitnik, SAD, sa dubokim uvažavanjem odnose prema Saudi Arabiji, koja se Izraelcima predstavlja kao velika opasnost za zapadnu demokratiju, SAD i Izrael. Ova izraelska karikatura jasno pokazuje kako oni vide Obamu (kome je otac navodno Musliman, pa to mora biti i sin). Turan podržava i stav da je deda, Abdula Vehaba, Sulejman, u stvari bio Šulman, i pripadao je jevrejskoj (čitaj lihvarskoj) zajednici Burse u Turskoj. Odatle se preselio u Damask gde je simulirao islam, ali je brzo izbačen jer je praktikovao magiju (čitaj pljačku prodajom trikova). Onda je otišao u Egipat i odatle je oteran , pa je produžio dalje u Hijaz gde se oženio i izrodio potomka Abdulu Vehaba. Isto to se tvrdi i u knjizi “Dunme Jevreji i poreklo saudijskih vehabija”, Rifata Salima Kabara. Tako smo sad došli do famoznih iluzionista i madjioničara koji su zaposeli Vatikan i odatle vekovima sprovode veliku mentalnu čaroliju – kojom besomučno pljačkaju i hipnotišu milijarde ljudi na planeti već hiljadu godina. I to tako što su stvorili sistem u kome ljudi sami sebe pljačkaju, ubijaju, sakate, dok vlastelini odavno u ratovima fizički ne učestvuju.
I to je veština modernog sistema upravljanja. Prava jezuitska čarolija.
Pogledajte samo kako se odvija NATO napad na Libiju. Njega odobravaju, podstiču i sprovode obični ljudi – političke marionere na čelu raznih medjunardodnih i nacionalnih institucija, oficiri i vojnici, kao i zatupljeni novinari – koji kao omađijani i hipnotisani prenose sve ono što im se predoči kao agencijska vest i što je u interesu londonskih trgovaca. Za sve to dobijaju, ne zlato, ne dijamnte, već običan papirni novac. Niko od njih ne uključuje svoj mozak i niti u jednom trenutku ne zastane i ne zapita se – šta koga od njih briga ko je na čelu Libije i da li Libijci vole Gadafija ili ne. Svi oni su kao mašine bez ličnosti (kako ih je Kisindžer nazvao “glupe uniformisane životinje” ) koje besomučno u ovom trenutku vode hajku i ubijaju libijski (ili avganistanski narod).
Najveća opasnost za čovečantvo danas su upravo ti ljudi bez ličnosti. Stvaranje ovih ljudskih monstruma je posledica vekovnog rada vatikanskih mentalnih alhemičara i iluzionista. Za obične ljude – vernike, vehabizam je spakovan u mnošto verskih ideoloških detalja, koji služe isključivo za zamajavanje verujućih ljudi i njihovo podelu, dok se istinski islam podriva, a islamski vernici perfidno ubijaju NATO bombama, a državne ekonomije razaraju. Zar Gadafi nije do juče išao na sve medjunarodne samite, sastajo s e sa svim državniciam sveta? Mogli su ubiti samo njega, ali bilo je potrebno uništiti ekonomski nezavisnu i bogatu Libiju sejanjem iluzije o “oslobodilačkom” pokretu samih Libijaca.
U stvari, svako sutra može biti u Gadafijevoj poziciji i to je opaka poslovna igra sa vatikanskim zmijama. Libijci znaju da se nisu mogli slikati za lična dokumenta sa bradom. Libijski pasoš na slici kojim jedan od “pobunjenika” pred kamerama Al Džazire (koju finansira Saudi Arabija), “dokazuje” da je on Libijac – očito je fabrikovan. U Libiji su kao protivnici režima M.Gadafija angažovani uglavnom strani plaćenici. Mnogi su upravo iz Saudi Arabije.
MUSLIMANSKIM BRATSTVOM UPRAVLJA JEZUITSKI GENERAL
U svojoj knjizi “Vatikanske ubice” Erik Džon Felps potvrdjeje stav da “nevidljiva imperija luciferijanske masonerije” (iz Londona) posebno kontroliše saudijsku dinastiju i preko nje imaju kontrolu nad OPEC-om odnosno cenom nafte na svetskom tržištu. Njujorška centrala londonske Krune je institucija nazvana benignim imenom Savet za inostrane poslove i osnovan 1921. I svaki američki državni skreter mora biti njihov čovek. Felps tvrdi da su jezuiti kreirali kraljevinu Saudi Arabiju 1932. koristeći fanatički islamski kult poznat kao “Vehabi Islam”. Ova forma islama ima ulogu islamskih krstaša, fanatičnih ratnika koji funkcionišu kao crkvena sablja islama, sa ciljem da se bore navodno protiv belih verskih hrišćanskih protestanata, a u njegovom stvarnju su i te kako učestvovali Malteški vitezovi (jedan od visokih tajnih redova Vatikana).
Vehabije uz pomoć britanske vojske 1924. stigli u Meku bombama razorili Hram Svetog Proroka u Medini. Vršili su teror i ubijanje islamskog stanovništva. Ali, tek 1931. uspeli su da konačno zauzmu Medinu. Postavljanje porodice Saud na tron u tom delu Arabije pomogao je britanski agent tajne službe , noblmen i malteški vitez, Džon Filbi, koji se među Arapima predstavljao kao vehabija (čuveni Tomas Lorens od Arabije). On je posredovao i u stvaranju američko arapske naftne kompanije ARAMCO. U stvaranju saudijskog kraljevstva učestvovali su i Vinston Čerčil i Benito Musoloni, kojima je obojici ispovednik i politički savtenik bio jezuita, Pijetro Tači Venturi, tvrdi Felps. Saradnja Muslonija i Čerčila po ovom pitanju se odvijala tajno dok su oni javno bili u ratnom sukobu – Italija kao članica ratnog saveza “Osovine”, a Čerčil predvodnik “Saveznika”.
Njihov zajednički patron je bio i papa Pije XII i deoba arapskog i persijskog regiona je bila veliko finale 30-to godišnjeg rata od 1914. do 1945. koji je orkestrirao jezuitski red za interese britanske trgovačke oligarhije kada su, pored evropskih granica, prekomponovane i Japan, Indija, Pakistan, Turska, Persija i Sovjetski Savez koji je obuhvatio najveći deo azijskog kontinenta. Britanski špijun, Lorens od Arabije. Politika je za ovaj trgovački kartel iz Londona kao igra na šahovskoj tabli gde se dele trgovački kvartovi. Narod je uvek kolateralna šteta i tako je bilo u oba poslednja svetska rata. Zbog toga Saudi Arabija obilato danas finansira svetsku terorističku mrežu (poznatu kao Al Kaida) koja radi sve ono što nije u interesu pravog islama). Tu mrežu nadgleda jezuitski general koji kontroliše i CIA. Zato se na čelu ove agencije uvek nalazi neki član Saveta za inostrane poslove, ili zakleti malteški vitez ili slobodni zidar 33 stepena ili član tajnog bratstva sa Jel univerziteta poznatog kao “Lobanja i kosti” čiji su članovi i Buš stariji i mlađi.
Džordž Buš i saudijski kralj Abdula (levo) i saudijski princ Bandar (u farmerkama) dugogodišnji su poslovni prijatelji. Držanje za ruke pokazuje da pripadaju istom bratstvu. Islamski fanatici, zapravo obučeni Saudijci, ubacuju se u SAD preko Kancelarije za imigrante (koju kontrolišu jezuiti) i tako se pod kontrolom jezuita stvara i obučava čitava militantna mreža, napisao je Felps. I ova imigranstka vrata za njih nisu zatvorena ni nakon napada na Njujork 2001. koji se zvanično njima pripisuje.
Ivona Živković
