Anonimni izvor je 2005. godine poslao niz imejlova Grupi za raspravu o NLO-ima koju je predvodio bivši saradnik vlade SAD, Viktor Martinez…

U ovim E mail porukama je detaljno opisan program razmene između vlade SAD i Ebenaca, vanzemaljskih bića sa planete Serpo.

Program je nazvan “Projekat Serpo”.

Izvor se identifikovao kao saradnik vlade u penziji, tvrdeći da je učestvovao u ovom specijalnom programu. Program je počeo nakon pada dva NLO-a u New Meksiko 1947. godine i incidenata u Rozvelu i Koroni.

Izvor je naveo da je jedan vanzemaljac preživeo nesreću i da je prebačen u nacionalnu laboratoriju Los Alamos. Ostalih šest vanzemaljaca koji su poginuli su prebačeni u ustanovu za zamrzavanje u istoj toj laboratoriji.

Nakon uspostavljanja komunikacije sa naučnicima i vojnim osobljem, preživeli vanzemaljac je dao podatke o lokaciji svoje planete i nastavio da sarađuje sa vladom SAD dok nije umro 1952. godine.

Vanzemaljac je dao informacije o objektima pronađenim unutar palih NLO-a. Jedan od njih je bio komunikacioni uređaj pomoću kojeg je on mogao da kontaktira svoju planetu.

Sastanak je održan u aprilu 1964. godine, kada je vanzemaljski brod sleteo blizu Alamogorda, Nju Meksiko. Vanzemaljci su pokupili tela svojih palih drugova i počeli da razmenjuju informacije pomoću uređaja za prevođenje.

Na kraju su vanzemaljci pristali 1965. godine da povedu grupu ljudi na svoju planetu u sklopu programa razmene.

Dvanaest vojnika je odabrano da provede 10 godina na planeti Serpo. Deset muškaraca i dve žene su bili stručnjaci za različite oblasti i njihov zadatak je bio da prikupe što više informacija o svim aspektima života, društvu i tehnologiji na vanzemaljskoj planeti.

Vratilo ih se osmoro 1978. godine. Dva muškarca su poginula, a jedan muškarac i jedna žena su odlučili da ostanu na vanzemaljskoj planeti. Putovanje do planete Serpo, koja je 37 svetlosnih godina udaljena od Zemlje, trajalo je samo 9 meseci.

Kada su se vratili, vojnici su otkrili da je planeta Serpo slična našoj, iako je manja. Ona orbitira oko binarnog sistema zvezda i ima atmosferu sličnog sastava kao Zemlja.

Međutim, pošto postoje dva sunca, zračenje je duplo veće, a dvanaestoro ljudi je moralo stalno da pribegava nekom vidu zaštite. Dva muškarca su umrla usled komplikacija. Toplota je bila ekstremna, a ostalima je bilo potrebno nekoliko godina da se naviknu.

Drugi problem je bila hrana. Posada je ponela dovoljno hrane za 2,5 godine, a posle je morala da jede hranu Ebenaca. Lokalna hrana je mogla da im stvori ozbiljne gastrointestinalne probleme, ali su se na kraju navikli.

Treći problem je bilo trajanje dana na planeti Serpo, koji je trajao skoro duplo duže nego dan na Zemlji. Takođe, njihove noći nisu toliko tamne pošto je nebo uvek delimično osvetljeno manjim suncem. Posada je mogla slobodno da istražuje planetu i niko ih u tome nije sprečavao.

Geologija vanzemaljskog sveta je drugačija. Ima par planina i nema okeana. Postoji par biljnih vrsta, ali uglavnom rastu na polovima, gde je hladnije. Ima puno vrsta životinja, a neke veće se koriste za rad, ali ne i kao hrana. Ebenci svoju hranu proizvode industrijski.

Stanovnici planete Serpo žive u malim zajednicama kojima rukovodi veći grad. Oni nemaju centralnu vlast i dobro im je bez nje.

Ebenci imaju svoje vođstvo i svoju vojsku, ali posada sa Zemlje ni u jednom trenutku nije primetila da su koristili neko oružje, a za nasilje skoro da nisu ni čuli. Oni nemaju koncept novca niti trgovine. Svaki Ebenac dobija šta mu treba u skladu sa potrebama.

Na planeti živi ukupno oko 650.000 pojedinaca. Ljudi su primetili da su Ebenci disciplinovani u svim aspektima života i da prave raspored u skladu sa kretanjima njihova dva sunca. Na planeti Serpo nema druge civilizacije pored Ebenaca.

Njihov vid reprodukcije je sličan našem, ali je mnogo manje uspešan. Stoga se njihova deca strogo izoluju.

Zapravo, posada sa Zemlje je naišla na problem samo kada je htela da fotografiše ebensku decu. Vojska ih je otpratila i zamolila da to ne pokušavaju ponovo.

Kada su se vratili na Zemlju, osmoro članova ekspedicije je stavljeno u karantin na godinu dana. Oni su u tom periodu dali dovoljno informacija da popune oko 3.000 strana.

Svi članovi ekspedicije su umrli usled raznih komplikacija zbog izlaganja jačem zračenju. Nepoznato je šta se dogodilo sa dvoje ljudi koji su odlučili da ostanu na planeti Serpo. Ebenci nisu kontaktirali Zemlju od 1985. godine.

Webtribune.rs