Ko i kako kroji vremenske prilike na planeti…

Da li poslednje nagle promene vremenskih prilika iznad velikog dela Zapadne Evrope, Azije i Sjedinjenih Država predstavljaju nekontrolisanu prirodnu pojavu ili je u pitanju menjanje vremenskih prilika pomoću sistema (oružja) HAARP.

Sedmog januara ove godine objavljen je satelitski snimak koji je medijima prosledila NASA. Na njemu se vidi čitava Velika Britanija potpuno pokrivena snegom i ledom. Kao da je postala deo Arktika koji se naprasno proširio. Veliki deo Zapadne Evrope iznenada je obuhvaćen snežnim pokrivačem i jakim mrazevima. Izveštaji o velikim hladnoćama preplavljuju medije, iako snežni pokrivač ove visine nije neuobičajen za ovaj region i ovo doba godine. Ali da se odjednom na tako velikom prostoru pojave sneg i polarna hladnoća, to već predstavlja iznenađenje.

Sneg i velike hladnoće obuhvatili su istovremeno i Južnu Koreju, Kinu, Japan, veliki deo SAD pa i Floridu, što je neuobičajeno. Vazdušni saobraćaj je potpuno poremećen, kao i dobar deo drumskih saobraćajnica, a potrošnja gasa i drugih energenata drastično je porasla.

Ljudi su ozbiljno postali zabrinuti i zbog moguće nestašice hrane kao i drugih energenata.

Voz kompanije Eurostar, koji saobraća podzemnim tunelom ispod Lamanša, već mesec dana ima ozbiljne probleme sa napajanjem strujom i niko ne ume da objasni šta je razlog. Jer, ako je sneg zaledio površinu zemlje, u tunelu duboko pod zemljom i ispod vode, ovo ne bi trebalo da predstavlja problem. Ali, nečeg ima…

Mediji potenciraju podatak da se temperatura noću spušta i do -19 stepeni Celzijusa, što takođe za ovaj region nije nešto što se nikada nije dešavalo. Događalo se u istoriji i da reke i jezera u Velikoj Britaniji budu zaleđene. Zna se i za “malo ledeno doba” u periodima sedamnaestog, osamnaestog i devetnaestog veka.

Zašto su onda svi toliko zatečeni, posebno meteorolozi? Da stvari budu još “tragičnije”, u Britaniji su baš ovi stručnjaci predviđali veoma blagu zimu. I sada ih novinari BBC-ja otvoreno provociraju i ismejavaju pred gledaocima.

Šta je to što je moglo tako da poremeti proračun stručnjaka? Da li postoji neki parametar koji su zaboravili da unesu u svoje “klimatske kalkulatore”, možda neki za koji i ne znaju da postoji, a mediji imaju zadatak upravo da skrenu pažnju gledalaca na drugu stranu namerno anatemišući “sirote” meteorologe?

Šta to treba sakriti od javnosti?

Recimo da je neko aktivirao jedno moćno oružje za koje malo ljudi i danas zna da postoji, i da se njime godinama eksperimentiše, te da ono upravo može da naglo menja vremenske prilike iznad nekog regiona.

Oružje o kome je reč u svom nazivu za sada ima akronim. To je HAARP, skraćenica od engleskih reči High Frequency Active Auroral Research Program (Istraživački program visokofrekventne aktivne aurore). Stručnjaci ga još nazivaju najmoćnijim oružjem na svetu koje je ikada stvoreno.

Ovo oružje ne samo da može da izaziva obilne padavine ili da ih sprečava toliko dugo da suša prosto uništi čitave države, već može zaustaviti protok električne struje i to na veoma velikom područiju. Da li je to problem Eurostara i njihovih podzemnih vozova? Naravno, ovakve spekulacije se u zvaničnim javnim glasilima ne pominju. Jer, perfidni eksperimenti sa sistemom kao HAARP i dalje su – tajna. Mada se već mnogo toga zna.

A neki su ga prepoznali upravo po “fenomenu” koji se veoma jasno pokazao na nebu iznad Norveške između 8. i 9. decembra 2009. godine.

Svetleća spirala iznad Norveške

Tada se nedugo pre svitanja visoko na nebu pojavila blještava spiralna svetlost koja se, po rečima očevidaca, videla oko 10 minuta. Pored blještavog belog svetla koje se uvijalo, na video-snimcima se uočava i plavičasti zrak koji sa zemlje vodi tačno do centra spiralnog svetla. Plavi zrak se pomalja iza jednog brda i očigledno je povezan sa spiralnim efektom. Nije ni čudo, jer se baš u neposrednoj blizini gde se “fenomen” video, kako kažu poznavaoci, nalazi jedno postrojenje koje proizvodi efekat kao HAARP.

To je evropsko postrojenje smešteno u Norveškoj i nazvano EISCAT (European Incoherent Scatter Scientific Association). Nalazi se u Ramfjordmenu, u blizini grada Tromso.

Mediji nisu mogli da ne izveste o ovom “fenomenu”, koji su mnogi videli, ali su vešti dezinformatori zbunjenom narodu odmah skrenuli pažnju na drugu stranu. Tako je ubačena informacija da je uzrok atmosferskog fenomena najverovatnije eksplozija ruske rakete tipa Bulava, koja je lansirana sa ruske podmornice Dmitrij Donskoj. Raketa je navodno bila ispaljena kao deo vežbe ruske vojske. Dezinformacija dalje kaže da je od 13 raketnih testova čak šest bilo neuspešno (!). Ali, eto, samo jedna se videla kada je u bljesku svetla eksplodirala visoko u atmosferi (zapravo jonosferi) i ostaci su, valjda, negde pali ili sagoreli. Prva (dez)informacija o testiranju ruskih raketa u svemiru saopštena je upravo iz norveške geofizičke opservatorije u Tromsu.

Ruski zvaničnici iz vojske odmah su demantovali da su testirali te noći nekakvu raketu, ali su privatne ruske novine Komersant (vlasnik je Boris Berezovski, poznati tajkun koji živi u Londonu) objavile da je to ipak istina. Za zapadne medije ovo je bilo jasno “priznanje” samih Rusa, i priča je tako u zapadnim medijima dobila epilog. Političkih implikacija, na primer protesta norveških zvaničnika zbog eventualnog pada ostataka rakete na Norvešku – nije bilo.

Da sve bude ubedljivije, urađena je i “stručna” animacija kojom je radoznalcima pokazan model ruske rakete koja se zbog problema u svom trostepenom sistemu vrti u spirali stvarajući u atmosferi svetlosni trag od zapaljenog goriva i kosmičkih čestica.

Iako su ovakvi projektili i ranije imali neuspešna testiranja, ovakva spirala nikada nije viđena ni na jednom nebu.

Izvesni Dejvid Vilkok, nezavisni analitičar za HAARP, međutim, tvrdi da je “plasma efekat” koji se video iznad Norveške bio previše gust da bi se mogao tumačiti nekontrolisanom eksplozijom i raspadanjem ruske rakete. U priloženoj animaciji, inače, nedostaje plavičasti snop koji se jasno video iznad brda.

I još jedna neobična koincidencija: ako je efekat ipak nastao delovanjem sistema kao što je HAARP iznad Norveške, to se dogodilo dan uoči uručenja “velike” Nobelove nagrade “velikom borcu” za “mir u svetu”, Baraku Obami. I to je možda bila upravo simbolična predstava za narod, jer “mirotvorcem” je proglašen čovek koji je formalno na čelu najveće vojne sile u svetu, i koja trenutno zvanično vodi dva rata (u Avganistanu i Iraku), dok on uporno ubeđuje obične građane da je za teror širom sveta kriva nekakva Al-Kaida. Članove ove organizacije (inače tešku sirotinju) odavno obučavaju u američkim specijalnim kampovima (koje još nazivaju zloglasnim zatvorima) uz pomoć Mosadovih operativaca, koji nepogrešivo izazivaju teror tamo gde je onda potrebno smestiti jake međunarodne vojne snage kako bi kontrolisale naftna i gasna postrojenja transnacionalnog korporativnog biznisa. Trenutno je na redu Jemen. Ali, sve je velika igra, pa su i svi dobitnici Nobelove nagrade zapravo samo igrači koji su odigrali, ili i dalje igraju, značajnu ulogu u stvaranju takozvanog Novog svetskog poretka (uglavnom zaglupljivanjem naroda). Ovaj poredak napravljen je kao svetsko tržište po meri transnacionalnog kapitala. Tako su i predstava sa Nobelovom nagradom za mir i spiralna svetlost iznad Norveške samo dobar štos.

Globalno tržište zato mora imati i moćno oružje kojim će biti u svakom trenutku kontrolisano. Ako treba podići potrošnju gasa i drugih energenata (posebno hrane), najbolje je izazvati dugu zimu ili dugu sušu. Za to je idealan sistem kao što je HAARP.

I zaista, sneg je ubrzo okovao čitavu Zapadnu Evropu i skoro čitavu severnu hemisferu.

Egzotično oružje?

HAARP je zapravo “egzotično oružje” i deo je sistema naoružanja koji je delimično smešten u svemiru. Glavna “municija” je tamo, i to u vidu energetskih čestica koje su deo svemira i preko kojih se vrši energetsko napajanje čitave planete Zemlje. One se nalaze visoko na samom rubu Zemljine atmosfere (80 do 595 kilometara iznad površine Zemlje) i zapravo čine deo svemirskog prostora, odnosno svemirske plazme. Ovaj deo svemira koji okružuje Zemlju naziva se jonosfera ili etar (što je stari naziv) i preko nje se čitava planeta napaja električnom energijom koja dolazi sa Sunca.

Da se energija iz jonosfere može uzimati i koristiti raznim modulacijama otkrio je još 1900. Nikola Tesla. Vršio je mnoge eksperimente proučavajući odakle dolazi energija munja i shvatio da dolazi iz jonosfere. Zato su njegova istraživanja morala biti prekinuta, a projekti koji bi ovu energiju koristili, nakon njegove smrti, pokradeni su i sklonjeni. Onda su se naprasno pojavila “nova otkrića”, ali u “sigurnijim” rukama.

Tako je umesto automobila i elektrana i drugih mašina koje bi radile napajanjem čistom kosmičkom energijom, koja je besplatna i neograničena i o čemu je Tesla maštao i pravio projekte, napravljeno moćno energetsko oružje za sticanje profita i kontrolu energetskog protoka. Ali i mentalne aktivnosti živih bića, kao što ćemo kasnije videti.

Suština rada u ovom sistemu je da se dva ili više longitudinalnih talasa ultraniske frekvencije naciljaju na jednu tačku preseka, i vreme njihove interakcije se posebno modelira tako da oni uzimaju iz gornjih slojeva jonosfere beskonačnu kosmičku energiju.

Interferometar je uređaj koji omogućava mešanje ovih talasa (na primer, svetlosnih) i precizno određuje njihove udaljenosti i talasne dužine. Tako se od skalarne kosmičke energije iz jonosfere pravi moćno energetsko oružje po meri onih koji bi da upravljaju Zemljom. Neki ljudi tako određuju cilj, a Bog šalje energiju.

Ovakav sistem (popularno nazvan HAARP) ima tri glavne komponente: jedna se nalazi na zemlji, jedna u vazduhu (u atmosferi), a treća je praktično u svemiru – u jonosferi.

Komponenta u vazduhu su određene hemikalije (na primer, litijum i barijum) i koje služe kao reflektor frekvencija od zemlje ka nebeskoj bazi. Popularno ih nazivaju chemtrails. One se ubacuju iznad ozonskog sloja atmosfere. Ove hemikalije izazivaju pored oštećenja ozonskog omotača i jak svetlosni bljesak.

Deo opreme na zemlji je HAARP stanica sa antenama izuzetne snage. Tu može biti i preko 180 antena smeštenih na nekoliko hektara prostora. Američki sistem antena koji je smešten blizu Gekone, na Aljasci, ima odašiljače snage od 3,981 MW (megavati) i one svakodnevno i neprekidno emituju radiotalase izuzetno niske frekvencije. Norveški EISCAT je u stanju da emituje talase preko jednog gigavata efektivne emisione snage.

U Rusiji se nalazi sistem antena SURA, u Vasilsursku blizu Nižnjeg Novogoroda koje imaju snagu emitovanja oko 190 MW.

U Americi se, pored pomenutog kod Gekone, nalazi i sistem antena HIPAS (70 MW) u istočnom Ferbanksu (takođe na Aljasci), kao i Arecibo u Portoriku. Postoji navodno i sistem antena u Australiji. Da li postoje i na Antarktiku za sada nije poznato, ali je veoma moguće.

Velika grejalica za čestice

Naime, na malim geografskim širinama i većim visinama, prirodan protok električne energije sa Sunca, koja prolazi duž Zemljinog magnetnog polja, veći je i može se pod određenim uslovima videti. To je takozvana polarna svetlosti ili aurora. Kada se pojedini regioni u jonosferi zagrevaju ultrakratkim talasima, provodljivost jonosfere na tim mestima se menja.

Grejanje povećava prirodnu brzinu sudaranja elektrona u jonosferi čime se menja i njena provodljivost. I to je ključna stvar u primeni čitave skalamerije HAARP, jer tako onome ko ga kontroliše omogućava da ima neku vrstu prekidača nad napajanjem kosmičkom strujom iznad određenog regiona na planeti.

Pomoću sistema iz programa HAARP se zapravo modulira prirodni obrazac niskofrekventnih radio-talasa koji se emituju iz jonosfere. Zagrejani deo jonosfere tako moduliran deluje kao ogroman ekstraniskofrekventni radio-odašiljač.

Zagrevanje jonosfere sa zemlje vrši se putem ispaljivanja neke vrste kontrolisanih mlazeva elektrona na određenu metu. Ova tehnologija još nije poznata široj javnosti.

Region koji se zagreva je obično na visini od oko 75 kilometara i može imati prečnik oko 30 km i debljinu nekoliko kilometara. Kada se posmatra sa zemlje, ovako zagrejani region se vidi kao okruglasto parče neba na kome se stvaraju neobične formacije oblaka ili oblaka na tom prostoru nema uopšte. Mekoća (glatkost) zagrejanog regiona zavisi od toga kako su postavljene antene na zemlji, kao i od uslova u ciljanom zagrevanom regionu.

Vremenska promena u protoku struje stvara talase koji idu nagore i nadole u Zemljinom magnetnom polju. Struja ide u smeru istok-zapad, a Zemljino magnetno polje je vertikalno i ono se u zagrevanom regionu uznemiri.

Zagrevanje se može vršiti u bilo kom regionu koji je dostupan sistemu antena i tada dolazi do promene vremenskih prilika iznad određenog područja, a može i na polovima, kada se postiže efekat strujnog prekidača za čitavu planetu.

Ovo remećenje protoka električne struje u regionu utiče i na ljudsko raspoloženje jer i mozak radi na određenim frekvencijama. Grubo rečeno, kada je dotok energije u nekom modusu smanjen, postoji kod ljudi učmalost, nelagodno osećanja i nedostatak energije. Može se manifetsovati i bolovima u kostima kod reumatičara. Ljudi su to odavno primetili i ove promene u ponašanju nazvali bioritmom.

Svi ovi eksperimenti sa delovanjem struje na ljudski mozak vrše se već decenijama u najstrožoj tajnosti. Zvanična nauka u građanskim školama tako zamajava đake raznim teorijama o Velikom prasku i crnim rupama, dok se teorija o električnom svemiru i dalje zataškava.

Efekat zagrevanja se koristi da bi se krajnje suptilno izmenile vazdušne struje i stvorili masivni, kumulativni meteorološki efekti iznad određenog područja, koji mogu tako trajati danima i nedeljama. Zagrevanjem jonosfere remeti se magnetno polje Zemlje, pa se ometaju telekomunikacije. Pored toga stvaraju se ozonske rupe u atmosferi iznad teritorije neprijatelja, pa se stanovništvo i vojska izlažu smrtonosnom zračenju iz svemira. Najzad, mogu se izazvati velike vremenske nepogode, kao ogromne padavine sa poplavama i suše, kao i razorni orkanski vetrovi.

Radiotalasi ekstremno niske frekvencije, koji nakon modulisanja izlaze iz jonosfere, tako prodiru veoma duboko u zemlju u prolaze kroz nju. Izuzetno jaki ovakvi talasi mogu izazvati i velike tektonske poremećaje, na primer zemljotrese i cunami-talase na okeanima. Ovi talasi se proračunom mogu usmeriti da naprave štetu neprijateljskim državama i pobiju ogroman broj stanovnika.

Zna se i da skandinavske zemlje imaju veoma razvijene programe za istraživanje efekata elektromagnetnog zračenja na ljude i okolinu, a glavni centar ovakvih istraživanja je upravo u Norveškoj, pored Tromsoa. I, eto, baš tu se videla “ruska neispravna raketa”.

Primena HAARP-a

HAARP se može primenjivati i kao strateško odbrambeno oružje, kao protivraketni sistem, za ratovanje skalarnom energijom, za masovno uništavanje određene populacije, za razaranje infrastrukture, električnih postrojenja, fabrika, ometanje električnih saobraćajnica, ali i remećenje u funkcionisanju pojedinaca. Ovakav način ometanja nekog pojedinca je navodno korišćen u američkoj predizbornoj kampanji i meta je bio tada predsednički kandidat Majkl Dukakis. Njegov protivkandidat koji je tada dobio izbore je bio Džordž Buš stariji.

Posebno zanimljiva primena HAARP-a jeste kreiranje elektromagnetnih slika kao predstave za masovnu “hipnozu”, a što je navodno posebno razrađeno u u dugo skrivanom tajnom projektu “Plavi Zrak”o kome ćemo detaljnije govoriti u nastavku teksta. Ipak, najubojitije svojstvo HAARP-a je izazivanje katastrofalnih zemljotresa i cunamija. Da li je ovo slučaj sa razornim zemljotresom na Haitiju, razmotrićemo u sledećem nastavku – “ZEMLJOTRESI IZ JONOSFERE?”.

Prirodni fenomeni ili…

Građani Moskve su oktobra 2009. na nebu videli neobično kružno formirane oblake. Isto su videli i građani Rumunije na pojedinim lokacijama.

Oko 9 sati uveče 16. decembra 2009. veoma jaka svetlost pojavila se visoko na nebu na jugoistoku Nebraske. Bljesak je trajao oko dve sekunde i čuli su se jaki zvuci, a zemlja se zatresla.

Zvanično je tada registrovan zemljotres magnitude 3,5 stepeni u isto vreme kada se na nebu videla vatrena lopta. Zemljotresi u Nebraski su retki, pa su uznemireni građani masovno zvali policiju. Fenomen jakog bljeska visoko na nebu uočen je i u tri okolne države.

Zvanično je objavljeno da je u pitanju verovatno mali meteorit koji je ušao u Zemljinu atmosferu i eksplodirao u vazduhu. Kako je istovremeno došlo i do zemljotresa, stručnjaci su objasnili čistom koincidencijom. Ko je poverovao -poverovao je, a fenomen nije izazvao previše pažnje udarnih medija.

Trostruko prelamanje svetla oko Sunca

Da se u atmosferi događa nešto neobično registrovao je i jedan američki amater-astronom kada je 22.11.2009. snimio Sunce iznad Misisipija i video da zraci formiraju tri halo-efekta, iako Sunce, poznato je, ima samo jedan. Ovaj halo-efekat nastaje kada se zbog prelamanja svetla koje prolazi kroz ledene čestice u atmosferi oko Sunca ili Meseca vidi svetleći oreol. Ali tri svetleća oreola su fenomen koji je izazvao njegovu pažnju. Odakle još dva?

Tako se našao neki stručnjak za optiku koji je objasnio da se verovatno radi o ledenim kristalima u atmosferi koji su piramidalnog oblika, pa su oni stvorili još dva halo-efekta. Čudno je da se ovakvi piramidalni kristali do sada nisu javljali u atmosferi, zar ne?

Cikloni i zemljotresi

Veruje se da je upravo izazivanje ciklona na Mijanmaru maja 2008. izvedeno zagrevanjem jonosfere. Poginulo je ili nestalo tada preko 100.000 ljudi.

Na području Kalifornije 12. septembra 1989. registrovani su radiotalasi ultraniske frekvencije. Njihov intenzitet je vremenom bivao sve jači, da bi iščezli 5. oktobra. Već 7. oktobra ponovo su se pojavili, ali sa jačinom koja je premašila okvire skale za merenje. Tri sata kasnije zemljotres je pogodio San Francisko.

Vašington tajms je marta 1992. pisao da su uređaji na Zemlji i na satelitima otkrili misteriozne radio-talase neposredno pred zemljotrese u Južnoj Kaliforniji, Jermeniji, Japanu i Severnoj Kaliforniji između 1986. i 1989. Zemljotresu koji je pogodio Los Anđeles 17. januara 1994. godine takođe je prethodio neobičan radio-talas kao i dva jaka zvučna udara.

Ove čudne koincidencije i pojave niko nije do sada objasnio. Ali je zato američko Ministarstvo za odbranu 1997. upozorilo javnost o mogućim posledicama eko-terorizma, pri čemu bi teroristi (verovatno Al-Kaide) korišćenjem elektromagnetnih talasa mogli uticati na promenu klime, aktiviranje zemljotresa i vulkana. Al-Kaida poseduje vrhunsko znanje i antenske sisteme? Dobar štos?!

EPILOG O GRIPU

Serijal tekstova ove autorke o globalnim malverzacijama svetske farmaceutske industrije, koje su kulminirale neviđenom farmakološko-trgovačkom histerijom povodom izvikane pandemije svinjskog gripa, dobija i logičan epilog.

Parlamentarnoj skupštini Veća Evrope je, naime, poslednjih dana prošle godine predložena rezolucija, nakon koje je pokrenuta istraga protiv Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u vezi sa njenim angažmanom povodom virusa A H1N1. Evropljani su kupili 95 odsto više vakcina protiv svinjskog gripa nego što su na kraju upotrebili odnosno nego što im je, navodno, objektivno potrebno. U rezoluciji koju je već prihvatio Odbor za zdravstvo konstatuje se da postoje dokazi o finansijskim vezama stručnjaka SAGE (tela SZO koje službeno proglašava pandemije) i farmaceutskih kompanija koje proizvode vakcine protiv svinjskog gripa, poput Novartisa, Rochea, GSK-a i drugih.

U tekstu rezolucije navodi se da su “farmaceutske kompanije uticale na stručnjake i službene agencije odgovorne za javno zdravstvo… što je prouzrokovalo rasipanje sredstava, a nepotrebno su milioni zdravih ljudi izloženi riziku nepoznate i nedovoljno testirane vakcine”.

Konstatovano je i da je odaziv na vakcinaciju na globalnom planu bio minoran, pa je većina zemalja ostala sa velikim viškom (nepotrebnih) vakcina, koje sada pokušavaju da “utope” onim zemljama koje je još uvek nisu kupile.

U međuvremenu je, na primer, samo GlaxoSmithKline (GSK), jedan od proizvođača vakcina, do kraja prošle godine zaradio dve milijarde evra na vakcini protiv svinjskog gripa.

Kao što smo i na ovom mestu tvrdili, razotkrilo se da svinjski grip ipak nije smrtonosniji od običnog sezonskog. Naprotiv, ima znatno manje umrlih i manje komplikacija.

U vezi sa dosadašnjim manipulacijama brojkama, treba reći, na primer, i da je prošlog leta procenjeno da će u Velikoj Britaniji od “svinjskog” gripa umreti 65.000 osoba. Ubrzo su se procene istopile na oko 1.000. U SAD se procenjivalo da će umreti 90.000, a umrlo je oko 4.000 ljudi. Svetski podaci govore da je od A H1N1 dosad umrlo jedva 11.000 osoba, dok svake godine od sezonskog gripa, koji gotovo i ne izaziva pažnju, umire – od pola miliona do milion ljudi.

Toliko o nekim mišljenjima da su naši tekstovi podupirali teorije zavere i nepravedno optuživali svetske farmaceutske divove.

Ivona Živković