PLEJER
Getting your Trinity Audio player ready...
|
Malo selo Hejiaba – njegovi stanovnici prodaju rečno kamenje i od te prodaje zarađuju milione dolara…
Kako ga neki nazivaju “kameno selo” smešteno na obali reke Jangce u provinciji Sečuan, postalo je poznato kao jedan od glavnih kineskih dobavljača ukrasnog kamenja.
Smešteno na idiličnom mestu, tik do najveće kineske reke Jangce i okruženo zelenim, šumama prekrivenim planinama, selo Hejiaba svake godine dobije pristojan broj turista ali turizam nije najprofitabilniji lokalni posao.
Taj naslov odnosi se na sakupljanje i prodaju ukrasnog rečnog kamenja; ne ona mala koja stanu u džep kao čari sreće, već teške gromade koje entuzijasti širom Kine dobro plaćaju da bi ih dodali u svoje kolekcije.
Procenjuje se da selo Hejiaba generiše oko 20 miliona juana (ili oko 3,08 miliona dolara) godišnje od prodaje kamenja ovog gotovo neiscrpnog prirodnog resursa!
Od februara do aprila, kada reka Jangce ulazi u sušnu sezonu, stotine seljana mogu se videti kako češljaju obale reke u potrazi za lepim, glatkim gromadama. Postoji više od 3.000 hektara šljunčane rečne kamene plaže koja se proteže skoro 10 kilometara duž obala, tako da ima dovoljno kamena za obilazak. Ali pronaći najvrednije nije baš lako.
Ono što čini kamenje na reci Hejiaba toliko popularnim među kolekcionarima su zanimljivi obrasci (linije, šare, pukotine) koje neki od njih karakterišu.
Neki od rečnh kamenja iz ovog “kmenog sela” pokreću pareidoliju gledaoca, drugi imaju gotovo geometrijske obrasce, a treće je jednostavno lepo pogledati. Poenta je u tome da nije vredno sve rečno kamenje prodati, a posao lokalnih “prosejača kamena“ je da odaberu one koji će doneti najviše novca.
“Sita za kamenja” su obično muškarci stariji od 30 godina koji neko vreme sakupljaju i prodaju rečno kamenje, tako da imaju dobru predstavu o tome šta tržište traži. Oni odaberu najbolje iz gomile koju su okupili meštani, očiste ih, ponekad ih postave na prilagođene drvene police a zatim ih prodaju zainteresovanim stranama, zadržavajući procenat cene kao proviziju.
Kaže se da su ljudi iz sela Hejiaba nekoliko decenija znali za lepotu njihovih rečnih kamena, a neki su ih čak i donosili u svoje domove kao ukras. Ali posao sakupljanja kamenja i prodaje s profitom razvijao se tek od 2003. godine, kada je par u gradu Niutan navodno video neke od ovih prelepih kamenja, poneo ih nekoliko kući i prodao ih na pijaci za prilično velikoj ceni Od tada je trgovina rečnim kamenjem daleko napredovala …
Neki od najvrednijih kamena na reci Hejiaba mogu se prodati za hiljade, čak i desetine hiljada juana. Jedan kamen, koji je vlasnik zapravo nazvao “Teški put šu“ po obrascu prikazanom na njemu, navodno se prodao za ogromnih 100.000 juana (15.400 dolara).
Kineski mediji nedavno su izveštavali o neobičnom poslu, rekavši da mnogi lokalni stanovnici žive od trgovine a neki su zahvaljujući njoj postali veoma bogati.
Svake godine novo rečno kamenje sliva se niz reku Jangce sa visoravni Kinghai-Tibet i pere se na plažama u blizini sela Hejiaba a svakog februara se lokalno stanovništvo vraća da “proseje” milione kamenja, tražeći svoju sledeću veliku novčanu zaradu. Sve dok Jangce teče i potražnja za ukrasnim kamenjem ostaje velika, trgovina rečnim kamenjem će i dalje napredovati.
Zanimljivo je da je “kameno selo” Hejiaba daleko od jedinog sela na obalama Jangcea fora je u tome da je ovo mesto je već izgradilo reputaciju, s neobičnim “šarenolikim” kamenjem Hejiaba koje postižu premijsku cenu u poređenju sa ostalim ukrasnim rečnim kamenjem.
Zanimljivosti dana