Obama mrtav ladan Osama mrtav Laden…

Dok američke bombe već mesec dana seju smrt po Libiji, globalni mediji perfidnim psihološkim manipulacijama pokušavaju da nas uvere da je ubijeni Osama bin Laden opasni terorista i ubica a nobelovac Barak Obama samo jagnješce koje bombama donosi mir. Ko ne vidi razliku taj ne može da bude “ugledni” novinar niti “državnik”.

Još je pokojni američki predsednik Ronald Regan, pravdajući se da nije znao za zločine koje su pripadnici specijalnih snaga SAD i CIA počinili u Južnoj Americi, rekao da predsednik SAD zna samo ono što mu predoče obaveštajne službe i o čemu ga informišu njegovi najbliži saradnici.

Možete li da zamislite da ljudi iz tajnih obaveštajnih struktura SAD pozivaju hitno u kabinet nekog visokog oficira, predsednika Obamu, potpredsednika Bajdena i državnog sekretara Hilari Klinton kako bi im pustili veoma važan video materijal – crtani film nazvan kodnim imenom “Duško Dugouško u zmajevom gnezdu”! Za ove crtane junake obaveštajci im kažu da su to u stvari kodirani elektronski obrađeni crtani likovi koji predstavljau opasne teroriste i zlikovce koji teško ugrožavaju nacionalnu bezbednost SAD i predstavljaju opasnost za čitav svet. I sva tri veoma “važna” državna funkcionera u to poveruju i sa pažnjom odgledaju crtać ne bi li uhvatili “šifrovanu poruku”.

Nije li fotografija objavljena u globalnim medijima na kojima se vide tri pomenuta američka državna funkcionera (Obama, Bajden, H. Klinton) kako preko linka, “zgroženi”, gledaju “direktan prenos” upada američkih specijalaca na jedan ograđeni posed u Pakistanu na kome oni prepadaju Osamu bin Ladena i nenaoružanog ga likvidiraju – u stvari sprdnja sa ovim troma političarima? Jer, sve što je od 2. maja 2011. objavljeno o ubistvu Bin Ladena i naloženo svim medijima da objave na naslovnim stranama (ako hoće da dobijaju reklame od moćnih svetskih kompanija) teško da su i mnogi obični građani prosečne inteligencije prihvatili drugačije osim kao gomilu izmišljotina.

Možete li da zamislite scenu u kojoj iz srušenog helikoptera u Pakistanu (moćna pakistanska vojska nije ni primetila da je ušao u vazdušni prostor!) istrčavaju nepovređeni američki operativci i upadaju u kuću najčuvenijeg teroriste na svetu (koji poseduje i prljavu atomsku bombu i kojom javno preti i možda je čak drži pod krevetom) i uspešno ga na licu mesta likvidiraju, a već nakon 24 sata i sahranjuju ga u moru, kako obožavaoci njegovog terorističkog dela ne bi mogli od njegovog groba da naprave mesto za hodočašće (!).

Naravno, leš niko nikada više neće moći da vidi i identifikuje.

I pakistanska vlada na sve to reaguje samo verbalnim negodovanjem, iako Pakistan ima i atomsko naoružanje a ovde se radi o teškom terorističkom upadu u drugu državu. O likvidaciji nenaoružanog čoveka, bez suđenja, bez uvažavanja ljudskih prava zagarantovanih poveljama UN, izlišno je i govoriti. Povelja i nije ništa drugo do parče papira na kome nešto piše. I sve ovo moguće je ukoliko je čitav svet samo jedna pozornica koja ima samo jednog globalnog inspicijenta koji vuče sve političke Arlekine.

Ali, ako biste znali da je Osama bin Laden od 1980. samo plaćeni agent CIA, koji je radio za interese privatnog korporativnog naftnog biznisa, pre svega pod instruktažom porodice Buš i da je do sad već nekoliko puta umro ili je ubijen i da su o tome takođe izvestili mnogi mediji i pojedini političari, ali nikada ovako “udarnički” i masovno, onda vam sve ovo sa “direktnim prenosom” deluje kao još jedna sprdnja koja ima za cilj upravo to – da pokaže koliko se neko može bezobzirno iživljavati sejući laži i iluzije.

Šta ustvari rade Klintonova, Bajden i Obama, osim što se slikaju po medijima? Ko njima upravlja i ko se sa njima tako bezočno sprdao 2. maja 2011. dok su oni sa svojih marionetskih pozicija i te kako odobravali da se bombarduje i Libija, i Palestina, i Avganistan, i Jugoslavija…

Sa druge strane, kakvu je dobit od svojih terorističkih akcija, u kojima su žrtve bili uglavnom obični građani, imao svetski “terorista broj jedan”? Ako mu je cilj bio da skrene pažnju javnosti na sebe i uopšte da uliva strah, svi mediji koji su o njegovim terorističkim akcijama izveštavali bili su pod kontrolom onih koji rade povezani u globalnu mrežu na ostvarivanju Novog svetskog poretka. Da o Bin Ladenovim terorističkim akcijama nisu izveštavali tako bombastično i da su ga ignorisali, on kao teroristička zvezda ne bi ni postojao. Ali, napravili su mu kult upravo mediji.

I svi ti mediji su kao po komandi 2. maja 2011. na svojim udarnim stranama objavili da je Osama bin Laden ubijen, iako nikakvog dokaza za to nema. Da je ova vest već ranije bila objavljena u mnogim medijima, ali ne tako spektakularno, uopšte nije važno.

Već odavno sahranjen

Tako je i agencija Tanjug još 9. maja 2003. prenela da je “vođa terorističke mreže Al- Kaida, Osama bin Laden, umro u planinama Avganistana u decembru 2001” i to na osnovu istraživanja istoričarke francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja, Žislen Alom. A to je preneo i “Figaro”.

“U donošenju zaključka da je saudijski terorista umro u decembru 2001. godine, Alomova se rukovodi i činjenicom da je sredinom tog meseca Bin Laden predstavljen na arapskom internet-sajtu kao svetac, mesija, pa čak i novi Če Gevara, što nagoveštava da više nije bio među živima, prenosi DPA” , navodi se u informaciji.

“Bin Laden je navodno bubrežni bolesnik, ali prema izjavama diplomata i predstavnika obaveštajnih službi, već duže vreme nema vesti o njegovom zdravstvenom stanju. Bin Laden se poslednji put putem video-snimka oglasio 30. oktobra 2004, četiri dana pred predsedničke izbore u SAD, kada se narugao predsedniku Džordžu Bušu i zapretio novim terorističkim napadima na ciljeve najmoćnije države na svetu”.

Izraelski Maariv objavio je 2006. da je Bin Laden 14. septembra 2002. preko Jordana ušao u Izrael. Iz jedne obaveštajne beleške iz 2005. vidi se da je za nekih 45 građana iz Saudi Arabije i 78 iz Iraka odobreno da uđu u Izrael “zbog zdravstvenih i bezbednosnih” razloga.

A 2007. pokojna Benazir Buto je u jednom intervjuu rekla da je lider Al-Kaide ubijen pre više godina. Ona je čak navela i čoveka koji ga je ubio, a to je bio izvesni Omar Šeik. Neki analitičari su čak tvrdili da je ova izjava Benazir Buto i došla glave, jer ta vest tada očito nije bila za javnost.

No, 29. aprila 2009. na jednoj internet novini, Themedialine.org, objavljena je i slika fotomontaža mrtvog Bin Ladena, sa upozorenjem urednika da “nije siguran” da li je u pitanju fotomontaža ili istinski snimak.

Kako je ugledni Rojters 2. maja 2011. pustio upravo ovaj isti snimak, za koji je već utvrđeno pre dve godine da je falsifikat, inteligentnom čoveku je već jasno. Vestima o ubistvu Bin Ladena je bilo potrebno nešto jako i šokantno, pa makar i fotomontaža. Ustvari, lik nazvan Bin Laden je već odradio svoj zadatak.

Žbun ili grm?

Da nije bilo terorističkog dela Osame bin Ladena SAD ne bi imale opravdanje da se decenijama teško naoružavaju i da šalju vojne operativce i marince širom sveta (uglavnom u islamske države bogate naftom) u “borbu protiv terorista”, a Evropa i Amerika se ne bi pretvorile u policijske države u kojima su građani pod stalnom i rigoroznom policijskom kontrolom gde god da se kreću. Obratite pažnju da danas policija na aerodromima nosi duge cevi. A zapravo glavni profiter iz čitave državne politike SAD je privatni korporativni biznis kojim rukovodi globalna oligarhija i njeni glavni idejni rukovodioci iz skrivenih loža vatikanskih tajnih organizacija i sa političkim sedištem u Londonu i trezorom u Švajcarskoj.

Koje su to privatne kompanije koje su iskoristile Bin Ladana i terorizam kako bi onda u svom interesu uspele da usmere i američku nacionalnu vojsku, i obaveštajne službe i američki nacionalnu bezbednost?

Američka porodica Buš (koja ima nemačko poreklo, a G.W.H. Buš i prilično sumnjivu biografiju sa mnoštvom sumnjivih podataka) već decenijama je veza tajnih krugova unutar Rimokatoličke crkve sa naftnim biznisom koji se ostvaruje preko uticajnih političkih piona u Beloj kući, Kongresu, obaveštajnim strukturama, sudovima, medijima… Tako je porodica Buš kao javni eksponent ovih tajnih struktura u stvari veoma moćan igrač poslednjih nekoliko decenija u SAD i na Srednjem istoku. Rodbinski su u vezi i sa kraljevskom porodicom Vindzor (takođe nemačkog porekla). Otac Džordža Herberta Vokera Buša (starijeg) je navodno Preskot Buš (koji je bio glavni čovek za tajno kanalisanje novca iz SAD u nacističku Nemačku, koja se spremala za veliki rat u Evropi i u kojoj su potpunu vlast preuzeli katolički političari. Preskot Buš, baš kao i njegov sin Dž.V.H. Buš (koji mu možda i nije pravi sin) u stvari je vešto obučeni jezuita u civilu.

Osama bin Laden je njegova kreacija, a čitava porodica Bin Laden je poslovni partner porodice Buš već decenijama. Salem bin Laden, Osamin stariji brat, bio je investitor teksaške kompanije Arbusto Energy, a to je naftna kompanija koju je osnovao Džordž Buš stariji. Na španskom “arbusto” znači isto što i na engleskom “buš” – žbun ili grm. Salem je stradao u avionskom udesu u Teksasu 1988.

Šeik Mohamed bin Laden, inače osnivač poslovne imperije porodice Bin Laden (koja se bavila građevinarstvom) takođe je poginuo u avionskoj nesreći. Iza njega je ostalo 57 sinova i kćeri koje je dobio sa 12 žena u Saudi Arabiji, Siriji, Libanu i Jordanu. Firmu Bin Laden Brothers Construction sada vode braća i ona je najmoćnija građevinska firma na Srednjem istoku, sa ekskluzivnim pravom gradnje islamskih verskih objekata. Tu praktično decenijama drže monopol. Kada je njihova firma došla u poslovni konflikt sa firmom Saudi Oger koju je osnovao 1971. Rafik Hariri, bivši predsednik Libana, kome je odlične poslove nameštao saudijski kralj, Hariri je ubrzo ubijen u bombaškom terorističkom napadu, za koji su UN (neformalna svetska vlada) odmah optužile Siriju kako bi zamaskirale poslovni konflikt. I tako uopšte i funkcioniše takozvana “svetska politička scena”.

Mladi Džordž Buš je odmah po završetku školovanja na Harvardu otišao u Merilend i prihvatio se naftnog biznisa. Osnivao je tako godinama male kompanije za vađenje nafte Arbusto 1978, Arbusto 1979, Arbusto 1980.,itd.

Skandal iz 1992. otkriva tajne veze Buš – Bin Laden

Jedan od njegovih najranijih finansijskih pomagača je bio Džejms Bat, vazduhoplovni broker koji je u vreme predsednikovanja Buša starijeg služio u Nacionalnoj vazduhoplovnoj gardi Teksasa. Njegove veze sa CIA su prilično nejasne.

Prema ortačkom sporazumu iz 1976. Salem bin Laden je postavio Bata za svog poslovnog predstavnika u Hjustonu. Podaci o partnerstvu Bin Ladenovih i Bušovih i vezi sa CIA su javnosti postali poznati još 1992, kada ih je izneo izvesni Bil Vajt, bivši partner Bata u poslovima sa nekretninama, i to kada je izbio jedan skandal kojim se pozabavila i jedna federalna istražna komisija. Tada je otkriveno da je Bat bio u vezi sa CIA od 1976. kada je ovom agencijom rukovodio Buš stariji. Kada su se sukobili interesi Bata i Vajta, istražitelji su otkrili da je Bat u SAD vodio milionske finansijske poslove za šeika Halida bin Mafuza i druge bogate Saudijce. Među investicijama Saudijaca je bio i hjustonski aerodrom Houston Gulf Airport. Mafuz je bio jedan od najvećih deoničara u Bank of Credit and Commerce International (BCCI). To je bila korumpirana globalna bankarska imperija koja je poslovala u 73 države i bila glavna politička sila u Vašingtonu, Parizu, Londonu, Ženevi i Hong Kongu. Ova banka je služila za pranje novca medelinskog narko kartela, za finansiranje Manuela Noriege, Sadama Huseina (koga je CIA dovela na vlast u Iraku kako bi se Bušove naftne kompanije dočepale poslova sa iračkom naftom, ali se Husein posle okrenuo Francuzima), teroriste Abu Nidala i heroinskog “kralja” Azije, Kun Saa.

U javnosti je izbio skandal u kome je otkriveno da je ova banka potkupila mnoga politička imena i kod republikanaca i kod demokrata, da je preko nje išlo pranje narko-dolara, transfer novca za šverc oružja za teroriste upravo sa novcem koji je stizao sa Srednjeg istoka i ulazio u SAD. Istim novcem finansirane su i predsedničke kampanje Regana i Buša. Tada je predsednik bio Buš stariji koji je na mesto šefa komisije za istragu pri ministarstvu pravde postavio Roberta Melera (edukovan u anglikanskom koledžu St. Paul’s School) i koji je istragu maksimalno sabotirao. Zbog toga je bio dosta kritikovan.

Kada je na mesto predsednika SAD došao mlađi Buš, Melera je postavio za direktora FBI. I tu je imao zadatak da sve istrage o novčanim tokovima sa Srednjeg istoka, koji su vodili do terorista u SAD, FBI što lošije sprovede.

Tako godinama niko u Americi i zapadnoj Evropi nije uspevao da preseče ove finansijske tokove, do Al-Kaide. Ni CIA, ni FBI, ni MI6, ni Mosad, jer svi su bili u službi istih vatikanskih “kreatora”.

Kada je zbog lošeg rukovođenja poslovima Arbusto kompanija Buša mlađeg upala u gubitke, izvukli su je saudijski investitori i kompanija je promenila ime u Bush Exploration, a 1984. u Spectrum 7 Energy Corporation, a kasnije raznim integracijama je nastao Harken Energy.

Stariji Buš je bio i plaćeni konsultant Bin Laden grupe, pomažući im sa svojim CIA vezama. Tako je pomogao u kreiranju Osame bin Ladena kao agenta CIA. Osamin zadatak je bio da bude plaćeni terorista, koga su kontrolisani mediji najpre prozvali “borcem za slobodu”, kada je bio angažovan protiv sovjetskih vojnika u Avganistanu 1979-1989. Njegov politički i teroristički angažman pripisivan je njegovoj mržnji prema komunistima i njihovim avganistanskim pomagačima. Da bi otklonili sumnju da se on finansira od poslovnih partnera porodice Buš, puštana je priča kako se Osama odmetnuo od svoje monogobrojne i bogate porodice i prekinuo sa njima svaki kontakt, iako ga je upravo porodica sve vreme finansirala preko brojnih bankovnih računa u raznim bankama, kao Algemene Bank Nederland (ABN-AMRO) ili čikaške banke La Salle National Bank (za koju je takođe utvrđeno da je imala skrivene fondove za podmićivanje političara).

Mlađi Buš je zato uporno nastojao da sa mesta predsednika SAD spreči zamrzavanje svih bankovnih računa porodice Bin Laden pod izgovorom da su se oni javno odrekli svog brata Osame – porodičnog nevaljalca.

Podaci o finansiranju Osame bin Ladena objavljeni su i u izveštaju iz oktobra 2001, nazvanom Antraks komesari, Šermana H. Skolnika. Mnogo toga iz ovog teksta je tada zbog aktiviranja Patriotskog zakona nakon terorističkog napada na Njujork 11. septembra 2011. proglašeno državnom tajnom zbog straha Amerike od opasnog teroriste Bin Ladena. Tako je ovaj teroristički akt koji je Osama navodno izveo iz svog skrovitog mesta u nekoj avganistanskoj pećini, perfektno poslužio uvođenju ovog rigoroznog zakona. Dokaza i tvrdnji da su kule bliznakinje srušene miniranjem iznutra specijalnim kompozitnim eksplozivom dobijenim nano-tehnologijom, koji je veoma lako razorio na više mesta čeličnu konstrukciju dva oblakodera Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, mnogo je. Samo korumpirani mediji to ne “vide”.

A indicija o mutnim poslovima je bilo na pretek. Na primer kada je jedna misteriozna grupa koja sebe naziva Bioport corporation 1998. kupila državni američki institut za biološke proizvode iz Mičigena, koji je pravio i antraks vakcine za vojsku, Ministarstvo odbrane SAD je postalo klijent ove misteriozne poslovne grupe. Afera je izbila kada je ogroman broj američkih vojnika, koji su vakcinisani, oboleo zbog sporednih efekata vakcine. Da podsetimo, obavezna vakcinacija je jedan od najperfidnijih produkata jezuita za masovno trovanje ljudi.

Sve što je radila firma Bioport Corporation bilo je za zaposlene poslovna tajna i niko nije smeo da razgovara sa medijima.

A jedan od deoničara Bioport Corporation je Carlyle group, u kojoj su članovi Buš stariji, kao i Džejms Bejker, bivši državni sekretar SAD. Bušovi su glavni investitori Carlyle grupe koja se specijalizovala za otimačinu unosnih poslova, posebno onih od strateškog značaja u oblasti nacionalne odbrane i astronautike, i batinašenjem, ucenjivanjem i korumpiranjem konkurencije. Nad ovom grupom kontrolu je vršila jedna druga grupa koja radi na globalnom nivou, takozvana Blackstone group.

U izveštaju Antraks komesari kaže se da je ova grupa glavni “perač novca” za takozvanu svetsku vladu. Drugi deoničar Bioport Corp. je Bin Laden Group, koju čine 24 člana porodice Bin Laden, a koji su nakon 11. septembra 2001. iz bezbednosnih razloga izbačeni iz SAD.

Elektronska baza podataka

Sama reč Al Kaida na arapskom označava bazu podataka, koja je u jednom trenutku napravljena za potrebe jedne islamske konferencije, a kasnije je poslužila kao zaštićena intranet mreža, koja je koristila poseban interfejs i služila za razmenu šifrovane elektronske pošte islamskih mudžahedina na službi u Avganistanu, Libiji ili Libanu, i za njihovu komunikaciju sa svojim porodicama. I Saudi Arabija je pristupila ovoj intranet mreži. Kada je Osama bin Laden radio kao agent CIA u Avganistanu i on je koristio Al Kaidu za slanje prikrivenih i šifrovanih poruka. Ovo je 2001. otkrio javnosti major francuske obaveštajne službe Pjer Anri Binel, koji je radio i kao prevodilac za arapski i koji je osuđen 1998. od strane francuskog vojnog suda na pet godina zatvora (tri uslovno) zbog odavanja poverljivih informacija srpskim obaveštajcima o ciljevima NATO intervencije na SRJ 1999. Al Kaida nikada nije bila nikakva teroristička organizacija, već samo – baza podataka.

Al-Kaida ne postoji

Kratko pre neobične i iznenadne smrti 2005. bivši britanski ministar za inostrane poslove Robin Kuk, koji se inače žestoko suprotstavio britanskoj invaziji na Irak, izjavio je u Parlamentu da Al-Kaida nije teroristička grupa već baza podataka međunarodnih mudžahedina i krijumčara oružja koje je koristila CIA, kao i Saudijci, za prikupljanje i slanje dobrovoljaca, oružja i novca u Avganistan u vreme sovjetske okupacije.

Ivona Živković