KJOTOIZAM…

Tehnika vladanja ljudima od pamtiveka počiva na sistemu ubeđivanja i prinude. Za ubeđivanje masa potrebni su vladari koji znaju lepo da zbore i imaju harizmu, ali biti vladar sa ovim darom je vremenom postala i čista lutrija. Zato su pojedini vladari došli na ideju da one koji lepo zbore i imaju uticaj na ljudsku psihu angažuju da im obavljaju taj posao. Hiljadama godina ovaj posao ubeđivanja i zastrašivanja su radili sveštenici. Dovijali su se na razne načine kako bi narod preko religije držali pod stalnim strahom i poniznoću. Vremenom su neki sveštenici i sami počeli da kuju paklene planove u nameri da doskoče svojim vladarima i svojom veštinom baratanja ljudskim dušama preko intriga i zavera preotmu vlastelinima dobar deo bogatstva i uticaja. Borba crkve i vlastele tako se odvijala vekovima i istorija je beleži kroz krstaške ratove , međudržavne sukobe, ali i građanske revolucije i ratove. Kada bi narod shvatio da i jedni i drugi zapravo rade isključivo na punjenju sopstvenih džepova, postajao bi nepoverljiv prema mnogim “božijim izaslanicima”, tražeći neke druge u koje bi imao više povrenja. Tako se i crkva vremenom cepala i reformisala. Ali tvrdo jezgro je nastojalo da ima globalnu vlast i uticaj. Trebalo je zato smisliti novu caku – dati narodu da naizgled sam vlada sobom i bira svoje vođe. Tako je nastala demokratija. Umesto svesti da su robovi i kmetovi, uvedena je postepeno u podanike svest da su sami krojači svoje, uglavnom, zlehude sudbine. Jer i dva svetska rata u dvadestom veku vođena su pod rukovodstvom “demokratski izabranih vođa”. Epilog – milioni mrtvih i osakaćenih , te ekonomsko razaranje ogromnog broja država. Zlato je otišlo, zna se, u pravcu Vatikana. I sve to je, naizgled, bila “narodna volja”.

Ono što većina ljudi i danas slabo primećuje je da su “narodne vođe” zapravo perfektno instruirane i odnegovane da narodu plasiraju ono što je formalno u njegovom interesu, a suštinski u interesu crkve i podobne vlastele. Na primer, malo je poznato da je Adolf Hitler, pre nego što je ubačen na političku scenu Nemačke, bio na “maloj obuci” u Londonu gde je, verovatno, podučen kako nemačkom narodu lepo da zbori, a tajnu rasnu teoriju spakovanu u knjigu “Majn Kamf” mu je najverovatnije napisao jezuitski sveštenik Otac Stemfl koji je, zvanično, “samo” složio tekstove u knjizi. Ti moderni, obučeni, “lideri” od kojih neki i sami postanu ubeđeni u svoju mesijansku ulogu i danas se zovu “demokratski izabrani političari”, državni lideri i društveni aktivisti. Dakle, treba im samo dati zadatak u vidu smernica, naučiti ih otmenom liderskom ponašanju, i pustiti ih kao gumce u reality shaw… Efekat njihovog delovanja je katastrofalno “potapanje” država i naroda. Moderna komunikacija i nametanje stavova narodnim masama danas najviše ide preko medija, pa su vrata preko 95 posto najuticajnijih globalnih medija, kojima upravlja isti vladarski klan, njima uvek otvorena za unapred režirane nastupe. Tako se ovi profesionalni ubeđivači masa uz potporu ogromne finansijske sile, žestoko angažuju za “opštu stvar” predstavljajući sebe kao političke mudrace ili vrhunske humaniste i dušebrižnike, dok se iza čitave igre zapravo nalazi interes veoma male grupe kapitalista u službi vrhovnih vladara. Jedan takav od malih nogu odnegovani i školovani aktivista je bivši potpredsednik SAD Al Gor i neuspeli kandidat za predsednika.

Danas voli da kaže da je jednom bio “budući predsednik SAD”. On je bio i stipendista Rokfeler fondacije i potpredsednik Rokfelerovog predsednika SAD, Bila Klintona (takođe pripremljenog odavno za tu funkciju). Postoje i tvrdnje da je Bil Klinton vanbračni sin Vintropa Rokfelera, koji je u vreme Bilovog rođenja bio guverner zabite države Arkanzas. Kako bi se jedan provincijski advokat uspeo do samog vrha Bele kuće, može biti zasluga samo postojanja tajnog “mehanizma” koji je na isti način danas tu postavio jednog potomka kenijskih robova(koji lepo zbori, kao pravi sveštenik, i otmeno se drži). Ali, ko veruje u narodnu volju, neka mu bude po volji. Al Gor je poslednjih 10 godina vodeći aktivista za “zaštitu čovečanstva” od predstojećih, navodno, katastrofalnih klimatskih promena koje će obuhvatiti čitavu planetu Zemlju.

On je ovih dana u Kopenhagenu ponovo bio u centru medijske pažnje nastojeći da čelnike država potpisnica Kjoto sporazuma ponovo ubedi u opasnosti koje čovečanstvu i planeti Zemlji prete od globalnog zagrevanja, koje je već u toku, i posledica je upravo ljudskih aktivnosti zbog emitovanja štetnih gasova u atmosferu. Koliko pažnje najuticajniji globalni mediji poklanjaju ovom problemu , već i vrapci znaju, pa se sve više pojavljuju i sumnje u dobre namere ovog iskusnog političara i klimatskog lobiste koji zapravo nastoji da izdejstvuje gvozdene međudržavne sporazume koji će tačno definistai globalni industrijski razvoj na svim kontinentima, ali i punjenje posebne globalne kase nazvane “klimatski fond” kojim će se , navodno, omogućiti smanjenje emitovanja štetnih gasova. Količina novca koja bi se iz državnih budžeta ubacila u ovaj fond i onda kanalisala po volji njegovih kontrolora , proteže se samo za početak na oko 100 milijardi dolara. Ukupno je predviđeno da se sakupi nekoliko triliona dolara.

Šta je veća laž: “globalno zagrevanje” ili “oružje za masovno uništavanje” Sadama Huseina

Ali, meta njegovog ubeđivanja su uglavnom političari i laici za klimu. Mnogi stručnjaci, koji o ovoj oblasti ipak nešto znaju, Al Gora jednostavno nazivaju – lažovom. Naučne podatke sa kojima on barata nazivaju običnim mitovima tj. izmišljotinama zasnovanim na nepouzdanim procenama koje se vešto plasiraju preko medija i podobnih korumpiranih naučnika. Svi oni su deo logističke mreže napravljene da zastrašuje narode širom sveta ne birajući sredstva da ostvare svoj cilj. Al Gor je snimio i dokumentarni film “Neugodna istina” koji ima isključivo za cilj da slikovito zastrašuje gledoce širom sveta. Zanimljivo je da se zaštitom životne sredine, kao aktivista, bavi i mladi Dejvid de Rotšild, jedan od članova najbogatije dinastije sveta koji je čak izdao i knjigu o predstojećem globalnom otopljavanju, ali otkrivajući i da će za to biti zaslužna i Majka Priroda, odnosno konstelacija planeta u Sunčevom sistemu. Na slici pozira na gomili plastičnih flaša.

POLITIČKO TELO PREDVIĐA KLIMATSKE PROMENE

Glavno telo za zastrašivanje je ipak Međudržavna komisija za klimatslke promene pri UN (Intergovernmental Panel on Climate Change -IPCC), koja kordinira sa 187 država potpisnica Kjoto sporazuma, saglasnih da se smanji emitovanje štetnih gasova u atmosferu. Nakon Kjota održana je i konferencija o klimatskim promenama na Baliju (decembra 2007) gde je doneto više ključnih odluka u skladu sa “Kjoto protokolom” i utvrđen je detaljan plan o transferu tehnologija u budućnosti i formiranju pomenutog “klimatskog fonda”. Ono što mnogi previđaju da je IPCC samo političko, a ne naučno telo. Ruska Akademija nauka tvrdi da za iniciranje Kjoto sporazuma ne postoji naučna osnova. Andre Ilarionov savetnik predsednika Putina nazvao je čitavu ovu igru “kjotoizam” i definisao je kao “jednu od najagresivnijih, i najdestruktivnijih ideologija koja je nametnuta nakon kolapsa komunizma i fašizma”. Dr Hendrik Tenekes, penzionisani direktor istraživanja pri holandskom Kraljevskom meteorološkom institutu kaže da je “proces razmatranja IPCC prepun velikih pukotina i da ovo političko telo UN namerno ignoriše model promena klime koji je stvorio najistaknutiji meteorolog 20 veka, Edvard Lorenc.

PREDVIĐANJE KLIME JE NEMOGUĆE

Lorenc je još 1963. objavio svoj rad o tome da je tačno predviđanje klimatskih promena – nemoguće. Kasnije je ovo dopunio tvrdnjom da neki tako sitni parametri u pravljenju kompjuterskog vremenskog modela mogu izazvatiu potpuno drugačije ponašenje, pa čak dovesti do stvaranja haosa u takvom modelu. Lorens se često naziva i autorom “teorije haosa”. Tako je 1972. Lorens izašao sa svojom teorijom “leptirov efekt” koja tvrdi da mali poremećaj sa energijom koju oslobađa lepršanje leptirovih krila u određenim okolnostima može podstaći ogromne posledice. On je svoju teoriju formirao postavljajući neobično pitanje: “Da li u predviđanju tačne vremenske prognoze mahanje krila leptira u Brazilu može prizvesti tornado u Teksasu?”.

Radi se o tome da postoje mnogbrojni parametri koji bi u takav model predviđanja morali svi da budu uključeni, pod uslovom da su precizno izmereni, a ako bi se samo u jednom potkrala greška, čak manja od 0,1 procenat merne jedinice, efekat bi mogao biti i potpuno haotičan. Tako je on i zaključio da su klimatske promene zapravo uvek jedan haotičan proces , a neki delovi tog procesa su i danas teško ili uopšte nisu shvatljivi. Da podsetimo da su po teoriji o električnom svemiru sve klimatske promene na Zemlji uslovljene kretanjem naelektrisanja u kosmičkoj plazmi, te da oluje i munje zapravo dolaze iz svemira. Dakle, po Lorensu, niti jedan kompjuterski model klimatskih promena nikada neće moći da predoči precizno šta će biti u narednih 100 godina. Zato nije iznenađenje što se gotovo svi eksperti za kompjutersko modeliranje klime slažu da ne postoji za sada mogućnost da se napravi model sa tačnim klimatskim predviđanjima ni kada je u pitanju regionalna klima.

MITOVI I ČINJENICE O KLIMI

Profesor Robert E. Karter je pomoćni istraživač u Pomorskoj geofizičkoj Laboratoriji univerziteta “Džejms Kuk” u Kvinslendu i “Univerziteta Adelaida”. On je geolog specijalizovan za paleoklimatologju, podmorsku geologiju i nauku o prirodnoj sredini. Karter je jedan od žestokih kritičara onoga što poslednjih godina po ovom pitanju radi Al Gor. Karter tako primećuje da zagovornici ove teze o globalnom otopljavanju uopšte i ne barataju naučno dokazanim činjenicama već frazama i izmišljotinama koje su u oblikovane kao nekakve naučne činjenice, ali one to nisu. On je zato čitavu aktivnost Al Gora vidi kao jedno spercifično uobličavanje nove globalne religije. Pored ovoga Karter je napravio i svoju analizu o metodologiji vođenja čitave kampanje Al Gora iz čega se vidi da je ona veoma studiozno osmišljena kako bi se izvrtanjem pojedinih naučnih činjenica preko medija izveli upravo oni zaključci koji potvrđuju ispravnost čitave teorije o nastupajućim klimatskim promenama koje su navodno posledica ljudskih aktivnosti. Profesor Karter ove mitove Al Gora zato pobija u svom tekstu “Deset mitova i deset činjenica o klimatskim promenama”.

Tako, po profesoru Karteru, podatak da je prosečna globalna temperatura (PGT) porasla u proteklih nekoliko godina, kao i da je krajem 20 veka dostigla magnitudu porasta bez presedana – predstavlja običan mit. Istina je da PGT nije porasla od 1995. i čak je opala 2002 .godine, uprkos povećanju količine CO2 u atmosferi od oko 8 posto na osnovu merenja koja su počela od 1995. Krajem 20 veka PGT je rastao po stopi od 1 do 2 stepena Celzijusova po veku, što je potpuno u okviru brzine klimatskih promena u poslednjih 10 000 godina. “PGT je je mnogo puta u geološkoj prošlosti Zemlje bio viši nego danas”, tvrdi Karter. Takođe je potpuno nepouzdana tvrdnja da je PGT bio reletivno nepromenjiv u dugom periodu postojanja ljudske civilizacije, a da je onda 1900 godine, sa početkom industrijalizacije, naglo došlo do njegovog porasta. Nepouzdano je i da će, po grafičkom prikazu Mann, Bradley & Hughes tokom sledećih 100 godina kriva koja predstavlja PGT stalno biti u usponu, što znači da će temperatura u tom periodu stalno rasti.

Karter tvrdi da je ovaj grafički prikaz sa krivom u obliku hokejskog štapa izveden na osnovu statističke veštine i doterivnja. On zapravo tvrdi da nema ni jednog ubedljivog dokaza da je klima na Zemlji u prošlosti bila nepromenjiva, niti dokaza da su klimatske promene u 20. veku neuobičajene. Klima se oduvek menjala i menjaće se i to nema nikakve veze sa aktivnostima ljudi na planeti, tvrdi profesor Karter. Prema tome, nikakva reorganizacija rada globalne ljudske društvene zajednice to ne može sprečiti. Nije adekvatno ni povezivanje porasta PGT krajem 20. veka sa pojavom brojnih jakih orkanskih oluja i tormada, s obzirom da se mnogi naučnici i meteorološki eksperti slažu da ne postoji porast intenziteta oluja koji prevazilazi okvire onog što je odavno udruženo sa prirodnim varijacijama klimatskog sistema.

AKTIVNOSTI LJUDSKE ZAJEDNICE NE MOGU ZAGREJATI PLANETU

Tačna temperaturna merenje načinjena pomoću meteoroloških balona i satelita krajem 1950. pokazuju da od 1958. nema atmosferskog zagrevanja. Naprotiv, prosečna merenja temperature na površini zemlje beleže otopljavanje za oko 0, 40 stepeni preko proseka za isti period od 1958. Mnogi naučnici čak misle da je i ova termometarska beleška samo posledica efekta nazvanog “ostrovo urbane vreline”, ali i drugih veštačkih činilaca. Naime, “ostrvo urbane vreline” obuhvata samo velegradski prostor koji je značajno topliji nego okolni ruralni delovi. Fenomen je prvi put uočen još 1810. Otkriveno je i da je u pojedinim urbanim regionima razlika u temperaturi obično veća noću i najočiglednija je kada je slab vetar. Sezonski gledano, “ostrvo urbane vreline” se uočava i leti i zimi.

Glavni uzrok ovoga efekta je modifikacija temperature na površini tla gde se u gradovima koriste materijali koji zadražavaju toplotu (asfalt, beton, mermer). Ispuštena energija od zagrevanja stanova je tek na drugom mestu kao uzročnik zagrevanja na ovom “urbanom ostrvu”. Što su veći ovakvi populacioni centri veći je i prostor na kome se ovakav efekat javlja. Karter dalje tvrdi da bi bilo kakvo dodatno zagrevanje Zemlje koje bi moglo eventualno biti posledica ljudskih aktivnosti iznosilo manje od 1 stepena C. “Uprkos utrošku više od 50 milijardi dolara na traženje uzročnika veštačkog zagrevanja od 1990. godine , do danas niti jedan nedvosmislen antropogenični signal nije identifikovan u formiranju globalnog temperaturnog obrasca”, tvrdi profesor Karter.

BEZ GLOBALNOG EFEKTA STAKLENE BAŠTE NEMA NI ŽIVOTA KAKVOG DANAS POZNAJEMO

Stalno pominjanje “efekta staklene bašte” je takođe neutemeljeno kada su u pitanju strahovanja od globalnog zagrevanja. Naime, bez ovog efekta kao prirodnog fenomena, prosečna temperatura na površini Zemlje bi verovatnije bila -18 stepeni C umesto ujednačenih +15, a što je zapravo idalan preduslov za opstanak formi života kakve danas poznajemo. Što se tiče “povećanja koncetracije CO2 u atmosferi” i njegove “pogubne uloge” treba imati u vidu i to da je ugljen-dioksid sporedan gas u “globalnoj staklenoj bašti” (približno 26 posto), odgovoran za zagrevanje samo 8 stepeni C u stvaranju efekta staklene bašte od ukupno 33 stepena C. Inače, od ovih 33 stepena samo 25 posto se može pripisati ljudskim aktivnostima (i to je zagrevanje od oko 2 stepena C). Najviše ovom efektu doprinose isparavanja vode i do 70 posto, pa je tako vodena para najvažnoji gas koji utiče na stvaranje efekta staklne bašte, a ne ugljen dioksid. Atmosferski ugljen-dioksid je zapravo korisno veštačko đubrivo za biljke, posebno žitarice i pomaže im u efikasnoj evapotranspiraciji. Profesor Karter dalje navodi i da na obe vremenske geološke skale, od jedne godine i do 100.000 godina, atmosferske promene zapravo prethode promenama koncentracije CO2.

Ugljen dioksid zato ne može biti primarni agent koji će podstaći rast temperature (mada porast CO2 prouzrokuje jednu blago opadajuću pozitivnu temperaturnu povratnu spregu) Tvrdnja Al Gora da će dalje dodavanje CO2 u atmosferu od industrijskog zagađenja prouzrokovati opasno zagrevanje planete i otopljavanje leda je čista izmišljotina. Takođe je netačna tvrdnja da se samo promenama u aktivnosti Sunca ne mogu objasniti nedavne promene u prosečnoj globalnoj temperaturi (PGT) . Naprotiv, emitovanje energije sa Sunca menja se na nekoliko načina na više vremenskih skala (uključujući cikluse od 11, 22 i 80 godina) i ima odlučujuće efekte na Zemljinu klimu. Dok su promene u vidljivoj radijaciji male, promene u fluksu čestica i magnetnog polja, poznato je, imaju jak klimatski efekat. Više od 50 posto u porastu PGT-a koji iznosi 0,8 stepeni C tokom 20.veka može biti posledica promena na Suncu. I za tvrdnju takozvanih kjotoista da će zagrevanje od 2 stepena C imati katastrofalne posledice na ekosisteme pa samim tim ugroziti opstanak ljudske vrste, profesor Karter navodi kao čistu laž.

Po njemu, jedna promena od oko 2 stepena C bi bila sasvim u okviru prethodnih prirodnih temeperaturnih skokova. Ekosistemi su se već mnogo puta adaprirali na takve promene od kada je sveta i života. Rezultat toga je proces nazvan evolucija. Ljudi su se vremenom adaptirali na sve klimatske ekstreme – pa žive od Afrike do Grenlanda. Ne treba verovati ne raznim kompjuterskim modelima koje kjotoisti pokazuju demonstrirajući da će prosečna globalna temperatura u predviđanjima u narednih 100 godina porasti čak za 6 stepeni. Karter tvrdi da su tu radi o determinističkim kompjuterskim modelima (programiranim da pokažu baš to ) pošto drugi, isto validni (empirijski) komjuterski modeli predviđaju, verovali ili ne – zahlađenje. Što se tiče tvrdnje kjotoista da je današanje topljenje leda na severnom i južnom polu događaj bez presedana, Karter predočava činjenice da su zapravo oba ledena pokrivača, i grenlandski i antarktički, danas debljini i koncentraciji na svom vrhuncu.

Led na moru oko Antarktika dostigao je rekord u prostoru 2007. godine, a temperature u arktičkom regionu upravo sada dostižu nivoe prirodnog zagrevanja koje se dogodilo i početkom 1940 i region je tada bio topliji nego u prethodnom periodu. Karter pobija i tvrdnju kjotoista da se zbog topljenja leda na polovima podiže nivo mora, i otkriva da se nivoi mora menjaju s vremena na vreme i od mesta do mesta. Između 1955 i 1996 nivo mora, na primer, oko ostrva Tuvalu u Polineziji pao do 105 mm ( 2.5 mm godišnje je opadao). U globalu prosečni nivo mora je statistička mera koja nema vrednost za bilo kakva dugoročna planiranja u vezi životne sredine. Prosečan globalni rast nivoa mora od 1 do 2 mm godišnje događa se prirodno preko 150 godina i ne pokazuje znake da na njegov porast utiče ljudska aktivnost i industrijalizacija.

IPAK JE NAJVAŽNIJI NOVAC

Kjoto protokol , koji će koštati nekoliko triliona dolara i biti ogroman namet zemljama potpisnicima, zapravo neće doprineti nikakvom značajnom hlađenju planete. Globalna temperatura će po ovoj ceni i na način kako je Protokolom predviđeno do 2050 biti smanjena jedva 0,2 stepena C, pod uslovom da svi budu prvrženi njegovom sprovođenju. I to je očito i suština čitave igre. Formiranje velikog klimatskog fonda kojim će raspolagati i kojim će upravljati globalna finansijska oligarhija, uz potpunu kontrolu industrijskog razvoja većine zemalja. Za ispuštanja ugljen dioksida u atmosferu svi će morati da plate taksu. Ne zaboravite da ko god diše na Zemlji ispušta ugljen-dioskid. Glavni administrator “klimatskog fonda” bi bio lično Džordž Soros, nadaleko poznati berzanski špekulant i stručnjak za kanalisnje novca raznih fondova. Rasturanje SFRJ i finansiranje balkanskih “nacionalističkih lidera”, “paravojski” i lokalnih agenata uticaja (“političke opozicije” i “civilnog sektora”) i ratnih zločinaca obavljeno je preko mreže računa koje je nadgledao i Soroš. Tako je građanski rat u SFRJ verovatno finansiran zahvaljujući “filantropima” i njihovim raznim “humanitarnim fondacijama”.

Ovi međunarodni fondovi su jako važni jer se papirnim novcem praktično može kupiti svaki politički liderčić, poslanik, novinar, obaveštajac, general u bilo kojoj državi sveta koja ima “demokratiju”. Kada u jednoj takvoj državi imate vladu koja je sačinjena od koalicije dve politički i programski potpuno različite stranke (npr. u Srbiji danas su to kolalicija DS-a i koalicija SPS-a) onda možete logično zaključiti šta je njihov politički sukob preko noći prekinulo. Takvih koalicija ima u čitavom svetu. Tako, srpski parlament februara 2010. treba da donese nekakvu “Rezoluciju o Srebrenici” kojom će država Srbija zvanično sama sebe osuditi zbog državnog zločina u (koji još nije ni dokazan) i koji je “počinila politika Slobodana Miloševića”. Sa funkcije predsednika parlamenta sa time će se prva saglasiti izvesna Slavica Djukić Dejanović, provincijski psihijatar po struci iz Rače kod Kragujevca, koja je bila upravo vatreni pristalica takve Miloševićeve nacionalističke politike i visoki funkcioner SPS-a. Kako je moguće od čoveka sa političkim stavom napraviti majmuna bez ikakvog stava (samo sa željom da ima što više banana)? Šta mislite? “Ne mislim, dakle, ne postojim kao čovek”, zaključio bi filozofski Dekart.

KLIMATOLOŠKA CRKVA ZA PRIKUPLJANJE TRILIONA DOLARA

Psihološki, svi ljudi na planeti će ovakvom “brigom” kjotoista praktično biti ujedinjeni u velikom strahu i nadi da im je neophodna pomoć i NEKO ko će ih spasiti odvelike klimatske pošasti. A globalna vera u moć SPASITELJA zapravo je koren nove religije kojom će Novi Svetski Poredak sa Svetskom vladom pokušati da objedini čitavo čovečanstvo. Jedna vlada, jedna banka, jedna religija. Ipak, ova klimatološka crkva čini se da je samo za ad hoc upotrebu. Za skupljanje para.

GRAĐANI AMERIKE, MORATE PLATITI TAKSU ZA KLIMATOLOŠKU CRKVU AKO VAM JE ŽIVOT MIO! POTREBNO NAM JE 1,2 TRILIONA DOLARA U KEŠU! ODMAH! JEDAN TRILION DOLARA U KEŠU? DA LI MOŽETE DA ZAMISLITE KOLIKO JE TO NOVCA ?

KOLIKO DRŽAVNIKA I PARLAMENTARACA SVETA , NVO AKTIVISTA, TERORISTA I NJIHOVIH BOMBI, KAO I PLAĆENIH VOJNIKA MOŽETE PLATITI SA OVIM NOVCEM? UKOLIKO ŽELITE DA “POTOPITE” KINU, MORATE SPREMITI PUUUNO KEŠA!

I ne zaboravite! Najveće bogastvo jednog naroda su ljudi organizovani u efikasnu društvenu zajednicu. Samo ljudi mogu da stvaraju materijalna dobra i grade. Novac to ne može, ali zato može da razori svaku zajednicu.

Ivona Živković