PLEJER
Getting your Trinity Audio player ready...
|
Nedavno je američko istraživanje završilo kao serijal po imenu „ukleta mesta sveta“…
Jedna od tema dotakla se naroda Balkana, sa fokusom na Rumune, a naslov emsije glasio je „ukleti narod“. Nismo znali da su nam komšije uklete… pomalo zapanjujuće i svakako zastrašujuće.
Američka istraživačka ekipa Nacional Geographic-a, okomila se i skoncentrisala na mesto sa najvećom koncentracijom ljudskih nesreća na svetu u svim stolećima do sad. Prema statistici to bi trebalo da je Balkan, Rumunija i okolina. Od početka novog vremena i nove ere, ovde su velika ljudska stradanja, što od prirodnih katastrofa što posle od surovosti prirode, pa potom i osvajača, sistema i vladara.
„Ukletost“ Rumunije kažu potiče od čuvenog oholog vladara Vlada. Ovaj gordi istoriski lik, koji je čak prozvan i grofom drakulom, Vlad Drakula, zbog surovosti kažnjavanja ljudi. On je kažnjavao kuvanjem, nabadaljem na kolac i raznim drugim užasnim mučenjima i sakaćenjima. To je prvo veliko prokletstvo Rumuna, izuzevši surovost trusnog tla pre nove ere i na samom početku, pa potom i jakih zima i nevremena, gladi…
Još jedan faktor je naučnike ostavio bez reči, a to je reakcija ovog naroda na loše prilike, na nesreću ili katastrofu. U par velikih nesreća koje su uzeli u obzir pri istraživanju, i par preživelih iz istih, prepoznali su „suludu“ sabranost preživelih sa obzirom na okolnosti, odsustvo panike i okamenjenost emocija te vrlo racionalne reakcije. Ovo je istraživače potpuno zbunilo kako bi oslobađanje hormona pri smrtno pretećim okolnostima trebalo dovesti do panike. Ali ne i Rumune.
Istraživanje se vršilo nad slučajem stjuardese u drugom stanju koja je doživela pad u more pa potom i drugi peh pri spuštanju aviona i na čoveku koji je preživeo potapanje trajekta. Fascinantna je bila na prvom mestu lakoća i šaljivost sa kojom se prisećaju nemilih događaja a potom su priznali da se sećaju svakog trena nesreće ali da tada nije bilo panike u njima i da su bili mirni kao da su sigurni da će preživeti a opet nije se ni javila uverenost u preživljavanje. Bili su okruženi poginulima, olupinama, čak i grabljivcima poput morskih pasa, i opet su delovali smireno i racionalno.
Posle detaljnog istraživanja DNK naroda Rumunije, ustanovljeno je da je jedino objašnjenje za ovakve reakcije urođena i generacijski zapamćena- patnja. Veruje se da su prethodne generacije bile naviknute na patnju, težak život i da su morale imati sposobnost preživljavanja nemogućeg. Tako današnje generacije ne smatraju vanredne okolnosti i nesreće toliko stresnim, već kao da su prosto navikli takve okolnosti da žive, te da znaju da reaguju i šablonski mirno izlaze iz loših okolnosti.
Edukacija.rs