|
PLEJER
Getting your Trinity Audio player ready...
|
Maje, narod koji je pre 6000 godina naseljavao poluostrvo Jukatan u Meksičkom zalivu, ostavile su za sobom čudne spomenike, pismene poruke u kamenu, dokaze o svom visoko razvijenom sistemu računanja i dva kalendara…
Još nije nepobitno utvrđeno kako je ta civilizacija nastala, zašto baš i šumskim prostranstvima, daleko od mora i reka, pa ni kako je odjednom misteriozno nestala, kao da nikad nije ni postojala.
Neke pojedinosti, među kojima i jedan od tih kalendara, navode na pretpostavku o povezanosti sa nekom drugom planetom?
Obično se među naučnim dostignućima Maja govori o njihovom kalendaru. Poznato je, naime, da su Maje računale vreme Zemaljske revolucije (kretanja oko Sunca) u hiljaditi deo decimala. Arheologija tvrdi da su Maje ovo činile bez preciznih instrumenata. I ne samo to. Maje su imale kalendare mesečevih mena i eklipsi te vrlo precizna trajanja vremenskih putanja Merkura, Venere, Marsa, Jupitera i Saturna.
Prema tvrdnjama vodećeg eksperta za dešifriranje jezika Maja, Linde Šele, kamene stele u gradu Maja Quirigua, u istočnoj Guatemali, opisuju događaje koji su se zbili pre 4,6 milijardi godina i pre 13 milijardi godina! Daju li nam Maje time do znanja da su dobro znali kada je naša Planeta nastala i kada je započeo ovaj kosmički ciklus (od ‘Velikog praska’)?
Službena istoriografija piše o opsednutosti Maja sa računanjem vremena. Nabrajaju njihove kalendare:
1. ‘Dugi’, koji traje od nultog dana i godine 3114 pre naše ere do naše 2012 godine
2. ‘Religiozni’ kalendar od 260 dana koji se sastojao od 20 meseci po 13 dana
3. ‘Solarni’ kalendar od 365 dana (18 meseci po 20 dana, plus dodatnih pet dana).
Ne osporavaju im se vrlo precizno izračunate solarne godine za planete u Sunčevom sistemu. Ponegde se ističe da fascinacija Maja sa vremenom nije naučna u našem smislu. Njima je vreme bilo cirkularno i ciklusi bi se ponavljali. U Centru za posetioce observatorije Kitt Peak u Tuksonu, u Arizoni, nalazi se mural Maja sa sledećim tekstom: “Maje su imale naučno precizniji kalendar u upotrebi nego što je današnji gregorijanski’” Ova činjenica nije slučajnost.
Kalendar Zapadne civilizacije se bazira na godini od 365 dana. Svake četiri godine se mora korigovati za jedan dan koji se dodaje u februaru – prestupna godina. I ne samo to. Svakih 400 godina se mora dodavati po još jedan dan da bi se kalendar uskladio sa položajem Zemlje u Sunčevom sistemu.
Na drugoj strani, Maje tokom 4000 godina postojanja njihove civilizacije nisu niti jedan put usklađivale (dodavale, oduzimale) dane u njihovom kalendaru. Naravno pri tome mislimo na samo jedan od kalendara.
Neki je razlog morao da postoji zbog koga su američke Maje, koje su nastanjivale poluostrvo Jukatan u Meksičkom zalivu pre pet milenijuma, koristile istovremeno dva potpuno različita kalendara. U jednome je godina imala 365 dana, sa dodatim danom svake četvrte ili pete godine, dok je u drugom bila podeljena na 260 dana i nekakve podudarnosti koje su nastajale po proteku pola veka.
Najprihvatljivije objašnjenje je da su u početku primenjivali taj nepodesni kalendar i zatim protokom vremena utvrdili odstupanje, pa zapažanjima i poređenjima došli do novih saznanja i kalendara. Ali, čemu su zadržali taj neprikladni kalendar u čitavoj viševekovnoj istoriji svog postojanja?
Čudna Deoba
Računanje vremena u tom prvom kalendaru počinje od nekog još neutvrđenog datuma u 3113. godini pre naše ere i što je posebno čudno, mnogo je stariji od najranijih događaja zabeleženih na spomenicima.Maje su merile vreme na kine, ninale, tune, katune, baktune, piktune, kalabtune, kinčiltune i alautune.
U svakom narednom je bilo po dvadeset prethodnih, to jest, jedan piktun je imao dvadeset baktuna, a baktun dvadeset katuna, dok je samo tuna odstupala od toga pravila i sadržavala je osamnaest ninala. Čemu, kada se opet ninal sastojao od dvadeset kina, koji je ujedno bio i najniža jedinica u toj podeli? Ukoliko bi kini zaista označavali dane, kako se smatra, tada je alautun obelažavao razdoblje od ništa manje nego 23 milijarde i 40 miliona dana ili 64 miliona godina!
Čemu je Majama bio potreban ovakav kalendar? Legende govore o bogovina koji su ih u pradavna vremena posećivali i obećali da će ponovo doći na Zemlju prema zakonima kalendarskog ciklusa. Mnoge pojedinosti prikazane na spomenicima, ukoliko nisu pogrešno protumačene ili su plod mašte davnog kipara, ukazuje na mogućnost da su maje ugošćavale astronaute iz svemira. Može se i ne mora se verovati, ali u tome poređenju taj kalendar postaje izuzetno zanimljiv u traganu za civilizacijama u svemiru.
Ovozemaljski čovek, koji bi se, na primer, preselio na Jupiter ili Saturn, morao bi prihvatiti merenje vremena i prema ophođenju tih planeta oko Sunca. To znači da bi Jupiterovu godinu, koja traje 11,9 ovozemaljskih, ili Saturnova koja traje 29,6 naših, takođe podelio na mesece i dane. Ali, nema sumnje, istovremeno bi trebalo da puštaju i kalendar na Zemlji, pogotovo ukoliko bi želio da upoređuje sbivanja između tih planeta.
Sigurno bi nastojao da pronađe način i za povezivanje ta dva kalendara, najverovatnije uvesti cikluse koji bi označavali vreme podudaranja. Tako bi razdoblje od četiri Jupiterove godine odgovaralo ciklusu od 47 ovozemaljskih ili dve Saturnove u razdoblju od 57 zemaljskih godina.
Ukoliko ima istine u legendama Maja, tada je taj čudnovati kalendar ostao sačuvan iz pradavnih vremena izletnika iz svemira, pa bi ga bilo zanimljivo astronomski istražiti i u takvoj pretpostavci.
Međutim, bitno je napomenuti da ova dva kalendara nije sve, pošto su Maje imale još kalendara, a koje ćemo dole ih sve navesti:
1 T’zolk’in – glavni, ‘sveti kružni’ kalendar od 260 dana. Čuva harmonijski odnos između ljudi, Sunca, Sunčevog sistema, Galaktičkog jezgra Hunab Ku, Kreatora kretanja i merenja. Takođe, formira kratki 52-o godišnji ciklus zvezdanog sistema Plejada.
2 Haab – glavni sekularni kalendar. Sastoji se od 365 dana, odnosno 18 meseci po 20 dana i pet dodatnih dana svake godine.
3 Dugi ciklus – ciklus linearnog vremena. Prema istraživanjima NASE njegova preciznost je 0,00000001 od atomskog kalendarskog sata ili jedan dan u periodu od 180.000 godina. Ovaj kalendar se koristio na fasadama hramova i stelama da projektuje posebne datume iz duboke prošlosti i daleke budućnosti. Ovaj kalendar je povezan sa Baktun ciklusom: 5 200 godina x 5 ciklusa = 26 000 godina što odgovara ‘Platonskoj godini’.
4 Gospodari noći – ciklus od devet dana koji se stalno ponavlja. Kada se koristi u kombinaciji sa kružnim kalendarom daje datume koji se ne ponavljaju po 467 godina.
5 Ixim Tun – kalendar prirodnih ciklusa, značajan za agrikulturu Maja. Trajanje mu je 130 dana, polovina Tzolkina.
6 Mom Tun – ciklus od 180 dana. Omogučavao Majama da shvate razmnožavanje insekata.
7 Tun – ciklus od 360 dana koji se perfektno odnosi prema Sunčevom sistemu, planetama, zvezdama i galaksijama.
8 Tz’otz Tun – proročanski kalendar od 364 dana. Sastoji se od 13 meseci po 28 dana (poznat i kao ciklus ‘Slepog miša’).
9 Ix Tun – mesečev kalendar korišten na monumentima. Brojao dane lunarnog ciklusa i stoga značajan za plimu i oseku te za ženske cikluse.
10 Klejeb – proročanski kalendar od 400 dana kojeg koristi neki od današnjih ‘čuvara znanja’ Maja. Malo je šta poznato od njegove stvarne primene.
11 Muchuchu Mil – Kalendar Plejada, 52-o godišnji ciklus koji sinhronizira Haab i Tzolkinov kalendar. Svrha mu je da omogući svakom ljudskom biću puno životno iskustvo odakle će steći status mudroga.
12 Chol Tun – kalendar od 260 dana sličan Tzolkinu, samo ovaj deluje na makro nivou.
13 Ku Tun – ciklus od 520 godina koji posmatra i meri ‘kolektivni uticaj’ na čovečanstvo.
14 Tiku Tun – kalendar koji se deli na dva ciklusa: (1) Belejeb Bolon Tiku mračni ciklus od devet perioda po 52 godine, ukupno 468 godina, i (2) Oxlajuj Tiku od 13 nebeskih ciklusa sa po 52 godine, sa ukupno 676 godina. Ovo je proročanski kalendar.
15 Ajau Tun – proročanski 20-o godišnji ciklus, posebno interesantan arheolozima.
16 Ekomal Tun – ciklus od 520 godina koji označava mušku i žensku radijaciju sa Sunca. Tretira informacije važne za čovečanstvo kao celinu.
Patrijarsi iz Biblije
U Bibliji piše da je Adam živeo 930 godina, Šet 807. Enoš 905, Kenen 910, Mehalalel 985, jered 962 … i dalje da ne nabrajamo. Ovako neshvatljivo dugi život tih prvih patrijarha naučnici objašnjavaju veoma jednostavno – davni sveštenici su na taj način hteli da ukažu kako je dugi život znak Božjeg blagoslova dok se ne kren u zlo, jer se posle toga smanjuje. Ali, ostaje pitanje – zašto je uzeto baš blizu hiljadu godina?
U poređenju sa kalendarom Maja, ukoliko bi se zaista radilo o došljacima sa planete na kojoj dan traje nekoliko puta duže od ovozemaljskog, tada je taj dugotrajan život prvih biblijskih patrijarha sasvim moguć. Čovek koji bi se preselio na Merkur, mogao bi doživeti starost od preko 300 Merkurovih godina, jer pet puta brže obilazi oko Sunca nego Zemlja. Njegovi potomci, međutim, možda bi živeli sve kraće zbog tamošnjih planetarnih uslova.
Posebno je uočljivo u tom kalendaru da je podeljen na 13 meseci sa po 20 dana u svakom. Samo tuna ima 18 ninala, dok sve ostale jedinice po dvadeset prethodnih, pa sve izuzetkom prve dve (kin i ninal) dobijaju dodatak ‘tun’ – katun, baktul, piktun, kalabtun, kinčiltun i alautun. Ne znači li to da je upravo tun neka prelazna mera? Čemu i 13 meseci u toj godini?
Arheolog pjer Ivanov u svojoj monografiji ‘Spomenici civilizacije Maja’ iznosi veoma složena poređenja po kojima su gotovo svakodnevno usklađivana ta dva kalandara. Pri tome ističe magično shvatanje brojeva 13 i 20 u kulturi Maja, pa su prema tim datumima imali poseban odnos kao i prema praznicima. Bilo kako bilo, Maje predstavljaju najzagonetniju civilizaciju u starom svetu, jer još nije utvrđeno kako je taj narod nastao, zašto je živeo u prašumama daleko od reka i zbog čega je posle 11 vekova odjednom nestao?
Američki arheolozi Denis i Olda Pulston smatraju da su se Maje pojavile oko 1500. godine pre naše ere na obali poluostrva Jukatan. Odatle su Maje krenule prema tropskim šumama, gde je rasla jedna vrsta smokve kojom su se uglavnom prehranjivali. Kao dokaz navode se arheološki nalazi na potezu od Tikala i Ujaksaktuna s jedne strane i Tihog okeana s druge.
Ali, ostaje nerazjašnjeno zašto je ta seoba trajala do najnepodesnijih predela, ništa manje nego hiljadu godina, sve do 600. godine pre naše ere kada sve Maje odjednom misteriozno nestaju.
Za sobom su ostavili razne građevine, veličanstveno ukrašene velike hramove, kamene spomenike, slike i pismo koje još nije odgonetnuto. A iz astronomije su znali gotovo sve što su druge civilizacije otkrivale tek nekoliko vekova kasnije. Ruski naučnik Vasilij
Kožančikov kaže da su Maje imali najtačniji od svih kalendara u starom svetu. Prema njegovom mišljenju, usavršili su ga upravo poređenjem dva sistema ‘merenja godine’, tako što je u jednom bilo 260 a u drugom 365 dana. Međutim, kao osnovna jedinica za računanje vremena, korišćen je treći sistem u kome je godina imala 360 dana.
Kombinacijom svega toga dobijao se ciklus od 52 godine. Uz to, dodatnim danom izjednačavalo se zaostajanje za astronomskom godinom, a sve to usaglašavalo viševekovnim zapažanjima i beleškama položaja zvezda, kretanjem planeta i pomračenja Sunca i Meseca.
A tako savršen kalendar su morali da načine kako bi odredili vreme za najraznovrsnije poljske radove, da tačno znaju kada će nastupitikišna i sušna razdoblja, čak i dan početka duvanja južnih vetrova, jer su živeli u najnegostoljubivijim šumskim predelima.
Naravno, naučnici ne mogu da ponude neko maštovito naslućivanje, već samo manje ili više prihvatljive pretpostavke na osnovu materijalnih dokaza. maje su ostavile mnoge, među kojima i zagonetne pretpostavke, kakve se uz razna objašnjenja mogu uklopiti u mozaik proverenih stručnih saznanja, ali podjednako i navoditi na razmišljanje da li je baš tako.
Ne krije li ovaj mistični kalandar upravo najpodesniji smer u kome bi trebalo krenuti u traganju za drugim civilizacijama u svemiru? Izvesna poređenja ukazuju na takvu mogućnost, odnosno da je krajnje nepodesan za primenu na Zemlji, ali ne i na nekoj drugoj pleneti.
Semir Osmanagić
